Jakšić, Đura - PROZA
mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale...
Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila
se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju ruku preko moga ramena, ruka mu je drktala, a beše vrela kao živa vatra. „Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...
Ovi moji sad, to su rage! Ove mi je jedan Vlah švercovao iz Banata; leni su doboga! Ali bački, ono ti je vatra! Žeravica! Pa onda nisu ni skupi, badava, bogami, ban-badava! Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide...
Obradović, Dositej - BASNE
Da je bog hoteo da oni netljeni ostaju, njih niti bi mogla vatra sažeći, ni vreme razrušiti. Ali idi i kaži to onima koji pritom gube, pak se drži onda!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Neće Mikenu pozdraviti sa lađe. Neće se, bleskom silovane, probuditi u cveću koje greje kao vatra. Udovice. Autobusom do Atine, pa avionom u Englesku.
HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Đipa Katić između sedeći̓ Turaka i Nemaca, rekao bi se pomami, vatra mu iz usta seva. Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u
Turci od vatra pobegnu, ostave pokraj vatri pečene jaganjce, svu veče— ru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virove ubske
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ova gospođa uzela pa kao meša — ono vru jednako... O, kako to vri?! Podvirim se pod astal da nije ozdo vatra naložena. Aj; nema nigde. Pipnem astal — vruć! O, anatema ga bilo!... đavolska posla! Napunim ti lulu, zapalio bih.
« A ona ti izvuče čekmedže iz onog astala, izvadi žišku, te meni na lulu... Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Takva kućica imala je samo jedno odeljenje, a to je: sve što krov pokriva. Na sredini je veliko ognjište na kome vazda vatra gori. Oko vatre ukućani sede; kraj ognjišta večeraju i razgovaraju, pa tu i umorne kosti odmaraju.
To su odeljenje zvali „kuća”. Zato se, u Mačvi, i danas ono odeljenje gde vatra gori zove „kuća”. Bilo je i boljih kuća. To behu kuće zadružnih porodica.
— Peci, baba, cicvaru! — Sad, aga, sad! I odmah se raspretava vatra, te mu se sprema cicvara. Turčin seda kraj ognjišta i poteže čibuk... Zadimi pa — blene...
On je goreo i bez sunčeve toplote. Jed i muka podložiše vatru u grudima njegovim, a ta vatra sagore sve što je bilo lepo i plemenito u tim grudima... Dugo je lutao. Niti je osećao gladi ni žeđi.
On zastade, dršćući, a hladan znoj pocuri niz slepe oči i lice... Vatra je bila velika, sjajna; probijala je kroz gustu šumu... a plamen je lizao sve više i više...
a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan.
Marinko propusti Lazara napred. Lazara beše snaga izdala. Bez Marinkove pomoći on ne mogaše prekoračiti praga. Vatra sa ognjišta osvetljavala je xan. Hadžija i panduri subašini spavahu oko vatre.
- reče Stanko. Ključaonica kljocnu i vrata se otvoriše. Stanko korači unutra. Nasred vodenice gorela je vatra. Kraj vatre jedna ponjavica i malo sena — to je bila postelja vodeničareva.
Deva sede na trupac, što mu beše i stolica i uzglavnik, zaroni glavu u ruke, pa poče premišljati... Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!...
Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra...
— Peci cicvaru, bre! — dreknu on i zamahnu binjedžijskom, trostrukom kandžijom, te je ošinu. Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Turčinu, pa onim drvenim tučkom što je beli luk maločas njime tucala — raspali Turčina posred
Našlo se, brate, kod njega... Baš da smo ga i hteli braniti, ne bi ga odbranili. Popa se zamisli... Vatra je puckarala na ognjištu... — Hoćeš ići Ivanu? — upita ga kmet posle dužeg ćutanja. — Možemo. Hajdemo zajedno.
Dučić, Jovan - PESME
SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam koliko su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina, pojavi se kod nas vatra iz magaze! Ja neću da se upuštam u sve u ono doba mogućne kombinacije „otkud vatra!
Ja neću da se upuštam u sve u ono doba mogućne kombinacije „otkud vatra!” Neću da opisujem kako je moj otac tada pucao iz džeferdara na kalfa-Ješu, i kako je taj Jevrem bio bambadava tri
ali ne! Neću baš ništa! Dakle, vatra se brzo opazila u magazi. Odatle ona dohvati čardak sa šišarkom, šupu s vetrenjačama i s rakijom, pa dućan s celim
Ona se poprilično zateže, ali prilazi bliže i bliže: i poduzima je tajanstvena vatra kad joj se muška ruka savi oko pâsa. Dobra devojka, da je Burmazović nije strašno razmazio. Al' šta je znao raditi?
Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru. Na otvorena kuhinjska vrata bukti vatra crvenim plamenom i liže gvozdenjak i verige na kojima on visi.
Arsena samog poče podilaziti nekaka vatra; i bi mu vrućina, i on se čuđaše kako je to: da ga čak iz kuhine zagreva onaj plamen!
Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije. Čisto dijete došlo van sebe; nekaka mu vatra podišla obraščiće, i kad što progovori, to je kao u nekakom zanosu. — Da bog da da ovo sve na dobro iziđe!
— U selo! U selo! — ču se sa svih strana. I sve grunu opet Zebićevim šorom. Kroz selo lete ljudi i viču: „Vatra!” „Vatra!”, „Izgorje škola!”, „Izgorje crkva!
— U selo! U selo! — ču se sa svih strana. I sve grunu opet Zebićevim šorom. Kroz selo lete ljudi i viču: „Vatra!” „Vatra!”, „Izgorje škola!”, „Izgorje crkva!
Zvono udari nekoliko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. — Vatra! — reče ona. — Vatra! — odrovorih ja. Nanovo ućutasmo.
Zvono udari nekoliko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. — Vatra! — reče ona. — Vatra! — odrovorih ja. Nanovo ućutasmo.
— rekoh. — San! — I sve mi izgledaše neverica. Poklopih rukom oči i pokušah da nanovo sastavim razbijenu sliku. Vatra se u peći beše razgorela. Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peći udarahu u moju postelju. Dugo nisam ustao.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — »Ma koga, samo njega moje oči više da ne gledaju; da ne gledaju toga — zamuckuje ljut k’o vatra pop Spira — to-to-to-toga Tu-Tu-Turčina! Toga, toga Aga-ga-ga-garjanina! »Pak-pak? Pâââk-pap-pak!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A posle nekog vremena, iza njegovog izveštaja, onaj prostor tamo obasu vatra pete baterije i oni topovi postepeno potpuno umukoše.
I tako su prolazili časovi. Ali na jedanput oto podne vatra stade slabiti s ove strane i halakanje onih na visu gubilo se sve više na suprotnoj strani.
eto to je ta unutrašnja snaga i sva je igra stvari u menjanu one pokretačke snage; i dok vasionu ne poždre i ne sprži vatra pakla talasaće se sve tako tamo-amo, bez moralne organizacije, u večnoj borbi za opstanak.
Afrika
svetoga mesta Gundjuru, nekadašnjeg središta trgovine zlatom, i sedišta gde su suđeni crnački kraljevi, a čuvana sveta vatra fetiša.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo! JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu? Esmo ručali kako firšt? Esm kazo da si čeka većeru? More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης!
PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš? JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva? JANjA: Hondrokefalo!
JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu?
Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!...
Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara... Kad si nosio putunja, puko kajšu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce je, kao vatra, pretrčavalo, od krova do krova, preko baroknih palata i kuća, a samo su ulice u sredini varoši ostajale dugo u
Pavle tada vide da su zastali u blizini jedne stražare slavonskih vojnika, kraj vrbaka, koje je osvetljavala vatra. Vide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao senke, na utrini, uz obalu Begeja.
Trandafil se ni sa planom Isakoviča, kako da ide u Beč, nije slagao. Sve je to što Pavle govori, kaže, para i vatra serbska, u Isakovičevom mozgu, da mu kaže pravo, kao svom bratu, Srbinu.
