Станковић, Борисав - ЈОВЧА
У дну, врата с прозорчетом горе, за собу где је купатило; испред њих поређано одело. С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке.
ЈОВЧА (устукне пренеражен): Ама, шта је? МАРИЈА (једва прошапће): Ништа. ЈОВЧА (показујући на Васкину собу): Па камо је? МАРИЈА (болно): Болна!
а... тамо... а... а. ЈЕДАН ДЕЧАК (навирује у Васкину кућу и виче): Васке море, ево отац ти, деда Јовча! ВАСКА (истрчи, полети оцу; узима га од деце): Ох, оче, зар опет
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде? РЕШИД БЕГ Гледам како река подлокала Васкину башту. Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку.