Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sad, u sred tog užasnog saznanja, eno ih stoje ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji gledaju se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pričala mu je, tiho, kako se Petar beše izbezumio, kad je jedno jutro, posle tog užasnog drhtanja, plača, zacenjenosti, od koje je dete patilo, našao da je dete, koje je bio zagrlio, i na grudima nosio, mrtvo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ovamo i sami, ne znajući zašto, jednako su čistili, spremali kuću kao za nekog gosta. I to strašnog, užasnog gosta. — Eh, bre Mile! — iznenada, odjednom prepade me Mita. Beše digao glavu i gledaše me pravo, netremice.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Stojim prav, i osećam mir, tamo daleko, na pruzi vidika, koja, modra i široka, obavija nebesa. Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»A-a ... ono sinoć!... Gde je mama, ko će mene da obuče?...« I on stade da se seća sinoćnjeg užasnog prizora... Bio je zaspao, držeći, po običaju, svoju ruku u toploj i mekoj majčinoj ruci.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
što ga obuze bio je: da je sasvim sam, strašno izgubljen, bez pomoći ljudi, da ne postoji niko ko bi ga spasao od nečeg užasnog. — Petronije Svilaru, razmisli se dobro; svi su, eto, tvoji drugovi priznali.
I u bolnoj napetosti pokušavao sam sve da se spasem, da se izvučem, da pobegnem ispod onog svog užasnog pokrova. Uzalud. Kao avet ustremljavao se on sve više i pritiskivao me.
kreštim, vičem, gušim se, cerekam, iskrivljen, poludeo, unakažen kao i on, ne znajući šta govorim, sav rastrojen od užasnog pobesnelog buntovništva. Pa ga ostavljam i bežim u drugu sobu. Mrtva umorna spava moja majka. U sobi smo moj sin i ja.
Topovska, mitraljeska i puščana zrna padaju i dalje bez prestanka i usred tog užasnog pljuska ni jedan jedini čovek ne zastade, ni jedan jedini vojnik ne uplaši se, ni jedan jedini ranjenik ne jauknu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
stežu oko nje gvozdene ruke, šumarci se pretvore u šumu bajoneta, od svuda zinu na varoš strašne, garave čeljusti onog užasnog čudovišta što se rani grdnim gvozdenim đuladima, što iz svoje garave utrobe bljuje posle plamen i gromove, što nosi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Ti nisi Crnogorac! Stotinu puta toliko pade Od oštrog gvožđa gorskih lavova Posle kosovskog boja užasnog; A ti od šeset tisuća drhćeš?..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
kao nečujne senke — sve je to pri sablasnoj svetlosti meseca i prvog bledila na istoku izgledalo kao prizor iz nekog užasnog, grozničavog sna iz koga čovek nikako da se probudi. U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače.