Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Вала, побратиме“, рече Живко, „можемо и донде отист; а право да ти кажем, зато сам ти и дошао да као и ја видим каква ви је
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Огурсуз”, — одговоре Бошњаци. — „Ха, море, огурсуз, да знате да сам ја велики огурсуз!” — каже им Албанез. — „Вала и јеси и бићеш”, — одговоре други, смејући се.
„Вала, ако се само може, хоћу што год речеш, само да ме се већ прођеш”. Тада дервиш заповеди да се донесе један велики чаба
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако сам ја непрестано говорио тој скупљеној војсци, а мој Дел-Амет све је климао главом и потврђивао: „Јест вала, чојече, тако је!
А Турци сви вичу: „Вала није од нас нико у Врачар изишао, вала била, није наш нико!” Ђипа Катић између седећи̓ Турака и Немаца, рекао би се
А Турци сви вичу: „Вала није од нас нико у Врачар изишао, вала била, није наш нико!” Ђипа Катић између седећи̓ Турака и Немаца, рекао би се помами, ватра му из уста сева.
Уђем, а кад бисмо насред Дрине, а Кулин каже: „Вала имам два књижевника, један турски а један влашки, оба су богомољци, једа и ја с њима на селамет изиђем!” Човек весељак.
Пет гласова, које од паша које од капетана, углас рекоше: „вала тако је, није у Влâ остао цару онаки измећар, као што је био кнез Алекса. Сви знамо да је на правди погинуо”.
Позадуго ћуташе, док рече Муста-бег: „Кажи му алај-бег!” — „Јок вала, кажи му ти!” — Онда капетан поче овако: „Попе, да ти кажем једну ћаију (тј. приповетку).
белога крхата, јербо је његов брат Фочић, када је мога оца посекао, мога коња одвео. Вичу Турци: „Вала је овај хат бољи него Фочићев; а његов не ваља ни 100 гроша!
У град оду, заишту хата белога, но Фочић почне се противити: да не да до мртве главе. Онда скоче Ужичани: „Вала ћеш га дати, или ћемо сад и тебе и хала предати Србима у руке.
Карађорђе: „Којекуда, момче, смета ли ти јагње?” — „̓Вала ти, господару, који ми опрости; одсад ћу све овако.” (Карађорђа био пошао на Мишаре, пак уз пут дошао са око 300
, хартија, писмо БУМБАШЕР, тур., посебни изасланик БУРУНТИЈА, тур., пашина заповест ВАЛА, ВАЛА БИЛА, тур.,. заклетва: тако Ми Бога! ВАНЖИРАТИ, ВАНЗИРА ТИ, нем., бити унапређен ВЕЛЧЕР, нем.
, хартија, писмо БУМБАШЕР, тур., посебни изасланик БУРУНТИЈА, тур., пашина заповест ВАЛА, ВАЛА БИЛА, тур.,. заклетва: тако Ми Бога! ВАНЖИРАТИ, ВАНЗИРА ТИ, нем., бити унапређен ВЕЛЧЕР, нем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар
— викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат.
— Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено. — Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!
то ће бити боље. А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... — Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа...
(Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза... Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!...
Зар ти не знаш њега? — Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!... Него шта велиш? Хоћемо ли га заварчити? — Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... — Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а?
Може замерити што. Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра!
Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. — Није, вала, ништа. — А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? Сима се узе смејати, па викну: — Механџија!
— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. — Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра!
— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.
Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа. — Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...
— Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. — Нека га вала, Ђуко!... Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!... Заврзан загледа, па пружи Станку руку: — Е, еј вала ти! У свему си бољи од мене!...
— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!... Заврзан загледа, па пружи Станку руку: — Е, еј вала ти! У свему си бољи од мене!... Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима. Очи су му сијале од задовољства.
Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка..
— рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више. Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.
Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође! Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!... Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку!
Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. — Вала, ага, није што је мој!... Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!... Некако ми је одвојио... уме заповедити...
— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. — Па, вала готово сви! Ето, и ја сам ти се противио. — Знам, знам... Али, онако, ко је то као први почео?... — Оно...
Богами смо се огрешили о њега!... Па, још како се брине о моме Лазару!... А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!... Па још какав је то кућанин!... Ето, ја!
Иван их дочека смешкајући се. — Ама, као да сам поручио за обојицу!... — Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије.
А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван. — Зар није он најчовечније радио с нама? — Јесте, није вајде, јесте! — Ето, разговарао си с њим.
Је ли да је то сладак човек? — Јесте. — Је ли да нам свима добра жели? — Свима. — Као да је одрастао с нама. — Вала баш! — А поп и кмет дигли се против њега? — Јест. — Само њима није право!... А зашто? – Не знам.
— уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?... Чега би се ја стидео?... И чим би он мене застидео?... — Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... — Тако је!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом.
Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху. Она је крај мене тада корачала, Страсна као лето, поред мирних вала, Поливених топлим бојама и сјајем. Вај! И младост прође, кô сунце над гајем!
Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала. Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете.
ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала. Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав, нечујна и сива.
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.
Пресити се земља од крвавог вала, Али вам победа не осветли лице: Јер лавор не ниче с буњишта и кала, Он је за хероје а не за убице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар си ти мушко? Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња — Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш! Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме. — Ал’ је ово добра ракија! Дакле, сад збогом! ’Вала! Дабогда срећно! Мати уђе у собу. — Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може. Можеш ли да проходаш?
Можеш ли да проходаш? Та теже ми је ово гледати, него да је мене. Вала, тераћу га, Павле, до њенога цесарскога величества у Бечу, да га суде. То ли су наше награде?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међутим је јужна Бока нижа и осим карсних облика има у њој вала динарскога правца; питомија је, дакле, од северне. Изнад обеју се дижу кршевити одсеци и планине Старе Црне Горе преко
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
су децу као друштвену чињеницу о којој се озбиљно почело размишљати, па се одраслима учинило да их, и у књижевности, вала нечим посебним понудити.
Тај ред, обично почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту реченицу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— запитаће Јова. — Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита. — Ама, славе ти, из Корита! — чуди се. — Е, па онда смо земљаци.
Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. — И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. — Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. — А, сасвим!
Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био. И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више
— Шта рече, тужан, па где је? — Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке!
ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио:
Једно Туре ка њему долеће Уплашено не мож' бити веће: „Вала ето“ — кâ без душе поче, Поче јадно, ма речи не доче, Једно зрно удри га у главу, Туре паде пред Рада у траву:
58. Боже драги, за санак ти вала, Санче мили, после ноћи дане! Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки
А у душу даде жаре, Даде мени лепе даре, Моје душе жарки поји — То су, Боже, дари твоји. Вала теби на то, вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја твој, О не пусти, Боже мој!
А у душу даде жаре, Даде мени лепе даре, Моје душе жарки поји — То су, Боже, дари твоји. Вала теби на то, вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја твој, О не пусти, Боже мој! На Ускрс, после 11 ноћи певао.
Чујте зуке моји сад гусала, Па ко оће, нека рече: вала. Моје гусле нове јаворове, У мом срцу јавор изникао, Ја сам из њег' гусле садељао, Садељао како сам и могâ, С
„Јуриш... не дај!“ и „Ала ил Ала!“... Боже мили, на свему ти вала! Побише се, већ и стаде вика, Стаде веља ти пушака цика, Посукташе из корица мачи, Над пољем се зачас наоблачи,
А девојку посу румен сву, Па од мене узе љубичицу њежну У дркћућу ону руку снежну. 11 „Вала, вала“, она мени рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали
А девојку посу румен сву, Па од мене узе љубичицу њежну У дркћућу ону руку снежну. 11 „Вала, вала“, она мени рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали све
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ће ти то? — сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати.
— Имењаче, дедер се прекрсти. Најменик замота некакву шару између чела и трбуха, да је крст — вала није, чак ни шокачки. — Шта ти је то, кукавче? — Па ето, крстим се. — Хм, то у тебе некако запетљано.
попријеко и гунђа уочи сваког пазарног дана: — Хех, порез неплаћен, а овамо се око куће утркују докона ждребад. Вала ћу једном ... Дјед Раде, опет, гуди не гледајући ни у кога: — Зажелио се неко вила, видим ја.
Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка,
— Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога свијета, а друштво живну и
Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће. — Вала ћемо је пошљокати, па нек се и то чудо прича — диже руке дјед предајући се поново разгаламљеном неуништивом животу,
— Саблазнио те твој светитељ заштитник, а? — насмија се сликар. — Ех, заштитник! — прогунђа озлојеђен Сава. Вала ми се био на главу попео. Пођем увече некуда, тако, по свом послу, шта се кога тиче куда ћу, а он ...
— Па и би, вала, право кажеш. Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна. — А шта ћеш са светим Јованом, бог те не убио?
Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим, де! Остадох ја вјеран свом рођеном Ради, бог му се радовао.
Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром. И без њих нам је доста наших мртвоузлица и наше репате сиротиње. ДАНЕ ДРМОГАЋА Још
Дани Десници је првом пало на ум да свом камарату предложи како би добро било да једном, вала, обићу и ту гласовиту Кечину цуру, Драгињу.
Па шта, кад је преко ноћи нестало силне царевине и њезине моћи, онда могу, вала, сербез и покојници ходати около, докони су.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
После четири месеца у овој пустињи, учиниле нам се као султаније! А он у њих ко у рој мува! Оставиле су, вала, димије по трњацима! ХУСО: Данас отеро, сутра ће по њих сам да шаље сеизе, да зове на кафу и ратлук.
Па ова планинчина, четири месеца еј! Да заборавиш како људи, а да научиш како буљине говоре! Још мало, вала, па и ја да пролистам!
Гробар је гадно занимање... (Прилази Муса) МУСА: Ништа не јављају за вечеру? СУЉО: Ништа. МУСА: Е, вала, стварно га претераше! АХМЕД: Да ти довршим о Шемси... СУЉО: Немој, молим те! Не могу ни о Шемси на празан стомак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одговори царевић: — Хоћу, штогођ ви радите то ћу и ја радити. — Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем. Онда га отац и мајка добро ишибају и назову га инатом па га отјерају.
А јуноша му одговори: — Вала ако си баш и цар, ја ти опет нећу казати. Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба где је
Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте.
