Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
TRI PROZORA 149 UPORIŠNA TAČKA 153 IV 154 ČITALAC NA RAJCU 155 MIKENA 156 ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU RIBARSTVA VELIMIRA MIHAJLOVIĆA I GORDANE VUKOVIĆ 158 MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM 159 DVA SUSRETA SA ŠARANOM 160 KAO IZ KNjIGE
Mlade i čedne udovice, s grobova svojih muževa, koje ni videle nisu. ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU RIBARSTVA VELIMIRA MIHAJLOVIĆA I GORDANE VUKOVIĆ Institut za lingvistiku Novi Sad, 1977. Gde god da otvorim ovaj rečnik: riba!
Matavulj, Simo - USKOK
o spokojnoj žizni, Reljkovićevog Satira, Stojadinovićeve Njemačko-srpske razgovore, Vidakovićeve Usamljenog Junošu i Velimira i Bosiljku, Kengelčevo Jestestvoslovije, Muškatirovićevo Rasuždenije o postanju vostočnija cerkvi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
su: Usamlenый юnoša (Budim, 1810, 1836, 1852, 1881); Blagovonnый kpinъ cѣlomudrennыя- lюbve, libo stradatelnaя povѣstъ Velimira i Bosilьki (Budim, 1811, 1844, 1854, 1880); Lюbomirъ u Elïsïumu u tri knjige (Budim, 1814, 1817, 1823, 1857, 1885);
VELIMIR RAJIĆ Kod Velimira Rajića (rođen u Aleksincu 1879*) isti autobiografski i bolni karakter. Njegova knjiga Pesme i proza (Beograd, 1908) sve
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Kakva je ikona... STANIJA: A što? LjUBA: To je portre Velimirov. STANIJA: Nisam još vidila sveca Velimira. LjUBAl: Hi, hi, hi! STANIJA: Ama što se smeješ? NEŠA: Mani je, majka! To je Velimir, naš sin. On se dao izmolovati.
10. VELIMIR, s bradom i u uniformi; PREĐAŠNjE LjUBA: Evo i Velimira. — Gle, dođe majka. VELIMIR (načini poklon sa strane): Drago mi je. (Skine sablju.
No šta će biti ako se vaš otac ne skloni na to? LjUBA: Koliko sam ja vidila, on vas rado ima, jer vas više fali nego Velimira. Ali ako vidim da on okreće, sama ću s njime govoriti. MILAN: On je malo od staroga sveta.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
muzikalna misao; otuda su i neobični ritmički efekti Vladimira Majakovskog, a posebno ritmički i melodijski obrasci Velimira Hlebnjikova, koji je sa samoga vrha svojih pustolovnih eksperimenata znao da se sunovrati do praizvorne jezičke
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(str. 113). Tekst je uzet iz Vidakovićeva romana Blagovoni krin celomudrenija ljubve libo stradatelnaja povest Velimira i Bosiljki, Budim 1811, 126. Pesma se češće susreće u rukopisnim pesmaricama prve polovine i sredine XIX veka; P.
(str. 114). Uzeta je iz Vidakovićeva romana Blagovoni krin celomudrenija ljubve libo stradatelnaja povest Velimira i Bosiljki, Budim 1811, 175—6; onde je jedino u st. 2.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Uskoković. U lirici valja pomenuti Velimira Živojinovića Massuku (1886-1974). Retko koji pesnik, međutim, svojim delom obuhvata tako dug razvojni kontinuitet kao
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tko će njegovo položenije opisati? On sožaljivaše svoga ljubimca Velimira da nije kao junak nego kao žena hodio, i u svom entuzijazmu zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja onakih imam u tavnici, i njega ću sada dobaviti“. Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi, sine, za trista katana, idi dolje u polje široko, dovedi mi onoga junaka!
piše dženeralovica, te je šalje bijelu Prilipu: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, ne gubi mi Vuče dženerala i mojega sina Velimira; išti, Marko, što je tebe drago!
im što učini Marko, pa govori Milošu vojvodi: „Bogom brate, vojvoda Milošu, pustite mi moga gospodara i mojega sina Velimira!“ Njoj govori Miloš od Pocerja: „Ne boj mi se, dženeralovice!
Lijepo ih dočekao Marko. Pusti Marko Vuču dženerala i njegova sina Velimira, i dade mu mloge pratioce do njegova grada Varadina.