Jakšić, Đura - PROZA
Siromah!... Ne znaš, učitelju, kako mi ga je žao; i ja sve ne verujem da će on život svoj prirodnim putem svršiti... Ima nešto na njegovom licu što mi kazuje da će kad-tad poginuti.
— Ima li ko da čeka? — Neki ljudi, gospodine, došli iz Ratkovića. — A jesu li što za decu poneli? — Ne verujem, gospodine... Sirotinja je!... — Nek čeka!... Koga ima još?... — Jedan Cincarin, Grk li je?...
Treba se i gospodi nečim umiliti, a, bogme, i mladoga Milisava treba ponuditi, jer ne verujem da ga je u Rekovcu kapetan jabukama nudio.. Tu se starac ućutao, a čelo mu se nanovo namrštilo...
Obradović, Dositej - BASNE
” „Prvo” — odgovori lisica — „proklinjem čas kadsam te susrela!” — „Dobro, to ti verujem.” „Dru|go, ako te drugi put sretnem, želim da te slepa sretnem!“ — „I to moram verovati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „A odakle si?” reče obršter. — „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!” — I reče: „Hajdete, hajdete, da od mene ne nađete”.
— Kažem ja: „Poočime, ja to sve tebi verujem, ali sam se uplašio i ne mogu se osloboditi. Šta će onoliko Turaka oko moga čadora?
i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).” — „Sve to, gospodaru i poočime, ja verujem, ali ne znam kako ode Čupić toliko dana, niti dovede begove, niti kakva abera imam za čim stoji.
” Vratimo se u logor. Kad sutra da vidiš naše braće Poceraca sa svojim vojvodom — nagrnu kao skakavac u logor! Ne verujem da je koji smeo ostati, već ako kakav vrlo prestareo, da sa̓rani onu trojicu posečeni̓.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
preko sobe, pa, više za sebe, reče: — Da su mi rekli: Stanko ubio čoveka, verovao bih; ali — Stanko pokrao — ne verujem!... Onda se okrete kmetu: — Jesi zvao selo? — Nisam. – Zovi!...
— A šta veli taja? — Ništa. — Misli li i on da sam lopov? — Misli. – A ti? — Ja ne mislim. Ja verujem da si ti najbolji i najpošteniji momak na svetu... — A hoćeš li me čekati? – Hoću! – A ako te on zaprosi?
Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno. Kao da mu vele ti pogledi: ja ti verujem!... ti si pošten čovek!... I biću tvoja, samo tvoja!... Samo nas grob može rastaviti, a više niko.
Sva Crna Bara, svi vi, moji prijatelji, ljubite se koliko hoćete s njim — ja neću!... Ja nikad ne verujem u dobro od Turčina... I kad bih video ovim svojim starim očima — ja opet ne bih verovao!
— Sad mogu!... Iako sam četiri života uzeo na dušu, mogu ćutati, jer mi je duša mirna i srde na mestu... Ja verujem da sam grešan, ali bih bio veći mučenik da se nisam osvetio!... — Greh jeste — govoraše stari sveštenik.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala bogu, velika kuća. Ne verujem te nas neće biti osamdeset duša. — Ima, bogami, i više! — Ima, hvala bogu!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Gospodin Jerotej Draganović kad je napisao onaj Kohbuh, hteo ga je njoj posvetiti, da šta! — Verujem, slatka. — Pa kako je mene moja mama učila, tako ja sad učim moju Melaniju. — Slatka! I moja Juca tako isto.
Pera — da ovako što još nisam pio. Ovako nisam! — A, to vam verujem, to vam verujem — smeje se zadovoljno pop Spira. — Pa ja vam govorim: čisto naturalno...
Pera — da ovako što još nisam pio. Ovako nisam! — A, to vam verujem, to vam verujem — smeje se zadovoljno pop Spira. — Pa ja vam govorim: čisto naturalno... brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate.
