Crnjanski, Miloš - Seobe 2
dva pištolja – to jest dva bela oblačka, a ču odjek pucnja, i vide i husare, kako se vrte u gomili, koja je, ogorčeno, urlikala. Preneražen, Pavle je hteo da viče, ali beše zanemeo. Osvrte se, ali Petar i Đurđe behu nestali.
Ta grudata, plava, devojka, upala je u polumračnu ložnicu Višnjevskovih, kao furija. Urlikala je najskaradnije reči. Gospoža Julijana se mučila, da joj prepreči put. Skočio je bio, sa Varvare, i Višnjevski.
I muž i žena trudili su se, divlje, da tu mladu, ali snažnu, devojku izvuku iz sobe, i odvuku, nekud. Ona je urlikala koliko je glas donosi. Varvara je pamtila samo da je Višnjevskog nazivala kurvom.
Ležala je kao u nesvesti, rvala se sa babicom – koju je Đurđe bio u Kijevu našao – i urlikala je od muka, polumrtva. Oči joj behu širom otvorene, razrogačene, uprte u grede tavanice, u koje su bila urezana,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nekoliko puta nemačka Komanda na stanici u Oršavi urlikala je preko telefona, tražeći neke transporte, u zadocnjenju. Stvar je bila vrlo neprijatna i svi smo bili bledi kao krpa.