Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У том тренутку хиљаду бесмислених узвика заори се око моста. Они су хтели да скрену пажњу али заглушише човека. Збуњен оним урнебесом, незнајући шта чини, он
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
подручја „праве” књижевности, дечји песници се увек радо сећају неких општих места и уобичајених поступака, патетичних узвика или великих заноса озбиљне поезије, које преокрећу и пародирају.
двосмисленије оно ах из претпоследњег стиха, као искрени уздах саосећања, и пародична реминисценција на отрцаност тог узвика. Ту је, коначно и она тако „поетична” инверзија у последњем стиху (белих мачака шест).
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
— Шта сањаш ових дана, голубане ?... Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дубравама, грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља... И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика: Јадна просвето! Јадни подмладак српски! Бедни учитељски сталеж!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино што су уста била још увек свежа, влажна. А од толиког грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још
— На, на! Све!... — сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је оно? — викну Бакоња. Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. — Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене до ушију због тог узвика који му несвесно излете из уста. Питагора га помилова по црној коси. „Драго моје дете!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и
Ћипико, Иво - Приповетке
и све не изусти што хтједе рећи, јер се ефендија узвика, плане и ошамари га. Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сама Дафина у роману не говори. Чини се да није изговорила више од једног узвика: „Умрећу, умрећу”. Али се свеједно њени доживљаји и виђење њеног ока преносе у опис, и то на исти начин, истим путем
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— продужи Светислав. — Нас артиљерија туче на отвореном простору, где од пуцњева пушака, узвика, јаука и не можеш да јој чујеш шум. Наравно.
Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини. Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА ОСТРВУ 91 НЕРАНЏИН ЦВЕТ 93 БЕЗ УЗВИКА 94 ПЛАВА ГРОБНИЦА 96 СОНЕТИ 100 И 101 ИИ 102 ИИИ 103 ИВ 104 В 105 ВИ 106 ВИИ 107 ВИИИ 108 ИX 109 Х 110 XИ 111 XИИ 112 X
О, заспи нас, заспи! Море, хучном риком брак тај благослови! Сунце, наше сунце, пухор златни распи! (1917) БЕЗ УЗВИКА Ни чудног ни новог за нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише,