Jakšić, Đura - PROZA
„Vala, pobratime“, reče Živko, „možemo i donde otist; a pravo da ti kažem, zato sam ti i došao da kao i ja vidim kakva vi je
Obradović, Dositej - BASNE
„Ogursuz”, — odgovore Bošnjaci. — „Ha, more, ogursuz, da znate da sam ja veliki ogursuz!” — kaže im Albanez. — „Vala i jesi i bićeš”, — odgovore drugi, smejući se.
„Vala, ako se samo može, hoću što god rečeš, samo da me se već prođeš”. Tada derviš zapovedi da se donese jedan veliki čaba
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako sam ja neprestano govorio toj skupljenoj vojsci, a moj Del-Amet sve je klimao glavom i potvrđivao: „Jest vala, čoječe, tako je!
A Turci svi viču: „Vala nije od nas niko u Vračar izišao, vala bila, nije naš niko!” Đipa Katić između sedeći̓ Turaka i Nemaca, rekao bi se
A Turci svi viču: „Vala nije od nas niko u Vračar izišao, vala bila, nije naš niko!” Đipa Katić između sedeći̓ Turaka i Nemaca, rekao bi se pomami, vatra mu iz usta seva.
Uđem, a kad bismo nasred Drine, a Kulin kaže: „Vala imam dva književnika, jedan turski a jedan vlaški, oba su bogomoljci, jeda i ja s njima na selamet iziđem!” Čovek veseljak.
Pet glasova, koje od paša koje od kapetana, uglas rekoše: „vala tako je, nije u Vlâ ostao caru onaki izmećar, kao što je bio knez Aleksa. Svi znamo da je na pravdi poginuo”.
Pozadugo ćutaše, dok reče Musta-beg: „Kaži mu alaj-beg!” — „Jok vala, kaži mu ti!” — Onda kapetan poče ovako: „Pope, da ti kažem jednu ćaiju (tj. pripovetku).
beloga krhata, jerbo je njegov brat Fočić, kada je moga oca posekao, moga konja odveo. Viču Turci: „Vala je ovaj hat bolji nego Fočićev; a njegov ne valja ni 100 groša!
U grad odu, zaištu hata beloga, no Fočić počne se protiviti: da ne da do mrtve glave. Onda skoče Užičani: „Vala ćeš ga dati, ili ćemo sad i tebe i hala predati Srbima u ruke.
Karađorđe: „Kojekuda, momče, smeta li ti jagnje?” — „̓Vala ti, gospodaru, koji mi oprosti; odsad ću sve ovako.” (Karađorđa bio pošao na Mišare, pak uz put došao sa oko 300
, hartija, pismo BUMBAŠER, tur., posebni izaslanik BURUNTIJA, tur., pašina zapovest VALA, VALA BILA, tur.,. zakletva: tako Mi Boga! VANŽIRATI, VANZIRA TI, nem., biti unapređen VELČER, nem.
, hartija, pismo BUMBAŠER, tur., posebni izaslanik BURUNTIJA, tur., pašina zapovest VALA, VALA BILA, tur.,. zakletva: tako Mi Boga! VANŽIRATI, VANZIRA TI, nem., biti unapređen VELČER, nem.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar
— viknu gazda Raka, pa poče trčati od oborena do oborena struka i dizati ih vičući: — Nuto! Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! — odupre se Sima u inat.
— Eno, sve stara potra — gotovo istrunuli oni strukovi... Poznaje se, brate, što je skoro potrveno. — Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video!
to će biti bolje. A da ga tužiš, nije vajde, niti on mari što, pa će posle još gore... — Nije, vala, vajde ni devetati ga — reče Đura. — Već nekoliko puta lemali su ga ljudi kao vola, pa ništa...
(Tu se Đura i Spasoje opet zgledaše i osmehnuše.) — Htede mi oči iskopati. Jednako čangriza... Vala da mi hoće pasti šaka da mu vratim zajam — voleo bih nego bogzna šta!...
Zar ti ne znaš njega? — Ao, ja poganog grivonje, jadi ga znali!... Nego šta veliš? Hoćemo li ga zavarčiti? — Neće mu, vala pasti na um ni ona vrljava baba Petrija, a kamoli ko drugi... — Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a?
Može zameriti što. Dok ti se ona okrete, pa meni: »Ti bi, kanda, vatre?« — »Ja, vala, bih malo da zapalim.« A ona ti izvuče čekmedže iz onog astala, izvadi žišku, te meni na lulu... Gledam ja — baš vatra!
Svi mu prihvatiše. — Da nije i tebe što jurilo noćas, Simo? — upita ga jedan. — Nije, vala, ništa. — A što li su se goveda onoliko krivila po livadama? Sima se uze smejati, pa viknu: — Mehandžija!
— Ja vala, sad iz varoši — odgovori Radan. — Ovo je pop! — viknu jedan od pogađača i lupi po jednoj karti. — Sutra!
— I svake se godine biju na Prevoju... ne može se obići drukčije — reći će Radan. — Vala i jes̓ ružno mesto. Usred podne sumnja te onude proći, a kamoli noću — potvrdi onaj što je okretao popa.
Usred podne sumnja te onude proći, a kamoli noću — potvrdi onaj što je okretao popa. — Svuda je vala nezgodno — počeće Radan — a na onom brodu kod vodenice i gore malo, pored vira Petrova, ne znaš koje je gore...
— Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... — zadivi se Đuka tolikoj šteti. — Ah, to je sve kriv Radan. — Neka ga vala, Đuko!... Platiće on to meni lepo... — popreti kapetan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko pruži pušku... Nasta tajac... Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega. — Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!... Zavrzan zagleda, pa pruži Stanku ruku: — E, ej vala ti! U svemu si bolji od mene!...
— Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!... Zavrzan zagleda, pa pruži Stanku ruku: — E, ej vala ti! U svemu si bolji od mene!... Harambaša mu priđe, pa ga potapša po plećima. Oči su mu sijale od zadovoljstva.
Baš sam video kako i pop i kmet okretoše glave da sakriju suze. A Šokčanić onde, uza me, reče Popoviću: „Vala greh nam na dušu što obedismo prava zdrava čoveka!” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška..
— reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić. — Šta li sam ovakijeh noći proveo sjedeći!... — Sad ćeš i više. Nego, vala, imaće se kad i spavati, duga je zima... Zaćutaše i svaki se predade svojim mislima.
Onomadne odem u Prnjavor, te s nađem s njim, pa mi reče: „E, dovde dođe! Ja ih, vala, više ne mogu trpeti, pa da bih znao krunu popeti!... Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku!
Nije se ni najmanje prevario kad se nadao da će tim lepim rečima zadobiti Ivana. — Vala, aga, nije što je moj!... Ja još imam dece, ali mi on baš na srcu leži!... Nekako mi je odvojio... ume zapovediti...
— Vjere ti, Ivo, reci mi ko je, onako, među vama bio najviše meni protivan? — poče Turčin i upilji u Ivana. — Pa, vala gotovo svi! Eto, i ja sam ti se protivio. — Znam, znam... Ali, onako, ko je to kao prvi počeo?... — Ono...
Bogami smo se ogrešili o njega!... Pa, još kako se brine o mome Lazaru!... A, vala, i jeste Lazar momak na svome mestu!... Pa još kakav je to kućanin!... Eto, ja!
Ivan ih dočeka smeškajući se. — Ama, kao da sam poručio za obojicu!... — Evo nas, vala! — reče popa zdraveći se. Čeljad što beše tu priđe im ruci. — Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije.
A Kruška?... Kruška, brate, kao da nije Turčin! Eto, reci i sam! — Gotovo, vala... — potvrdi Ivan. — Zar nije on najčovečnije radio s nama? — Jeste, nije vajde, jeste! — Eto, razgovarao si s njim.
