Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Један је што су динарска племена појачана или проширена многобројним ускоцима, а други: што су се мања племена утопила у већа.
из околних крајева добро су познате у рашким и црногорским племенима, која су у турско доба уживала полуслободу и ускоцима могла дати прибежиште. Али су ови морали ући у једно братство, узети славу и прилагодити се племенским навикама.
Старо становништво, племенско језгро, настањено у Лијевој Ријеци, појачано је сјеничким ускоцима. Освајањем су проширили своју територију и тако асимиловали старо српско племе Лужане, затим становништво Лима,
крви, снажни и виолентни Динарци, и подигли по њој своје куле и градиће, да се боре са домаћим хајдуцима и сењским ускоцима. Личани су се одметали у хајдуке и стално се борили са беговима. После ослобођења, 1689. год.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
о догађајима пре хајдучког и ускочког војевања), песме средњих времена (тј. о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије).
7 Песме о ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под турском
Тада је настала и изрека: „Бог вас чувао сењске руке!“ Сами Млечићи нису били у стању да изићу на крај с ускоцима, те су затражили од аустријског двора да се ускоци „уклоне из Приморја, а барке њихове да се спале“.
Период мира од 1671. до 1683. године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових
— У XВИИИ веку „јењава и престаје рад котарских ускока“. У млетачкој служби ускоцима је било боље него у аустријској: добијали су разна одликовања и високе месечне плате.
Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“. Народни песник опевао је ускоке и њихове противнике „какви су