Јакшић, Ђура - ПРОЗА
очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.
ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Имали су посла и кметови, и капетани, и пандури! И сад ће поп Вујица, кад чује зими какву јеину да буче, уздахнути и погледати у онај крај своје собе где је уговарао да намести ону учитељеву.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
од жалости: а ви ћете, гледајући горко ал’ касно кајање самовољна оца, и сећајући се тих невиних жртава самовољних, уздахнути, те рећи: Самовољо, нигде те не било!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути. Ласно ти је ситу бенетати, У прољеће кењцу заревати, А гостит’ се зету у тазбину.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С уздисајем није тако, Из груди се отме лако, Тежећ’ небу, својој кући. Уздахнути мора свако, И ко није никад плакô Уздахнуће издишући. »Босанска Вила« 1891.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
X Зар ја љубит’ више не смем? Зар се мени само крати Своју драгу драгом звати, Уздахнути, осећати!? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано! — Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје, закопано!
Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути! XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу. Отуда сви људи, смртно болесни, без интереса можда већ и за децу своју, свом душом теже још