— А шта ту радиш? — Вала — рече — ништа, бијах направио мало за доручак, па да бијаше јошт, могаше се похарчити. Понуди и овога да шњим пође,
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — рече му царски зет. — Вала ништа, јутрос мало подоручковах, па се овдје свратих на ову водицу, те мало пијнух и гледам како се ови црвићи сицкају
Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли мојих четерест гроша прије трошити? Тивтиз му одговори: — Па де, вала! Путујући тако неколико времена потроше џометових свих четерест гроша.
— Ја има чејрек сахата, ја и нема! — одговори просјак. — Ја, је ли ико још овуда пролазио? — упита јунак. — Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак.
А ђаво му одговори: — Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити.
Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: — Вала, попе, баш хоћу с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема
Сад свети Сава упита ђавола: — Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу? А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба.
Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес! — па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) СТАНИЈА: А где су моје аљине? ЉУБА: Однеће ћирица у собу, не брини се, мајка. СТАНИЈА (гледи по соби): О вала богу, како је намештено! — А где су простирке? ЉУБА: Сад се простирке не мећу. СТАНИЈА: Па како с чарапама?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Милостива госпођа,... ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим. ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра. ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А Морепловац воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око.
У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска. Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром.
“ Студена вода под млином пљуска, кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Познајем ја њега добро. ПРОКА: Право каже човек. ТРИФУН: И неће ме претећи, вала! Уселићу се ја пре њега! Одох ја! (Оде.) ПОЈАВА XИИ ПРЕЂАШЊИ, без ТРИФУНА ГИНА: Па то ће цео свет да се усели?
ГИНА: Е, онда да знаш, тај будилник је већ у његовом коферу. САРКА: Шта кажеш? ГИНА: То што ти кажем! САРКА: Вала, неће ми га мајци отети па макар се рвали. Је л' рече да су Агатон и Симка тамо негде? ГИНА: Тамо, дабоме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ту смо, још мало... — Досади ми ово набијање друмова. Вала, да се сретнемо једном, па џа, или бу! — и, вадећи палидрвце, додаде: — Лако је вама, артиљерцима.
— Па овај... — питам је ја — је ли, снао, богати, теби нешто није добро. — „Вала богу, мени ништа не фали.“ — Како ти не фали, кад си болесна? — „Јок ја“ — каже, па се испрси. — Добро...
Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала. — Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им
Војници нашли своје познанике и у пролазу чух једнога рањеника где вели: — Вала, ако се ко од оних врати Фрањи, нека се пофали... Из кукуруза износе мртвога војника.
— Наравно — вели потиштено Милутин — тамо гину, а ми да повадимо очи око једне пређице... — Вала, браћо, искрено да вам кажем — жали се Александар — теже ми пада ова непрекидна вика командантова, него цео овај рат...
Усплахирено се погледасмо, а топовођа Траило му добаци: — А вала, какав си баксуз, и то може да нас снађе... — Али ја, поднаредниче, реко тек онако... — Ајд марш!...
А ово нека проклета земља! — вели Милован. — Вала, поднаредниче, чим се смркне, идем у село да докотрљам једну бачву — вели Јанкуљ — и да је напуним водом.
— Сада, ако морамо да одступимо, вала запамтиће нас — вели Траило, трљајући задовољно руке. Пред подне вратила се и наша патрола, носећи пет прасади.
— Ја мислим нећемо више гађати, мрак је? — пита Траило. — И ја мислим! — каже Александар, завијајући цигарету. — А вала напослетку измењасмо добро мисли: он нама, а и ми њему! Дође и командир и рече да ћемо у току ноћи променити положај.
Сви увиђамо да је данашњи дан био значајан, јер су и на овоме фронту попуцале нити моћне царевине. — А, вала, сутра, када им се ми попнемо на Дрен, и станемо да их чукамо у главу, неће се зауставити до Саве... — говоре војници.
Александар забаци капу на потиљак и застаде. — Слушај... роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много!
Једнога дана жали ми се Александар: — А, вала, да знаш, пратићу војнике да посеку сва гумаста дрвета на ономе брду... Дојадила су ми!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А и иначе, кад год имате времена... Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности. — Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.
узвикну он, уздахнувши... А лудо си га, вала, и свијао!... Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда. Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти
“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како вала штедети, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица”. — Мора бити нека врло лепа прича?!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу?
— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу! — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати.
Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. — Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање!
— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. — 'Оћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати.... Знаш, моји су војници малко стидљиви.
— Јок ја. — Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? — Мене, вала, све'дно. — Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели....
Ја му објасних како знадох. — Аа! — Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. — Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако
« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим?
« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам? — Јес', вала, па питај ког' 'оћеш. — А што сте шапутале пред тим?
— Ко зар ја? Ехеј, кићо! Кам' да хоће, па да му очас закука мајка... — Шта велиш ти, Љубиша? — Тсс... ништа вала... тек онако. Ко му зна! И Ђокић и Љубиша су овог лета изашли из војске; обојица су танка стања.
па: помоз' Бог, Стано!... а, шта велиш... који је бољи: ја или онај џгебави Љубиша?... Вала и овај Бог баш неће »љуцки« понеки пут: кад мора једном гинути, што га не дâ мени, да га упљескам, па да узмем паре...
