Употреба речи ватра у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале...

Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила

се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју руку преко мога рамена, рука му је дрктала, а беше врела као жива ватра. „Побратиме“, рече ми, „чија је оно девојка што је до мене играла?...

Ови моји сад, то су раге! Ове ми је један Влах шверцовао из Баната; лени су добога! Али бачки, оно ти је ватра! Жеравица! Па онда нису ни скупи, бадава, богами, бан-бадава! Само, знаш, треба куражи... Ти већ знаш како иде...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Да је бог хотео да они нетљени остају, њих нити би могла ватра сажећи, ни време разрушити. Али иди и кажи то онима који притом губе, пак се држи онда!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Неће Микену поздравити са лађе. Неће се, блеском силоване, пробудити у цвећу које греје као ватра. Удовице. Аутобусом до Атине, па авионом у Енглеску.

ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 1. Ево у каквом мраку остаје свет кад се угаси света ватра! По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима пуним блата.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Ђипа Катић између седећи̓ Турака и Немаца, рекао би се помами, ватра му из уста сева. Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у

Турци од ватра побегну, оставе покрај ватри печене јагањце, сву вече— ру, сав пртљаг и пљачку, побегну, неки се у вирове убске

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих.

« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.

То су одељење звали „кућа”. Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. Било је и бољих кућа. То беху куће задружних породица.

— Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене...

Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи.

Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...

а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан.

Маринко пропусти Лазара напред. Лазара беше снага издала. Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. Ватра са огњишта осветљавала је xан. Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.

- рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише. Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра. Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.

Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати... Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: — Дарнули су љуту гују испод камена!...

Дуго су ћутали... Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. — Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра...

— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред

Нашло се, брате, код њега... Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. Попа се замисли... Ватра је пуцкарала на огњишту... — Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. — Можемо. Хајдемо заједно.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СИМВОЛ Гледам твоје крупне очи заљубљене, Где сја ватра — ко зна — грешна или света. Свеједно љубиш ли другог или мене: Ти љубиш невино као цвет што цвета.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!

Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три

али не! Нећу баш ништа! Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим

Она се поприлично затеже, али прилази ближе и ближе: и подузима је тајанствена ватра кад јој се мушка рука сави око пâса. Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио. Ал' шта је знао радити?

Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору. На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима он виси.

Арсена самог поче подилазити некака ватра; и би му врућина, и он се чуђаше како је то: да га чак из кухине загрева онај пламен!

Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу. — Да бог да да ово све на добро изиђе!

— У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором. Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!

— У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором. Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!” „Ватра!”, „Изгорје школа!”, „Изгорје црква!

Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. — Ватра! — рече она. — Ватра! — одроворих ја. Наново ућутасмо.

Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. — Ватра! — рече она. — Ватра! — одроворих ја. Наново ућутасмо.

— рекох. — Сан! — И све ми изгледаше неверица. Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику. Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу. Дуго нисам устао.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира — то-то-то-тога Ту-Ту-Турчина! Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А после неког времена, иза његовог извештаја, онај простор тамо обасу ватра пете батерије и они топови постепено потпуно умукоше.

И тако су пролазили часови. Али на једанпут ото подне ватра стаде слабити с ове стране и халакање оних на вису губило се све више на супротној страни.

ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо, без моралне организације, у вечној борби за опстанак.

Африка

светога места Гундјуру, некадашњег средишта трговине златом, и седишта где су суђени црначки краљеви, а чувана света ватра фетиша.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Сад да пропадне кроз мало леба што се у кући појело! ЈАЊА: Кучко проклето, што ми дајш ватра у моју срцу? Есмо ручали како фиршт? Есм казо да си чека већеру? Море, знајш што је то: Παν μέτρον άρησον της άναγχης!

ПЕТАР: Убру, убру! Што не говориш људски, него се ачиш? ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу! ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало!

ЈАЊА: Проклето, невоспитано, наједено, напијено! Што си ти мене? ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, како ми баца ватра у срцу! Јеси ти моју слугу?

Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!...

Сос вода си гаси ватра!... Кад си био у виноград сос надничар, изгубило си једну сикиру, тридесет крајцара... Кад си носио путуња, пуко кајшу

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сунце је, као ватра, претрчавало, од крова до крова, преко барокних палата и кућа, а само су улице у средини вароши остајале дуго у

Павле тада виде да су застали у близини једне стражаре славонских војника, крај врбака, које је осветљавала ватра. Виде и непомичне, сапете коње, мало даље, као сенке, на утрини, уз обалу Бегеја.

Трандафил се ни са планом Исаковича, како да иде у Беч, није слагао. Све је то што Павле говори, каже, пара и ватра сербска, у Исаковичевом мозгу, да му каже право, као свом брату, Србину.

Била је ћутљива, као и његова покојна жена, али је из њених тамних очију горела ватра женске жудње, као кад жене, изненада, сретну човека кога су виделе у својим сновима, поред маторог мужа.

Тада га ујна узе за руку и рече: Ајдемо код Петре! Кад уђоше у кућу, а оно, заиста, његова мајка тамо. Велика ватра гори, а на веригама виси бакрачић пун ракије. А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други.

Исакович се обрадова, кад чу да је стража састављена од једне полуроте славонских војника. Пред стражаром горела је ватра.