Je li da je to sladak čovek? — Jeste. — Je li da nam svima dobra želi? — Svima. — Kao da je odrastao s nama. — Vala baš! — A pop i kmet digli se protiv njega? — Jest. — Samo njima nije pravo!... A zašto? – Ne znam.
— uozbilji se Ivan. — Zar ga ja ne smem pitati?... Čega bi se ja stideo?... I čim bi on mene zastideo?... — Ničim, vala! — reče Marinko. — Ako je na porodicu, imaš više zadruge od njega; ako je na bogatstvo — bolji si od njega!... — Tako je!
Dučić, Jovan - PESME
JADRANSKI SONETI PORED VODE Sa Boninova Put mesečev srebrn niz more se vidi, Leži beskonačan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i umro kraj žala. Noć miriše tužno čempresovom smolom.
Veselo je cvetô Turčinak u njenom govoru i smehu. Ona je kraj mene tada koračala, Strasna kao leto, pored mirnih vala, Polivenih toplim bojama i sjajem. Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem!
Znam, nekad kô dete, u svitanje zore, Istim ovim putem silažah na more, I svagda me sreo nestrpljiv šum vala. Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete.
VEČERNjE Iz Cavtata Zaraslo ostrvo u šumi oliva, Kô crn galeb leži nasred morskih vala. Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva.
Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.
I minuću noću kraj tvojih obala, Dok roneći suze i ne slutiš o tom; I poći daleko preko tamnih vala — Sve u bolnoj žeđi za novom lepotom.
Presiti se zemlja od krvavog vala, Ali vam pobeda ne osvetli lice: Jer lavor ne niče s bunjišta i kala, On je za heroje a ne za ubice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zar si ti muško? Arsen okrete glavu zidu i zakloni oči rukavom od gunja — Radi, vala, od mene i od nje šta hoćeš! Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
A tebi evo malo rakije, pa ako dobro ispadne, dobićeš čizme. — Al’ je ovo dobra rakija! Dakle, sad zbogom! ’Vala! Dabogda srećno! Mati uđe u sobu. — Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Ovaj je dobar za tajni razgovor. (Da mu jedan-dva desetaka.) Na, idi pij štogod! PETAR: O, vala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! MIŠIĆ (jače): Pa kako živiš ovde u kući? PETAR: Kao naopako.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može. Možeš li da prohodaš?
Možeš li da prohodaš? Ta teže mi je ovo gledati, nego da je mene. Vala, teraću ga, Pavle, do njenoga cesarskoga veličestva u Beču, da ga sude. To li su naše nagrade?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Međutim je južna Boka niža i osim karsnih oblika ima u njoj vala dinarskoga pravca; pitomija je, dakle, od severne. Iznad obeju se dižu krševiti odseci i planine Stare Crne Gore preko
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
su decu kao društvenu činjenicu o kojoj se ozbiljno počelo razmišljati, pa se odraslima učinilo da ih, i u književnosti, vala nečim posebnim ponuditi.
Taj red, obično početni stih, dat nam je od Boga ili podsvesti: ostatak nam vala otkriti, to jest dopuniti nedovršenu, prišapnutu rečenicu.
Sremac, Stevan - PROZA
— zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita. — Ama, slave ti, iz Korita! — čudi se. — E, pa onda smo zemljaci.
Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim!
Da mu je sam pesnik nameštao dekoracije i držao scenariju, ne bi, vala, lepši bio. I samo da ovde nije reč o Maksimu, meni bi lako bilo; ja bih mamuznuo moga pegaza, vinuo bih se u više
— Šta reče, tužan, pa gde je? — Ne znam, vala, prazan svinjac, a poznaju se stope veće i od mojih i od tvojih! — Ala, majku mu, bruke!
GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju. Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi najrečitije govore.
Radičević, Branko - PESME
Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio:
Jedno Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu:
58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane! Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki
A u dušu dade žare, Dade meni lepe dare, Moje duše žarki poji — To su, Bože, dari tvoji. Vala tebi na to, vala, O ne pusti da na zala Upotrebim dar ja tvoj, O ne pusti, Bože moj!
A u dušu dade žare, Dade meni lepe dare, Moje duše žarki poji — To su, Bože, dari tvoji. Vala tebi na to, vala, O ne pusti da na zala Upotrebim dar ja tvoj, O ne pusti, Bože moj! Na Uskrs, posle 11 noći pevao.
Čujte zuke moji sad gusala, Pa ko oće, neka reče: vala. Moje gusle nove javorove, U mom srcu javor iznikao, Ja sam iz njeg' gusle sadeljao, Sadeljao kako sam i mogâ, S
„Juriš... ne daj!“ i „Ala il Ala!“... Bože mili, na svemu ti vala! Pobiše se, već i stade vika, Stade velja ti pušaka cika, Posuktaše iz korica mači, Nad poljem se začas naoblači,
A devojku posu rumen svu, Pa od mene uze ljubičicu nježnu U drkćuću onu ruku snežnu. 11 „Vala, vala“, ona meni reče: Prva rečca iz ti njeni usta; Ona beše kano kad poteče Iz oblaka amo munja pusta, Pa zapali
A devojku posu rumen svu, Pa od mene uze ljubičicu nježnu U drkćuću onu ruku snežnu. 11 „Vala, vala“, ona meni reče: Prva rečca iz ti njeni usta; Ona beše kano kad poteče Iz oblaka amo munja pusta, Pa zapali sve
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta će ti to? — sumnjičavo se ispriječi — Eto, volio bi da imam. — Konjsku ikonu, a? — Vabi je, vala, kako hoćeš, ali meni je draga. Gle, živ živcat, kao da će sad zarzati.
— Imenjače, deder se prekrsti. Najmenik zamota nekakvu šaru između čela i trbuha, da je krst — vala nije, čak ni šokački. — Šta ti je to, kukavče? — Pa eto, krstim se. — Hm, to u tebe nekako zapetljano.
poprijeko i gunđa uoči svakog pazarnog dana: — Heh, porez neplaćen, a ovamo se oko kuće utrkuju dokona ždrebad. Vala ću jednom ... Djed Rade, opet, gudi ne gledajući ni u koga: — Zaželio se neko vila, vidim ja.
Zna se da je Nikola veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati ljudima ovako rano u jesen, pa makar se pila i bolja rakija nego što je ova, birtaška,
— Aha, sipljivi moj paripe, evo i tebe posvetiše! — veselo dočeka samardžija. — Vala, i vrijeme mu je bilo. Djed je i dalje preneraženo ćutao, kao da više nije čeljade od ovoga svijeta, a društvo živnu i
Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće. — Vala ćemo je pošljokati, pa nek se i to čudo priča — diže ruke djed predajući se ponovo razgalamljenom neuništivom životu,
— Sablaznio te tvoj svetitelj zaštitnik, a? — nasmija se slikar. — Eh, zaštitnik! — progunđa ozlojeđen Sava. Vala mi se bio na glavu popeo. Pođem uveče nekuda, tako, po svom poslu, šta se koga tiče kuda ću, a on ...
— Pa i bi, vala, pravo kažeš. Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna. — A šta ćeš sa svetim Jovanom, bog te ne ubio?
Starčić se usturi kao na prozivci i osvetnički zavreča: — Neka me poljube na jedno mjesto zajedno sa Vilsonom, a vala i s onim drugim, de! Ostadoh ja vjeran svom rođenom Radi, bog mu se radovao.
Nek bježi, vala, i onaj moj goljo sa sikirom. I bez njih nam je dosta naših mrtvouzlica i naše repate sirotinje. DANE DRMOGAĆA Još
Dani Desnici je prvom palo na um da svom kamaratu predloži kako bi dobro bilo da jednom, vala, obiću i tu glasovitu Kečinu curu, Draginju.