Само да не каже ономе... — Вала, брате, нек чини шта хоће, али мене је стра', — вели један. — Море, кога није? Знаш ли да ми душа оде у пете, док смо
— Љубиша, је л' те стра'? — упита неко. — Мене, вала, све'дно, — одговори он полако. Сви ућуташе. Звезде побледеле.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Гле, молим те! А ко то теби рече? ЈЕВРЕМ: То... немој да ме питаш, то је поверљиво. СРЕТА: Ако вала, доста је и било његовог! ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те, брате, је л' продаде своју кућу за среску канцеларију?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само
Оће да кукате црнога Маринка!« — Е, то ти је, вала! За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну
— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког. Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу.
Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити. Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?!
— »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.
Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. А има још и других слика. Једна баш врло жалостива.
Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.
Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш! Молим ве, господин-учитељ, за чес! — Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.
бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала! Нек види и други вајду од њега!
— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! — Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. — Па де... онако...
»Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео. Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне. А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!
Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне. А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици:
јуну љуљ Крене, ко муљ, И ливада се Да у таласе: Све вал до вала Без обала; Дрхте јоргани Наборани.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се“).
“ А кад личина пукне и они попадају, онда оно реку. Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу!
— Зато што је мукте дошло. 7 Питао ага агу: — Од овијех твојих чипчија који ти је најмилији? — Вала, то и сам знаш! Богме, они који ми се не може више но до паса поклонити од тешке торбе на леђима.
— Скидајући је агама и ефендијама. 15 Питао Турчин рају: — Имаш ли што вечери? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се!
— Ласно је што није осмочена, ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију?
Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да! 6 Вала и ејвала! Земља дала, да ти помаже господ Бог и свети данашњи год!
Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год. Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске
Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа не радио ни
и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год!
“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти
прстију или на самом табану накуп — задужбинско добро (имање) код муслимана, завештано у верскодобротворне сврхе вала(х) — по богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа
самом табану накуп — задужбинско добро (имање) код муслимана, завештано у верскодобротворне сврхе вала(х) — по богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа ведхе — старе вејка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Па ко је крив, море! је ли је ко наћерао?“ — „Није нико, него се поболе саме.“ — „Е! вала, море! марви нема суда.“ — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а!
“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.
” А он му одговори: „Вала, побратиме, и ти си мене.” По том онај стане искати два новца говорећи да оно ваља платити што је обречено и
Онда | онај из вреће рекне: „Тако ти, побратиме, шћаше мене да превариш?” А онај му одговори: „Вала и ти си мене преварио.
“ Одговори царевић: „Хоћу, штогођ ви радите, то ћу и ја радити.“ „Е вала, добро кад је тако, сједи“ па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: „Вала нећу да вам кажем.“ Онда га отац и мајка добро изшибају и назову га инатом па га отерају.
“ А јуноша му одговори:, „Вала ако си баш и цар, ја ти опет нећу казати.“ Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба, гдје је
Сад му царски зет рече: „Помози Бог, брате!“ а он му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?“ „Вала ништа, тек беспослен, па слушам како трава расте.
“ „А шта ту радиш?“ „Вала,“ рече „ништа, бијах направио мало за доручак, па да бијаше јошт, могаше те поарчити.“ Понуди и овог да шњим пође, а
Назове му помози Бог, а овај му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?“ рече му царски зет: „Вала ништа, јутрос мало подоручковах, ла се овдје свратих на ову водицу, те мало пијнух и гледам како се ови црвићи сицкају
“ А ђаво му одговори: „Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити.
Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: „Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер! ИКОНИЈА (провиривши кроз врата): Вала, да продаје прокисо сир, провриштало вино, и лубенице дебелкōре, па не би моро баш толико!
ИКОНИЈА: Све се може кад зашушти лова! ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то?
(Улази Госпава) ИКОНИЈА: Шта је, Госпава, зар већ готово? ГОСПАВА: Доста је, вала, и било! И то под оваквим условима! Знаш ли ти шта је ово? Мишја раж! А знаш ли где је израсло? Испод кревета!
АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету! ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла!
ЦМИЉА: Официр? ИКОНИЈА: А, живота ми, нема никога, погледај! Него пребацује, а није, вала, ни чудо! Ако си до синоћ био све и свја, а јутрос нико и ништа, није чудо ако и повантрзаш!
ЦМИЉА: Ја сам тањире опрала. Је л стварно мислиш да овима сипам шкембиће? ИКОНИЈА: Вала сипај, да видим и то чудо! Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х]
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће. — Па како, како? — пита дујо. — Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ.
— Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне. — Вала богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо — одговори Чагљина у име свију. — Тако!
А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком!
Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја!
Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. Осињача рече дјеци: — Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо. Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко! Ајте лезите!
Њеки још повикаше: — Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! Ркалина се заплака на поласку. — Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам! — Ајде, жив бија, ајде!
Да није шта зло? Кнез заврти главом и хукну. — Није зла вала богу и Дивици, него... Али, да иђемо редом! Дакле, јево зашта сам дошâ.
А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце... — Дико наша — поче Кушмељ — кад је бог да, дâ си таке главе! Богу вала, милостивом богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хоћу да будеш први.” — „Бићу” , рекао је озбиљно Вукашин. „Кад си на збору, пусти реч да се вала по главама, а ти је слушај и гледај. Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.
маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу, столови — изврнуте бубашвабе, копрцају се са шест, осам
су земљу отровали, паје много нас око ових Морава што нисмо на правом месту посађени, и са свакојаким другим како не вала.
— Намешта гуњ и поправља браду. — Ништа. Сам си. А била је пуна као кошница. — Очима обухвата целу ћелију. — Не вала да је човек сам. Само на зло мисли. — То си хтео да ми кажеш? — Аћим устаје.
умире све одреда. А он је државни службеник. Сутра може да му дође наређење за премештај. Мени вала овде да проживим век. Братски и у слози. На мене не можеш да се пожалиш. Ја сам теби и газда-Ђорђу толико добра учинио.
Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо. Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
које је одавно било у њему, али спутано: да је сваки вид моћи луцкаста лажа које се ваља клонити као што од надмоћи вала зазирати, нарочито сопствене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Баците ђон његове подножице далеко, доле низ брег! Када се пробуди, мораће, вала, да рамље. А ви сви остали запамтите: Ко у школи не научи све што је потребно, тај ће рамљати целог свог живота!
“ успротиви се Теокритос. „Он рамље при ходу“, додаде Калимахос. „Кад бих однекуд имао његову младост, не би ми, вала сметала та ћопавост!
После ових речи сручи се он у своје седиште да оно од тога зајеца. „Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно Икарос којему су сунчани зраци размекшали крила.
своме месту, Архимедес се попе на највишу узвишицу вароши, обухвати погледом цео град, пристаништа и околину па рече: „Вала, нека дођу!
Није ти доста што си ме пљачкала, већ хоћеш да прљавим ногама згазиш и моја духовна блага. - Вала нећеш!“ Он похита у кућу, стаде раширеним рукама пред разваљена врата своје собе и узвикну: „Не разоравајте моје
„Бори!“, одговори им хладнокрвно Фалкенберг. „Ја ћу, вала, радије поганути, но се предати непријатељу“. Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Једанпут се“, вели, „мре, па нека ме стрељају! Кад нисам погинуо и главу изгубио у свесветскоме јуришу, нека, вала, платим главом због тих парада и светковина, чудна ми чуда!
завршавали су ово оним, за сопственике језивим, а за гоље утешним: „Чије није било, чије бити неће“ и „У гроб га, вала, неће понети“, и тиме би тај разговор бивао ликвидиран.
Улази тако сељак и здрави се: — Живо здраво, газда-Ико! Како си ми још? — Нека, ’вала Богу! — А има ли вôде код тебе бривача? — и чеше се иза увета. — Има има, ја шта, болан? — вели он.
— Па то код вас, болан, све помрло — чуди се као Икета све више тронут. — Није све помрло; има, ’вала Богу, још жива народа, — одговара му онај — него ти, газда-Ико, све некако потревиш те питаш за оне покојне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. — Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.
«То ћу ја од истине да гладујем данас... О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô... Мрзи ме да гледам очима пандуре... Како би било да спавам?...
— »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени
Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. — Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. ...
Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње. Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. — Вала и јесте одвојио од других. Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље ? — одговори трећа.
— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? — Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. — Далеко му лепа кућа!
А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... — Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.
Ни баба Ружа не би умела боле намештати. — Ја, вала, јок... што ? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако... Немој, болан!...
Мој тата вели... — Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш.
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. Шта раде тамо, траже ли ме?
— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. — Хоћеш и ти, Којо, са нама? — Па...
Нек ми да осамдесет клипова, па доста. Јован скочи весео. — Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право. — Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао; него дај да ми продамо оно мало башчице па да
— Е, вала, гдје је да је, ја ћy је добавити, — па брже-боље за прстен. а кад погледа, кад нема његова прстена, но му женин на
Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена,
Одговори царевић: — Хоћу, што гођ ви радите, то ћу и ја радити. — Е вала, добро кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем. Онда га отац и мајка добро ишибају и назову га инатом, па га отјерају.
А јуноша му одговори: — Вала ако си баш и цар, ја ти опет нећу казати. Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба, гдје је
Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте.
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш! — Вала — рече — ништа, бијах направио мало за доручак, па да бијаше јошт, могаше се похарчити.
Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао. — А шта ту радиш? — рече му царски зет. Вала ништа, јутрос мало подоручковах, па се овдје свратих на ову водицу, те мало пијнух и гледам како се ови црвићи сицкају
„Још ми је ово мањкало“, уздахну везировић, па поче клети трешњу, али кад погледа на јагоде, помисли: „Вала ћу убрати још двије јагоде грожђа, па куд пукло да пукло. Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда!
Два старија накупују ствари у вароши, па пођу да распродају, а најмлађи ће рећи: — Вала, ја нећу овдје ништа куповати, него одох да по селима штогод накупујем а овдје продам.
— Бре, прођи се ти тога хадета, ми ћемо заједно путовати, па треба да заједно и једемо. Јок вала, слуга се не даде ни осолити, но оста при својој: неће, те неће.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве
Ћипико, Иво - Приповетке
Уто се и он приближи. —Што би? — упита сестру. —Овај ми вели хоћу ли у њега на радњу. —Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман.
