Ćosić, Dobrica - KORENI
Ide vojska. U njegovoj kući nema dede da se plaše. Nek bude satrta prokleta i jalova jazbina Vasilijeva! Neka iz moje bune pepelište ostane, i bagrem, i bagrem! — Idi, skupljaj lude, Stevo! Aćim zove!
svinja i dželepe goveda, po svim putevima njegovo putuje, svim skelama njegovo se prevozi, među jasenovima gradi se varoš, Vasilijeva kuća je srušena, ništa njegovo nije ostalo...
Kazna. Njegovom voljom mnogo je dece ostalo bez očeva. Stiže ga kazna. I božja, i Vasilijeva, i Katina, i Luke Došljaka... ...U bakraču što Visi na čađavim verigama pevuši voda puna svakojakih trava.
Otvarajući vrata, učini mu se da vrište šarke. Kresnu šibicu. Prokleta Vasilijeva jazbina! — dunu u plamičak. Tama sve pokupi. On obesi ruke i glavu na drvene rešetke prozora. Trese se.