Stanković, Borisav - JOVČA
U dnu, vrata s prozorčetom gore, za sobu gde je kupatilo; ispred njih poređano odelo. S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke.
JOVČA (ustukne preneražen): Ama, šta je? MARIJA (jedva prošapće): Ništa. JOVČA (pokazujući na Vaskinu sobu): Pa kamo je? MARIJA (bolno): Bolna!
a... tamo... a... a. JEDAN DEČAK (naviruje u Vaskinu kuću i viče): Vaske more, evo otac ti, deda Jovča! VASKA (istrči, poleti ocu; uzima ga od dece): Oh, oče, zar opet
Stanković, Borisav - TAŠANA
JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide? REŠID BEG Gledam kako reka podlokala Vaskinu baštu. Plot, oko nje, sav se naherio. Gore, zasađeno njeno cveće, paprike i crni luk. Sve će to da se stropošta u reku.