Помете нас... — Е, где је то? Закон је закон. Још треба недјељу дана да издржи. Вала, охладниће и она; — насмеја се преко воље Илија, и даље раскидано о нечем говори: — На, ево ти, — вели старој, сетивши
А кад би је заморен пустио, одмакла би се она од њега два—три корака и, смејући му се у лице, рекла би: „Нећеш, вала, што си намислио! “ И тако свако гоњење свршаваше се код њих као пуста шала.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Нека иде до ђавола и он и ти! ЧЕДА: Он би желео доћи на виђење. ЖИВКА: Вала, јеси ли чуо, Чедо, не била ко сам ако ти не одеш на виђење у Ивањицу. ЧЕДА: Врло радо, зашто не!
иди, оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка; нека Савка, Даца и Соја кликну од радости и нека кажу: „Е, вала, доста је Живкиног и било!” Тако ће да лану; знам ја њих, а знам и тебе. Иди, иди па објави. (Васа оде.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати. Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!...
— Али велиш другима, па би и мојим Колашинцима? — Никому ко је мушко, бре! — Вала? — Валаа!.. Мудар Дурут, па се одлучио.
А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!..
млаз крваве мржње, па нагло окрећем коња к планини, као да хоћу да бежим у њене гудуре, као да сам још роб, па ми вала да се буним, да се одмећем... Са немоћном срдитошћу окрећем томе Косову леђа. Са засталом у грлу речи да је проклето.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Тако ли је дакле! Сад ми је све јасно: Та ја много могу; ала је то красно! Могу, вала, ведрит’, могу и облачит’; Цео светли дувар ја могу помрачит’. Е, ко би се надô такој моћној срећи!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ (споља): Та шта га молиш, Колебане!... Кад звоно не можеш, разлупај клатно!... Главно је да се ућутка. ИСАК: Вала, Ћериме, Са белог виса танке мунаре Дервиша турског глупу молитву Нећеш од данас ни ти слушати. (Пуца.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Зашто их не бијете и не једете? Боље да их ви поједете но Турци. Војници поскидаше капе: — Вала, господине, досад нисмо смели, а кад нам ти велиш, ми ћемо одсад клати где год ухватимо.
Неко запалио цигару, неко притеже обућу или загледа око пушке. — Шта ту радите? — Седимо, вала. — А што, болан? — А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред.
— Е хајде де, нека буде на твоју, кад баш хоћеш. А како ти је име кад си такав јунак? — Мени, вала, Марко Крстов, а зову ме, онако као да речеш по прозиву Путаљица. — А одакле си родом?
Мој Црногорац Марко вели му: — Мотај, вала, Русо, мотај, ма ти ништа не помаже. Рус се искрљешти на њега: — Какъ ничего не поможетъ ты?... 'Ишъ нехристъ какой!
— Мопе, бар тамо код нас нема војске. — Нема војске али има светине. — Прекрсти се само, мој Панто, па реци: вала теби боже што нисам граничар. Видиш ли да ће овај свет овуда ама баш дибидус да пропадне.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде! П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Вала, браћо, ако је за вајду, доста је. Ратујем: дванаесте, тринаесте, четрнаесте, петнаесте, шеснаесте и ево сам у седамнае
Паде ми на памет Груја. Тај се, вала, ослободио мука. Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница.
Ево, дошао нам је и артиљерац да нас помогне. — Вала, господине капетане, досади ни кљуцање по цео дан... — Како ви наредите — одговара други.
Али тако како сте. — Са све шлем — упаде један. Командир се насмеја. — Вала, ако ти је згодно, стави и цокуле на главу. Војници се насмејаше. — Тако... Идите одмах и лезите.
— Ходите да чујете како преде. Фр... фр... фр... — прео је мачак и жмиркао очима. — Да човек позавиди... — Вала баш — рече командир, седајући на сандук. — Да пређемо на ствар. Ноћас, после пола ноћи, извршићемо јуриш...
Очајна борба, као да се нешто вала, крши... Потом отегнут ропац. Затим кратко, испрекидано. „А, а, а!“ — као жудња за последњим дахом. Клап, клип, кљоц!
Командир закључује да ће се на овоме делу фронта извести један од најглавнијих напада. — Вала, и крајње је време — каже. — Ја се само чудим како издржавају ови грешни пешаци готово три године без смене и одмора.
— Ех... сефте је то њему!... Прошетаће се мало, па ће доћи. Пио сам ја са њим толико пута... А, вала, људи, у каквом паклу живи тај горе... да му човек све опрости... Бугари му чак и име знају.
— Али сутра ћемо смрсити конце и нему. Заказано је реглажно гађање, помоћу аероплана. — Вала, ако га нађе она тешка француска батерија, ни кошчица им неће остати. — Али из почетка, полако.
самог себе нисам могао да познам. Био сам као из „базара“. — Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш... Две године сам се верао по земуницама исцепан, вашљив. Живео сам као животиња.
Издају се последње заповести. Нашег команданта одазвали су хитно у армију. Када се вратио, прича нам: — Вала, младићи, сад или никад... Ми који се налазимо овде, нисмо свесни колико су замашне припреме учињене.
И нигде се нису преварили. — Вала, иако су нам били противници, такав народ заслужује да живи — размишља мој пријатељ. — А где је гробље наших војника?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме! У кога се ваљају гојани по свињцу, Кто се рујну радује у подруму
Ја се из' сна тергох, серце во мње дахти, Око не смје на пенџер, кто јест ту да чвахти. Ја у себи мислих: — Вала, ево беде! — Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе.
Неће л' рећи младожењи: „К себи руке, девере, Ти брадати ињем, руски хладни сјевере!“ Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи, Нећеш никад ти постеље ни снашице стећи!
Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости ми, старче! Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО (ближећи им се): Та могâ би краворепнику у жље доба и појест, — ма вала и била, што поганога кота ријеч, — у мене би ти се скршио зуб. БОШКО: А зашто, Вујо, зашт’ баш скршио?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија — соколи га један чичица. — Не бојим се ја, вала, ништа! — вели Лујо поуздано.
зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу! Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом.
и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу! Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом.
оне дрхтаве, приказне ријечи које су одјекивале с краја на крај збора и слатком врелином слијевале се у душу његову: „'Вала ти на твојој чести и чествовању, краљевино славна!
— Шјетио си се, море бити, оне пјесме: „Јао мени до Бога милога ђе погуби' од себе бољега?“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун. — Али се загазило. Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи.
— Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате! О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише.
Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и прибере. — Пите, браћо и Србови моји!
— Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла. — 'Вала народу, који ће нас тако спомињати кад вечерас погинемо, бранећи Христов олтар и свету ћабу од мрски' и нечастиви'
Прими ову чашу, наздрави ми, опрости ми и благослови ме! — 'Вала ти, синко, на твојој части и чествовању! Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија!
Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав?
Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.
Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.) Јеси ли ти здраво сванô, дијете?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гледаш како грана за граном се суши И прелива јесен изнад морских вала Уморнога сунца хиљадама шара И мре тисућ боја шумом четинара.
Мрзи благе ноћи кад миришу страсти, Кад небо трепери, кад блиста ведрина, Кад се река вала мрачна кô сабласти И црни се борје, царује тишина.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А он, што каже господин Милисав, не би рад био да погине. Него је казао да почнеш ти ислеђење и без њега. ВИЋА: Вала и не треба ми, и волим сам да руководим целу ствар. Дај ми, бога ти, господине Милисаве оне списе нађене код оптуженог.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25). Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б.
потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме. Место у које је ударио гром вала окадити б. (СЕЗ, 19, 391). Пред крај свадбе, кад сватови треба да се разилазе, бивају они накађени б. (іб.
и брестова кора, у сирћету, ЖСС, 319); брадавица (ГЗМ, 4, 165). Кад се дете зацењује, вала откинути гранчицу в. која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132).
О. љускама покрива жена брадавице на прсима, да јој мора не би шкодила (ЗНЖОЈС, 7, 139). Од верована о о. вала забележити ова. Кад на Светог Илију грми, поцрвљаће ораси (Вук, Рјечн., ѕ. в.
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974, 104). Броћ.
Ћипико, Иво - Пауци
Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој: — Под мојом новом кабаницом биће нам, вала, ноћас љепше и пространије него у кући... ...
Платиће на јесен, пошто газда зацијени. — 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас?
Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се. „Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!” помисли.
Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих. —Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако...
добро је; нећу да вам хатора штетим… Па се окрене жени: — Чујеш, Божица, замјенићеш коврљак с цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!.. . Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му.
—Живине! Могао си чекати, па по кршћански урадити... —Нисам имао када, прекида Раде и насмија се— а вала, попе, нијесам живина!...
— истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола.
— Немој тако, синко! Ваљао нам је гдекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму ... —Хоће, вала, таман у бездан! — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кажу: оној женској је потребан човек. У ње је кипућа крв, а кад је већ тако, онда јој одмах вала наћи неког с ким ће то радити под окриљем свете брачне везе, у брачној постељи уз благослов, а не по ћошковима уз
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Историја силних страсти То је бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала.
косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажни вала дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889.
шта сам пута у јулијске ноћи Блудио самац крај пустих обала, И слушô песме по тавној самоћи, И шум и жубор разиграних вала...
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала. А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
госпа Нола у причању о свом оцу, руке му господске, од малих коштица, а кретао их при говору некако меко, на турску, вала баш као онај наш Зариф-бег, што лепо једног дана умре од господства...
син фрајлин, а том незаконитом сину ће остати до смрти само мати фрајла, и немио запис у поповским књигама... Вала је змија она попадија од Вазнесенске цркве: убоде ме јуче право у срце кад ме запита: „Хоћете ли и малог у пансион?
А поп нећеш бити, док си у мојим рукама! — Госпа Нола поче брже да говори. — Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили!
Па онда прича шта све Бог држи у писаћем свом столу, и тврди да тамо има и он, Милушић, једну своју меницу... Вала је и има, и никада је неће платити... Одавно сам ја видела да код њега мали таванак (показује на теме) не ваља...
Не плачи, Јулице. Муж твој би требао тамо горе да плаче за тобом, и да он теби пали, не кандило, него, вала, бенгалску ватру. Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима...
А жупник твој, ако ћеш да знаш, Лука, задовољан и срећан: труби по вароши твоју славу као да те је и он створио... Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали. Без параде и чашћења.
