Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
otmenoj rupi, punoj izgnanika i pijanih ispovesti pred zoru, kad su svi pokreti umrtvljeni, olovno usporen i, a lica unezverena i bleda od nekih nepoznatih krivica, dima i droge. Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom, a između nas su vekovi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Starcu cvokoću zubi, nešto od zime, a možda, a možda i sa drugoga uzroka.... On pogleda unezverena Gojka sa onim prostim iskrenim saučešćem i mahnu glavom ka vratima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da, strašno bi to bilo; ali ona ne bila Sofka, ako to ne bi učinila! I onda, prestrašena time, unezverena, odmah bi počela sebe da kori i grdi: što ona sve to da misli i uvek njoj tako što da dolazi, što drugim ni na um možda
Tada bi đipila. Unezverena izvan sebe od straha, hvatala bi Magdu za ruku i pokazivala joj na prozor i na nebo. — Magdo, vidiš li?
Ali na to, kao odgovor, ču se samo lomljenje sigurno trpeze, prozora. I to tako strašno, da aščika, unezverena, izlete sa zaprepašćenim uzvikom: „Kuku“, koje bi ugušeno još jačim prskanjem prozora, ne samo stakla nego i ćerčiva,
Stanković, Borisav - JOVČA
Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!« VASKA (izlazi iz svoje sobe, unezverena; kad vidi Jovču pođe brže k njemu s bolnim osmehom): Oh, tato, gde si?
reči, sa strahom od sveta da ih ne vidi, polako je odguruje od sebe, da bi je i bolje mogao gledati): Tako si unezverena, okupana u znoju, i kao ubijena. Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.) TAŠANA (usplahirena, unezverena. Hvata se za glavu. Odjednom odbacuje ruke, sva prestrašena): Luda! Luda! Ja sam luda! (Viče): Stano! Stano!
STANA (dosetivši se, sa osmehom): E ako, ako, snaške. Nije nego! Ne živi se da... TAŠANA (uplašena, unezverena, sa strahom gledajući na kapiju): Zatvaraj, Stano! Ne puštaj, Stano! da ko ne dođe, ne uđe i ne vidi me ovakvu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom. Otprilike negde na sredini klisure.
Pešaci u šlemovima razmileli su se po selu i kratkim mahanjem ruke daju meštanima znak da se odmah isele. Unezverena izgleda, tovarili su stvari na brzu ruku preko drvenih kolica sa dva točka, koja vuku sitni vočići. Žene plaču.