Ne znate ni kol’ko ja! — Molim vas... — Ta šta vam ja baš mnogo i znam?! Čula sam, al’ čisto i sama ne verujem... a na spletke mrzim k’o na đavola... Ta znate me, fala bogu..., pa nisam rada da mi se prebaci...
a na spletke mrzim k’o na đavola... Ta znate me, fala bogu..., pa nisam rada da mi se prebaci... — Verujem, verujem, slatka, i sama sam vam takva. — Znam, znam, bar meni nemojte, gnedige, govoriti...
a na spletke mrzim k’o na đavola... Ta znate me, fala bogu..., pa nisam rada da mi se prebaci... — Verujem, verujem, slatka, i sama sam vam takva. — Znam, znam, bar meni nemojte, gnedige, govoriti...
Moj pokojni nije mario za dinje. Uvek sam ih kradom jela u kujni s mlađima... Bio je nervozan na dinje zdravo. — Verujem, ima ljudi razne fele...
— A otkud i da znam! Otkako mi je čovek ot’šo’o po vašarima, slabo vam i izlazim... pa tako ništa i ne znam. — Verujem, verujem... bo’me pop Ćira vam i neće doći da se pofali...
Otkako mi je čovek ot’šo’o po vašarima, slabo vam i izlazim... pa tako ništa i ne znam. — Verujem, verujem... bo’me pop Ćira vam i neće doći da se pofali...
A ona mora da isakati... Ja joj zato ni desetu ne verujem. — Ta neću, slatka, znam ja šta je tajna — veli ispraćajući gđu Gabrielu, koja se izgubi u mraku, proklinjući tu
Ta da je sto puti trukovano, ne verujem ja to! — veli gđa Sida, pretvarajući se da nije potresena. — Mamo, jel’te da je žalostivno napisano!?
Ju, ju, ju! Neće mi verovati ljudi kad stanem da im pripovedam; a, formalno, ni ja svojim očima još ne mogu da verujem. Idem odmah da javim to dešperatnim prijateljima vašega gospodina supruga!.. Milostiva, kis ti hand! Frajlice,...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ja počitujem gospodara Čekmedžijića i hoću da verujem da je najbolji čovek, da ne ide na to da ženino potroši; al’, badava, sigurniji sam kad mogu još donekle nadziravati.
Pored njega sam se sa njegovim sestrama upoznao. Samo ću vam toliko kazati da vrlo lako može biti, šta više i verujem da frajla-Julka ima prema meni naklonosti, ali, što se mene tiče, tu sam sasvim čist.
Ti si rada bila za njega poći, al’ on, znaš, erdeljski je tanjir, sa obe strane može se jesti, dakle ne verujem mu; jer to nije ni lepo, okrenuti leđa, a sad opet mužu tvom dosađuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.
— Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan. Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto. — Mene je stid od tebe, Jurišiću.
Uvek isto, užasno isto. — Vi mislite: gađaju samo vas; gađaju i nas u Beogradu. Ja sam sad tamo — Verujem da vas gađaju, odgovori Jurišić. — Čuli ste kako žene sjajno izdržavaju bombardovanje?
Samo što o tome ne vredi danas govoriti, a što se tiče njega ja se nadam i verujem da će vreme sve izlečiti. Meni nemojte ništa zahvaljivati, jer sam ja učinio samo ono što mi je drugarska ljubav i
Uvek sam čudno svestan kad sanjam i znam da sanjam. Usred onih predstava oko mene stojim, kao cinik, sumnjam, ne verujem. Ne verujem! A posle, kad mislim da sam probuđen, ponova sam nesiguran u ono što vidim oko sebe budan.
Usred onih predstava oko mene stojim, kao cinik, sumnjam, ne verujem. Ne verujem! A posle, kad mislim da sam probuđen, ponova sam nesiguran u ono što vidim oko sebe budan.
I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.
I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.
