Jakšić, Đura - PROZA
oči upadoše u glavu, a oko slepih očiju se prelivaju u žućkastobledu boju one modrikaste žilice; — videće, pa će uzdahnuti.
će mu kazati da je umro, pa će ga odvesti da vidi sina, i on će ga gledati, dugo će gledati u svoga jedinca; neće uzdahnuti, neće zaplakati — nego će lepo podići ono teško gvožđe kojim su mu ruke i noge okovane, pa će se njima udariti u svoju
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Imali su posla i kmetovi, i kapetani, i panduri! I sad će pop Vujica, kad čuje zimi kakvu jeinu da buče, uzdahnuti i pogledati u onaj kraj svoje sobe gde je ugovarao da namesti onu učiteljevu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
od žalosti: a vi ćete, gledajući gorko al’ kasno kajanje samovoljna oca, i sećajući se tih nevinih žrtava samovoljnih, uzdahnuti, te reći: Samovoljo, nigde te ne bilo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Lasno ti je staru zakašljati, Udovici mladoj uzdahnuti. Lasno ti je situ benetati, U proljeće kenjcu zarevati, A gostit’ se zetu u tazbinu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S uzdisajem nije tako, Iz grudi se otme lako, Težeć’ nebu, svojoj kući. Uzdahnuti mora svako, I ko nije nikad plakô Uzdahnuće izdišući. »Bosanska Vila« 1891.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
X Zar ja ljubit’ više ne smem? Zar se meni samo krati Svoju dragu dragom zvati, Uzdahnuti, osećati!? Ko mi može ljubav ubit’, Ma da j’ srce raskidano! — Ja te ljubim, čedo moje, Čedo moje, zakopano!
Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti! XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na svoj tvrdi koren mora čovek leći, i na svome jeziku poslednji put uzdahnuti, ako će lako da pođe Bogu. Otuda svi ljudi, smrtno bolesni, bez interesa možda već i za decu svoju, svom dušom teže još