Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу, свом коншколару, а после о песми, зашто, то јест, воли он ту песму више свију песама, и даље: како само,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Вечитом младожењи и Васи Решпекту он описује тај процес пропадања у грађанском сталежу, у трговачком реду. У Старим и новим мајсторима он слика
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
да ли назрех слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарапићу Васи, а тако светле мочвар, чот и јелав као да сија са ватраља жерав?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о Васи и — о капетану, и нађе да је боље бити капетаница но трговачка жена...
Чудили су се лудој мајци и девојци, а највише лудом оцу. Свуда су их исмевали, а Васи су сви говорили да је срећан што је одбијен, и чудили су се шта је имао да заволи.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
И требујем васи помошти твоје, темже молим се моли се ка општему Владице о вазљубљених ти чедех и о васех иже са љубовију и вероју
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику који нестаје.
Били су побратими. Али ни тај побратим није сазнао за замку коју су Турци спремали Васи и Марку Чарапићу,1 уочи Ускрса 1804. године.
И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи. Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без
Кад је Марко погинуо, као да је у Васи био обрањен змај: Чарапић који је остао у животу препознао је, намах, да је смрт одувек уз њега.
вероватно, могли да кажу како је наука којом се баве утврдила да се неки датуми понављају, истина без нарочитог реда. Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! Срамота, болан, и ви се, кобајаги, бројите да сте министарска фамилија. ЖИВКА (Васи): Ето, кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто?
САВА: Због неправде. Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А... (збуни се) ви...? (Васи.) Је л' нам и господин штогод род?... ВАСА: Он каже да је род. КАЛЕНИЋ: Па разуме се да сам род.
) ЖИВКА (Васи, који је заостао): Трчи, Васо потукоше се! ВАСА: Бештије једне! (Одјури и сам.) XВ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (клонула од
ВАСА: Добар дан! КАЛЕНИЋ (Чеди): Част ми је представити се: Пера Каленић. (Васи.) Је ли код куће тетка Живка? ЧЕДА: А господин је...? ВАСА: Наш рођак. КАЛЕНИЋ: Најближи рођак по женској линији.
КАЛЕНИЋ: Па да, ако је потребно. Збогом господине; збогом, господине Васо. (Оде.) XВ ЧЕДА, ВАСА ЧЕДА (Васи): Ко вам је ово, побогу? ВАСА: А ђаво ће га знати; сам је измислио да нам је род, а види га сад!
Трећом класом, упамти, трећом класом! (Дара оде.) – А што се ти кезиш? (Васи.) Иди, иди, оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка; нека Савка, Даца и Соја кликну од радости и нека кажу:
Ћипико, Иво - Пауци
Васо одведи га! — Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да изиђе.
—Питао си. —Ко ти рече? —Није те брига знати, питао си. —Преварио си се! —Ништа зато, болан. И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! —А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе.
Отац пристаде на то не слутећи преваре. Сада газда тражи све, и неки дан поручио му по надстојнику Васи да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим
Уто појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и њему приђе. За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.