Afrika
Ne verujem da se ijedan savršen sistem može primeniti u izučavanju njega. Ja navodim, dakle, samo ono što sam kao putnik čuo u Zegel
Ja ne verujem da je tu neka specijalna nesposobnost za brojanje, ne verujem čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije —
Ja ne verujem da je tu neka specijalna nesposobnost za brojanje, ne verujem čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije — koja, razume se, postoji — već da brza granica brojenju
„Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!“ Nisam ga ubeđivao, prvo, da u to ne verujem, a onda da ne želim zabune koje su sračunate na to što crni ne mogu sve razumeti.
Pitanje je da li ću posle od Sikasoa imati prilike za Bamako. Ipak verujem u svoju putničku sreću koja me je dotle služila a suviše sam i grozničav i lenj da bih odmah napustio ovu divnu
Ima ufitiljenu šišku navrh glave. Žuv mu objašnjava da ja verujem u njegove fetiše i moć Sumangurua, i da ga zato molim da prinese žrtvu za mene.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Može biti da se on šalio? MIŠIĆ: To može biti, al’ ne verujem. On misli da je to najbolja prilika za vas, budući da ne treba novaca dati. KATICA: Sad već mogu verovati.
MIŠIĆ: Vi ćete sa mnom ići, a oni za nama. JANjA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. MIŠIĆ: Verujem, i vrlo mi je žao da se tako dogodilo.
Teodosije - ŽITIJA
apostolske stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“, stav po stav, a samodržac Stefan, blagorodni i svi ostali takođe su govorili i božastvo Svete Trojice
ne poraduju zbog mene neprijatelji moji, niti da reknu: Proždrasmo ga, i odmah Ispovedanje svete vere poče izgovarati, Verujem u jednoga Boga, kao nekada David pevanjem pesama i sviranjem u gusle, te zli duh što davljaše Saula od ovog bežaše.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem. To bi bilo užasno! MILE: Ali šta je, zaboga? Ti si tako uzbuđena.
MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem. To bi bilo užasno! MILE: Ali šta je, zaboga? Ti si tako uzbuđena.
MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem. To bi bilo užasno! MILE: Ali šta je, zaboga? Ti si tako uzbuđena.
SPASOJE: Ta idite, molim vas; ludost, kao da smo deca... koješta... otkud to može biti? RINA: I ja ne mogu da verujem. SPASOJE: Ko bi još tako što verovao i ko je, molim vas, takvu glupost mogao izmisliti?
ANTA: Kažu, tako je po zakonu. NOVAKOVIĆ (hteo bi da uteši Rinu): Ja ne verujem da bi jedan zakon mogao služiti nasilju, jer to bi bilo nasilje. RINA (grleći Milana): Ja neću da se rastanemo!
izvesno, jer to je jedan vrlo čestit čovek, verujte, to je jedan redak karakter. PAVLE: Verujem vam! A kada bi taj „redak karakter” izgubio katedru profesora univerziteta i izgubio ime naučnika, vaša bi ćerka,
SPASOJE: Neću da znam, razumeš li, neću da znam, sad ću još i u nekakve šole da verujem. AGNIJA: Kako? Ne veruješ u šolju? SPASOJE: Ne verujem. AGNIJA: Pa ti onda ne veruješ u boga.
AGNIJA: Kako? Ne veruješ u šolju? SPASOJE: Ne verujem. AGNIJA: Pa ti onda ne veruješ u boga. SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe.
Naprotiv, vaš pasoš poslužiće da se učini jedno dobro delo, razumete li, dobro delo. ŠVARC: Verujem, gospodine, ali je stvar ipak vrlo nezgodna.
SPASOJE: Hoćete li da vam telefonsku vezu dam sa gospodinom Đurićem, nek vam on lično objasni. ŠVARC: Hvala, verujem... samo... je l' sigurno da ću ja sutra dobiti nov pasoš? SPASOJE: Sutra ili, recimo, prekosutra.
(Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.) MARIĆ (mirno i ravnodušno): Verujem vam! (Novakoviću.) Pa i vi ćete, izvesno, svojom svedodžbom to potvrditi; i vama je poznata sadržina tih pisama?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Pretpostavimo da sam se molio Bogu! - Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga? - U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
- Ne verujem da sam sposoban da napišem takvo pismo! rekoh, setih se Rašide i slegoh ramenima. - U redu, napisaću ga. Na časovima,
brat Vlada tvrdi da će uvaženi Bagricki sledeće godine u penziju, ali on to tvrdi već pet godina, i ja bogzna kako ne verujem u to, iako je starom već sedamdeset. „Jedina moja...” — zamišljala je Tatjana da joj Onjegin piše.
- obuhvatih Rašidu oko ramena, ali se ona saže i moja ruka ostade da visi u vazduhu. - U to o zlatu ne verujem! - reče. - Ali, ako ga ima, ona je poslednja osoba koja bi znala da ga iskoristi!
- Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karano
Da ona hitro, kao što ga je i stavila, nije zbacila moj dlan, verujem da bih se onesvestio. Ovako sam samo stajao i zurio u nju kao da prvi put vidim tu kosu okupanu svetlošću zalaska i te
Dođi! Dođi. Dođi!” Nije odgovorila, a verujem da nije ni došla, ali to nije predstavljalo neku naročitu tragediju za njega.
Tako lepo da vam je zastajao dah od toga. Neda se smešila kao i uvek i verujem da je Ataman, kao i ranije bilo koji od nas, bio ubeđen da se smeši baš njemu. Bar se činilo da veruje.
A šta ako od toga ne bude ništa? Više nisam bio siguran ni da li iselim da idem, s Atamanom bar ne! - Ne verujem da je Melanija puna para, Atamane - pridigao sam se.
Rašida tvrdi da pisci zarađuju dovoljno da mogu kupiti sebi automobil, ali ja ne verujem u to. Uzmite istoriju književnosti i pogledajte koliko ih je umrlo od tuberkuloze!
- Evo nešto za Gretu! - reče Baronica stavljajući krušku na pod skele. Izjavih kako ne verujem da kornjače jedu kruške. Greta je ovu njuškala čitavu večnost, zatim počela da je jede.
- Saša Albreht išao mi je u susret. - Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
jednog Stojana iz sela Gojmanovaca: „Prošao sam svet, video sve i svašta, nema ništa od toga što narod priča; niti verujem, niti se plašim. Noću obrnem kapu sa tri roga, stavim krs’ u pojas i idem gde ’oću, ja u to ne verujem!
Noću obrnem kapu sa tri roga, stavim krs’ u pojas i idem gde ’oću, ja u to ne verujem! Ma kaki bre, još kad imam vatreno oružje...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Poljubismo joj redom čelo, a na oči stavismo dve petobanke. Koža joj je imala ukus poraza. Od tada verujem u predviđanja plećke. Dve otmene ptice ne izdržaše da do kraja ostanu otmene.
— Ne dozvoljavaju da se puši dok radimo — reče. — One u nedelju si odlično sredio! Hoće li ti odgovarati? — Ne verujem — reče mladi čovek i pogleda na sat. E, pa vreme je da se ide. Piši!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas. Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili?
MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni? DEVOJKA: To ne znam šta je. MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide. MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane?
) „Jeste li mi verni?“ MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“ DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?“ MLADOŽENjA (izvuče kartu): „Imate li novaca?
MLADOŽENjA: Nikad vam neću moći dovoljno blagodariti. PROVODADžIJA: Verujem, kakva devojka, to jest. MLADOŽENjA: Svake ćete nedelje kod nas ručati. PROVODADžIJA: I treba, to jest, da vas obilazim.
Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Igru sa literaturom i u okviru literature dete prima i prati sa njene spoljašnje strane. Ne verujem da sluti izokretanje nekih konvencija i nekih vrednosti odraslog sveta.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kad je Srbin do velikog GAVRILOVIĆ: To nije dobro. LEPRŠIĆ: Madžaronima nije, to verujem; ali pravi rodoljupci drugojače čuvstvuju. ŠERBULIĆ: Svi smo mi Srblji.