Pa šta, kad je preko noći nestalo silne carevine i njezine moći, onda mogu, vala, serbez i pokojnici hodati okolo, dokoni su.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Posle četiri meseca u ovoj pustinji, učinile nam se kao sultanije! A on u njih ko u roj muva! Ostavile su, vala, dimije po trnjacima! HUSO: Danas otero, sutra će po njih sam da šalje seize, da zove na kafu i ratluk.
Pa ova planinčina, četiri meseca ej! Da zaboraviš kako ljudi, a da naučiš kako buljine govore! Još malo, vala, pa i ja da prolistam!
Grobar je gadno zanimanje... (Prilazi Musa) MUSA: Ništa ne javljaju za večeru? SULjO: Ništa. MUSA: E, vala, stvarno ga preteraše! AHMED: Da ti dovršim o Šemsi... SULjO: Nemoj, molim te! Ne mogu ni o Šemsi na prazan stomak.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Odgovori carević: — Hoću, štogođ vi radite to ću i ja raditi. — E, vala, dobro; kad je tako, sjedi! Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti.
Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom pa ga otjeraju.
A junoša mu odgovori: — Vala ako si baš i car, ja ti opet neću kazati. Sad ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba gde je
Sad mu carski zet reče: — Pomozi bog, brate! A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste.
— A šta tu radiš? — Vala — reče — ništa, bijah napravio malo za doručak, pa da bijaše jošt, mogaše se poharčiti. Ponudi i ovoga da šnjim pođe,
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — reče mu carski zet. — Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju
Onda rekne džomet tivtizu: — Hoćemo li mojih četerest groša prije trošiti? Tivtiz mu odgovori: — Pa de, vala! Putujući tako nekoliko vremena potroše džometovih svih četerest groša.
— Ja ima čejrek sahata, ja i nema! — odgovori prosjak. — Ja, je li iko još ovuda prolazio? — upita junak. — Jok vala, ja nijesam nikoga vidio, — odgovori prosjak.
A đavo mu odgovori: — Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neću, ali samo hoću da načinim ugovor pa da otpočnemo raditi.
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema
Sad sveti Sava upita đavola: — Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu? A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobjegne i reče: — Vala, baš to je staru lijek a mladome bijes! — pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka. STANIJA (gledi po sobi): O vala bogu, kako je namešteno! — A gde su prostirke? LjUBA: Sad se prostirke ne meću. STANIJA: Pa kako s čarapama?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A Moreplovac voli da brodi morima svijeta po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko oko.
U ljutoj buri lađica-čigra na grivi vala pomamno igra, lagana lomna ljuska. Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom.
“ Studena voda pod mlinom pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala: „Razvijaj krila, ako si drug, krećemo noćas na topli jug!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti vala za me: Knjiga, to je luča tvoja, Srbadijo, nado moja!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli?
GINA: E, onda da znaš, taj budilnik je već u njegovom koferu. SARKA: Šta kažeš? GINA: To što ti kažem! SARKA: Vala, neće mi ga majci oteti pa makar se rvali. Je l' reče da su Agaton i Simka tamo negde? GINA: Tamo, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Tu smo, još malo... — Dosadi mi ovo nabijanje drumova. Vala, da se sretnemo jednom, pa dža, ili bu! — i, vadeći palidrvce, dodade: — Lako je vama, artiljercima.
— Pa ovaj... — pitam je ja — je li, snao, bogati, tebi nešto nije dobro. — „Vala bogu, meni ništa ne fali.“ — Kako ti ne fali, kad si bolesna? — „Jok ja“ — kaže, pa se isprsi. — Dobro...
Ne mare oni za sebe, bože sačuvaj, nego im je stalo do materijala. — Vala, ako oni preko nas živih ili mrtvih dođu do vas — reče moj komandir jednom kapetanu prilikom zastanka — onda im
Vojnici našli svoje poznanike i u prolazu čuh jednoga ranjenika gde veli: — Vala, ako se ko od onih vrati Franji, neka se pofali... Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika.
— Naravno — veli potišteno Milutin — tamo ginu, a mi da povadimo oči oko jedne pređice... — Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova, nego ceo ovaj rat...
Usplahireno se pogledasmo, a topovođa Trailo mu dobaci: — A vala, kakav si baksuz, i to može da nas snađe... — Ali ja, podnaredniče, reko tek onako... — Ajd marš!...
A ovo neka prokleta zemlja! — veli Milovan. — Vala, podnaredniče, čim se smrkne, idem u selo da dokotrljam jednu bačvu — veli Jankulj — i da je napunim vodom.
— Sada, ako moramo da odstupimo, vala zapamtiće nas — veli Trailo, trljajući zadovoljno ruke. Pred podne vratila se i naša patrola, noseći pet prasadi.
— Ja mislim nećemo više gađati, mrak je? — pita Trailo. — I ja mislim! — kaže Aleksandar, zavijajući cigaretu. — A vala naposletku izmenjasmo dobro misli: on nama, a i mi njemu! Dođe i komandir i reče da ćemo u toku noći promeniti položaj.
Svi uviđamo da je današnji dan bio značajan, jer su i na ovome frontu popucale niti moćne carevine. — A, vala, sutra, kada im se mi popnemo na Dren, i stanemo da ih čukamo u glavu, neće se zaustaviti do Save... — govore vojnici.
Aleksandar zabaci kapu na potiljak i zastade. — Slušaj... rosa, mladost... „sortiment“ — govorio je kao u zanosu. — Vala, d’ umrem sad, ne žalim! — i on se lupi po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Izgubio si mnogo!
Jednoga dana žali mi se Aleksandar: — A, vala, da znaš, pratiću vojnike da poseku sva gumasta drveta na onome brdu... Dojadila su mi!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A i inače, kad god imate vremena... Vlajko i Velja nasmejaše se ovolikoj naivnosti. — Eto vam ga vala i za četvrtke i za sve praznike, i još da vam dam pride, nasmeja se Velja.
uzviknu on, uzdahnuvši... A ludo si ga, vala, i svijao!... Ljubica se diže, pa lagano iziđe iz sobe; ne bi je cele noći...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava! Čula ti se vala Čak do Carigrada. Ti si posejala Šestoper kaloper I rani bosiljak; Tu su s’ navadili Momci neženjeni, Bosiljak ti
“ 103. Prele su prelje s večera. Koja je više naprela? Majkina Ruža najviše; Stigla je vala do cara, Posla joj care povesmo: “Naj tebi, Ružo, povesmo, Opredi meni šatore, Što od tog tebi ostane, Opredi
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
na kulturni napredak u narodu”; a moja ćerka je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u kojima se iznosi kako vala štedeti, a sad piše i treću: „Raskošna Ljubica i štedljiva Mica”. — Mora biti neka vrlo lepa priča?!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu?
— Jesmo, jesmo najo, odgovara najmlađa sna, stojeći uz otvorena sobna vrata, sa svećom u ruci. — 'Aj'te u sobu! — Vala ja bih voleo ovde s vama, nekako mi je lepše. Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati.
Nemojte da ćutite, pa da me oterate, po ovoj pomrčini, natrag. — Nećemo, vala, ne boj se. Gde je još bilo mutavo komišanje!
— Tako, Anđo, blago meni; de ti komanduj noćas tvojim vojnicima i 'nako si desetarovica. — 'Oću, vala, ne beri brige; samo ti sedi tako da ne mo'š u nas gledati.... Znaš, moji su vojnici malko stidljivi.
— Jok ja. — Ama nemoj ti prodavati bakčovandžiji krastavce, no reci de samo, koju ćeš? — Mene, vala, sve'dno. — Znam, znam kako ti je sve'dno. A ne bi se ljutio na Stanicu? — Pa, ako ona veli....