а ја господин Тома по нарави, по обичајима, ко зна, можда и по „определенију”: сиротујем и храним неколико генерација. Вала нећеш! Нећу се женити. Камилавку, па у архимандрите. Ха! ха! Бићу феш калуђер, је ли?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Носитељ Муамедов сад привати беседу: »Вала кардаш, ми смо једнаке среће. Обојица смо господу служили, пак како смо се узвисили, тако смо и прошли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А теби је мило да погинеш на Пољу Косову! — упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох... — Пре свега, пита ли вас ко, те сада вадите очи...
Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра. Ја добро прођох.
— Шта то би, побогу чоче, те изљегосте из земље? — Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет приповједат.
Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.“ — Е, вала, знаш, ти не можеш да живиш, а да не „прећераш“! — смеје се поручник Протић.
— Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду.
— Кип... — заусти Душан. — Јест, кипислцауф!... Али, вала, ја ћу издржати, а ти ћеш липсати на путу! — вели јетко Лука, већ љут што га задиркују.
Група војника посматра побеснеле играче и тад ће један рећи: — Ја, оца им њиног, даве се ко ми с Бугарима... — Вала, да су прешли Албанију, то им не би пало на памет. — Бесни су и сити... Застадосмо пред једном посластичарницом.
Војници већ појахали голе коње. Вели ми Лука: — Пази, ала се ућустечили, као да је сваки од њих Наполеон! — Вала, господине поручниче, не жалим да тимарим, само да не идем пешке — каже један возар.
Ни на шта друго не мислимо него само на воду. Чујем како ордонанси разговарају: — Вала пристао бих да се још једном вратим кроз Црну Гору, само због оне воде у Андријевици.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
17 Сва кô бела пена вала Блиста моја драга смерна, Сад је она изабрана И туђинцу љуба верна. Срце, ти се не жалости, Спрам невере мирно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!
Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу! Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“.
Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу! Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“. 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога!
“ Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазара! Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи!
“ Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазара! Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи!
Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нити ћу кад бити, него
Свему доста пива и јестива; ал’ говори стари калуђере: „Вала тебе, Краљевићу Марко! Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!
Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, без бијеле паре и динара, баш ак’ хоћеш три бијела дана“.
Насмеја се Краљевићу Марко: „Боже мили, на свем теби вала, кад брж’ оде са јунака глава! Кан’ да није на њему ни била!
Окрену га дојчин низ чаршију; колико му силан подиграва, из калдрме искаче камење. Ал' говоре солунски трговци: „Вала богу, вала јединоме!
Ал' говоре солунски трговци: „Вала богу, вала јединоме! Откако је Дојчин преминуо, није бољи јунак проишао кроз Солуна, града бијелога, ни бољега коња пројахао“.
Мили боже, на свему ти вала! Кад у Турке јуриш учинише, раздвојише Турке у буљуке, па нагони један на другога: што пропушћа дели-Радивоје, дочекује
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
њихове, за кнезове своје и бирове, за свој род и пријатеље, мобе и прошње на добро им за њих Господу Богу усрдо вала доносити наше. Јерно њино у миру борављење и слобода, нас од зла заклања, и бригу нам с наше главе скида, мирост даје..
пак им цар да узму рече сваки по камен у руку, а и сам диже један камен, и рече војски: »Ово је глава нашега праоца, вала нам је початити, што смо и учинили, ама кроштоно је он послушао своју жену и преступио је божију заповест, те нас је
Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.
да беседи и навала му је приспела беседљива на уста, мучно му је то све једним махом изговорити, него и неколико дана вала да разреди да и сам облакша те не смета језика, и људма нека је наслатко слушати и примати разбирајући им по реду о
преко без милости суд изрече што да му се учини и рече: »Тако ми бога, тај човек је за смрт што је то упословао, вала да му се глава узме! А томе сиромаху четири јагњета да се поврате натраг!
не знаду, знаду ли, а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато вала ми за ови Ахаров посао понашире исказати што и како, крошто ли се је случило што.
А цар за то право није знао, него његова свест сумњена осуди га те се од страха исказа. Кано курјак с кожом вала нам плаћати, ка и ономе у Александрији што му се је јагњећа глава у торби претворила у човечју, канда јако одсечену
А тко то зна, је ли се са ступањем и дотицао воде? Зато по води к њима иђаше, да прознаду то ученици му, до кога вала у свакој тузи, невољи и у напасти изгледати и помоћи просити себи у коме налепу злоснаходну.
Та то и јест понајбоље од свега, ама Сави сами комади не долазе, ако се не подиже тражити их! Са своји душмани вала и борити се, те ешкиле се бити... И грађани с тога патријархова врла разговора поослободише се и подснажаше добро.
И окретати се вала, те пофришкије се бранити; со тим ће нас и Бог одбранити поуздано. А то, јецати и уздихивати плачући а узалуд стајати,
И дурма метеризе и пресоке за бранике готовљаше и лагуме, учећи где и како вала се бити. А патријарх Серђије из цркве побра све те чудотворне иконе божије матере што на руку Христа сина свога држи;
А што су чунице? Мало им таласа и вала — све широм се потопише и с војиштани одоше у џомбос на дно мора. За велико чудо то је тадар било гледати што море
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија! јер и исти тај Манасија био је красан младић.
речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна. — Ич да се не љутиш, — вели му Дока — ич да неси жалан! Ако што ти не дадоше девојче! ...