Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
отменој рупи, пуној изгнаника и пијаних исповести пред зору, кад су сви покрети умртвљени, оловно успорен и, а лица унезверена и бледа од неких непознатих кривица, дима и дроге. Мимоилазим се са малом дактилографкињом, а између нас су векови.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока.... Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила! И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда
Тада би ђипила. Унезверена изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо. — Магдо, видиш ли?
Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора. И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Готово шапатом): »Не даш је другом!« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си?
речи, са страхом од света да их не види, полако је одгурује од себе, да би је и боље могао гледати): Тако си унезверена, окупана у зноју, и као убијена. Шта ти је? ВАСКА (силом се смешећи): Ништа, тата.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Боље ми је у туђини да умрем, него овде да умирем поред тебе и жељан тебе. (Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано!
СТАНА (досетивши се, са осмехом): Е ако, ако, снашке. Није него! Не живи се да... ТАШАНА (уплашена, унезверена, са страхом гледајући на капију): Затварај, Стано! Не пуштај, Стано! да ко не дође, не уђе и не види ме овакву?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија. Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком. Отприлике негде на средини клисуре.
Пешаци у шлемовима размилели су се по селу и кратким махањем руке дају мештанима знак да се одмах иселе. Унезверена изгледа, товарили су ствари на брзу руку преко дрвених колица са два точка, која вуку ситни вочићи. Жене плачу.