LEPRŠIĆ: da su mogli, oni bi i uveli pre potopa. GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda,
Jedva sam malo neko ponjatije dobila. MILČIKA: Ja to ništa ne razumem. ZELENIĆKA: Verujem, draga moja, tu treba razmišlenija.
4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića. Dobro došli! ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube.
Ta mi smo bolje živili s Madžarima nego i sa Srbljima. ŽUTILOV: Gledaj ti samo da devojka pođe. NANČIKA: Ne verujem da će se zatezati, zašto joj se momak dopao. ŽUTILOV: Ajde, dakle, da ne bude dockan.
ŠERBULIĆ: I ja kažem, dosta smo od kuće. MILČIKA (smeši se): Ja ne marim, makar još toliko trajalo. GAVRILOVIĆ: Verujem, jer se ovde udajete. SMRDIĆ: Je l’ istina? ŠERBULIĆ: Smemo li čestitati.
Sremac, Stevan - PROZA
« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće! — More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam
— More, u glavu sam ranjen; u glavu, priko!!... Evo, da vidiš; evo gledaj, — reče Jova i utrapi mu glavu u šake. — Verujem — veli g. Paja. — Jok, jok; uveri se na licu mesta! — veli Jova. — Ama verujem, de...
— Verujem — veli g. Paja. — Jok, jok; uveri se na licu mesta! — veli Jova. — Ama verujem, de... — Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš...
Ali ja ne verujem u suvišnu revnost g. g. revizora; hoće oni i da preteraju i gore predstave stvar. Ne mora to sve baš tako strašno
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Taj konj, da li to znači da sam ja bio magarac? BEG PINTOROVIĆ: Da svojim ušima ne verujem! Kakva ti je to smišljotina? Šta si to namislio? HASANAGA: Šta sam ja namislio! Ti si mesto mladoženje doveo konja!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kako bih se vratio? No pomisao da iza mene ide ona, majka mu, ohrabrena, umirena što ne verujem u tu Mitinu bolest, jer, eto, idem k njemu, ne bojim ga se, — to me ohrabri, te šaleći se uđoh k njemu, u sobu.
Kostić, Laza - PESME
„Opet pozajmi! more, dokle ćeš? u Prehodnice novci su mi svi!” — Pozajmi mi od svoje nauke, osvesti mene šta da verujem o jamačnosti opšteg uskrsa?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota. MAKSIM: I moja šteta. SOFIJA: Ne verujem da si imao štete od mene. MAKSIM: Ta kud će mi veće štete, nego što sam uzeo takvu raspikuću.
Ja mislim da počnem tamo od ponedeljnika, možda ću se oprostiti bede. MAKSIM: Da Bog da, al ne verujem. Moj kume, najbolje bi bilo, da se nismo ni ženili.
SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti. MAKSIM: Verujem, verujem, samo sam doživio da se i drugi uvere. SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo
SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti. MAKSIM: Verujem, verujem, samo sam doživio da se i drugi uvere. SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo čini, to se
KUM: Hm! da se našalim ja nešto, pa da uzmem dukate mojoj. SOFIJA: Verujem, ali je opet do muževa sva krivica. Oće da mu je lepa, pa voli da uzima novce na interes, ne želi da je liši naniza.
PUTNIK: To isto. ŠALjIVAC: E sad verujem. Samo, molim vas da me ne dodirnete njime po glavi, te će preći njegova sila u mene.
STANIJA: Pa žena sudi u kući? LjUBA: Lepo. STANIJA: Da vi bog da sreću, kjerko, ali ne verujem! 3. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO (Ljubi): Eve cedulja za teator. LjUBA: Ostavi tamo. VUČKO: Ama što će da se igra?