Госпожа Фемка, Футошкиња, и по, жива ватра, ватра и по, била је напустила свога Георгија. Честњејши Трандафилович очекивао је јесен и зиму без жене, сам са

Госпожа Фемка, Футошкиња, и по, жива ватра, ватра и по, била је напустила свога Георгија. Честњејши Трандафилович очекивао је јесен и зиму без жене, сам са својим

при пролазу, туда, била је тим упадљивија, и тужнија, што је јесен у Токају, баш тих дана, била као нека небесна ватра. Сунце је сјало топло, блештало, трептало. У куће се увлачио, и људе опијао, мирис грожђа, из винограда.

брат неће, ни да види, брата, то је за Павла, који је био поносит, била нека змија у грудима, која за срце уједа, нека ватра у глави, која ствара мрак у очима. А није Трифуну био ништа крив.

Павле је спавао у једној изби, у којој је Жолобов држао неке кантаре, али која је била удобна и топла. Ватра, у великој земљаној пећи, почела би, тек пред зору, да се гаси. Жар би тада покрио слој пепела, као брдашце.

Нема бољег супруга у Кијеву, од Ђурђа. Ана јој онда рече да се не разумеју. Њена је љубав била, каже, као ватра, светла, врела. Сад је као поливена. Као мокра слама. Дим, без пламена.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих духова.

Лети се спава на њему; зими служи само за успрему. У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је најпотребније посуђе. Изнад ватре су гредице, на којима суше обућу и одело, „сушалник“.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Испод насипа галопирали су двогодци, а сунце кога у граду више није ни било, овде је као растопљена ватра палило реку. Читав пејзаж личио је на идиотску модернистичку слику начињену од црвених и црних мрља.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. — Старог господара доле вешају, помагајте!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице једног обора, са оне стране

Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви. Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар. Упаљен од врућине, лежао је на пећи, са пуном свешћу оног што је спремао.

Његов лик, глас, име, мисао на њега, додир са њим синули би још увек у њој, као ватра. Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁵⁹ Такође није добро да она пређе преко секире, јер ће дете бити „поједено“.⁶⁰ Основни праелементи, ватра, вода, земља, такође су у неким својим видовима опасни, па је трудници забрањен додир с њима.

¹⁰⁹ С обзиром на везу црне боје са демонима подземног света, а по принципу „ватра ватру не жеже“, ова боја је моћна као заштита од мрачних сила.

Будући да се вештица плаши ватре, породиља и дете на Косову спавају поред огњишта на којем увек гори ватра. Народ верује да се вештице возе на љускама од јаја, те неки из предострожности, вели Вук, „мрве јајине љуске да се

У многим нашим крајевима, у кућама где има мале деце, увече се ником не даје ништа из куће, ни ватра ни сирће ни квасац, да детету не би тиме „однели“ сан.

Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка. Кад се ватра распали, девојке око ње играју, певајући ову обредну песму: „Ој, у гори огањ гори око огња коло игра.

У нашим загонеткама дете се јавља чешће него нпр. ватра (14) или месец и звезде (21). Загонетке са одгонетком дете овде су класификоване по узрасту и карактеристичној

Породица је универзални, људски, културни изум, баш као што су то и говор, употреба оруђа или ватра.¹ Патријархални тип породице заснива се на неоспорном и врховном ауторитету мужа и оца који се поштује као патер

Према једном веровању из Сврљига, када ватра запишти, То значи да се боре ђаво и анђео, па тада ваља да дете (мушко), као невино, неким дрвцетом џарне ватру како

217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж., „Симболика и култ ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990. ¹⁰⁸ Беговић, Н., исто, с. 264—265; Миодраговић, Ј.

Требјешанин, Ж., „Култ и симболика ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990. Требјешанин, Ж., „И. С.

Тројановић, С., Главни српски жртвени обичаји, Просвета, Београд 1983. Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, СЕЗ, 45, СКА, Београд 1930 (поновљено издање: Просвета, Београд 1990)

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра. Једноставног ли грејања!

децембар« код железничке станице, кад се будио посут хладним пепелом угља — то је ватра. Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо.

Матавуљ, Симо - УСКОК

На сред простране сухоте пламаше велика ватра. Под бијаше застрт сламом. — Опрости, господине, што те одмах не нудим да сједнеш — рече кнез.

Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.

била потавањена, попођена даскама; стијене и таваница окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада столом, вишаше уоквирена Орфелинова „Генералнаја карта

до средине ходника, нашао би отворена врата простране, поплочане и сведене мађупнице, на сред које гораше велика ватра, око које сјеђаху домаћи. Сјеђаху: владика Петар, ђакон Иво, архимандрит Јанићије и калуђер Јосиф.

и војсковођа; у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше ватра. Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка.

Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине? — Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо.

Али прије пола ноћи Милица је замијени. Ватра је пламала, те би сваког трена оружница одсијевнула. По стијенама кретаху се сјенке, у углу, на пријебоју повјешане

јер у тој здравој и чистој души бјеше планула љубав буком, а од буктиње не смијаше ни искра врцнути напоље, те је ватра њу изнутра сагоријевала.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Стриц Ниџо покушава да ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља

у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима.