Bila je ćutljiva, kao i njegova pokojna žena, ali je iz njenih tamnih očiju gorela vatra ženske žudnje, kao kad žene, iznenada, sretnu čoveka koga su videle u svojim snovima, pored matorog muža.
Tada ga ujna uze za ruku i reče: Ajdemo kod Petre! Kad uđoše u kuću, a ono, zaista, njegova majka tamo. Velika vatra gori, a na verigama visi bakračić pun rakije. A baba Goša kutlačom spušta med u kotao i, čim se rastvori, spušta drugi.
Isakovič se obradova, kad ču da je straža sastavljena od jedne polurote slavonskih vojnika. Pred stražarom gorela je vatra.
Gospoža Femka, Futoškinja, i po, živa vatra, vatra i po, bila je napustila svoga Georgija. Čestnjejši Trandafilovič očekivao je jesen i zimu bez žene, sam sa
Gospoža Femka, Futoškinja, i po, živa vatra, vatra i po, bila je napustila svoga Georgija. Čestnjejši Trandafilovič očekivao je jesen i zimu bez žene, sam sa svojim
pri prolazu, tuda, bila je tim upadljivija, i tužnija, što je jesen u Tokaju, baš tih dana, bila kao neka nebesna vatra. Sunce je sjalo toplo, bleštalo, treptalo. U kuće se uvlačio, i ljude opijao, miris grožđa, iz vinograda.
brat neće, ni da vidi, brata, to je za Pavla, koji je bio ponosit, bila neka zmija u grudima, koja za srce ujeda, neka vatra u glavi, koja stvara mrak u očima. A nije Trifunu bio ništa kriv.
Pavle je spavao u jednoj izbi, u kojoj je Žolobov držao neke kantare, ali koja je bila udobna i topla. Vatra, u velikoj zemljanoj peći, počela bi, tek pred zoru, da se gasi. Žar bi tada pokrio sloj pepela, kao brdašce.
Nema boljeg supruga u Kijevu, od Đurđa. Ana joj onda reče da se ne razumeju. Njena je ljubav bila, kaže, kao vatra, svetla, vrela. Sad je kao polivena. Kao mokra slama. Dim, bez plamena.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova.
Leti se spava na njemu; zimi služi samo za uspremu. U kući je najveće ono odeljenje u kome gori vatra i u kome je najpotrebnije posuđe. Iznad vatre su gredice, na kojima suše obuću i odelo, „sušalnik“.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ispod nasipa galopirali su dvogodci, a sunce koga u gradu više nije ni bilo, ovde je kao rastopljena vatra palilo reku. Čitav pejzaž ličio je na idiotsku modernističku sliku načinjenu od crvenih i crnih mrlja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!” Šegrt istrča na stražnja vrata, pa u gornji kat, da zove Šamiku. — Starog gospodara dole vešaju, pomagajte!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bilo je vreme da idu. To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane
Kao i te njihove crne senke što se vide na zidu, oni su među ovim zidovima slobodni i nevidljivi. Unutra je bilo toplo. Vatra je huktala. Napolju je zavijao vetar. Upaljen od vrućine, ležao je na peći, sa punom svešću onog što je spremao.
Njegov lik, glas, ime, misao na njega, dodir sa njim sinuli bi još uvek u njoj, kao vatra. Iza njih, sve je bilo samo jedna nepregledna ravan beskrajnog, prljavog snega.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁵⁹ Takođe nije dobro da ona pređe preko sekire, jer će dete biti „pojedeno“.⁶⁰ Osnovni praelementi, vatra, voda, zemlja, takođe su u nekim svojim vidovima opasni, pa je trudnici zabranjen dodir s njima.
¹⁰⁹ S obzirom na vezu crne boje sa demonima podzemnog sveta, a po principu „vatra vatru ne žeže“, ova boja je moćna kao zaštita od mračnih sila.
Budući da se veštica plaši vatre, porodilja i dete na Kosovu spavaju pored ognjišta na kojem uvek gori vatra. Narod veruje da se veštice voze na ljuskama od jaja, te neki iz predostrožnosti, veli Vuk, „mrve jajine ljuske da se
U mnogim našim krajevima, u kućama gde ima male dece, uveče se nikom ne daje ništa iz kuće, ni vatra ni sirće ni kvasac, da detetu ne bi time „odneli“ san.
Vatru bi, po pravilu, potpaljivala najstarija devojka. Kad se vatra raspali, devojke oko nje igraju, pevajući ovu obrednu pesmu: „Oj, u gori oganj gori oko ognja kolo igra.
U našim zagonetkama dete se javlja češće nego npr. vatra (14) ili mesec i zvezde (21). Zagonetke sa odgonetkom dete ovde su klasifikovane po uzrastu i karakterističnoj
Porodica je univerzalni, ljudski, kulturni izum, baš kao što su to i govor, upotreba oruđa ili vatra.¹ Patrijarhalni tip porodice zasniva se na neospornom i vrhovnom autoritetu muža i oca koji se poštuje kao pater
Prema jednom verovanju iz Svrljiga, kada vatra zapišti, To znači da se bore đavo i anđeo, pa tada valja da dete (muško), kao nevino, nekim drvcetom džarne vatru kako
217. ¹⁰⁷ Trebješanin, Ž., „Simbolika i kult vatre u mitologiji i religiji Srba“, u: Trojanović, S., Vatra u običajima i životu srpskog naroda, Prosveta, Beograd 1990. ¹⁰⁸ Begović, N., isto, s. 264—265; Miodragović, J.
Trebješanin, Ž., „Kult i simbolika vatre u mitologiji i religiji Srba“, u: Trojanović, S., Vatra u običajima i životu srpskog naroda, Prosveta, Beograd 1990. Trebješanin, Ž., „I. S.
Trojanović, S., Glavni srpski žrtveni običaji, Prosveta, Beograd 1983. Trojanović, S., Vatra u običajima i životu srpskog naroda, SEZ, 45, SKA, Beograd 1930 (ponovljeno izdanje: Prosveta, Beograd 1990)
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nestaje mu filter-cigareta i on zavija očevu škiju u toalet-papir marke »Golub«, a zatim gleda u vatru. Vatra. Jednostavnog li grejanja!
decembar« kod železničke stanice, kad se budio posut hladnim pepelom uglja — to je vatra. Spavaće u hladnoj sobi ispod ogledala za koje je zataknuto paunovo pero.
Matavulj, Simo - USKOK
Na sred prostrane suhote plamaše velika vatra. Pod bijaše zastrt slamom. — Oprosti, gospodine, što te odmah ne nudim da sjedneš — reče knez.
Sutradan predvoji Marmon svoju silnu vojsku; jedna se polovina spusti pod Novi, druga pođe na nas u brda. Onu dočeka vatra s ruskih brodova i s novskih tvrdinja, te se umah raspršti.
bila potavanjena, popođena daskama; stijene i tavanica okrečene; u zidu bješe izdubljena odžaklija, u kojoj goraše velika vatra; u nuglu bješe povelik orman, pun knjiga; na stijeni, nada stolom, višaše uokvirena Orfelinova „Generalnaja karta
do sredine hodnika, našao bi otvorena vrata prostrane, popločane i svedene mađupnice, na sred koje goraše velika vatra, oko koje sjeđahu domaći. Sjeđahu: vladika Petar, đakon Ivo, arhimandrit Janićije i kaluđer Josif.
i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno u zidu veliko ognjište i u njemu goraše vatra. Uđoše glavari. Savo Markov uvede i Janka.
Dogodine u ovo doba napijala vašim svatovima!... Aha! Čisto crmničko! Ovo je vatra za stare kosti!... Zbilja, da vam skuvam malo kastradine? — Mi smo večerali, no nam prostri da liježemo.
Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula. Po stijenama kretahu se sjenke, u uglu, na prijeboju povješane
jer u toj zdravoj i čistoj duši bješe planula ljubav bukom, a od buktinje ne smijaše ni iskra vrcnuti napolje, te je vatra nju iznutra sagorijevala.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Stric Nidžo pokušava da loženjem vatre u njivi odagna jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja
u njivi odagna jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci silaze iz prastare šume i šunjaju se prema kukuruzima.
