Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U tom trenutku hiljadu besmislenih uzvika zaori se oko mosta. Oni su hteli da skrenu pažnju ali zaglušiše čoveka. Zbunjen onim urnebesom, neznajući šta čini, on
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
područja „prave” književnosti, dečji pesnici se uvek rado sećaju nekih opštih mesta i uobičajenih postupaka, patetičnih uzvika ili velikih zanosa ozbiljne poezije, koje preokreću i parodiraju.
dvosmislenije ono ah iz pretposlednjeg stiha, kao iskreni uzdah saosećanja, i parodična reminiscencija na otrcanost tog uzvika. Tu je, konačno i ona tako „poetična” inverzija u poslednjem stihu (belih mačaka šest).
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona ga gledaše kroza suze sa otvorenim ustima, očekujući da sleti s njegovih usana kobna reč, ali on, osim nejasnih uzvika, ne umede ništa reći.
— Šta sanjaš ovih dana, golubane ?... Gojko, onako zbunjen, još više se ušeprtlja od ovoga uzvika, pa stade samo zverati po licima, koja ga s čuđenjem gledahu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ljudi su ovde neosetljivi kao kamen. Prvo naš brod, zatim i druga barka odlaze sa tog mesta. Nekoliko glasnih uzvika i uzimamo pravac prema Novom. Vetar duše i more šumi. A barka koja je ostala za nama crni se.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dubravama, grmila je svirka, teklo je rujno vino, tutnjila je zemlja pod nogama lakih igrača, a vazduh se prolamao od uzvika i veselja... I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Moto je bilo: »Oj davori ti Kosovo ravno, šta si danas dočekalo tužno, da Arapin sad po tebi sudi!« Bilo je uzvika: Jadna prosveto! Jadni podmladak srpski! Bedni učiteljski stalež!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino što su usta bila još uvek sveža, vlažna. A od tolikog grljenja, ljubljenja, uzvika, čemu se Sofka nadala da će nastati kada on dođe, jedino to bi, te tišina, mučnost i neka nema teškoća postade još
— Na, na! Sve!... — sipao je Marko i čisto brektao od sreće, zadovoljstva zbog tolikih ubezeknutih, začuđenih uzvika na ovoliko zlato, koje u koritu, iz vode, spram svetlosti poče da se preliva, zasenjuje i, kao neki živ oganj, da gori i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Šta je ono? — viknu Bakonja. Stric mu se poplaši od toga uzvika, pa se obrnu i udari ga po obrazu. — Magare od magareta! Tako me pripade, a?...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos, koji čučaše pored nogu svoga učitelja, pa pocrvene do ušiju zbog tog uzvika koji mu nesvesno izlete iz usta. Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog điv-điv nestašnih vrabaca, čija neumorna i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve ne izusti što htjede reći, jer se efendija uzvika, plane i ošamari ga. Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom silom napolje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sama Dafina u romanu ne govori. Čini se da nije izgovorila više od jednog uzvika: „Umreću, umreću”. Ali se svejedno njeni doživljaji i viđenje njenog oka prenose u opis, i to na isti način, istim putem
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— produži Svetislav. — Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno.
Oni su bili u rovčićima... Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro!
Bojić, Milutin - PESME
PUSTINjU 80 KAO PROMETEJ 82 SINGIDUNUM 84 BEZ DOMOVINE 86 SEJAČI 88 NA OSTRVU 91 NERANDžIN CVET 93 BEZ UZVIKA 94 PLAVA GROBNICA 96 SONETI 100 I 101 II 102 III 103 IV 104 V 105 VI 106 VII 107 VIII 108 IX 109 H 110 XI 111 XII 112 X
O, zaspi nas, zaspi! More, hučnom rikom brak taj blagoslovi! Sunce, naše sunce, puhor zlatni raspi! (1917) BEZ UZVIKA Ni čudnog ni novog za nas nema više, Sve su zemlje nama i drage i srodne; Sred sjaja, i vrh nas kad se bure sviše,