Милићевић, Вук - Беспуће

малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту. Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве.

Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена

На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да

Сремац, Стеван - ПРОЗА

него да ми се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу кад га је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана светлога празника рождества Христова. А ево како је то било.

« Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим. Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Хе-хе!« трља Јова задовољно руке. »Ватрица, Ватрица!

Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Хе-хе!« трља Јова задовољно руке. »Ватрица, Ватрица!

Они којима је мање дужан, зову га: Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову га: Јова Ватра, и увек понешто опсују. Јован Максић је човек од својих четрдесет и пет година.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Срце боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева.

Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа, брк му се осмева, Ал' да ј' камен винцем потекао, Би тад Марко богме закликтао.

Ведро небо на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да се огледамо!

Бесно л' јарац ногам' се бацака, У нас очи он упр'ô своје, Очи пламте као ватра кака. И би пусти, а душе ми моје, Би нам грдне упртио јаде, Да ј' озада спреда каконо је.

Ту је једна, другом грли другу; Спава јунак, здраво се умори, — Није шала ваздан држ' по гори. Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња!

Силан Вељко, ватра жеравица, Свак' му момак љута убојица, Ал је ево љуту гују нашâ: С њим се бије они Раман-паша. У паше су све чудни

Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар, она ватра жива, Сваком камен јунак одбацива.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ. Душу дало за мене! Просинула под казаном ватра, стриц Ниџо зарана се напио и заспао, а уз огњиште, под колницом, остали само дјед и Петрак.

Удаљена топовска канонада и, још много ближа, пушчана ватра опомињале су га на његов неславни подвиг. — Ено их, оно су они, Јазбечеви.

— Треба само увече овдје наложити ватру и одмах ти ето неког од мојих дјечака. Озебло је то, насмрзавало се, ватра ће га увијек привући. То ћу ја урадити колико вечерас.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши. Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених

Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... А он, знаш га, жива ватра. Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе. Мало по мало преклопи му имање.

Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо кукурузе на жару.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа.

мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је поглед, чудан је тренут, самртно око мора засенут, само се види ватра све жешћа, страшан је плам, ал' страшниј' навешћа.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати.

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на

Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду

сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.

сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.

Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да

царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати,

Сад се стане Дивоња с јарцем бости тако страшно да им је из рогова све ватра сијевала. И тако су се боли од јутра до мрклог мрака, од мрака па до бијела дана и тако три дана застопце, Док се

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Како чујем, овај је поаран, таки ме грозница вата, шта је с мојим новцима. А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра. Немир, брига, неспавање, јесу сљедства овога.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

у руди прстен, да венча присуство Непостојећег с препознатом јавом; У руди ватра, да прокључа лавом, Неискушано кад хоће искуство.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила. У огледалу више није било никога, само тама. Река је непрестано шљапкала: шљап-шљап...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ја чујем жамор ушима смиља: ни тајне споне потмулих сила, ни плаха вода, ни ватра жива не знају тајну мојих тамнила. Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.

То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: А, видите, у Мадриду, каже барон, да је сопственим очима гледао како је велика ватра била. О том су, каже, све француске и шпанске новине говориле. МАРКО: Чудо велико.

жао, но кад сам после стигао, видио сам на брегу печене рибе у великом количеству; и то ме је могло увјерити какоје ватра жестока била.“ МАРКО: А шта је било с галијама? МИТА: Пропале, наравна ствар.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја. У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на

На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева. За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп.

О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти.

“ Иде Раде као сјена, види: ватра угашена, ал мачкове сјаје очи. „Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га

И Мамузар с греде скочи, једва газда спаси очи, док магарац, ватра сама, распали га копитама и још њакну, врло љут: „Драги госо, срећан

У млину старом бугиња ватра, лепеће пламен, трепери кућа, уз огањ седи познато друштво: дедица Триша, мачак и Жућа.

У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.

тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина игра.

Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми!

Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тек племе нам паде у ропство затим и наредба да се намештај поломи и да се наложи ватра за нас јер јагње од злата не гори не треба мене критиковати због оваквог краја ја сам био помирљив и сасвим је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

се нишанџије утркивале у брзини, пуцњи су се сустизали или сливали у урнебесни прасак, а из топовских цеви је суктала ватра као из неког кратера. Гранате су уз страховити тресак риле земљу, превртале ровове, обарале дрвета, камење је прштало..

још их има напред. Не удаљуј коње, већ их држи поред батерије, док се у току ноћи не изврши смена. Пешачка ватра је бивала све слабија. Ми смо ћутали, да се не бисмо по блеску одали.

Крећу на јуриш! Према оној чистини угледаше их наши пешаци чим се појавише и отпоче убиствена брза ватра. Непријатељски строј се поколеба. Неки падају, други лежу и побијају ашовчиће испред главе.

Први напад је одбијен. Пешачка ватра је клонула на целом фронту, изузев оне врзине, где су непријатељски војници нашли природни заклон, и где пушке сада

Истече чорба, али остаде густиш. Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме. Пођох колебајући се.

Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело. Причају ми, како је командант пука похвалио команданта дивизиона, а овај командира

Јеси ли разумео? Пешадија је досад злоупотребљавала артиљерију и тражила да се отвори ватра чак и онда кад то последњем каплару ћорне на памет. Јеси ли разумео? — Разумем! — Шта си разумео?

