Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
tom prošenje prošlo. Groblje se ispraznilo. Svi drugi prosjaci otišli, samo oni ne. Vejka, skupila torbe, uvezala ih i kao osećajući nešto, počela s trepetom da iščekuje kad će Taja da se digne i po običaju kao uvek on i Vejka odu
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ustade. — Neka svet čuje! — govorio je idući, onako u čarapama, i ponesavši sobom pare, koje mati beše uvezala u peškir, ka otvorenom prozoru. Pare baci u ćoše na minderluk, među jastuke. Od njih se ču onaj tupi, sitan zlatni zvek.