Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ТРИ ПРОЗОРА 149 УПОРИШНА ТАЧКА 153 ИВ 154 ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ 155 МИКЕНА 156 ЧИТАЈУЋИ СРПСКОХРВАТСКУ ЛЕКСИКУ РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ
Младе и чедне удовице, с гробова својих мужева, које ни виделе нису. ЧИТАЈУЋИ СРПСКОХРВАТСКУ ЛЕКСИКУ РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ Институт за лингвистику Нови Сад, 1977. Где год да отворим овај речник: риба!
Матавуљ, Симо - УСКОК
о спокојној жизни, Рељковићевог Сатира, Стојадиновићеве Њемачко-српске разговоре, Видаковићеве Усамљеног Јуношу и Велимира и Босиљку, Кенгелчево Јестествословије, Мушкатировићево Расужденије о постању восточнија церкви.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су: Усамленый юноша (Будим, 1810, 1836, 1852, 1881); Благовонный кпинъ цѣломудренныя- любве, либо страдателная повѣстъ Велимира и Босильки (Будим, 1811, 1844, 1854, 1880); Любомиръ у Елïсïуму у три књиге (Будим, 1814, 1817, 1823, 1857, 1885);
ВЕЛИМИР РАЈИЋ Код Велимира Рајића (рођен у Алексинцу 1879*) исти аутобиографски и болни карактер. Његова књига Песме и проза (Београд, 1908) све
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Каква је икона... СТАНИЈА: А што? ЉУБА: То је портре Велимиров. СТАНИЈА: Нисам још видила свеца Велимира. ЉУБАл: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: Ама што се смејеш? НЕША: Мани је, мајка! То је Велимир, наш син. Он се дао измоловати.
10. ВЕЛИМИР, с брадом и у униформи; ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА: Ево и Велимира. — Гле, дође мајка. ВЕЛИМИР (начини поклон са стране): Драго ми је. (Скине сабљу.
Но шта ће бити ако се ваш отац не склони на то? ЉУБА: Колико сам ја видила, он вас радо има, јер вас више фали него Велимира. Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити. МИЛАН: Он је мало од старога света.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
музикална мисао; отуда су и необични ритмички ефекти Владимира Мајаковског, а посебно ритмички и мелодијски обрасци Велимира Хлебњикова, који је са самога врха својих пустоловних експеримената знао да се суноврати до праизворне језичке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(стр. 113). Текст је узет из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 126. Песма се чешће сусреће у рукописним песмарицама прве половине и средине XИX века; П.
(стр. 114). Узета је из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 175—6; онде је једино у ст. 2.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ускоковић. У лирици ваља поменути Велимира Живојиновића Массуку (1886-1974). Ретко који песник, међутим, својим делом обухвата тако дуг развојни континуитет као
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тко ће његово положеније описати? Он сожаљиваше свога љубимца Велимира да није као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила Велимира: „Велимире, моје чедо драго, узми, сине, за триста катана, иди доље у поље широко, доведи ми онога јунака!
пише џенераловица, те је шаље бијелу Прилипу: „Богом брате, Краљевићу Марко, не губи ми Вуче џенерала и мојега сина Велимира; ишти, Марко, што је тебе драго!
им што учини Марко, па говори Милошу војводи: „Богом брате, војвода Милошу, пустите ми мога господара и мојега сина Велимира!“ Њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, џенераловице!
Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала и његова сина Велимира, и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина.