Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
том прошење прошло. Гробље се испразнило. Сви други просјаци отишли, само они не. Вејка, скупила торбе, увезала их и као осећајући нешто, почела с трепетом да ишчекује кад ће Таја да се дигне и по обичају као увек он и Вејка оду
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И устаде. — Нека свет чује! — говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору. Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.