Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из Србије, који су се више Варадина у Каменици егзерцирали; међу прочима био је Исаило Лазаревић из Уроваца, Кићан из Златарића, Иван из Мислођина, које
Попа Луку вратимо на скелу, да и онај други топ дочека из Варадина, што је новосадски владика дао а Пуљевић оправљао, и да га, како прими, на Врачар дотера. На Палеж превозимо војску.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је та слика била раскошнија, већа, чуднија, него слика Темишвара, или Варадина, или Осека, или Белграда, немецког – који је знао из детињства – разлика није била велика. Варош као варош.
Капамаџија Гроздин није био тужан, кад Павле, тако изненада, заиска кола, да га одвезу до Варадина, али је то ражалостило госпожу Кумрију. Она се заплака.
Он то уображење није имао. Њему се чинило да све што доживљује, доживљава у сну. Па ипак, он из Варадина није отишао плачевно.
Његова партија, каже, која се сели у Росију, није кришом радила – подносили су они, и из Варадина, и из Темишвара, неколико пута, писмено.
То да их премештају, из коњице у пехоту, било их је погодило, као да су им гаће скинули. Сад, кад је од Варадина, и Фрушке горе, под којом су се били поженили, и где су децу оставили, одлазио, све даље, и Ђурђа је била обузела нека
поруку из вароши Јарослау, у Пољској, да је сретно прешао Карпате и да је у брдима јесен, лепа, а пут, као код њиховог Варадина. Свуд су га чекала преноћишта, Вишњевскова, нигде није био задржан, људи су добри, уз пут, а нема харамија.
Павле је Живана Шевича знао, из детињства, из Варадина, из Темишвара, али је сад мислио да има пред собом човека, подлог, без срца, коме је свака реч злурада, а осмех,
мирно, да је био у штапсквартери Витковича и тамо чуо неког фенрика Симеона Хрнича, који је тек стигао у Кијев из Варадина. Он је донео вест, да је њен отац преминуо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту је било последње преноћиште људи, пре укрцавања у чамце, из којих више није било изласка до Варадина. Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири.
Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.
Свирачи, који су били окупљени око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и запенушеним коњима, нису били у стању да надлармају певаче који
Па и таквих који су се крвили код Београда и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.
и брат, тргујући, он би био најрадије спалио или продао, заједно са оним светом који беше, баш он, лично, населио око Варадина, а који га је обожавао.
и беде коју је сретао у својој кући, у својим колибама, својим оборима и у целој околини свога села, дуж реке, све до Варадина, већ и због непријатности што их је имао са маркизом Гвадањи, командантом Осека, радећи на новој расподели славонских
Прве вести, да су их збиља одвели на Францију, док су друге, из околине Варадина, одвели на Прајску, поразише их. Лелекало се од страха и жалости, што им не дају више ни да умру заједно, већ их деле
Био је миран. Надао се да ће прекосутра, пре мрака, стићи до Варадина, где је имао да распусти поједине делове пука, пре но што оде да се стави на расположење барону Енгелсхофену,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сто орлова једно јаје снесе. 121. Тавно нева у тавној кљети вез везе танку гојту плете. 122. Тањир до тањира чак до Варадина. 123. Тело му је дрвено, зуби су му гвоздени, срце му је пртено. 124. Тица без зуба, а свијет изједе. 125.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти се можда сећаш сада, Каменице, Новог Сада? И сремскога рујна вина, И тврдога Варадина? Па и мене, па и оче, Па и оне гостионе..... 1888. ИЗ БЕЛЕЖНИКА 1.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу је опазила Марка.
Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала и његова сина Велимира, и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина.
вршачкога, за Гецију, бана тителскога, за Иштвана, бана сланкаменска, и за Петра, бана варадинског, све од Вршца па до Варадина, за сву земљу и четири бана; за то не дам војводе Кајице, а камоли остали војвода!
Црнога Ђорђија из Тополе, села поносита, који с бечким тргује ђесаром; он је кадар сву џебану купит од бијела града Варадина, и оружје што је за потребе; он је кадар на нас завојштити, — он царује, а ја субашујем.
Уз име Текија Вук напомиње: „Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића; да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је
— нећу без награде) тêг — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија — црквица између Варадина и Карловаца телал — гласник телалити — објавити тенеф — узица тепелук — метални оков на јабуци малих пушака тер,