Milićević, Vuk - Bespuće
malim prozorčićima, nejednako izrezanim u drvetu, visokim pragovima, otvorenim vratima, kroz koja se crveni drhtava vatra na ognjištu. Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave.
Posijedaše oko ognjišta, čekajući da se razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena
Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da
Sremac, Stevan - PROZA
nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana svetloga praznika roždestva Hristova. A evo kako je to bilo.
« Radi te osobine svoje i dobio je Jovan Maksić nadimak sa kojim je poznatiji nego sa prezimenom svojim. Zvali su ga Vatra, Jova Vatra, na što se Jova nije baš ni ljutio. »He-he!« trlja Jova zadovoljno ruke. »Vatrica, Vatrica!
Zvali su ga Vatra, Jova Vatra, na što se Jova nije baš ni ljutio. »He-he!« trlja Jova zadovoljno ruke. »Vatrica, Vatrica!
Oni kojima je manje dužan, zovu ga: Jova Vatrica, a oni koje je većma zakačio, zovu ga: Jova Vatra, i uvek ponešto opsuju. Jovan Maksić je čovek od svojih četrdeset i pet godina.
Radičević, Branko - PESME
Srce bono, glava vatra živa, Vetrić lađan žegu razlađiva, Slavuj tica umilno popeva, Svakim glaskom leka rani leva.
Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda, brk mu se osmeva, Al' da j' kamen vincem potekao, Bi tad Marko bogme zakliktao.
Vedro nebo na visoko, Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa doziva: „Oj Ugrine, kurvo, amo, Amo da se ogledamo!
Besno l' jarac nogam' se bacaka, U nas oči on upr'ô svoje, Oči plamte kao vatra kaka. I bi pusti, a duše mi moje, Bi nam grdne uprtio jade, Da j' ozada spreda kakono je.
Tu je jedna, drugom grli drugu; Spava junak, zdravo se umori, — Nije šala vazdan drž' po gori. Spava junak, vatra kraj njeg' tinja, Čuvaj, Bože, divna mi Srbinja!
Silan Veljko, vatra žeravica, Svak' mu momak ljuta ubojica, Al je evo ljutu guju našâ: S njim se bije oni Raman-paša. U paše su sve čudni
Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar, ona vatra živa, Svakom kamen junak odbaciva.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pekla se kod nas rakija od nekih ranih šljiva pa se poslom zašlo i u noć. Dušu dalo za mene! Prosinula pod kazanom vatra, stric Nidžo zarana se napio i zaspao, a uz ognjište, pod kolnicom, ostali samo djed i Petrak.
Udaljena topovska kanonada i, još mnogo bliža, puščana vatra opominjale su ga na njegov neslavni podvig. — Eno ih, ono su oni, Jazbečevi.
— Treba samo uveče ovdje naložiti vatru i odmah ti eto nekog od mojih dječaka. Ozeblo je to, nasmrzavalo se, vatra će ga uvijek privući. To ću ja uraditi koliko večeras.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši. Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve utapkane radi igre, čuje se prasak lozinke i cvrčanje pečenih
Ali ga đavo natera te se malo zaduži kod Doktora... A on, znaš ga, živa vatra. Koga dočepa u svoje ruke taj više čitav ne iziđe. Malo po malo preklopi mu imanje.
Ali jednog dana pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo kukuruze na žaru.
Kostić, Laza - PESME
U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na rane kaplje s palila kivna vatra žežena. U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa.
misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je trenut, samrtno oko mora zasenut, samo se vidi vatra sve žešća, strašan je plam, al' strašnij' navešća.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati.
Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na
Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu
sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti na čardak, a Stojša ga dočeka pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja da
carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati,
Sad se stane Divonja s jarcem bosti tako strašno da im je iz rogova sve vatra sijevala. I tako su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa do bijela dana i tako tri dana zastopce, Dok se
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kako čujem, ovaj je poaran, taki me groznica vata, šta je s mojim novcima. A, ovo treba da prestane. Novac je u kući vatra. Nemir, briga, nespavanje, jesu sljedstva ovoga.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u rudi prsten, da venča prisustvo Nepostojećeg s prepoznatom javom; U rudi vatra, da proključa lavom, Neiskušano kad hoće iskustvo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak. Vatra u furuni se odavno ugasila. U ogledalu više nije bilo nikoga, samo tama. Reka je neprestano šljapkala: šljap-šljap...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova vatra, što može dići leto uvrh marta!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila. O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile. MARKO: Čudo veliko.
žao, no kad sam posle stigao, vidio sam na bregu pečene ribe u velikom količestvu; i to me je moglo uvjeriti kakoje vatra žestoka bila.“ MARKO: A šta je bilo s galijama? MITA: Propale, naravna stvar.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja. U peći vatra pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na
Na njemu ćurak, ni nov ni stari, pa tamno crven i sav se žari, tinja u snijegu i čudno sijeva kao da vatra dogorijeva. Za njim je širok, raspuhan rep, priznati valja, prilično lijep.
O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti.
“ Ide Rade kao sjena, vidi: vatra ugašena, al mačkove sjaje oči. „Šta je ovo?“ gazda kroči, al u grlu riječ mu zape, zgrabiše ga
I Mamuzar s grede skoči, jedva gazda spasi oči, dok magarac, vatra sama, raspali ga kopitama i još njaknu, vrlo ljut: „Dragi goso, srećan
U mlinu starom buginja vatra, lepeće plamen, treperi kuća, uz oganj sedi poznato društvo: dedica Triša, mačak i Žuća.
U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi. Mačka i Žuću zavija ponoć najcrnjom svilom. Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom.
tišina, led, smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća trepti plavičast plamen, zastao žrvanj, večita čigra, jedino vatra dedina igra.
Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena. To ti je vatra kovača Marka, tinja — zaboravljena.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz sumornu, burnu noć: Vatra, Vatra! Drž'te lestve, vodu amo, U plamenu varoš vri, Al' dok vrisak leti samo, Tu je pomoć, tu smo mi!
Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz sumornu, burnu noć: Vatra, Vatra! Drž'te lestve, vodu amo, U plamenu varoš vri, Al' dok vrisak leti samo, Tu je pomoć, tu smo mi!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Tek pleme nam pade u ropstvo zatim i naredba da se nameštaj polomi i da se naloži vatra za nas jer jagnje od zlata ne gori ne treba mene kritikovati zbog ovakvog kraja ja sam bio pomirljiv i sasvim je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
se nišandžije utrkivale u brzini, pucnji su se sustizali ili slivali u urnebesni prasak, a iz topovskih cevi je suktala vatra kao iz nekog kratera. Granate su uz strahoviti tresak rile zemlju, prevrtale rovove, obarale drveta, kamenje je prštalo..
još ih ima napred. Ne udaljuj konje, već ih drži pored baterije, dok se u toku noći ne izvrši smena. Pešačka vatra je bivala sve slabija. Mi smo ćutali, da se ne bismo po blesku odali.
Kreću na juriš! Prema onoj čistini ugledaše ih naši pešaci čim se pojaviše i otpoče ubistvena brza vatra. Neprijateljski stroj se pokoleba. Neki padaju, drugi ležu i pobijaju ašovčiće ispred glave.
Prvi napad je odbijen. Pešačka vatra je klonula na celom frontu, izuzev one vrzine, gde su neprijateljski vojnici našli prirodni zaklon, i gde puške sada
Isteče čorba, ali ostade gustiš. Sunce već beše zašlo, ali je još svetleo crveni užareni oreol, kao da vatra gori. — Mogu li sad? — Možete... samo pretrčite, sigurnije je — tešio me. Pođoh kolebajući se.
Vojnici donose vodu kofama i umivaju se. A iza baterije naložena velika vatra, gde se greje voda da pare odelo. Pričaju mi, kako je komandant puka pohvalio komandanta diviziona, a ovaj komandira
Jesi li razumeo? Pešadija je dosad zloupotrebljavala artiljeriju i tražila da se otvori vatra čak i onda kad to poslednjem kaplaru ćorne na pamet. Jesi li razumeo? — Razumem! — Šta si razumeo?