Molim, veli, domіne amіce. Nemojte se solicitirati, reknem ja — znate kako se obično s baronima govori. FEMA: Verujem, gospodine; lako je baronima, oni su puni i novaca i svačega, pa im je lako govoriti, no mi siromasi, nama je teško,
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Čujem da je ovaj čizmar u komšiluku jako ispreskakao. STEVAN: Sreta? E, to verujem, zašto u toga nema pet na devet, jošt kad se malko usuče. Neznam kako je i s njegovom Pelom noćas proveo.
PERSIDA: Nije, milostivi gospodine, ali tako dobre, tako blage žene niste jošt u vašem veku vidili. TRIFIĆ (gorko): Verujem. STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo.
SULTANA: Ja nisam tvoja Pela, dragi Sreto, ja sam Sultana. SRETA: E, molim te, verujem, zašto kod Srete nema vina. (Preti joj.) Bre ću te muštom, te ćeš se okrećati.
Pitaćemo se jesu li one milostive gospođe što svakom trče u oči? TRIFIĆ (Stevanu): Sad, kome da verujem? STEVAN: Milostiva je gospođa otišla u šetnju. SULTANA: Ih! (Trgne se.) Ono je bila Sretinica, dragi Stevane.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Trebalo mu je reći da još uvek verujem u ljubav na prvi pogled, gde nisu potrebni ni lupa ni dvogled! Trebalo je lepo da se popnem na njegov sto, a da pre toga
bi one mamine veštice samo znale da u klaviru držimo prazne tegle od zimnice i stare metle, jer nam je gajba tesna, verujem da bi nas ispljuvale na mrtvo. Najzad, sve je spremno! Iznenada primećujem da je bakuta zaspala u stolici.
Ali, kad čovek malo bolje razmisli, možda je Nova godina koju čekamo, u stvari, Nova 1963?! Ne verujem da kod nas uopšte nešto može stići na vreme, sem onog dase s računima i sem gripa, naravno!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh. ALEKSA: I za to nisam raspoložen. MITA (na strani): Verujem, kad nam pljušti utroba. JELICA: A ono venigstens od ovog. ALEKSA: Za ne dati vam korpu, oću. (Uzme parče pite.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na kraju mi dečko kliče: „Eto cele moje priče! Veruješ li u nju, striče?“ „Sve verujem, al na stranu čokolada na Uranu. Da si tamo skitario, ti bi — stomak pokvario.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se. Mogu li naći koju barku da me preveze na ostrvo? — Ne verujem. U slučaju da se jezero uzburka, ne biste se večeras mogli vratiti. Svakako, koštalo bi vas mnogo.
Šoferi, mehaničari, sobarice i lakeji. Hoćete li da vidite zamak? — Ne verujem. Nisam poneo nikakvo pismo sa sobom, a sutra rano odlazim. — Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima.
Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora radi plođenja. — Ne verujem da ove mogu igde izići. — Gde nalazite trsku za pletenje koševa? — O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta.
Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale. Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem. Verujem u Boga i u čuda koje vrše svetitelji kad je Bog s njima. — Ali, ujna, — prekide mladić (znači taj je verenik!
Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale. Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem. Verujem u Boga i u čuda koje vrše svetitelji kad je Bog s njima. — Ali, ujna, — prekide mladić (znači taj je verenik!
— Ali ko vam može braniti da pokušate još uvek drugo šta u životu i u svetu! Žena i deca će vas čekati. — Ne verujem da je moguće. Da nisam poduzeo zanat, još bih i mogao. Ovako danas treba naloviti ribu za ručak, i sutra za večeru itd.
— O, kad razmislim, ne! Ne verujem. Ali ima nečega divnog u tome što se živi, i baš zato što to ne vodi ničemu. — Šta ste rekli?