А ватрени талас се ваљао... Таман да отворимо паљбу испред онога дима, када далеко испред нас букти ватра и мали пешаци гамижу као ројеви уз неку косу.

У младим душама тињала је притајена ватра, усковитлана годинама. Оне песме где се помињу „Очи твоје“... „Вити стас“...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу. — Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се.

Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту па обали и спрема се доручак.

Она не доврши мисао : осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати... Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она

Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој: — Сутра ћу вам донети брилијантску грану... Сва гори као ватра. Хоћете ?... Да дођем, а?... Али нећу, ако ме ви не зовете...

зна га да је безмоћан као дете, јадник!... Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра...

Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...

Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица... Гојко опет поче о Америци... — Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје

Свеједно, макар их не погодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!... О, погрешила је... много је погрешила!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У огромним пећима не гори више, као за време мог детињства, ватра испод тридесет хиљада црепова и тридесет хиљада цигаља. Видим на брдашцу и падину дединог винограда.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А руже, оне беле, невине руже поцрвенеше као ватра, као гнев, као страст са својим злим жељама — због Евина греха поцрвенеше беле, невине руже и обрастоше трњем.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »дв

Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза сваког трна и врзине горе је, но да човек стане пред непријатеља и бори се на живот и на смрт.

Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку... Али ко сме заостати иза друштва!...

отвор, који је окренут к нама (а свакоме се чини да је окренут баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и да покоси једнога од нас. Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!

Али и ти људи мишљаху, к’о и чича Пера, да је то све младићска ватра и да ће проћи. Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу.

Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије... Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве

Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве руке. Ређам ја: »долгоденственоје и мирноје житије«, ништа...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Само, дабоме, са начелником ти да удесиш, то не могу ја. Најбоље је да ухватиш писара Секулића; он је онако ватра човек за те ствари и овако обрће начелника око малога прста. ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра.

ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра. СРЕТА: И када га нађеш, реци му, бога ти, од своје стране, нека ме се окане.

) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. Да их видим, те школоване, кад дође тако велика ватра као што су избори. Сви они измакну па дај Секулића напред! А ја, боме, изађем пред народ па „мирно”!...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије. Чује да свак спава у колибе.

неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како ватра жива. СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити.

Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу. Ватра плàмâ боље него игда, прострта је слама испред огња, прекршћени на огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле

Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш свијет на решето!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра. Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ЗМАЈ Дође дугачак као вратило. Кад лети, са њега сипа ватра и опада крљушт као сребро. — Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа...

Иди, ветре, у црну гору, под церову кору, где се слава не слави, где невеста не рани, где се ватра не ложи, где се кућа не чисти. Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро.

с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче.

Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду. Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље горет’, Поче копље вука бости, Поче вуче шуту клати, Поче шута пелин пасти, Поче пелин брду расти. 5.

“ — Нећу! — Причекај се, једно село, Ја ћу на те ватру довест’, Нека тебе ватра пали. И доведе једну ватру: „Пали, ватро, ово село!“ — Нећу!

миша јести, Стаде миш седло јести, Стаде седло коња бити, Стаде коњ воду пити, Стаде вода ватру гасит’, Стаде ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм брстити, Стаде грм ногу трти: Оде кока на

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци. 26 Лепиња. 27 Пратљача. 28 Тестере.

22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци. 26 Лепиња. 27 Пратљача. 28 Тестере. 29. Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37.

99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103. Ватра кад се запреће. 104. Лонац. 105. Мравињак. 106. Сисе у краве. 107. Лула. 108. Мјесец. 109.

107. Лула. 108. Мјесец. 109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116. Млада под вијенцима. 117. Желудац кокошињи. 118. Ластавица. 119.

царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те

сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те она сила не опали, ходи сакриј се.

сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.

сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај | огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити, да те оном силом не опали, ходи сакриј се.

” Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може

запахну њега духом, те у они час стече крила, реп и мале рошчиће на глави, и даде му један штап двороги, црљен као ватра, говорећи му: „Ево ти ови штап, кад ти гођ буде потреба од новаца, њиме у штогођ куцнеш ондоле ће излазити на стотине

Кад тамо а то мала колебица, непочишћена и у њој ватра раштркана и већ се згорела. Она лепо узме метлу па почисти колебу, ватру склони, и још дрва донесе те бољу наложи па

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ти се испрва буни, дува, потпаљује, ништа му не ваља, све критикује, само одсеца, главиња, звекеће, сева ко тоцило, ватра из уста, глава у пламену!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра. Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар. Цијела се кућа зваше новом мађупницом.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду. Димила се ватра, с травњака, у дрвореду. Као да гори гнездо: кроз вруће решето Излетале су кокице — ко птице низ све то — И мешале се

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђуле, само једно треба вама, слепци, па да нађете заклон, да се заријете дубље него тај брест, црви и ватра појели му утробу, што се сви не збијете у брест, па да барут на вас не троше и потпале вас.

А ован је бежао с пламеном у руну, ован предводник, с клепетушом, ватра и лупа, рогови су ударали у плот иза кога се био скрио; он је бацао снег на запаљено руно, све док ован у плоту и

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ко каже? — као жива ватра плану цар Пелетин. За кратко време и царевина Пелетина би ограђена још вишим, још стрмијим зидом.

Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац

Помоћи ће ти да нађеш Златну птицу, у птици песму од које се постаје Принц облака, а сад бежи! Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди! — Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Грлили су се, нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут.

То, у ствари, и није било разгоревање него ватра: од своје невидљиве моћи Рига је горео. Над Бечом, годишња доба су се смењивала и мењали су се дуси ветрова а он то

Колико је бивао даље од ње то га је она присније доживљавала а све јаче осећање, нека густа, разлуђена ватра, потпуно ју је освајало.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“...

Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А иза њих гори ватра и црта на зиду испред њих сенке стварних предмета који се покрећу иза њихових леђа, а они виде само те сенке и сенке

куће дизао се лак, беличаст дим у вис и показивао да су све собе куће добро загрејане и да у њеној кујни гори добра ватра. Ту је Њутнова мајка, уз помоћ своје старије ћерке, спремала добар и обилан ручак.

Његове очи запламтеше од гњева и беса - или то беше само отсјај пламена у пећи - а кад ватра истиња, он се осмехну и рече: „Осветићу се вама свима као некад оном школском другу у Грентему!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

искреној србијанској души, у којој се просто од гомиле пепела ненадно стала разгарати тако рећи читава једна жива ватра.

ЧАСТ У великој и угодној соби Есад-пашиног конака у Тирани, поред камина где је буктала велика ватра, официри су живо претресали војничка питања.

Па ипак смо били задовољни, јер је то била наша српска ватра, а лако је било могућно да буде и непријатељска. То су биле „бојне“ коморџије првог пука, који ми тражимо.

“ А војници су, збиља, тако наступали. Ретко би кад потрчали. Да ли је ватра турска била без дејства или су старешине заборавиле, како се врши наступање у зони јаке пушчане ватре, ја не знам.

је, као да ће око куће почети да се стропоштавају, да је цела варош минирана и да је томе минском систему саопштена ватра. Ми смо се провлачили између пешака, кола и топова, грабећи да изађемо из овога пакла.

Лепир, сав у голој води, сав, дакле, у оном уметничком зноју свога дотле гушенога талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад Обилић

над свима, дража од свих дражи, остала је слика ова у мојој души неутољиво горућим подстреком свих жртава, као света ватра, у најљућим оним часовима изгнаничких мука, и кап рођено место, које сам мрзео, не осећах ни толико колико земљу у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Некад јест, некад и није. А који пут је црљено-црљено, мили боже, рекао бих сама ватра! Живо ме занима да ли ће му те сензације свијетала и огњева остати и касније, кад одрасте, или су то посљедњи трзаји,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... — Казаше људи што дођоше из општине. Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? — Ко то каже?

Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. — Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети.

А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... — Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици.

Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака

Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је

Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ... Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са

Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... Бој... права битка!... Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку.

Бој... права битка!... Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. А споља одједном престаде ватра... Шта ли ће сад?... Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.

Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... Окиде!... Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде...

Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на

Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду

Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се ваљају, каце лупају, ватра се кроз под просипље, — наједанпут се врата отворе и у собу дође враг па га пита: — Шта радиш ти овдје?

чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега пролијећу, ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече, пси вију, и цијели град шкрипи, — рекао би сад ће све у пропаст отићи.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Моја сумња јесте и мој пак'о, Моја земља нема за ме ружа. Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што душу оплета, Сваки осмех и радости нове.

Све се то десило брзо и у часу. И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Стално сам напредовао у овом послу, све док 1895. године ватра није уништила моју лабораторију, што може да се закључи из чланка Мартина (Т. С.

Ћипико, Иво - Приповетке

При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра. До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се просушене паштице скашених маслина.

Цвета се зачас огледа по кућици и изиђе да купи у вароши кукурузног брашна. Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без свеће.

Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена бадњака.

И он није нигда у томе успео, макар му је из очију и из целога живота сипао огањ пожуде, као ватра из запаљене клачине.

нису обилати.... као нечим потопљени .,.. Али весеље превлада. Божичини образи преплануше као ватра, а у тамним очима што на њ замичу једнако нешто игра, мами га и јари.. .

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА

ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА

МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ

У дну је сунце и време је ватра. Ждрале, Где му је одјек у срцу ил смрти? Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир и скаменише вале.

претражите сва блага, Све могућности и сва имена свом Југу Који саветује плодовима љубав н разум ВАТРА И НИШТА ПЕПЕО НИЈЕ НАСТАО ИЗ ВАТРЕ ВЕЋ ИЗ НАШЕГ ДОДИРА СА ЊОМ И ДЕЛИ НАШУ ПРИРОДУ.

Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем. Њен пепео је заборав.

Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим. Реч смрт! хвала јој што ме још не пречи да волим самог себе и да се дивим својој људ

1957. АРИЉСКИ АНЂЕО О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ И Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација подарена у смиривању.

ИИ То могу да објасне само воде које не теку, тај мирни лик када престаје ватра и збивање и почиње кристализација. И мада је супстанција тих звезда око главе нематеријална, оне припадају човековом

О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер

У тврду земљу да л одлете шупља Од неба, празна као све што траје? Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре.

Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим. Ноћ уместо ока лукава ватра нуди, Ал стоје кужни у истрошеном ваздуху И следе видљивост различито људи, Биљке и звезде подмићене у слуху.

Краков, Станислав - КРИЛА

прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара.

Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен. И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу...

Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра. Уморни војници утонули су у сан. Само су руке грчевито стискале оружје уз себе.

носила... После је јагње прегорело, ватра се угасила, а кувара су нашли мртвог и осмуђеног у пепелу. Није волео да носи шлем јер му је жуљио главу.

Сева ватра у зраку и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни. Горе неко колебање. Војници — гледаоци појавили

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

знаш!... Пст!, неко као да долази!... ВУК (иза бине виче): Овамоте! Хеј!... Овамо се види ватра! Бих се заклео да су наши! РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!...

“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају. Срећа наша те се, приклијештено у томруцима, нађе још пођешто ђаурскога робља, те да њине главе не исјече,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Тада се на далеко дуж обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.

Ту ђенерал и цела његова пратња сјашу с коња. Било је подобро хладно. Ђенерал заповеди да се наложи ватра. Мени даду десетак коњаника и пошљу ме да их разместим на раскрсницама по селу да ту мотре и свакога који тражи

Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу: ура! ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр...

Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра... плотуном, скора ватра....« и ова се команда вршила ванредном тачношћу и брзином.

У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра... плотуном, скора ватра....« и ова се команда вршила ванредном тачношћу и брзином.

У сумрачку це лепо видело како непријатељска пушчана ватра као црвен појас опасује шанац са три стране. Кад се већ увелико ухвати ноћ, паљба се постепено поче утишавати.

Наша јака топовска ватра није давала турским батаљонима да правилно с нишањењем пуцају — пуцали су већином насумце. Данас се Шуматовац одржао,

Што је било насред ватре — изгорело, што је било око крајева — само нагорело. Ова је ватра потпуно личила као да је гдегод на каквом дивљачком острву у атлантском океану и као да је гомила дивљака-људождера

— Ја, издаде невјерница у најтврђу муку. Али, господине, ја као еспапим ово је бој — ватра је. А ми наступи на Турке, а ће це ко од нашијех ранити, па бога ми и погинути — људи смо смртни — те ето мени пушке

Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима. Ватра је била замукла целом дужином нашега рова. Али Бугари су још увек пуцали.

Било је тешко посматрати. Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају. — А уз то си мамуран — додаје Мишић.

— Седамнаестога септембра — причао је Светистав — отпочела је артиљеријска паљба у шест и тридесет. У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети.

Сива Стена, која нам се причини не као сива, већ црвена, пламена, огромна, а из оних отвора горе куљну убиствена ватра. Митраљези отуда запараше. Прасак пушака се сложи у општи кркљанац. На нас полетеше бомбе... камење. Јаук се разлеже.

Онда су прилегли, и као саливени у један организам, дохватили пушке. Трештало је, праштало... Бугари окретоше леђа. Ватра поче да малаксава и за тренутак се утиша. — Хајде! — довикнуо сам војницима свога вода.

— Ово је расуло! — завапи Лука. Телефони су зврјали. Бригада наређује да се сместа отвори артиљеријска ватра на ону гомилу војника, и наших и бугарских. Потпуковник Петар дохвати слушалицу и позва ко-мандире.

— паде ми на памет. Али моје су мисли сада немирне и никако да се приберем. У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта.

— То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности. Претрнуо сам при помисли, ако би артиљеријска запречна ватра погодила наше на пољани. Изгинуће сви до једнога. Или ако у брзини наши топови подбаце...

— Закачили се нешто — вели равнодушно. — Видели некога... или копају земљу. После једно пет минута ватра поче да успорава, чују се појединачни пуцњи и све се утиша. Наиђе Драган, обријан и свеж, са убрусом преко рамена.

Али кад знам да имам још оволицно, мени се баш сад пије — говорио је Бора. Из очију му је севала нека притајена ватра. — То је просто неко проклетство — одобрава Коста. — Питам се само ја: где се вас двојица нађосте?...

Било је и једно и друго. Ватра ме нека обузела. Иако је Одета лепа и млада жеиа, у мени се појавила неодољива жудња да тако љубим и своју Арлету.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати.

А кад време ручку невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије!

Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет!

Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли ухваћене, — Ко ће моћи погодити!

Кад мудрујеш, Тад лудујеш! Од нас бежиш! Куда тежиш? Мети тавној, Ником јавној, Коју сматра Мисли ватра, Која лаже, Не помаже.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Најзад, у књигама Велика деца (1953) и Папрат и ватра (1962) радња је свуда пажљиво вођена и композиција уравнотежена.

Називао је то "патетиком ума", која се силовито осетила у његовој најбољој и једно време веома утицајној књизи Ватра и ништа (1960). Најближи изворној симболистичкој поезији ипак је Борислав Радовић (1935).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око

1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости,

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе.

Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре. А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ.

Он седи као да није ништа. Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. — Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).

Трој., Ватра, 184), или га, из истог разлога, њиме мажу (СЕЗ, 13, 283), или пљују сажватаним б. л. (СЕЗ, 19, 101), или му се веша

Трој., Ватра, 83). У том чају децу мажу увек пред спавање б. л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе

Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у врачањима за преношење дремљивости (на б.? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б.