A vatreni talas se valjao... Taman da otvorimo paljbu ispred onoga dima, kada daleko ispred nas bukti vatra i mali pešaci gamižu kao rojevi uz neku kosu.
U mladim dušama tinjala je pritajena vatra, uskovitlana godinama. One pesme gde se pominju „Oči tvoje“... „Viti stas“...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se zbunjeno, ali mu još u očima igraše ona vesela vatra, koja ga grejaše u poslu. — Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se.
Pregledaju od sinoć zapete vrške i nameštene košare, pa ako ima lova, odmah se donosi ugarak, loži se vatra tu pa obali i sprema se doručak.
Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati... Vatra joj planu iz grudi; struje mnogobrojne, munjevite jurnuše joj po celom telu, u temenu opet stade udarati neobično, ona
On se približi Ljubici, naže se malo k njoj i prošapta joj: — Sutra ću vam doneti brilijantsku granu... Sva gori kao vatra. Hoćete ?... Da dođem, a?... Ali neću, ako me vi ne zovete...
zna ga da je bezmoćan kao dete, jadnik!... Gori mu, strašno mu gori desni obraz, oseća sva mesta kojima se bol i vatra pružaju, onako dužinom... to je izvesno pruga, masnica preko celoga obraza, pa još ako je modra...
Opet se pojavi onaj grozničavi sjaj u očima, vatra je obuzimaše sve više, i ona se opet približavaše stanju, koje liči na vrućicu...
Uze Gojkovu ruku i podrža je, opipa mu čelo, lice, grudi... svud vatra kao žeravica... Gojko opet poče o Americi... — Ej moj kukavče, ne pomaže ti sad ni Amerika, kad si rasturio svoje
Svejedno, makar ih ne pogodila, ali samo neka grune tresak pred njihovim očima, nek plane vatra, nek prozviždi tane, neka im pokvari, nek preseče ovo ljubavno gugutanje!... O, pogrešila je... mnogo je pogrešila!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U ogromnim pećima ne gori više, kao za vreme mog detinjstva, vatra ispod trideset hiljada crepova i trideset hiljada cigalja. Vidim na brdašcu i padinu dedinog vinograda.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A ruže, one bele, nevine ruže pocrveneše kao vatra, kao gnev, kao strast sa svojim zlim željama — zbog Evina greha pocrveneše bele, nevine ruže i obrastoše trnjem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A vatra pucka i greje, zvoni jednačit glas pripovedača, a tamo sa druma čuje se krčanje punih kola i sumorno izvijanje setnih »dv
Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na tebe vatra iza svakog trna i vrzine gore je, no da čovek stane pred neprijatelja i bori se na život i na smrt.
Dah se u grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom sunčanom prigrevku... Ali ko sme zaostati iza društva!...
otvor, koji je okrenut k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas. Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!
Ali i ti ljudi mišljahu, k’o i čiča Pera, da je to sve mladićska vatra i da će proći. Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu.
Najposle iziđem sa svećom na amvon i zagrmim mnogoljestvije... Tada osetih kako neka električna vatra juri kroz mene: gornja usnica gori kao žeravica, pa odjednom vatra preleti u veliki prst desne noge, pa u dlan leve
Tada osetih kako neka električna vatra juri kroz mene: gornja usnica gori kao žeravica, pa odjednom vatra preleti u veliki prst desne noge, pa u dlan leve ruke. Ređam ja: »dolgodenstvenoje i mirnoje žitije«, ništa...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Samo, dabome, sa načelnikom ti da udesiš, to ne mogu ja. Najbolje je da uhvatiš pisara Sekulića; on je onako vatra čovek za te stvari i ovako obrće načelnika oko maloga prsta. JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra.
JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra. SRETA: I kada ga nađeš, reci mu, boga ti, od svoje strane, neka me se okane.
) Ja se ne stidim toga što sam bio žandarmerijski podnarednik. Da ih vidim, te školovane, kad dođe tako velika vatra kao što su izbori. Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred! A ja, bome, izađem pred narod pa „mirno”!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ko onaj što kukom nabada lišće U parku — čim vidiš paru, pribi je! I ne libi se, nisi iz Libije! Vatra da se razgori, treba meh! Od nečeg se mora početi...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad pred zoru, i noć je mjesečna, vatra gori nasred sjenokosa, a ona ti odnekuda dođe; ukraj vatre sjede da se grije. Čuje da svak spava u kolibe.
neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma tijela kako vatra živa. SVAT TURČIN Ne dangubi, svatski prvijenče, sahati su danas kâ godine, hoće nam se Sulju udužiti.
Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je ova slava odvojila sa prostotom i sa veselošću. Vatra plàmâ bolje nego igda, prostrta je slama ispred ognja, prekršćeni na ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle
Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo! VLADIKA DANILO Dobra vatra, a jošt bolje vino; malo si se, đedo, ugrijao, pa prečišćaš svijet na rešeto!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra. Nije mogla da ode u kujnu, još manje da uđe u spavaću — onu prizemnu sobu, veliku, mračnu sa dolapima i kupatilom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ZMAJ Dođe dugačak kao vratilo. Kad leti, sa njega sipa vatra i opada krljušt kao srebro. — Živi po šu— mama: u stenama i pećinama. Iz njih doleće na izvore te se kupa...
Idi, vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti. Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist k’o srebro.
s noža pod nož; iziđi pa idi preko mora bez odmora na pastušaste konje, u košutin rog; iziđi pa idi u kalajgoru gde se vatra ne loži, gde devojke kosu ne češljaju, gde neveste hleb ne mese, gde petao ne peva, gde ne laje, gde mačka ne mauče.
Ja naložih živu vatru, Da izgori bojno koplje. Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ja navrnuh mutnu vodu, Da istuli živu vatru. Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ja dovedoh vranca konja, Da popije mutnu vodu. Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
miša jesti, Poče miš sedlo strugat’, Poče sedlo vranca biti, Poče vranac vodu piti, Poče voda vatru tulit’, Poče vatra koplje goret’, Poče koplje vuka bosti, Poče vuče šutu klati, Poče šuta pelin pasti, Poče pelin brdu rasti. 5.
“ — Neću! — Pričekaj se, jedno selo, Ja ću na te vatru dovest’, Neka tebe vatra pali. I dovede jednu vatru: „Pali, vatro, ovo selo!“ — Neću!
miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17. Đeram. 18. Uši oko glave. 19. Pseto. 20. Vatra među prijekladima. 21. Grebeni. 22. Oči. 23. Konoplje. 24. Oči. 25. Uštipci. 26 Lepinja. 27 Pratljača. 28 Testere.
22. Oči. 23. Konoplje. 24. Oči. 25. Uštipci. 26 Lepinja. 27 Pratljača. 28 Testere. 29. Gusle. 30. Svraka. 31. Vatra. 32. Kandilo. 33. Ovce i jaganjci. 34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37.
99. Kosa, čelo, oči, usta i jezik. 100. Vino u buretu. 101. Pijevac. 102. Vrata na kući. 103. Vatra kad se zapreće. 104. Lonac. 105. Mravinjak. 106. Sise u krave. 107. Lula. 108. Mjesec. 109.
107. Lula. 108. Mjesec. 109. Ovca u toru, i kurjak i pas. 110. Lađa. 111. Kokoš na gnijezdu. 112. Repa. 113. Vatra i dim. 114. Zubi i jezik. 115. Varnica. 116. Mlada pod vijencima. 117. Želudac kokošinji. 118. Lastavica. 119.
carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: „Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati te
sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se.
sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj | ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
” Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa po- | leti s na 44 čardak, a Stojša ga dočeka, pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može
zapahnu njega duhom, te u oni čas steče krila, rep i male roščiće na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreći mu: „Evo ti ovi štap, kad ti gođ bude potreba od novaca, njime u štogođ kucneš ondole će izlaziti na stotine
Kad tamo a to mala kolebica, nepočišćena i u njoj vatra raštrkana i već se zgorela. Ona lepo uzme metlu pa počisti kolebu, vatru skloni, i još drva donese te bolju naloži pa
na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ti se isprva buni, duva, potpaljuje, ništa mu ne valja, sve kritikuje, samo odseca, glavinja, zvekeće, seva ko tocilo, vatra iz usta, glava u plamenu!