Ja mu objasnih kako znadoh. — Aa! — Ha, ha, ha... stadoše se kikotati svi. — Vala, brate moj, da one dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako
« — Ama to vi ka' da mene pevate, Milice? — Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš. — A što ste šaputale pred tim?
« — Ama to vi ka' da mene pevate, Milice? — Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš. — A što ste šaputale pred tim?
— Ko zar ja? Ehej, kićo! Kam' da hoće, pa da mu očas zakuka majka... — Šta veliš ti, Ljubiša? — Tss... ništa vala... tek onako. Ko mu zna! I Đokić i Ljubiša su ovog leta izašli iz vojske; obojica su tanka stanja.
pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš... koji je bolji: ja ili onaj džgebavi Ljubiša?... Vala i ovaj Bog baš neće »ljucki« poneki put: kad mora jednom ginuti, što ga ne dâ meni, da ga upljeskam, pa da uzmem pare...
Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo
— Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko. — Mene, vala, sve'dno, — odgovori on polako. Svi ućutaše. Zvezde pobledele.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog! JEVREM: Sasvim! SRETA: Molim te, brate, je l' prodade svoju kuću za sresku kancelariju?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo
Oće da kukate crnoga Marinka!« — E, to ti je, vala! Za dobro sam dobar, a za zlo sam baš takav kako i rekoše za mene, — reče Sreta vadeći jednako knjige i lupajući jednu
— Pa Makso, Maksim Joksimović iz sela Sirogojna, Sreza zlatiborskog, Okruga užičkog. Ako znaš Joksimoviće, e ja sam, vala, od otih. — A jesi li pismen? — zapita ga Sreta prelistavajući onako od bede neku knjigu.
Kad on zapoje, pa da si ne znam koje vjere, moraš se, vala, prekrstiti. Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?!
— »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan.
Tako ga jednako besposlena omladina dirala, dok se čovek ne odbi od mehane, pa neće u nju da ga, vala, baš i sami predsednik pozove. A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva.
Ali, boga mi, prvu godinu-dve, daleko je to bilo još od gazde, jer kad je došao u selo, ne bi mu, vala, niko za sav espap dao više od dvadeset i pet, reci i trideset, groša.
Tašula, ’ajde jošte jedan beštek da turiš! Molim ve, gospodin-učitelj, za čes! — Pa mogu, baš, vala, — veli Sreta produživši razgovor sa ćir-Đorđem, koji mu se veoma dopao.
bog, ostavio mi pokojni otac, a ja prinavljam, gledam i trudim se, da može svet reći: »Ako je bog dao, imao je i kome, vala! Nek vidi i drugi vajdu od njega!
— Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni! — E, to ti je vala! — veli Maksa, ne znajući šta da kaže na ove poslednje reči, i pusti jedan dim. — Pa de... onako...
»Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on! Pa, vala, treba malo i drugi da zasedne. A ako je na njega baš spalo, pa ne bilo, vala, ni njega!
Sve on pa on! Pa, vala, treba malo i drugi da zasedne. A ako je na njega baš spalo, pa ne bilo, vala, ni njega!« Tako vele seljaci i malo malo, pa čas ovaj čas onaj dolaze u sukob s njim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je! GDE JE CICA Jutros rano kad je topli dan osvanô I sunce leno pošlo prema krovu neba, Rekla mama Cici:
junu ljulj Krene, ko mulj, I livada se Da u talase: Sve val do vala Bez obala; Drhte jorgani Naborani.
Rakić, Milan - PESME
dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor nekadanje strasti...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ili ova pitalica finog humora: „Pitao Turčin Raju: — Imaš li što večere? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se“).
“ A kad ličina pukne i oni popadaju, onda ono reku. Vala, sveti Klementije, klimaćeš ti oko moje kuće, a ja ću odsad slaviti svetog Nikolu!
— Zato što je mukte došlo. 7 Pitao aga agu: — Od ovijeh tvojih čipčija koji ti je najmiliji? — Vala, to i sam znaš! Bogme, oni koji mi se ne može više no do pasa pokloniti od teške torbe na leđima.
— Skidajući je agama i efendijama. 15 Pitao Turčin raju: — Imaš li što večeri? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se!
— Lasno je što nije osmočena, ma nije ni slana 15 Pitali Drinjanci na sijelu kneza: — Ma, vala da je gospodaru bogu, što ovi carevi i kraljevi idu i piju?
Haj, tvoji konji vrištali, dušmani ti pištali; tvoje krave mukale, dušmani ti jaukali! Da bog da! 6 Vala i ejvala! Zemlja dala, da ti pomaže gospod Bog i sveti današnji god!
Oj, mili junače i junački sine, vala i ejvala! Zemlja ti dala, pomogo ti gospod Bog i sveti današnji god. Zaklonio te svake muke i dušmanske ruke, đavolske
Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa ne radio ni
i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god!
“ — „I Milana ništa nije briga što ga boli zub“. — Vala, kad tebe, Milane, nije briga, nije ni mene! 2 ČUDO BEZ ČUDA (Upitalo je društvo na sijelu jednoga veseljaka): — Ti
prstiju ili na samom tabanu nakup — zadužbinsko dobro (imanje) kod muslimana, zaveštano u verskodobrotvorne svrhe vala(h) — po bogu vala(hi) bila(hi) tala(hi) — turska zakletva: „tako mi gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa
samom tabanu nakup — zadužbinsko dobro (imanje) kod muslimana, zaveštano u verskodobrotvorne svrhe vala(h) — po bogu vala(hi) bila(hi) tala(hi) — turska zakletva: „tako mi gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa vedhe — stare vejka
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E! vala, more! marvi nema suda.“ — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a!
“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.
” A on mu odgovori: „Vala, pobratime, i ti si mene.” Po tom onaj stane iskati dva novca govoreći da ono valja platiti što je obrečeno i
Onda | onaj iz vreće rekne: „Tako ti, pobratime, šćaše mene da prevariš?” A onaj mu odgovori: „Vala i ti si mene prevario.
“ Odgovori carević: „Hoću, štogođ vi radite, to ću i ja raditi.“ „E vala, dobro kad je tako, sjedi“ pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti.
Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: „Vala neću da vam kažem.“ Onda ga otac i majka dobro izšibaju i nazovu ga inatom pa ga oteraju.
“ A junoša mu odgovori:, „Vala ako si baš i car, ja ti opet neću kazati.“ Sad ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba, gdje je
Sad mu carski zet reče: „Pomozi Bog, brate!“ a on mu odgovori: „Bog ti pomogao!“ „A šta tu radiš?“ „Vala ništa, tek besposlen, pa slušam kako trava raste.
“ „A šta tu radiš?“ „Vala,“ reče „ništa, bijah napravio malo za doručak, pa da bijaše jošt, mogaše te poarčiti.“ Ponudi i ovog da šnjim pođe, a
Nazove mu pomozi Bog, a ovaj mu odgovori: „Bog ti pomogao!“ „A šta tu radiš?“ reče mu carski zet: „Vala ništa, jutros malo podoručkovah, la se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju
“ A đavo mu odgovori: „Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neću, ali samo hoću da načinim ugovor pa da otpočnemo raditi.
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: „Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter! IKONIJA (provirivši kroz vrata): Vala, da prodaje prokiso sir, provrištalo vino, i lubenice debelkōre, pa ne bi moro baš toliko!
IKONIJA: Sve se može kad zašušti lova! GOSPAVA: I jes mi velika lova! Jednom, ko dvaput za bioskop! A sutra, vala, neću ni radnju dotvaram! Mogu jednom i nešto za svoju dušu! IKONIJA: Čudo to?
(Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo? GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo! I to pod ovakvim uslovima! Znaš li ti šta je ovo? Mišja raž! A znaš li gde je izraslo? Ispod kreveta!
ANĐELKO: Smislila da sudaje, pa izabrala mene za metu! IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla!
CMILjA: Oficir? IKONIJA: A, života mi, nema nikoga, pogledaj! Nego prebacuje, a nije, vala, ni čudo! Ako si do sinoć bio sve i svja, a jutros niko i ništa, nije čudo ako i povantrzaš!
CMILjA: Ja sam tanjire oprala. Je l stvarno misliš da ovima sipam škembiće? IKONIJA: Vala sipaj, da vidim i to čudo! Mislila sam da sam oguglala na sve, a ono ti bane i nevidljiva vojska!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h]
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ona zbunjena stade se muvati po kući, ne znajući šta će. — Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj.
— Kako, Jure? Kako, Bare? Kako, Šimeta? Kako, Vice?... Kako svi? — pita fra-Brne. — Vala bogu i Divici, sa zdravljem smo dobro, a mučimo se kako možemo — odgovori Čagljina u ime sviju. — Tako!
A oćeš li dati braći da skvase grla?... Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kušmelj uze bardak ispred djece, pa krenu put bačve, ali ga Rkalina ustavi. — Nećemo da mišaš s tim kominjakom!
Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kušmelj uze bardak ispred djece, pa krenu put bačve, ali ga Rkalina ustavi. — Nećemo da mišaš s tim kominjakom! A-ja!
Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj. Osinjača reče djeci: — Ajte’ poljubite ruku stricu i recite: Vala naš lipi dujo. Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika. — Taa-ko! Ajte lezite!
Njeki još povikaše: — Dobra noć, brate Kušmelju, prosti i vala ti na časti! Rkalina se zaplaka na polasku. — Ni-i-sam ni mi-sli-ja da... da te vriđam! — Ajde, živ bija, ajde!
Da nije šta zlo? Knez zavrti glavom i huknu. — Nije zla vala bogu i Divici, nego... Ali, da iđemo redom! Dakle, jevo zašta sam došâ.
A, Isuse, uvik li mi neprilike činite, uvikarce... — Diko naša — poče Kušmelj — kad je bog da, dâ si take glave! Bogu vala, milostivom bogu i Divici, a mi mislili... a mi čuli...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hoću da budeš prvi.” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin. „Kad si na zboru, pusti reč da se vala po glavama, a ti je slušaj i gledaj. Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.
maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o lampu, stolovi — izvrnute bubašvabe, koprcaju se sa šest, osam
su zemlju otrovali, paje mnogo nas oko ovih Morava što nismo na pravom mestu posađeni, i sa svakojakim drugim kako ne vala.
— Namešta gunj i popravlja bradu. — Ništa. Sam si. A bila je puna kao košnica. — Očima obuhvata celu ćeliju. — Ne vala da je čovek sam. Samo na zlo misli. — To si hteo da mi kažeš? — Aćim ustaje.
umire sve odreda. A on je državni službenik. Sutra može da mu dođe naređenje za premeštaj. Meni vala ovde da proživim vek. Bratski i u slozi. Na mene ne možeš da se požališ. Ja sam tebi i gazda-Đorđu toliko dobra učinio.
Gazde se razviču da ne vala, a mi slegnemo ramenima: Daj i ovoga da probamo. Od Morave do Dunava nema brda koje ja nisam čeprknuo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
koje je odavno bilo u njemu, ali sputano: da je svaki vid moći luckasta laža koje se valja kloniti kao što od nadmoći vala zazirati, naročito sopstvene.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Bacite đon njegove podnožice daleko, dole niz breg! Kada se probudi, moraće, vala, da ramlje. A vi svi ostali zapamtite: Ko u školi ne nauči sve što je potrebno, taj će ramljati celog svog života!
“ usprotivi se Teokritos. „On ramlje pri hodu“, dodade Kalimahos. „Kad bih odnekud imao njegovu mladost, ne bi mi, vala smetala ta ćopavost!
Posle ovih reči sruči se on u svoje sedište da ono od toga zajeca. „Vala se survao“, reče Zenodotos svojim susedima, „kao ono Ikaros kojemu su sunčani zraci razmekšali krila.
svome mestu, Arhimedes se pope na najvišu uzvišicu varoši, obuhvati pogledom ceo grad, pristaništa i okolinu pa reče: „Vala, neka dođu!
Nije ti dosta što si me pljačkala, već hoćeš da prljavim nogama zgaziš i moja duhovna blaga. - Vala nećeš!“ On pohita u kuću, stade raširenim rukama pred razvaljena vrata svoje sobe i uzviknu: „Ne razoravajte moje
„Bori!“, odgovori im hladnokrvno Falkenberg. „Ja ću, vala, radije poganuti, no se predati neprijatelju“. Svi ga pogledaše, diveći mu se; znali su da govori istinu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Jedanput se“, veli, „mre, pa neka me streljaju! Kad nisam poginuo i glavu izgubio u svesvetskome jurišu, neka, vala, platim glavom zbog tih parada i svetkovina, čudna mi čuda!
završavali su ovo onim, za sopstvenike jezivim, a za golje utešnim: „Čije nije bilo, čije biti neće“ i „U grob ga, vala, neće poneti“, i time bi taj razgovor bivao likvidiran.
Ulazi tako seljak i zdravi se: — Živo zdravo, gazda-Iko! Kako si mi još? — Neka, ’vala Bogu! — A ima li vôde kod tebe brivača? — i češe se iza uveta. — Ima ima, ja šta, bolan? — veli on.
— Pa to kod vas, bolan, sve pomrlo — čudi se kao Iketa sve više tronut. — Nije sve pomrlo; ima, ’vala Bogu, još živa naroda, — odgovara mu onaj — nego ti, gazda-Iko, sve nekako potreviš te pitaš za one pokojne.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga... Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu.
«To ću ja od istine da gladujem danas... O, brate, da mi je samo komad hleba... — pomisli Đurica opet. — Vala neću sad lupati, pa makar crkô... Mrzi me da gledam očima pandure... Kako bi bilo da spavam?...
— »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti. — Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar — jednako mi sepija pucka: okreni
Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema. — More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ...
Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje. Ne ubija se lako ’naki čovek — prihvati druga.. — Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki... da kažem... the, pa šta ćeš bolje ? — odgovori treća.
— Bog s tobom, Stanka, zar bi mu smela na oči izići? — Izišla bih, vala, i pred besna kurjaka, a što da neću pred obična čoveka. — Daleko mu lepa kuća!
A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata... ’Vala je Bogu!... — More, ti ne traži navodadžiju za ženidbu: vidiš kako umeš lepo da se hvališ.
Ni baba Ruža ne bi umela bole nameštati. — Ja, vala, jok... što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako... Nemoj, bolan!...
Moj tata veli... — Idi ti to pričaj Milevi — prekide ga Stanka — ona se nešto češće pogleda s tobom. — To, vala, nije... a baš ako hoćeš da ti kažem... — Nemoj, nemoj, znam šta ćeš.
Moći ću dakle da idem gorom i livadama, dugo, dugo... da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me?
— Ha, sinju li mu dušu... čekni samo do sutra, pa da vidiš okršaja!... I ja ti se, vala, poboljeh, ne radeći ništa. Đurica priđe onome drugome, te se rukova i sa njim. — Hoćeš i ti, Kojo, sa nama? — Pa...
Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu. To je pošteno i pravo. — Kmet Pero — reče Đurica — ako još jednom čujem da se ovako šališ sa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da
— E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten. a kad pogleda, kad nema njegova prstena, no mu ženin na
Jednom će on njoj: — Vala, posestrimo, ja bih te nešto molio, ako mi daš vjeru da o tome nećeš nikome ništa kazati. — Tvrđa vjera od kamena,
Odgovori carević: — Hoću, što gođ vi radite, to ću i ja raditi. — E vala, dobro kad je tako, sjedi! Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti.
Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom, pa ga otjeraju.
A junoša mu odgovori: — Vala ako si baš i car, ja ti opet neću kazati. Sad ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba, gdje je
Sad mu carski zet reče: — Pomozi bog, brate! A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste.
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš! — Vala — reče — ništa, bijah napravio malo za doručak, pa da bijaše jošt, mogaše se poharčiti.
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao. — A šta tu radiš? — reče mu carski zet. Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju
„Još mi je ovo manjkalo“, uzdahnu vezirović, pa poče kleti trešnju, ali kad pogleda na jagode, pomisli: „Vala ću ubrati još dvije jagode grožđa, pa kud puklo da puklo. Gđe su dva roga, neka budu i četiri!“ — Ali nu čuda!
Dva starija nakupuju stvari u varoši, pa pođu da rasprodaju, a najmlađi će reći: — Vala, ja neću ovdje ništa kupovati, nego odoh da po selima štogod nakupujem a ovdje prodam.
— Bre, prođi se ti toga hadeta, mi ćemo zajedno putovati, pa treba da zajedno i jedemo. Jok vala, sluga se ne dade ni osoliti, no osta pri svojoj: neće, te neće.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto se i on približi. —Što bi? — upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju. —Možemo, vala, oboje! —Ne treba niko nego ona... Drugi ne može da izdrži, pa se naduši smejati, kao pomaman.
Pomete nas... — E, gde je to? Zakon je zakon. Još treba nedjelju dana da izdrži. Vala, ohladniće i ona; — nasmeja se preko volje Ilija, i dalje raskidano o nečem govori: — Na, evo ti, — veli staroj, setivši
A kad bi je zamoren pustio, odmakla bi se ona od njega dva—tri koraka i, smejući mu se u lice, rekla bi: „Nećeš, vala, što si namislio! “ I tako svako gonjenje svršavaše se kod njih kao pusta šala.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Neka ide do đavola i on i ti! ČEDA: On bi želeo doći na viđenje. ŽIVKA: Vala, jesi li čuo, Čedo, ne bila ko sam ako ti ne odeš na viđenje u Ivanjicu. ČEDA: Vrlo rado, zašto ne!
idi, optrči familiju i objavi da nisam više ministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti i neka kažu: „E, vala, dosta je Živkinog i bilo!” Tako će da lanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi. (Vasa ode.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Slomljen je već Sulj-Kapetan. I sam oseća da svakoga trenutka postaje sve veći muslimanin i Turčin. Ne vala se više zanositi i premišljati. Zato je i došao u Brod da se malo odmori i Suneti svoga sina. Bi!...
— Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima? — Nikomu ko je muško, bre! — Vala? — Valaa!.. Mudar Durut, pa se odlučio.
A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!..
mlaz krvave mržnje, pa naglo okrećem konja k planini, kao da hoću da bežim u njene gudure, kao da sam još rob, pa mi vala da se bunim, da se odmećem... Sa nemoćnom srditošću okrećem tome Kosovu leđa. Sa zastalom u grlu reči da je prokleto.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Tako li je dakle! Sad mi je sve jasno: Ta ja mnogo mogu; ala je to krasno! Mogu, vala, vedrit’, mogu i oblačit’; Ceo svetli duvar ja mogu pomračit’. E, ko bi se nadô takoj moćnoj sreći!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĆERIM (spolja): Ta šta ga moliš, Kolebane!... Kad zvono ne možeš, razlupaj klatno!... Glavno je da se ućutka. ISAK: Vala, Ćerime, Sa belog visa tanke munare Derviša turskog glupu molitvu Nećeš od danas ni ti slušati. (Puca.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zašto ih ne bijete i ne jedete? Bolje da ih vi pojedete no Turci. Vojnici poskidaše kape: — Vala, gospodine, dosad nismo smeli, a kad nam ti veliš, mi ćemo odsad klati gde god uhvatimo.
Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan? — A da šta ćemo drugo?! — Hajd'mo napred.
— E hajde de, neka bude na tvoju, kad baš hoćeš. A kako ti je ime kad si takav junak? — Meni, vala, Marko Krstov, a zovu me, onako kao da rečeš po prozivu Putaljica. — A odakle si rodom?
Moj Crnogorac Marko veli mu: — Motaj, vala, Ruso, motaj, ma ti ništa ne pomaže. Rus se iskrlješti na njega: — Kakъ ničego ne pomožetъ tы?... 'Išъ nehristъ kakoй!
— Mope, bar tamo kod nas nema vojske. — Nema vojske ali ima svetine. — Prekrsti se samo, moj Panto, pa reci: vala tebi bože što nisam graničar. Vidiš li da će ovaj svet ovuda ama baš dibidus da propadne.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode! P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Vala, braćo, ako je za vajdu, dosta je. Ratujem: dvanaeste, trinaeste, četrnaeste, petnaeste, šesnaeste i evo sam u sedamnae
Pade mi na pamet Gruja. Taj se, vala, oslobodio muka. Vojnik zastade. — Odavde možete komotno. Evo je saobraćajnica.
Evo, došao nam je i artiljerac da nas pomogne. — Vala, gospodine kapetane, dosadi ni kljucanje po ceo dan... — Kako vi naredite — odgovara drugi.
Ali tako kako ste. — Sa sve šlem — upade jedan. Komandir se nasmeja. — Vala, ako ti je zgodno, stavi i cokule na glavu. Vojnici se nasmejaše. — Tako... Idite odmah i lezite.
— Hodite da čujete kako prede. Fr... fr... fr... — preo je mačak i žmirkao očima. — Da čovek pozavidi... — Vala baš — reče komandir, sedajući na sanduk. — Da pređemo na stvar. Noćas, posle pola noći, izvršićemo juriš...
Očajna borba, kao da se nešto vala, krši... Potom otegnut ropac. Zatim kratko, isprekidano. „A, a, a!“ — kao žudnja za poslednjim dahom. Klap, klip, kljoc!
Komandir zaključuje da će se na ovome delu fronta izvesti jedan od najglavnijih napada. — Vala, i krajnje je vreme — kaže. — Ja se samo čudim kako izdržavaju ovi grešni pešaci gotovo tri godine bez smene i odmora.
— Eh... sefte je to njemu!... Prošetaće se malo, pa će doći. Pio sam ja sa njim toliko puta... A, vala, ljudi, u kakvom paklu živi taj gore... da mu čovek sve oprosti... Bugari mu čak i ime znaju.
— Ali sutra ćemo smrsiti konce i nemu. Zakazano je reglažno gađanje, pomoću aeroplana. — Vala, ako ga nađe ona teška francuska baterija, ni koščica im neće ostati. — Ali iz početka, polako.
samog sebe nisam mogao da poznam. Bio sam kao iz „bazara“. — Kipislcauf! — dodade Luka. — Vala, kako hoćeš... Dve godine sam se verao po zemunicama iscepan, vašljiv. Živeo sam kao životinja.
Izdaju se poslednje zapovesti. Našeg komandanta odazvali su hitno u armiju. Kada se vratio, priča nam: — Vala, mladići, sad ili nikad... Mi koji se nalazimo ovde, nismo svesni koliko su zamašne pripreme učinjene.
I nigde se nisu prevarili. — Vala, iako su nam bili protivnici, takav narod zaslužuje da živi — razmišlja moj prijatelj. — A gde je groblje naših vojnika?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja pomislih u sebi: — Vala, evo zime! Blago onom kto imat čekati ju s čime! U koga se valjaju gojani po svinjcu, Kto se rujnu raduje u podrumu
Ja se iz' sna tergoh, serce vo mnje dahti, Oko ne smje na pendžer, kto jest tu da čvahti. Ja u sebi mislih: — Vala, evo bede! — Čini mi se da na pendžer k meni ljudi glede.
Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!
No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO (bližeći im se): Ta mogâ bi kravorepniku u žlje doba i pojest, — ma vala i bila, što poganoga kota riječ, — u mene bi ti se skršio zub. BOŠKO: A zašto, Vujo, zašt’ baš skršio?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ti se, sinko, ništa ne boj. Tvoj je bak stari mejdandžija — sokoli ga jedan čičica. — Ne bojim se ja, vala, ništa! — veli Lujo pouzdano.
zborovima kod crkava i manastira, na kumalima i svadbama prikazivao bi kum kumu, prijatelj prijatelju čast i poštenje: „'Vala ti, kume, 'vala ti prijatelju! Ti mene počestovô ovom čašom, a tebe Gospodini Bog svakim rodom i berićetom.
i manastira, na kumalima i svadbama prikazivao bi kum kumu, prijatelj prijatelju čast i poštenje: „'Vala ti, kume, 'vala ti prijatelju! Ti mene počestovô ovom čašom, a tebe Gospodini Bog svakim rodom i berićetom.
one drhtave, prikazne riječi koje su odjekivale s kraja na kraj zbora i slatkom vrelinom slijevale se u dušu njegovu: „'Vala ti na tvojoj česti i čestvovanju, kraljevino slavna!
— Šjetio si se, more biti, one pjesme: „Jao meni do Boga miloga đe pogubi' od sebe boljega?“ — Jesam se, vala, baš te pjesne šjetio! — potvrdi Simeun. — Ali se zagazilo. Mora se gaveljati. Našjede mi krv na oči.
— Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti! — Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše.
Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala! — izvalja cijelo cjelcato bure rakije iz podruma da se narod malo oslobodi i pribere. — Pite, braćo i Srbovi moji!
— Svi ćemo ginuti! — ode odjek gorom i planinom iz pet stotina grla. — 'Vala narodu, koji će nas tako spominjati kad večeras poginemo, braneći Hristov oltar i svetu ćabu od mrski' i nečastivi'
Primi ovu čašu, nazdravi mi, oprosti mi i blagoslovi me! — 'Vala ti, sinko, na tvojoj časti i čestvovanju! Bog nek te blagoslovi, ova sveta crkva i otac Sopronija!
Zdravo svanô, gospodine? Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu! Kako si ti, kako je gospoja? Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav?
Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav? David: I mi smo, 'vala Bogu, svi zdravo i mirno, a tebi 'vala, koji se ti raspituješ za me, i za me i za moju vamiliju. (Okreće se pisarčiću.
Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav? David: I mi smo, 'vala Bogu, svi zdravo i mirno, a tebi 'vala, koji se ti raspituješ za me, i za me i za moju vamiliju. (Okreće se pisarčiću.) Jesi li ti zdravo svanô, dijete?
Bojić, Milutin - PESME
Gledaš kako grana za granom se suši I preliva jesen iznad morskih vala Umornoga sunca hiljadama šara I mre tisuć boja šumom četinara.
Mrzi blage noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje, caruje tišina.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
A on, što kaže gospodin Milisav, ne bi rad bio da pogine. Nego je kazao da počneš ti isleđenje i bez njega. VIĆA: Vala i ne treba mi, i volim sam da rukovodim celu stvar. Daj mi, boga ti, gospodine Milisave one spise nađene kod optuženog.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Beli luk ne treba trebiti noktima, »jer od toga plače« (Sofrić, 150). Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25). Od njegova mirisa beže zmije (SEZ, 40, 238). B.
potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome. Mesto u koje je udario grom vala okaditi b. (SEZ, 19, 391). Pred kraj svadbe, kad svatovi treba da se razilaze, bivaju oni nakađeni b. (іb.
i brestova kora, u sirćetu, ŽSS, 319); bradavica (GZM, 4, 165). Kad se dete zacenjuje, vala otkinuti grančicu v. koja dodiruje vodu, metnutu u vodu i njome dete zapajati (SEZ, 14, 132).
O. ljuskama pokriva žena bradavice na prsima, da joj mora ne bi škodila (ZNŽOJS, 7, 139). Od verovana o o. vala zabeležiti ova. Kad na Svetog Iliju grmi, pocrvljaće orasi (Vuk, Rječn., ѕ. v.
Prema verovanju u Vranjskom Pomoravlju, »od sveg šumskog drveća stari brest ne vala seći, jer tada nema ,berićet̓ u polju I stoci« (SEZ, 86, 1974, 104). Broć.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Božica se sleže, srebreni đerdan s nje zvekće, a Rade, ulazeći za njom, veli joj: — Pod mojom novom kabanicom biće nam, vala, noćas ljepše i prostranije nego u kući... ...
Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas?
Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se. „Bih, vala, — kad ne bi moglo biti drukčije, — svojim je životom otkupio!” pomisli.
Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga nekolicina njih. —Eto kad ste najašili da kažem, vala kazaću, iako...
dobro je; neću da vam hatora štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još ti nisi moja žena!.. . Hoćeš li, a? — Neću li... — nasmija se na nj žena mu.
—Živine! Mogao si čekati, pa po kršćanski uraditi... —Nisam imao kada, prekida Rade i nasmija se— a vala, pope, nijesam živina!...
— istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare! —Ha, razumijem, zato maloprije udari u pitome besjede... 'Vala ti, brate! Treba ti para, a? Hoćeš li? — i diže se iza stola.
— Nemoj tako, sinko! Valjao nam je gdekad; ja uvijek mislim: dovešće do jame, ali neće u jamu ... —Hoće, vala, taman u bezdan! — reče kao za se Rade. — Ali neće što je namislio— trže se. — Neće, boga mi!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kažu: onoj ženskoj je potreban čovek. U nje je kipuća krv, a kad je već tako, onda joj odmah vala naći nekog s kim će to raditi pod okriljem svete bračne veze, u bračnoj postelji uz blagoslov, a ne po ćoškovima uz
Ilić, Vojislav J. - PESME
Istorija silnih strasti To je burna mladost moja, divlja, kao igra vala; Buntovnička, raskalašna Prava smesa raznih čuda, Polu—umna, polu-luda, Kao igra karnevala.
kosmatim svojim ogroman zeljov s njom A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažni vala dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889.
šta sam puta u julijske noći Bludio samac kraj pustih obala, I slušô pesme po tavnoj samoći, I šum i žubor razigranih vala...
Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se čuje noću s mračne kule i obala. A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i
Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
gospa Nola u pričanju o svom ocu, ruke mu gospodske, od malih koštica, a kretao ih pri govoru nekako meko, na tursku, vala baš kao onaj naš Zarif-beg, što lepo jednog dana umre od gospodstva...
sin frajlin, a tom nezakonitom sinu će ostati do smrti samo mati frajla, i nemio zapis u popovskim knjigama... Vala je zmija ona popadija od Vaznesenske crkve: ubode me juče pravo u srce kad me zapita: „Hoćete li i malog u pansion?
A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori. — Ako ste to ujdurisali, tvoj župnik i ti, vala ste se prevarili!
Pa onda priča šta sve Bog drži u pisaćem svom stolu, i tvrdi da tamo ima i on, Milušić, jednu svoju menicu... Vala je i ima, i nikada je neće platiti... Odavno sam ja videla da kod njega mali tavanak (pokazuje na teme) ne valja...
Ne plači, Julice. Muž tvoj bi trebao tamo gore da plače za tobom, i da on tebi pali, ne kandilo, nego, vala, bengalsku vatru. Bogatu bengalsku vatru sa zvezdama, i ružama, i petlovim repovima, i zmajskim prdeljcima...
