Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jedan je što su dinarska plemena pojačana ili proširena mnogobrojnim uskocima, a drugi: što su se manja plemena utopila u veća.
iz okolnih krajeva dobro su poznate u raškim i crnogorskim plemenima, koja su u tursko doba uživala poluslobodu i uskocima mogla dati pribežište. Ali su ovi morali ući u jedno bratstvo, uzeti slavu i prilagoditi se plemenskim navikama.
Staro stanovništvo, plemensko jezgro, nastanjeno u Lijevoj Rijeci, pojačano je sjeničkim uskocima. Osvajanjem su proširili svoju teritoriju i tako asimilovali staro srpsko pleme Lužane, zatim stanovništvo Lima,
krvi, snažni i violentni Dinarci, i podigli po njoj svoje kule i gradiće, da se bore sa domaćim hajducima i senjskim uskocima. Ličani su se odmetali u hajduke i stalno se borili sa begovima. Posle oslobođenja, 1689. god.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
o događajima pre hajdučkog i uskočkog vojevanja), pesme srednjih vremena (tj. o hajducima i uskocima) i pesme novijih vremena (tj. o oslobođenju Crne Gore i Srbije).
7 Pesme o uskocima Naziv uskoci dobili su oni ljudi koji posle pada Bosne (1463) i Hercegovine (1482) nisu hteli da ostanu pod turskom
Tada je nastala i izreka: „Bog vas čuvao senjske ruke!“ Sami Mlečići nisu bili u stanju da iziću na kraj s uskocima, te su zatražili od austrijskog dvora da se uskoci „uklone iz Primorja, a barke njihove da se spale“.
Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer su bili željni sukoba s Turcima. I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od ovih
— U XVIII veku „jenjava i prestaje rad kotarskih uskoka“. U mletačkoj službi uskocima je bilo bolje nego u austrijskoj: dobijali su razna odlikovanja i visoke mesečne plate.
Pesme o uskocima, kao i pesme o hajducima, u stvari su „hronika u stihu“. Narodni pesnik opevao je uskoke i njihove protivnike „kakvi su