Stanković, Borisav - JOVČA
Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu. Vatra npacka. Njeni plameni osvetljavaju čas Ciganku, čas Jovču. U noći izdvoji se u huci vetrova dug otegnut urlik psa.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
pri jednoj stijeni prigrađena bijaše jedna peć za hljeb; nasred poda bijahu dva gvozdena prijeklada, gdje je gorjela vatra. Sa strana te srednje zgrade bijahu dvije klijeti: spremnica i mlječar. Cijela se kuća zvaše novom mađupnicom.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Čerečili su meso, hitro, ko oteto I zalivali ga vinom, sličnim medu. Dimila se vatra, s travnjaka, u drvoredu. Kao da gori gnezdo: kroz vruće rešeto Izletale su kokice — ko ptice niz sve to — I mešale se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đule, samo jedno treba vama, slepci, pa da nađete zaklon, da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne zbijete u brest, pa da barut na vas ne troše i potpale vas.
A ovan je bežao s plamenom u runu, ovan predvodnik, s klepetušom, vatra i lupa, rogovi su udarali u plot iza koga se bio skrio; on je bacao sneg na zapaljeno runo, sve dok ovan u plotu i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ko kaže? — kao živa vatra planu car Peletin. Za kratko vreme i carevina Peletina bi ograđena još višim, još strmijim zidom.
Iz očiju mu bije vatra, u grlu tutnje gromovi. Dečak u užasu zatvori oči. »To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žabac Troglavac
Pomoći će ti da nađeš Zlatnu pticu, u ptici pesmu od koje se postaje Princ oblaka, a sad beži! Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi! — Troglavac otvori troja usta kao tri pećine, a dečak potrča iz sve snage.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Grlili su se, nešto su, možda, i rekli, Višnjiću je za leđima gorela vatra, bližila se ponoć i tama se hladila, dolazile su jesenje mesečine a Voždov obraz je mirisao na barut.
To, u stvari, i nije bilo razgorevanje nego vatra: od svoje nevidljive moći Riga je goreo. Nad Bečom, godišnja doba su se smenjivala i menjali su se dusi vetrova a on to
Koliko je bivao dalje od nje to ga je ona prisnije doživljavala a sve jače osećanje, neka gusta, razluđena vatra, potpuno ju je osvajalo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“...
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke
kuće dizao se lak, beličast dim u vis i pokazivao da su sve sobe kuće dobro zagrejane i da u njenoj kujni gori dobra vatra. Tu je Njutnova majka, uz pomoć svoje starije ćerke, spremala dobar i obilan ručak.
Njegove oči zaplamteše od gnjeva i besa - ili to beše samo otsjaj plamena u peći - a kad vatra istinja, on se osmehnu i reče: „Osvetiću se vama svima kao nekad onom školskom drugu u Grentemu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
iskrenoj srbijanskoj duši, u kojoj se prosto od gomile pepela nenadno stala razgarati tako reći čitava jedna živa vatra.
ČAST U velikoj i ugodnoj sobi Esad-pašinog konaka u Tirani, pored kamina gde je buktala velika vatra, oficiri su živo pretresali vojnička pitanja.
Pa ipak smo bili zadovoljni, jer je to bila naša srpska vatra, a lako je bilo mogućno da bude i neprijateljska. To su bile „bojne“ komordžije prvog puka, koji mi tražimo.
“ A vojnici su, zbilja, tako nastupali. Retko bi kad potrčali. Da li je vatra turska bila bez dejstva ili su starešine zaboravile, kako se vrši nastupanje u zoni jake puščane vatre, ja ne znam.
je, kao da će oko kuće početi da se stropoštavaju, da je cela varoš minirana i da je tome minskom sistemu saopštena vatra. Mi smo se provlačili između pešaka, kola i topova, grabeći da izađemo iz ovoga pakla.
Lepir, sav u goloj vodi, sav, dakle, u onom umetničkom znoju svoga dotle gušenoga talenta, poče da nateže i, crven kao vatra, da se bori sa onim upornim rečima, zapinjući iz sve snage da izgovori svakome poznati stih: Pazi, Vuče, sad Obilić
nad svima, draža od svih draži, ostala je slika ova u mojoj duši neutoljivo gorućim podstrekom svih žrtava, kao sveta vatra, u najljućim onim časovima izgnaničkih muka, i kap rođeno mesto, koje sam mrzeo, ne osećah ni toliko koliko zemlju u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nekad jest, nekad i nije. A koji put je crljeno-crljeno, mili bože, rekao bih sama vatra! Živo me zanima da li će mu te senzacije svijetala i ognjeva ostati i kasnije, kad odraste, ili su to posljednji trzaji,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i sažižu kao vatra... — Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina? — Ko to kaže?
On joj prebaci ruku preko ramena, a ona se ne branjaše; samo još više obori glavu, a u obraze joj udari vrela vatra. — Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti.
A gle sad...« I nešto ga u glavi tako jako zabole, da se morade uhvatiti levom rukom za čelo, koje obuzimaše sve veća vatra... — Nek vi je srećno! — viknu starac i stade žurno skidati epitrahilj, pa se onda okrete Đurici.
Pred njima gori vatra, plamen se veselo povija s jednoga kraja na drugi, a oko vatre pršte i puckaju mladi purenjaci, koje jedan od dečaka
Zanosna vatra ljubavne strasti obuzimaše ga sve više, i on već osećaše da mu Stanka nije ono isto što i čvorkovi, uviđaše da mu je
Puče revolver, ali za njom suknu vatra na prozor, više same njegove glave, i zagrme drugi jači pucanj... Istoga trenutka nešto grunu na onaj drugi prozor sa
Čim on ispali na jedan prozor, sa drugoga već sipa vatra na njega... Boj... prava bitka!... Ispalio je već oba revolvera, pa dohvati magacinku.
Boj... prava bitka!... Ispalio je već oba revolvera, pa dohvati magacinku. A spolja odjednom prestade vatra... Šta li će sad?... Đurica se izdiže polako na prste i pogleda na onaj prozor ispred kuće.
Nijedne misli ne beše u glavi... samo se nešto crni tamo pred nišanom... Okide!... Vatra prsnu pred očima... za njom dim... one slike nestade...
Samo mu struji neka vatra kroz telo, na čelu se kupe graške hladna znoja, a u srcu je tako hladno, sumorno i pusto...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati te
na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati.
Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na
Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarayći po planini, nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu
Zatim se začu velika grmljavina i štropot, lanci zveče, lajtovi se valjaju, kace lupaju, vatra se kroz pod prosiplje, — najedanput se vrata otvore i u sobu dođe vrag pa ga pita: — Šta radiš ti ovdje?
ču velika lupa i ondrljevina, lajtovi se valjaju, kace lupaju, vrući i usijani lanci kroz sobu ispred njega prolijeću, vatra se kroz pod prosiplje, mačke mauču i dreče, psi viju, i cijeli grad škripi, — rekao bi sad će sve u propast otići.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Moja sumnja jeste i moj pak'o, Moja zemlja nema za me ruža. Grozna sumnjo, okove poleta, Kao vatra gorela si snove, Svaku želju što dušu opleta, Svaki osmeh i radosti nove.
Sve se to desilo brzo i u času. I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Stalno sam napredovao u ovom poslu, sve dok 1895. godine vatra nije uništila moju laboratoriju, što može da se zaključi iz članka Martina (T. S.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pri kraju, u zidu, ispod kotla što je puštao paru kao sivu maglu gorela je žestoka vatra. Do ognjišta naslagana su debela drva: trupići i cepotke, a po tlu razasule se prosušene paštice skašenih maslina.
Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog brašna. Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće.
Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži stara majka, a s druge strane — žena, a raspružile setaman kao dva priložena badnjaka.