A župnik tvoj, ako ćeš da znaš, Luka, zadovoljan i srećan: trubi po varoši tvoju slavu kao da te je i on stvorio... Vala, u ovom svetu se krsno ime ne zna... Julica i Srba se venčali. Bez parade i čašćenja.
a ja gospodin Toma po naravi, po običajima, ko zna, možda i po „opredeleniju”: sirotujem i hranim nekoliko generacija. Vala nećeš! Neću se ženiti. Kamilavku, pa u arhimandrite. Ha! ha! Biću feš kaluđer, je li?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Nositelj Muamedov sad privati besedu: »Vala kardaš, mi smo jednake sreće. Obojica smo gospodu služili, pak kako smo se uzvisili, tako smo i prošli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A tebi je milo da pogineš na Polju Kosovu! — upade podrugljivo Luka. — Ne verujem! — Vala, ako budemo morali na granici da položimo oružje, ja odoh... — Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči...
Poručnik Luka dira ga. — Bre, Grujo, ličiš mi na pevca kome su isekli rep. — Vala, gospodin poručnik, umalo da izgorim noćas. Zaspao naš požarni i poduhvati nas vatra. Ja dobro prođoh.
— Šta to bi, pobogu čoče, te izljegoste iz zemlje? — E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat.
Đe će, siroto, nego gurne naprijed i vikne: uh — i ode onamo đe si ga namijenio.“ — E, vala, znaš, ti ne možeš da živiš, a da ne „prećeraš“! — smeje se poručnik Protić.
— Pih... kao presolac! On ispljuva vodu. Ama ti ne bi bio „reponja“ kad ne bi svašta liznuo! — smeje mu se Gruja. — Vala, podnaredniče, svakojake sam „mandže“ za vreme rata pio i jeo, pa ka velim, da probam i morsku vodu.
— Kip... — zausti Dušan. — Jest, kipislcauf!... Ali, vala, ja ću izdržati, a ti ćeš lipsati na putu! — veli jetko Luka, već ljut što ga zadirkuju.
Grupa vojnika posmatra pobesnele igrače i tad će jedan reći: — Ja, oca im njinog, dave se ko mi s Bugarima... — Vala, da su prešli Albaniju, to im ne bi palo na pamet. — Besni su i siti... Zastadosmo pred jednom poslastičarnicom.
Vojnici već pojahali gole konje. Veli mi Luka: — Pazi, ala se ućustečili, kao da je svaki od njih Napoleon! — Vala, gospodine poručniče, ne žalim da timarim, samo da ne idem peške — kaže jedan vozar.
Ni na šta drugo ne mislimo nego samo na vodu. Čujem kako ordonansi razgovaraju: — Vala pristao bih da se još jednom vratim kroz Crnu Goru, samo zbog one vode u Andrijevici.
Šantić, Aleksa - PESME
17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna. Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče besjediti: „Vala, kneže, na besjedi tvojoj!
Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu! Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“.
Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu! Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“. 7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga!
“ Skoči Miloš na noge lagane, pak se klanja do zemljice crne: „Vala tebe, slavni knez-Lazara! Vala tebe na tvojoj zdravici, na zdravici i na daru tvome, al' ne vala na takvoj besjedi!
“ Skoči Miloš na noge lagane, pak se klanja do zemljice crne: „Vala tebe, slavni knez-Lazara! Vala tebe na tvojoj zdravici, na zdravici i na daru tvome, al' ne vala na takvoj besjedi!
Vala tebe na tvojoj zdravici, na zdravici i na daru tvome, al' ne vala na takvoj besjedi! Jer, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, niti ću kad biti, nego
Svemu dosta piva i jestiva; al’ govori stari kaluđere: „Vala tebe, Kraljeviću Marko! Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!
Bože mili, na svemu ti vala kad ja viđeh savezana Marka! Pojiću te, Brđanine Đemo, bez bijele pare i dinara, baš ak’ hoćeš tri bijela dana“.
Nasmeja se Kraljeviću Marko: „Bože mili, na svem tebi vala, kad brž’ ode sa junaka glava! Kan’ da nije na njemu ni bila!
Okrenu ga dojčin niz čaršiju; koliko mu silan podigrava, iz kaldrme iskače kamenje. Al' govore solunski trgovci: „Vala bogu, vala jedinome!
Al' govore solunski trgovci: „Vala bogu, vala jedinome! Otkako je Dojčin preminuo, nije bolji junak proišao kroz Soluna, grada bijeloga, ni boljega konja projahao“.
Mili bože, na svemu ti vala! Kad u Turke juriš učiniše, razdvojiše Turke u buljuke, pa nagoni jedan na drugoga: što propušća deli-Radivoje, dočekuje
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
njihove, za knezove svoje i birove, za svoj rod i prijatelje, mobe i prošnje na dobro im za njih Gospodu Bogu usrdo vala donositi naše. Jerno njino u miru boravljenje i sloboda, nas od zla zaklanja, i brigu nam s naše glave skida, mirost daje..
pak im car da uzmu reče svaki po kamen u ruku, a i sam diže jedan kamen, i reče vojski: »Ovo je glava našega praoca, vala nam je počatiti, što smo i učinili, ama kroštono je on poslušao svoju ženu i prestupio je božiju zapovest, te nas je
Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u tuđe ruke dopadne.
da besedi i navala mu je prispela besedljiva na usta, mučno mu je to sve jednim mahom izgovoriti, nego i nekoliko dana vala da razredi da i sam oblakša te ne smeta jezika, i ljudma neka je naslatko slušati i primati razbirajući im po redu o
preko bez milosti sud izreče što da mu se učini i reče: »Tako mi boga, taj čovek je za smrt što je to uposlovao, vala da mu se glava uzme! A tome siromahu četiri jagnjeta da se povrate natrag!
ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za ovi Aharov posao ponašire iskazati što i kako, krošto li se je slučilo što.
A car za to pravo nije znao, nego njegova svest sumnjena osudi ga te se od straha iskaza. Kano kurjak s kožom vala nam plaćati, ka i onome u Aleksandriji što mu se je jagnjeća glava u torbi pretvorila u čovečju, kanda jako odsečenu
A tko to zna, je li se sa stupanjem i doticao vode? Zato po vodi k njima iđaše, da proznadu to učenici mu, do koga vala u svakoj tuzi, nevolji i u napasti izgledati i pomoći prositi sebi u kome nalepu zlosnahodnu.
Ta to i jest ponajbolje od svega, ama Savi sami komadi ne dolaze, ako se ne podiže tražiti ih! Sa svoji dušmani vala i boriti se, te eškile se biti... I građani s toga patrijarhova vrla razgovora pooslobodiše se i podsnažaše dobro.
I okretati se vala, te pofriškije se braniti; so tim će nas i Bog odbraniti pouzdano. A to, jecati i uzdihivati plačući a uzalud stajati,
I durma meterize i presoke za branike gotovljaše i lagume, učeći gde i kako vala se biti. A patrijarh Serđije iz crkve pobra sve te čudotvorne ikone božije matere što na ruku Hrista sina svoga drži;
A što su čunice? Malo im talasa i vala — sve širom se potopiše i s vojištani odoše u džombos na dno mora. Za veliko čudo to je tadar bilo gledati što more
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A ako se Zona ponosila što se svet za njom okretao, mogla se, vala, ponositi, i te još kako, kad se za njom osvrne Mane kujundžija! jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić.
rečima: da se ne brine, da ne očajava, a naročito neka mu nije ni najmanje krivo što je ona tako prošla, jer im, vala, ni ona nije ostala dužna. — Ič da se ne ljutiš, — veli mu Doka — ič da nesi žalan! Ako što ti ne dadoše devojče! ...