Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka iz Srbije, koji su se više Varadina u Kamenici egzercirali; među pročima bio je Isailo Lazarević iz Urovaca, Kićan iz Zlatarića, Ivan iz Mislođina, koje
Popa Luku vratimo na skelu, da i onaj drugi top dočeka iz Varadina, što je novosadski vladika dao a Puljević opravljao, i da ga, kako primi, na Vračar dotera. Na Palež prevozimo vojsku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako je ta slika bila raskošnija, veća, čudnija, nego slika Temišvara, ili Varadina, ili Oseka, ili Belgrada, nemeckog – koji je znao iz detinjstva – razlika nije bila velika. Varoš kao varoš.
Kapamadžija Grozdin nije bio tužan, kad Pavle, tako iznenada, zaiska kola, da ga odvezu do Varadina, ali je to ražalostilo gospožu Kumriju. Ona se zaplaka.
On to uobraženje nije imao. Njemu se činilo da sve što doživljuje, doživljava u snu. Pa ipak, on iz Varadina nije otišao plačevno.
Njegova partija, kaže, koja se seli u Rosiju, nije krišom radila – podnosili su oni, i iz Varadina, i iz Temišvara, nekoliko puta, pismeno.
To da ih premeštaju, iz konjice u pehotu, bilo ih je pogodilo, kao da su im gaće skinuli. Sad, kad je od Varadina, i Fruške gore, pod kojom su se bili poženili, i gde su decu ostavili, odlazio, sve dalje, i Đurđa je bila obuzela neka
poruku iz varoši Jaroslau, u Poljskoj, da je sretno prešao Karpate i da je u brdima jesen, lepa, a put, kao kod njihovog Varadina. Svud su ga čekala prenoćišta, Višnjevskova, nigde nije bio zadržan, ljudi su dobri, uz put, a nema haramija.
Pavle je Živana Ševiča znao, iz detinjstva, iz Varadina, iz Temišvara, ali je sad mislio da ima pred sobom čoveka, podlog, bez srca, kome je svaka reč zlurada, a osmeh,
mirno, da je bio u štapskvarteri Vitkoviča i tamo čuo nekog fenrika Simeona Hrniča, koji je tek stigao u Kijev iz Varadina. On je doneo vest, da je njen otac preminuo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tu je bilo poslednje prenoćište ljudi, pre ukrcavanja u čamce, iz kojih više nije bilo izlaska do Varadina. Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem. U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri.
Bio je miran. Pošao je bio rano i nadao se da će pre mraka stići do Varadina, gde su imali da mu se priključe ostali delovi puka.
Svirači, koji su bili okupljeni oko velike zastave, što se od Varadina nosila, a za kojom su jahali oficiri, na preplašenim i zapenušenim konjima, nisu bili u stanju da nadlarmaju pevače koji
Pa i takvih koji su se krvili kod Beograda i Grocke, pa čak i onih što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog.
i brat, trgujući, on bi bio najradije spalio ili prodao, zajedno sa onim svetom koji beše, baš on, lično, naselio oko Varadina, a koji ga je obožavao.
i bede koju je sretao u svojoj kući, u svojim kolibama, svojim oborima i u celoj okolini svoga sela, duž reke, sve do Varadina, već i zbog neprijatnosti što ih je imao sa markizom Gvadanji, komandantom Oseka, radeći na novoj raspodeli slavonskih
Prve vesti, da su ih zbilja odveli na Franciju, dok su druge, iz okoline Varadina, odveli na Prajsku, poraziše ih. Lelekalo se od straha i žalosti, što im ne daju više ni da umru zajedno, već ih dele
Bio je miran. Nadao se da će prekosutra, pre mraka, stići do Varadina, gde je imao da raspusti pojedine delove puka, pre no što ode da se stavi na raspoloženje baronu Engelshofenu,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sto orlova jedno jaje snese. 121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete. 122. Tanjir do tanjira čak do Varadina. 123. Telo mu je drveno, zubi su mu gvozdeni, srce mu je prteno. 124. Tica bez zuba, a svijet izjede. 125.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ti se možda sećaš sada, Kamenice, Novog Sada? I sremskoga rujna vina, I tvrdoga Varadina? Pa i mene, pa i oče, Pa i one gostione..... 1888. IZ BELEŽNIKA 1.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ujutru jutro osvanulo, pošetala Velimirovica, mila snaha Vuče dženerala, po bedenu grada Varadina; ona gleda niz polje zeleno, u polju je opazila Marka.
Lijepo ih dočekao Marko. Pusti Marko Vuču dženerala i njegova sina Velimira, i dade mu mloge pratioce do njegova grada Varadina.
vršačkoga, za Geciju, bana titelskoga, za Ištvana, bana slankamenska, i za Petra, bana varadinskog, sve od Vršca pa do Varadina, za svu zemlju i četiri bana; za to ne dam vojvode Kajice, a kamoli ostali vojvoda!
Crnoga Đorđija iz Topole, sela ponosita, koji s bečkim trguje đesarom; on je kadar svu džebanu kupit od bijela grada Varadina, i oružje što je za potrebe; on je kadar na nas zavojštiti, — on caruje, a ja subašujem.
Uz ime Tekija Vuk napominje: „Tekija je crkvica između Varadina i Karlovaca, a ja sam ovu pjesmu pisao u Karlovcima od Podrugovića; da li je on pak i prije znao za Tekiju, ili ju je
— neću bez nagrade) têg — (u Hrvatskoj) letina, usev teke — tek (teke je zbog stiha) Tekija — crkvica između Varadina i Karlovaca telal — glasnik telaliti — objaviti tenef — uzica tepeluk — metalni okov na jabuci malih pušaka ter,