I on nije nigda u tome uspeo, makar mu je iz očiju i iz celoga života sipao oganj požude, kao vatra iz zapaljene klačine.
nisu obilati.... kao nečim potopljeni .,.. Ali veselje prevlada. Božičini obrazi preplanuše kao vatra, a u tamnim očima što na nj zamiču jednako nešto igra, mami ga i jari.. .
Miljković, Branko - PESME
SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA
PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE SVETA 140 KRITIKA POEZIJE 141 RADNI CVET 142 ORFIČKA PESMA 144 PESNIK 146 BEDA POEZIJE 147 MORE ZA
METAFORE 156 PRIPREMANjE PESME 157 PROVETRAVANjE PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA PESNIKA 167 POEZIJU ĆE SVI PISATI 168 SMELI CVET 170 AGON 171 RUDARI 172 MORE BEZ
U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih Usnuše mir i skameniše vale.
pretražite sva blaga, Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO NIJE NASTAO IZ VATRE VEĆ IZ NAŠEG DODIRA SA NjOM I DELI NAŠU PRIRODU.
Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav.
Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim. Reč smrt! hvala joj što me još ne preči da volim samog sebe i da se divim svojoj ljud
1957. ARILjSKI ANĐEO O ANĐELU NA ZIDU I Zauzme svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija podarena u smirivanju.
II To mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje vatra i zbivanje i počinje kristalizacija. I mada je supstancija tih zvezda oko glave nematerijalna, one pripadaju čovekovom
O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer
U tvrdu zemlju da l odlete šuplja Od neba, prazna kao sve što traje? Vatra koja te vidi biće skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore.
Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim. Noć umesto oka lukava vatra nudi, Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost različito ljudi, Biljke i zvezde podmićene u sluhu.
Krakov, Stanislav - KRILA
prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida. Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para.
Dim se lagano razilazi i vatra slabi. Juriš je odbijen. I tako se tri puta ponavljalo do zore. — Poginuću, poginuću...
Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe.
nosila... Posle je jagnje pregorelo, vatra se ugasila, a kuvara su našli mrtvog i osmuđenog u pepelu. Nije voleo da nosi šlem jer mu je žuljio glavu.
Seva vatra u zraku i tutnji. Klobuča se dim sve brže. Oblaci su tuđi, smrtonosni. Gore neko kolebanje. Vojnici — gledaoci pojavili
Petrović, Rastko - AFRIKA
svetoga mesta Gundjuru, nekadašnjeg središta trgovine zlatom, i sedišta gde su suđeni crnački kraljevi, a čuvana sveta vatra fetiša.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
znaš!... Pst!, neko kao da dolazi!... VUK (iza bine viče): Ovamote! Hej!... Ovamo se vidi vatra! Bih se zakleo da su naši! RADAK: To je Vuk. (Viče.) Ovamo, Vuče!...
“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći. DRUGI TURČIN: Naljutio se, a oči mu kao živa vatra sijevaju. Sreća naša te se, prikliješteno u tomrucima, nađe još pođešto đaurskoga roblja, te da njine glave ne isječe,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tada se na daleko duž obala reke Timoka otvori puščana vatra, a pod zaklonom njenim Turci počnu sve bliže i bliže primicati svoje baterije varoši.
Tu đeneral i cela njegova pratnja sjašu s konja. Bilo je podobro hladno. Đeneral zapovedi da se naloži vatra. Meni dadu desetak konjanika i pošlju me da ih razmestim na raskrsnicama po selu da tu motre i svakoga koji traži
Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo gde naši viču: ura! ura! To puca bataljon kneginje Natalije — ali na koga? Ura! ura! pr.. pr.. pr.. pr...
No stara srpska sreća pomože, naša posada ostade hladna i mirna. U šancu se samo razlegala komanda: »Kartečom, skora vatra... plotunom, skora vatra....« i ova se komanda vršila vanrednom tačnošću i brzinom.
U šancu se samo razlegala komanda: »Kartečom, skora vatra... plotunom, skora vatra....« i ova se komanda vršila vanrednom tačnošću i brzinom.
U sumračku ce lepo videlo kako neprijateljska puščana vatra kao crven pojas opasuje šanac sa tri strane. Kad se već uveliko uhvati noć, paljba se postepeno poče utišavati.
Naša jaka topovska vatra nije davala turskim bataljonima da pravilno s nišanjenjem pucaju — pucali su većinom nasumce. Danas se Šumatovac održao,
Što je bilo nasred vatre — izgorelo, što je bilo oko krajeva — samo nagorelo. Ova je vatra potpuno ličila kao da je gdegod na kakvom divljačkom ostrvu u atlantskom okeanu i kao da je gomila divljaka-ljudoždera
— Ja, izdade nevjernica u najtvrđu muku. Ali, gospodine, ja kao espapim ovo je boj — vatra je. A mi nastupi na Turke, a će ce ko od našijeh raniti, pa boga mi i poginuti — ljudi smo smrtni — te eto meni puške
Eto Turci u selo, da nas ne čuju. Ćuti... Pa pošto je tako malo poležao, on viknu: — Bu, du, ete Turci, vatra, beži.... Skoči i pobeže u mrak. Pošto sam se malo pribrao, pođem za ovom detinjom prilikom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Da bih bio sigurniji, prođem kroz rov i saopštim to isto i vojnicima. Vatra je bila zamukla celom dužinom našega rova. Ali Bugari su još uvek pucali.
Bilo je teško posmatrati. Kukali su, grešnici, ali im ništa nije vredelo. Oko podne utiša se artiljerijska vatra. Ležao sam u rovu. Sunce me obliva zracima i kao da me nečije ruke omađijavaju. — A uz to si mamuran — dodaje Mišić.
— Sedamnaestoga septembra — pričao je Svetistav — otpočela je artiljerijska paljba u šest i trideset. U početku je vatra bila lagana, kao da se koleba, a potom osu, osu, granate naše i njihove se ukrstiše, a kamenje poče da leti.
Siva Stena, koja nam se pričini ne kao siva, već crvena, plamena, ogromna, a iz onih otvora gore kuljnu ubistvena vatra. Mitraljezi otuda zaparaše. Prasak pušaka se složi u opšti krkljanac. Na nas poleteše bombe... kamenje. Jauk se razleže.
Onda su prilegli, i kao saliveni u jedan organizam, dohvatili puške. Treštalo je, praštalo... Bugari okretoše leđa. Vatra poče da malaksava i za trenutak se utiša. — Hajde! — doviknuo sam vojnicima svoga voda.
— Ovo je rasulo! — zavapi Luka. Telefoni su zvrjali. Brigada naređuje da se smesta otvori artiljerijska vatra na onu gomilu vojnika, i naših i bugarskih. Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva ko-mandire.
— pade mi na pamet. Ali moje su misli sada nemirne i nikako da se priberem. U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta.
— To ni mi ne možemo znati. Ostavlja se vašoj uviđavnosti. Pretrnuo sam pri pomisli, ako bi artiljerijska zaprečna vatra pogodila naše na poljani. Izginuće svi do jednoga. Ili ako u brzini naši topovi podbace...
— Zakačili se nešto — veli ravnodušno. — Videli nekoga... ili kopaju zemlju. Posle jedno pet minuta vatra poče da usporava, čuju se pojedinačni pucnji i sve se utiša. Naiđe Dragan, obrijan i svež, sa ubrusom preko ramena.
Ali kad znam da imam još ovolicno, meni se baš sad pije — govorio je Bora. Iz očiju mu je sevala neka pritajena vatra. — To je prosto neko prokletstvo — odobrava Kosta. — Pitam se samo ja: gde se vas dvojica nađoste?...
Bilo je i jedno i drugo. Vatra me neka obuzela. Iako je Odeta lepa i mlada žeia, u meni se pojavila neodoljiva žudnja da tako ljubim i svoju Arletu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je smert moje zaslužilo telo; Zaslužilo da ga ljute zmije piju i da se kao loza oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije umelo jezik sačuvati.
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije!
