Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Stari svat je sada pripovedao kumu najpre o pesniku te pesme, Vasi Živkoviću, svom konškolaru, a posle o pesmi, zašto, to jest, voli on tu pesmu više sviju pesama, i dalje: kako samo,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Večitom mladoženji i Vasi Rešpektu on opisuje taj proces propadanja u građanskom staležu, u trgovačkom redu. U Starim i novim majstorima on slika
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
da li nazreh sliku, gde dva su bresta oba patrijarsi, gde Rudnik ljubi ruku Medvedniku, gde glog se klanja Čarapiću Vasi, a tako svetle močvar, čot i jelav kao da sija sa vatralja žerav?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dok je baba Soka govorila, Jula je se bila mnogo zamislila, premišljala je o Vasi i — o kapetanu, i nađe da je bolje biti kapetanica no trgovačka žena...
Čudili su se ludoj majci i devojci, a najviše ludom ocu. Svuda su ih ismevali, a Vasi su svi govorili da je srećan što je odbijen, i čudili su se šta je imao da zavoli.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
I trebujem vasi pomošti tvoje, temže molim se moli se ka opštemu Vladice o vazljubljenih ti čedeh i o vaseh iže sa ljuboviju i veroju
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku koji nestaje.
Bili su pobratimi. Ali ni taj pobratim nije saznao za zamku koju su Turci spremali Vasi i Marku Čarapiću,1 uoči Uskrsa 1804. godine.
I sam pomalo zmaj, bez straha, od svih ljudi na svetu Marko je Vasi bio najbliži. Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala bez
Kad je Marko poginuo, kao da je u Vasi bio obranjen zmaj: Čarapić koji je ostao u životu prepoznao je, namah, da je smrt oduvek uz njega.
verovatno, mogli da kažu kako je nauka kojom se bave utvrdila da se neki datumi ponavljaju, istina bez naročitog reda. Vasi je u sećanju jedan drugi 29. novembar, davniji no što je ovaj u čiji je spomen ulica dobila ime.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Ama, mir, kad vam kažem! Sramota, bolan, i vi se, kobajagi, brojite da ste ministarska familija. ŽIVKA (Vasi): Eto, kažem ja tebi! VASA: Pa jes'! Ovamo okupili me: „Ajde, ujka-Vaso, vodi nas kod Živke!” A zašto?
SAVA: Zbog nepravde. Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod. KALENIĆ: Pa razume se da sam rod.
) ŽIVKA (Vasi, koji je zaostao): Trči, Vaso potukoše se! VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od
VASA: Dobar dan! KALENIĆ (Čedi): Čast mi je predstaviti se: Pera Kalenić. (Vasi.) Je li kod kuće tetka Živka? ČEDA: A gospodin je...? VASA: Naš rođak. KALENIĆ: Najbliži rođak po ženskoj liniji.
KALENIĆ: Pa da, ako je potrebno. Zbogom gospodine; zbogom, gospodine Vaso. (Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu? VASA: A đavo će ga znati; sam je izmislio da nam je rod, a vidi ga sad!
Trećom klasom, upamti, trećom klasom! (Dara ode.) – A što se ti keziš? (Vasi.) Idi, idi, optrči familiju i objavi da nisam više ministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti i neka kažu:
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vaso odvedi ga! — Čekajte, gospodaru! — i trepavice zatreptaše Vasi, i dućanskome momku pokaza na naočita čovjeka što je onoga časa iz dućana htjeo da iziđe.
—Pitao si. —Ko ti reče? —Nije te briga znati, pitao si. —Prevario si se! —Ništa zato, bolan. I javi se Vasi: —Nemoj zaboraviti Ilije, daj mu koliko hoće! —A što ćeš ti, Vojkane? —Što i drugi ljudi, gospodaru. —Eno ti Vase.
Otac pristade na to ne sluteći prevare. Sada gazda traži sve, i neki dan poručio mu po nadstojniku Vasi da kroz četrnaest dana podmiri ga posve, jer s njime već neće da ima posla; dogodiće mu se što i ostalim okorjelim
Uto pojavi se na vratima gospođa, omotana vunenom, toplom maramom; nešto s praga reče Vasi i njemu priđe. Za njom dotrča dječak, ogrnut kabanicom.