Црњански, Милош - Сеобе 2
два пиштоља – то јест два бела облачка, а чу одјек пуцња, и виде и хусаре, како се врте у гомили, која је, огорчено, урликала. Пренеражен, Павле је хтео да виче, али беше занемео. Осврте се, али Петар и Ђурђе беху нестали.
Та грудата, плава, девојка, упала је у полумрачну ложницу Вишњевскових, као фурија. Урликала је најскарадније речи. Госпожа Јулијана се мучила, да јој препречи пут. Скочио је био, са Варваре, и Вишњевски.
И муж и жена трудили су се, дивље, да ту младу, али снажну, девојку извуку из собе, и одвуку, некуд. Она је урликала колико је глас доноси. Варвара је памтила само да је Вишњевског називала курвом.
Лежала је као у несвести, рвала се са бабицом – коју је Ђурђе био у Кијеву нашао – и урликала је од мука, полумртва. Очи јој беху широм отворене, разрогачене, упрте у греде таванице, у које су била урезана,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неколико пута немачка Команда на станици у Оршави урликала је преко телефона, тражећи неке транспорте, у задоцњењу. Ствар је била врло непријатна и сви смо били бледи као крпа.