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli uhvaćene, — Ko će moći pogoditi!
Kad mudruješ, Tad luduješ! Od nas bežiš! Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
okorjelim mrazom i ledom na duši, i tvrd kao kamen, crn kao ogorjeo panj u planini, spusti se iznad ognjišta, na kome se vatra gasaše...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najzad, u knjigama Velika deca (1953) i Paprat i vatra (1962) radnja je svuda pažljivo vođena i kompozicija uravnotežena.
Nazivao je to "patetikom uma", koja se silovito osetila u njegovoj najboljoj i jedno vreme veoma uticajnoj knjizi Vatra i ništa (1960). Najbliži izvornoj simbolističkoj poeziji ipak je Borislav Radović (1935).
Jakšić, Đura - PESME
Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko
1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu Stražari se iskupiše... Vatra gori, plamen liže I po tamni duvarovi Gorostasne senke diže, Kô da j’ rada iz prošlosti, U vatrenoj zanetosti,
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pojav’ se, pojavi. Daj tvoju krv, Omiriši krv, omiriši život. Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe.
Daj tvoju krv, Omiriši krv, omiriši život. Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Na sofri zabodena u čiraku sveća odozgo osvetljava sofru, parčad hleba, viljuške, sahane, i njih oko sofre. A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć.
On sedi kao da nije ništa. Samo na licu mu kao neki odsjaj, vatra, smeh. — Hajde, gazda-Mladene! — Trčkaraju oko njega preplašene komšije i počnu da mu govore kako su oni sve spremili,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cvetom se kade od uroka, plača i strave (S. Trojanović, Vatra, 188). Na svetog Ignjata (20. XII) nahrani žena živinu u krugu od p. (»da bude sve u kupu u krugu«, SEZ, 19, 69).
Troj., Vatra, 184), ili ga, iz istog razloga, njime mažu (SEZ, 13, 283), ili pljuju sažvatanim b. l. (SEZ, 19, 101), ili mu se veša
Troj., Vatra, 83). U tom čaju decu mažu uvek pred spavanje b. l. (SEZ, 19, 20). Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave
Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B. se upotrebljuje i u vračanjima za prenošenje dremljivosti (na b.? ZNŽOJS, 6, 319). U narodnoj medicini b.
Za vreme zaraze vrše se kađenja s. (S. Trojanović, Vatra, 188). Kad postoje opasnosti od zaraze besnilom, vadi se živi oganj iz s. (іb., 71).
Trojanović, Vatra, 81). GORUN Stіeleіche, Sommereіche (quercuѕ pendunculata). Gorun, gorunovo drvo, lužni hrast (Šulek).
Ponegde se od nega pravi i Maіbaum ‹= majsko drvo›: u Kreševu (Bosna) uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894,
Inače se g. rado nosi bolesnicima kao ponuda (npr. u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.
u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.« je adіnaton ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji (SEZ, 16, 353).
D. se grančice nalažu na »živi oganj« (S. Trojanović, Vatra, 68; 99; 125), koji se vadi u lustrativnom cilju; na d. se čak ponegde i izvodi živa vatra (іbіdem, 238). Nagorelim d.
Trojanović, Vatra, 68; 99; 125), koji se vadi u lustrativnom cilju; na d. se čak ponegde i izvodi živa vatra (іbіdem, 238). Nagorelim d. prutovima, prilikom izvođenja žive vatre, peca se stoka (іbіdem). D.
Trojanović, Vatra, 165). Drvetom od d. šara se česnica (ŽSS, 173, Pocerina). U jednoj pesmi, koja je verovatno obredna (jer je pevaju
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iako nije bilo velike studeni, cijeloga dana u kući gori vatra, da zagrije majku i čedo. Rade je pošao u šumu, nasjekao drva i sanio ih; očevidno nije se bojao lugara kod ovake
i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva svjetlost...
—Pričaj što bi! —navali njih nekoliko. —Što bi? .... Što i uvjek kad je slama kod vatre... A, boga mi, ona je bila vatra... A njega znate, čobanče željno ... —A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna?
—A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli.
Ne prodire iz njih dim, ne navija se nad krovovima, nejak je da kroz snijeg prodre, kao da je u tim kućicama utrnula se vatra i već nema u njima života. Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama.
— odgovori Marija odlučno. U taj čas on osjeti kako mu u dušu silazi silni mlaz žalosti i nekako kao da ga je svega vatra obrvala. Pogleda joj u oči da sazna svu istinu, no one blude zagonetno po širokoj pučini...
A vatra se davno podušila, svjetlost svijeće treperi kao da zamire, a vjetar oblijeće svjež s istom hukom oko kuće. Oni pak jed
Uskrsu, ona je popustila Ivovim molbama, zavedena, kako mu je jednom u šali rekla, sjajem njegovih očiju, iz kojih je vatra sipala, i sastajala se s njim u uvali, po prilici na po puta iz varoši u selo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je da se u mnoge vrati plamičak vere, mala svetla tačkica što šeta zenicom obznanjujući da se u duši ponovo razgorela vatra životodajna. Znam da si ti u toj svetlosti, seme tvoje protiv beznađa, protiv greha.
svoga mozga nego su se služili Kirčinim, govorili su to kao uzgred, slično kao i njihov učitelj, kao kad bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive.
U svim tim domovima ponovo veselo pucketa vatra od suvaraka, u bakarnim bakračima vri varenika, ljudi sede na tronošcima oslonjeni umornim leđima na brvna, dok žene
Sluge su odmah uletele noseći u naručju drva. Očas je u peći planula vatra. Dadara je hrkao. Legao je obučen, sa čizmama po kojima se uhvatio led, i pokrio se preko glave sa tri vunene ponjave.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sva gordost u njemu buknu na prodrzljivost njenu, On se na ugled seti, na čeljad i svoju ženu, Da, i na ženu svoju... Vatra ga obuze tada, Jer njeno neverstvo podlo pade mu na pamet sada.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Slugama): Ristaći, Kostaći, ustanajte bre i ložite vatra! (Sarošu): Sag, sag, pile moje. Sal lampa dok zapalam. Oh, srećo moja! Ispolaj na gospoda da mi te posla!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kad je pošla gospa Nola na podušje — za smrt joj je javljeno kasno — vratili su je depešom s puta: u mlinu se pojavila vatra, a jedan transport stoke je zadržan zato što je ona propustila da sredi i potpiše neka ovlašćenja.
Te jeseni gospa Nola se razbolela. Prvi put otkad je živa, ozbiljno, s leganjem u postelju. Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje.
Sneg, niti se čuje niti se vidi, jer je gospa Nola šalone na svojoj sobi rano zatvorila. Vatra u peći je živa, crveni se i skače, i tačno odaje kako vetar zamahuje i goni. Gospa Nola sedi u jednom ćošku i računa.
A Bog mu dade dva kamena: jedan se zvao tama, a drugi senka smrti; i rekao mu da ih tare jedan o drugi. Iskočila vatra, sine. I iskočila radost za Adama. Pošto je Pavla ispratio na voz, Branko se vratio frau Rozi da malo posedi s njom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra. Oko vatri su promicale neke prilike. Na vratima crkve blesnu svetlost. Ulaze... Ima ih više. — Polako, na prstima!
Zarih mamuze. Vetar pisnu. Za nama se zanija baterija i kao orkan polete. Bližimo se. Ona vatra naraste kao ogromna buktinja.
— Nije da se priča, nego je tako naređeno! — reče odlučno potpukovnik Petar. Onda zaćuta. U daljini blesnu neka vatra i mahnita eksplozija zapara vazduh, pa se potmulo odbi sa urvina planinskih...
sve to sliva u uzavreli šum slično huci nabujale planinske reke, koja bezumnim naletom sve ruši i satire pred sobom. Vatra, vatra unedogled kao da zemlja gori, a ljudi gamižu osvetljeni plamenom i zaneseni jarom, kao demoni u paklu...
Vatra, vatra unedogled kao da zemlja gori, a ljudi gamižu osvetljeni plamenom i zaneseni jarom, kao demoni u paklu... Naređeno je
— Vala, gospodin poručnik, umalo da izgorim noćas. Zaspao naš požarni i poduhvati nas vatra. Ja dobro prođoh. Ali Milovanu izgorele od pozad’ čakšire, i, eno ga, seče šinjel i krpi čakšire.
— Kako... skočanjio sam se od zime! A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se.
Svuda naokolo videli se bedni šatori, u kojima su sedeli zgrčeni vojnici. Prođoh i pored kujne jedne baterije: vatra, nad njom gvozdeni tronožac, na kojem se puši kazan. Iznad kazana na četiri uzane motke razapeli šatorsko krilo.
A negde pri vrhu svetluca vatra, čas slabije, pa jače. Iz naše pozadine čujemo glasove: „Čuvaj... drži desno“, te se sklonismo malo pokraj puta.
Neprijatelj navaljuje sve žešće i paljba puščana i mitraljeska sli se sasvim ujedno. Ona, tako osobeno pešačka vatra, što se može čuti samo pri odbijanju juriša.
Breg, na kojem je Banica, utonuo je potpuno u dim i prašinu od naših granata. Mitraljeska i puščana vatra trešti takvom žestinom da nas jeza podilazi. Sveži neprijateljski pukovi sručiše se na naše levo krilo.
Više nego što smo očekivali. Dejstvo se osetilo odmah izjutra. Pešadijski redovi su zbijeni. Vatra artiljerijska, zaprečna vatra, ili po novom nazivu, baraž, neprobojan je.
Petrović, Rastko - PESME
Sunce Ti, sićušni stvore, kako se usuđuješ! Drvo te je moje odnjihalo na svojim granama. Sunce Ja sam vatra, vatra, oganj! Sunce, Sunce, vatreni doticaj naš iznad rođenja. Sunce Kako je smešan i napet.
Sunce Ti, sićušni stvore, kako se usuđuješ! Drvo te je moje odnjihalo na svojim granama. Sunce Ja sam vatra, vatra, oganj! Sunce, Sunce, vatreni doticaj naš iznad rođenja. Sunce Kako je smešan i napet. da li iko vidi to čudovište!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ko je još trave pitao za savet? — Podiže se mladić i pođe. Kad, na strmini iza stene, svetlucka nekakva vatra, a kraj nje starac u dugoj kabanici krompire u žar zagrće Spokojno i tiho reče on mladiću neka se ogreje i malo utoli
Ali, samo što dotače njegovo rame — starac se pretvori u pramen dima, a vatra u zemlju utonu, kao da je nije ni bilo. — Neka je i dim, zadržaću ga!
Šantić, Aleksa - PESME
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
Ti zatrepta, mila, naga, I u vodu sva se skupi... U ljiljane lica tvoga Purpurna se vatra upi... I dok leptir kružio te Kô vodeni cvijet MIO, Ja, dršćući kao trska, Pod vrbom sam skriven bio. 1911.
Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj. Pogledaj kako Vatra se žari, I hukti, i bukti U peći toj. Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore!
Znaš li čase one?... pozno sunce grije, Vrhovi munara kao vatra gore, A svuda iz bašte miris đula vije. Mi se povraćamo iz lova, iz gore, A ona na demir-pendžerima stoji Ljepša od
I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav Mostar dragim kamenjem se osu.
1911. JUTRO Plavi dim izbija s kamenih ostrva; Po jedrima pada zore vatra prva. Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano žari.
I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u goletne strane.
U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.
Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička vatra stvara. Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I taj lažni pogled smerni, To pesnički žar ne sazda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad je to postigao, počelo je tursko blago da silazi u njegove džepove i vatra da proždire zulumćarske čardake. Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke, on je bio bezdušan prema
Planu Marko kako vatra živa, ispravi se na Šarcu vitezu, dobro Šarcu dizgen potegao, — igra Šarac kako i pomaman, i preskače konje i
A kad Marko saslušao reči, krenu Šarca, ode niz Kosovo, dobra Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a kroz suze gnjevno
Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; oće junak na nas udariti!
Anđelija luta i prokleta, ona planu kako vatra živa, pa odvede nekovana dora, te dovede bolesnu Dojčinu. Veli njojzi bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je
bolani Dojčine, nijesam ti dora potkovao: ja se, brate, malo našalio, Anđelija ljuta i prokleta, ona planu kako vatra živa, pa odvede nekovana dora“. Njemu veli bolestan Dojčine: „Iziđ' amo, da ti potkov platim!
Kud udara Pivljanine Bajo, kud udara bega Ljubovića, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile živa vatra sipa. Kud udara beže Ljuboviću, kud udara Pivljanina Baja, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile crna krvca lije i komadi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hej, unuče, kako bi bilo da te sad malčice isprašim? Eno, vatra se već ugasila. — Ali nije tvoja zadata riječ! — dočeka Stric kao iz puške. — Ti uvijek držiš obećanja.
— Uplašila bi zmaja. — Pa ipak je ti voliš — napasno zaškilji Jovanče. Stric buknu kao vatra i razvika se: — Ih, zar nju, Ciganku! Više volim i ovaj svoj mali prst, i onaj kamen i drvo, i ono tamo brdo nego nju!
U-uh kako peče, kao živa vatra. Priđe i Jovanče, uze Strica za ruku i neodlučno reče: — Kanda je živ. Još je vruć. Nekakav mrav, mileći kroz
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre. Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu svakojaka I nezdravlje.
Od sveta jasnije sunce u Jordanu se kupa, te se umiva s vodom — i vatra u vodi se razgoreva. EPITAF HRISTU U môrnome svome životu, Od moje mi mladosti Sve više u trudu, S mukom sam se teško
ENEJ Jeneja, trojanski knez, tako je vrlo milovao svoga oca Anhizea te kad se je bila zapalila Trojada grad, i vatra ga je bila opkolila, on usuka se kroz vatru, te ga lati na ramena svoja i išika ga na stranu iz paleža.
ovde u ljudma tima u kojino oganj planti želje bludne i ljutina ih jarostna razždiže na zlo i gori u njima ka u paklu vatra. A vrh svega toga ne može li bar to biti ako nas progoniš od grešnih ljudi, a ti nam zakaži da idemo među svinje.
I oni carevi poslanici iz Carigrada, kade dođoše blizu ćivota svetomu, poče vatra sevati i iskre skakati od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz
Nego sav se grad strčao onamo gde je vatra, da gase i prednje kuće ispred vatre da razmeću i da pomogu iznositi ljudma što ko može ujagmiti od ognja.
I s pomoću svetca, obadva zla prestaše naskoro: i vatra se utrnu sama, te ne učini mnogo štete, i zlotvori se od grada razbegoše.
i potakim, sužnjem i poglavitim, — kano što nam jednako je dato duhanje vetra, sunčano sjanje, porod zemljani, voda i vatra za potrebu, promena vremenima i motrenje vilajetsko, što je god pod nebom stvari velikog i opštoga svim nama toga
Ne lasna im je uprava, ni jednak im je posao i vid: svaka svoju elamenta naturu ima. Zemlja, voda, vatra i vetar ka i sva životinja ne može to biti da je jednaka i jedne nature svidna.
Ko kamen u vis fuća, on neba stići ne može, nego vraća se skoro natrag i svrh glave mu pada. Kad se rakijom posipa vatra, ona većma planti.
Iz koje mu kuće kroz odžak vidi se a dim izlazi, to svi znamo jer unutra vatra ima. Držeći se zubi za vetar na strmoj poledici. Trostruko spletena vrpca ne skoro se prekida.
Vladika Ako je koju pakost učinila vatra u Sinaju kupini, to i Mariji će nauditi moj dohod k njojzi ... II UDVORENjE ARHANĐELA GAVRILA DEVOJCI MARIJI UDVORENjE
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Poznavam gu, kako da gu ne poznavam!... Beše dobra argatka.. rabotila mi je u lojze... Beše vatra za rabotu... vredna... radi i sve poje. Volešem gu kad potrči! Pa da gu pozdraviš, dete! Rekni: čorbadži-Zamfir...