За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188). Кад постоје опасности од заразе беснилом, вади се живи огањ из с. (іб., 71).

Тројановић, Ватра, 81). ГОРУН Стіелеіцхе, Соммереіцхе (qуерцуѕ пендунцулата). Горун, горуново дрво, лужни храст (Шулек).

Понегде се од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894,

Иначе се г. радо носи болесницима као понуда (нпр. у нар. песми, БВ, 7, 1892, 125). Када се изводи жива ватра, треба поред осталога понети једну д. (С. Тројановић, Ватра, 81). »Ракита која рађа д.

у нар. песми, БВ, 7, 1892, 125). Када се изводи жива ватра, треба поред осталога понети једну д. (С. Тројановић, Ватра, 81). »Ракита која рађа д.« је адінатон ‹= што не може бити› у народној поезији (СЕЗ, 16, 353).

Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С. Тројановић, Ватра, 68; 99; 125), који се вади у лустративном циљу; на д. се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238). Нагорелим д.

Тројановић, Ватра, 68; 99; 125), који се вади у лустративном циљу; на д. се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238). Нагорелим д. прутовима, приликом извођења живе ватре, пеца се стока (ібідем). Д.

Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина). У једној песми, која је вероватно обредна (јер је певају

Ћипико, Иво - Пауци

Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо. Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их; очевидно није се бојао лугара код оваке

и љуби га гдје дохвати ... — Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост...

—Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна?

—А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне. Испод кабанице мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи. — Помете ме, — вели.

Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота. Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.

— одговори Марија одлучно. У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала. Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...

А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. Они пак јед

Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна. Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха.

свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то као узгред, слично као и њихов учитељ, као кад би казали: ватра је врућа, или: вода је мокра, са таквом комоцијом као да је то једна од оних простих истина које су свима уочљиве.

У свим тим домовима поново весело пуцкета ватра од суварака, у бакарним бакрачима ври вареника, људи седе на троношцима ослоњени уморним леђима на брвна, док жене

Слуге су одмах улетеле носећи у наручју дрва. Очас је у пећи планула ватра. Дадара је хркао. Легао је обучен, са чизмама по којима се ухватио лед, и покрио се преко главе са три вунене поњаве.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Сва гордост у њему букну на продрзљивост њену, Он се на углед сети, на чељад и своју жену, Да, и на жену своју... Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра! (Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

кад је пошла госпа Нола на подушје — за смрт јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а један транспорт стоке је задржан зато што је она пропустила да среди и потпише нека овлашћења.

Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу. Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље.

Снег, нити се чује нити се види, јер је госпа Нола шалоне на својој соби рано затворила. Ватра у пећи је жива, црвени се и скаче, и тачно одаје како ветар замахује и гони. Госпа Нола седи у једном ћошку и рачуна.

А Бог му даде два камена: један се звао тама, а други сенка смрти; и рекао му да их таре један о други. Искочила ватра, сине. И искочила радост за Адама. Пошто је Павла испратио на воз, Бранко се вратио фрау Рози да мало поседи с њом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир. — Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима!

Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете. Ближимо се. Она ватра нарасте као огромна буктиња.

— Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских...

све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом. Ватра, ватра унедоглед као да земља гори, а људи гамижу осветљени пламеном и занесени јаром, као демони у паклу...

Ватра, ватра унедоглед као да земља гори, а људи гамижу осветљени пламеном и занесени јаром, као демони у паклу... Наређено је

— Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра. Ја добро прођох. Али Миловану изгореле од позад’ чакшире, и, ено га, сече шињел и крпи чакшире.

— Како... скочањио сам се од зиме! А кад наиђе ватра, ја сањам као да се грејем уз неку фуруну, па ми још мило. Поручник Бранко уздише и јада се.

Свуда наоколо видели се бедни шатори, у којима су седели згрчени војници. Прођох и поред кујне једне батерије: ватра, над њом гвоздени троножац, на којем се пуши казан. Изнад казана на четири узане мотке разапели шаторско крило.

А негде при врху светлуца ватра, час слабије, па јаче. Из наше позадине чујемо гласове: „Чувај... држи десно“, те се склонисмо мало покрај пута.

Непријатељ наваљује све жешће и паљба пушчана и митраљеска сли се сасвим уједно. Она, тако особено пешачка ватра, што се може чути само при одбијању јуриша.

Брег, на којем је Баница, утонуо је потпуно у дим и прашину од наших граната. Митраљеска и пушчана ватра трешти таквом жестином да нас језа подилази. Свежи непријатељски пукови сручише се на наше лево крило.

Више него што смо очекивали. Дејство се осетило одмах изјутра. Пешадијски редови су збијени. Ватра артиљеријска, запречна ватра, или по новом називу, бараж, непробојан је.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама. Сунце Ја сам ватра, ватра, огањ! Сунце, Сунце, ватрени дотицај наш изнад рођења. Сунце Како је смешан и напет.

Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама. Сунце Ја сам ватра, ватра, огањ! Сунце, Сунце, ватрени дотицај наш изнад рођења. Сунце Како је смешан и напет. да ли ико види то чудовиште!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ко је још траве питао за савет? — Подиже се младић и пође. Кад, на стрмини иза стене, светлуцка некаква ватра, а крај ње старац у дугој кабаници кромпире у жар загрће Спокојно и тихо рече он младићу нека се огреје и мало утоли

Али, само што дотаче његово раме — старац се претвори у прамен дима, а ватра у земљу утону, као да је није ни било. — Нека је и дим, задржаћу га!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи... У љиљане лица твога Пурпурна се ватра упи... И док лептир кружио те Кô водени цвијет МИО, Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био. 1911.

Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле. Заклопи зборник Па седни ближе уз одар мој. Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!

Знаш ли часе оне?... позно сунце грије, Врхови мунара као ватра горе, А свуда из баште мирис ђула вије. Ми се повраћамо из лова, из горе, А она на демир-пенџерима стоји Љепша од

И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.

1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва. Уз домове ниске шуми чемпрес стари; По које се окно полагано жари.

И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911. СРЦЕ Из долине реке, из копаља трска, Путања ме води у голетне стране.

У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби... Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби.

Василиске и вампире, И аждаје, чуда стара, Те зле звери баснословне, То песничка ватра ствара. Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И тај лажни поглед смерни, То песнички жар не сазда.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А кад је то постигао, почело је турско благо да силази у његове џепове и ватра да прождире зулумћарске чардаке. Нежна срца према јагњету које је остало без мајке, он је био бездушан према

Плану Марко како ватра жива, исправи се на Шарцу витезу, добро Шарцу дизген потегао, — игра Шарац како и помаман, и прескаче коње и

А кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно

Арап-прекоморче, чудан јунак језди низ Косово на витезу коњу шареноме; добра коња врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; оће јунак на нас ударити!

Анђелија лута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора, те доведе болесну Дојчину. Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је

болани Дојчине, нијесам ти дора потковао: ја се, брате, мало нашалио, Анђелија љута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора“. Њему вели болестан Дојчине: „Изиђ' амо, да ти потков платим!

Куд удара Пивљанине Бајо, куд удара бега Љубовића, просијеца свилу и кадиву, а из свиле жива ватра сипа. Куд удара беже Љубовићу, куд удара Пивљанина Баја, просијеца свилу и кадиву, а из свиле црна крвца лије и комади

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хеј, унуче, како би било да те сад малчице испрашим? Ено, ватра се већ угасила. — Али није твоја задата ријеч! — дочека Стриц као из пушке. — Ти увијек држиш обећања.

— Уплашила би змаја. — Па ипак је ти волиш — напасно зашкиљи Јованче. Стриц букну као ватра и развика се: — Их, зар њу, Циганку! Више волим и овај свој мали прст, и онај камен и дрво, и оно тамо брдо него њу!

У-ух како пече, као жива ватра. Приђе и Јованче, узе Стрица за руку и неодлучно рече: — Канда је жив. Још је врућ. Некакав мрав, милећи кроз

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре. Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље.

Од света јасније сунце у Јордану се купа, те се умива с водом — и ватра у води се разгорева. ЕПИТАФ ХРИСТУ У мôрноме своме животу, Од моје ми младости Све више у труду, С муком сам се тешко

ЕНЕЈ Јенеја, тројански кнез, тако је врло миловао свога оца Анхизеа те кад се је била запалила Тројада град, и ватра га је била опколила, он усука се кроз ватру, те га лати на рамена своја и ишика га на страну из палежа.

овде у људма тима у којино огањ планти жеље блудне и љутина их јаростна разждиже на зло и гори у њима ка у паклу ватра. А врх свега тога не може ли бар то бити ако нас прогониш од грешних људи, а ти нам закажи да идемо међу свиње.

И они цареви посланици из Цариграда, каде дођоше близу ћивота светому, поче ватра севати и искре скакати од тела светаго Димитрија и пламен голем стаде излазити и свакога их опрљи преко уста, и из

Него сав се град стрчао онамо где је ватра, да гасе и предње куће испред ватре да размећу и да помогу износити људма што ко може ујагмити од огња.

И с помоћу светца, обадва зла престаше наскоро: и ватра се утрну сама, те не учини много штете, и злотвори се од града разбегоше.

и потаким, сужњем и поглавитим, — кано што нам једнако је дато духање ветра, сунчано сјање, пород земљани, вода и ватра за потребу, промена временима и мотрење вилајетско, што је год под небом ствари великог и општога свим нама тога

Не ласна им је управа, ни једнак им је посао и вид: свака своју еламента натуру има. Земља, вода, ватра и ветар ка и сва животиња не може то бити да је једнака и једне натуре свидна.

Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.

Из које му куће кроз оџак види се а дим излази, то сви знамо јер унутра ватра има. Држећи се зуби за ветар на стрмој поледици. Троструко сплетена врпца не скоро се прекида.

Владика Ако је коју пакост учинила ватра у Синају купини, то и Марији ће наудити мој доход к њојзи ... ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ УДВОРЕЊЕ

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Познавам гу, како да гу не познавам!... Беше добра аргатка.. работила ми је у лојзе... Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје. Волешем гу кад потрчи! Па да гу поздравиш, дете! Рекни: чорбаџи-Замфир...