Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo jutrenje sunce, te se cakli kao polelej u varoškoj crkvi. Na bukvi klikće djetlić, a sa oraha mu se odziva žunja. Sunce blista, a oblaci se razilaze.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
momak na glasu. Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo. Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zauzvrat, da se nekako oduži domaćinima, napisao je za Književne novine »Sonet o Zelenoj reci«, a za Politiku napis o varoškoj Tvrđavi, koju bi svakako trebalo obnoviti. Ali svakog čuda za tri dana!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Suđeno tako, šta li je. BRAĆA Čitav jedan vod partizana, Krajišnika, izmiješao se u varoškoj džamiji s ustašama, krvavom bratijom od Kupresa, pa se zadahtano nose i gušaju po natrpanoj prostoriji.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Uto se pomoliše na vratima dva đakona i tri đačića u dalmatinskoj varoškoj nošnji. Na svakome bijahu: pantale, kružat sa srebrnim pucima i gunj optočen gajtanom, sve do crne svite, pa onda šareni
drvo, pa sjede na kolomat od oraha, licem prema vratima od krčme, tamo, na vratima, ukaza se njeki mladić, goloruk, u varoškoj nošnji; onda izađe žena u varoškoj težačkoj nošnji, brišući ruke opregljačom.
licem prema vratima od krčme, tamo, na vratima, ukaza se njeki mladić, goloruk, u varoškoj nošnji; onda izađe žena u varoškoj težačkoj nošnji, brišući ruke opregljačom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da mora preći iz jedne u drugu porodicu, nego u isti mah sa visokoga (hadžijskog) mesta koje joj je pripadalo u jednoj varoškoj kulturi silazi na periferiju.
važnost u tome ima piščeva polazna, sasvim naturalistička teza o psihofiziološkom izrođavanju u obema porodicama, varoškoj i seoskoj. Nevolja s njom nije u tome što ju je Stanković nejasno saopštio, nego, naprotiv, što ju je previše istakao.
tetka-Zlatu, gazda-Mladena ili Jovču pripada ne samo staroj (tradicionalnoj balkanskoj) nego i visoko utančanoj varoškoj kulturi.
To se osobito jasno zapaža u opisivanju svakodnevnog života u varoškoj kući, i možda najviše u romanu Gazda Mladen. Ništa ili gotovo ništa nije tu prikazano ni kao „sirovo”, ni kao „divlje”
Ali nije sasvim tako: lik samo grubo izriče ono što latentno postoji u njegovoj varoškoj kulturi. Anica s početka zabranu ne razume možda zato što je došla sa sela.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Novinâ je u kući Markovoj bilo više nego u varoškoj čitaonici. Najstariji sin je svršio trgovačku školu, tražio da mu otac da izvestan kapital, otputovao nekud na Levant,