Da li mi verujete? — Sigurno, verujem vam. — Dakle, mogu vas čekati? — Ako mogu ja ću doći samo za jedan trenutak i odmah otići.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: Što – kaži! SARKA: Nije lepo, mrtav čovek. SIMKA: Pa opet, prija-Sarka, ne mogu da verujem tako nešto; ovo je isuviše mlada devojka za pokojnikove godine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ja ne znam... ali počinem da verujem u sudbinu... srećan slučaj, nazovite ga kako hoćete. Pa ti znaš šta je bilo pre tri dana.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i on se učtivo rukova sa Ljubicom. Za to vreme Gojko veselo uzviknu: — Velja, Boga mi!... Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše.
promuca Gojko, pa se još više zaplete. — Znaš, brate, u jednoj smo zgradi, pa mi je baš teška ova svađa... — Verujem, golubane moj, verujem.. Ha-ha-ha. Zbilja romantično!...
— Znaš, brate, u jednoj smo zgradi, pa mi je baš teška ova svađa... — Verujem, golubane moj, verujem.. Ha-ha-ha. Zbilja romantično!...
on opet zastade, očekujući Gojkovu reč. — O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem. Onom vašem drugu iz Brezovca recite da se čuva od pandura... To je, znate, čudan narod ... hoće da naplete svašta.
sad mi je milo i to stradanje n sve... Time sam vas otkupio, to je moja plata za vas, ja u to tvrdo verujem. — Ne verujte !... Vi ste stradali zbog dobroga srca svoga... — Čekajte!... prekide je Gojko odjednom.
zapazio sam dobro, stotinu puta se potvrdilo, i sad verujem, tvrdo verujem!... Pazite samo... U osnovnoj školi, pred ispit, samo sam sanjao o knjizi...
zapazio sam dobro, stotinu puta se potvrdilo, i sad verujem, tvrdo verujem!... Pazite samo... U osnovnoj školi, pred ispit, samo sam sanjao o knjizi...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Evo ih, dolaze dovde! A odavde se nastavljaju... i idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previše komplikovano za njegovu pamet! TOMANIJA: Zašto se onda šunja ovuda? DARA: To se i ja pitam!
Pa da se popne u kuću i ubije ženu! Pa da posle još sve to, onako javno, prizna, pred svima! Još ne mogu da verujem... ko da sam sanjala! SOFIJA: Da se ja noćas nisam setila Filipa, možda bih izgubila i glavu, a ne kosu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ono što je glavno, bio sam pošteđen da idem, kao austrijski kaplar, u Srbiju. Ne verujem da bih to bio preživeo. Isto mi je tako teško bilo i to što sam preživeo – da sam se okupao, pri ulasku u bolnicu, u
o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, prvo: drugi, oduševljeniji od mene, bi to bolje izvršili, a, osim toga, ja ne verujem da ubeđivanje, u književnoj borbi, u borbi uopšte, išta pomaže.
On zna, možda uprste, celog Betovena, pa ga i ovaj dovodi do ekstaze. Uostalom, ne verujem da igde na svetu ima ovakvih orkestara. Još uvek. Noću, vraćajući se, idem pognute glave. Kako se sve svrši!
To ne znači da sam ovde postao sentimentalan. Slab sam da verujem da je iko zaslužio sažaljenja. Naprotiv. Nemilosrdno svud izazivaju moj zadivljeni osmeh, i oni u Rusiji, i oni u Irskoj.
Uostalom, ovo nije iskreno; ja ne verujem u budućnost. Pišem ovako samo zato što se povodim za modom, a sad je opet moda verovati u budućnost...
A to smo, zasad, izgleda, mi. Imamo trista hiljada Švaba. Ja obožavam njihove socijaliste. Samo im ne verujem, i malo ih se gadim. Milujemo ih jer su bezazleni, nevini, itd. Bezopasni su, jer nemaju veza sa Nemačkom.
Posle sam gledao Đokondu, za koju kažu da je slikao da Vinči, u što ne verujem, i Tri gracije, koje je zaista crtao Rafaelo, i koje ću, znam, videti u Sijeni.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem... — I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi, kako mu se kosa na glavi diže.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
) laže sve što je pričao; ali, za divno čuDo, ja lično verujem u tu njegovu laž kao u najveću istinu. Evo kako on dalje priča.
Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!
sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo, oslobodih se te strašne zablude, i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i nekad, i da ja to nikad i ni na koji način nisam ni mogao
bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše, programi tako divni da ja i dan-danji verujem da je moja strina bila, jadnica, u Prosvetnom savetu i imala najjači uticaj.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: Eto, tako mi kaže čovek, od reči do reči. JEVREM: Ja to, bogme, ne verujem. Što, brate! Ilić je baš čovek na svome mestu. JOVICA: E, vidiš, onima tamo gore nije na svome mestu! JEVREM: Pa sad?
IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš otac bio izabran, vaš bi se položaj pogoršao. DANICA: A kako stoji? IVKOVIĆ: Ja pouzdano verujem da sam pobedio, ali — policija je počinila masu nepravilnosti, a u takvim prilikama iznenađenja nisu isključena.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo! — To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo. A imao bih baš zgodnom i zdravom lektirom da te poslužim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE Gledam, gledam, ne verujem svojim očima: Jedna baba u marami nasred Save skočila. Ja se pitam: vid očinji da li vara me?
DA MI JE... Ne, ne verujem da ću ikada Skupiti milion i sto hiljada Dolara, al da mi je tolko u sefu, Bogme bih živeo po svom ćefu!
To je tema većine mojih novijih knjiga, i ne verujem da ću je brzo iscrpsti. To bi moglo zanimati i ponekog do koga ne dopiru moje knjige... Kasno detinjstvo, između 1945.
Rakić, Milan - PESME
DRAGIM POKOJNICIMA Verujem da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao
Pandurović, Sima - PESME
Danas mi ljudske reči što hoće da ubede, Da vode, — zvuče tonom dosadnih perifraza; Ja ne verujem više u radost ni u bede; Verujem u nâg život što zvuk napuklih vaza Daje, u čulnost svoju i nagon što nam sléde I
mi ljudske reči što hoće da ubede, Da vode, — zvuče tonom dosadnih perifraza; Ja ne verujem više u radost ni u bede; Verujem u nâg život što zvuk napuklih vaza Daje, u čulnost svoju i nagon što nam sléde I što nas gone, muče, dok ne ispiju
Život kroz dušu nabujalo struji. Ja imah vere, i verujem snóva; U mojoj duši pevaju slavuji Pod hladnim nebom oktobra i zime.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A za sve drugo ostavljam na volju igumanu i svoj bratiji. Ako budu imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak ulja, ako i moju, makar i grešnu molitvu, hoćete imati za pomoć
“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak. 1, 16) Govore neki od vas da ako dela ne činim, ali verujem u Boga i spašću se, pa i besi veruju u Boga; (Jak. 2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.
„Ne bivajte deca umom, nego sa pakošću detinjajte, a umom budite savršeni,“ (I Kor. 14, 20) i verujem u Sina Božijeg naći ćete život večni i ovde neoskudnu hranu ako sačuvate ovo što sam zapovedio i propovedao ja smerni.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: A i ja, budala, verujem, pa sipam! IKONIJA: Naučilo to da ljude obrlaćuje, pa više veruješ njemu, nego i svojim rođenim očima!
CMILjA: Pa ti sad veruj profisorima! IKONIJA: Ja sam i sumnjala da je to neki koštapler! Čim je nešto fino, ne verujem! Ajde, nemoj da plačeš, nije važno! Ne može da se živi, a da se nikad ne nadrlja! CMILjA: Iste smo ti mi sreće.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet
lažljivo, već me je dosad više od deset redi uplašilo, pak posle prestane i bude lepo, zato ga se već ne bojim niti verujem ni njegovoj dobroti ni zloći. Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Koliko mi je zakinuo? pita se Vukašin samo radoznalo. — Izbroj! — Verujem ti. — Pare su za brojanje. Vukašin, mnogo viši od brata, gleda ga odozgo, u teme: manji mu je no ikada. Svisnuće.
Kruška pod krušku...“ — govori mu kapetan. „Nikada se nisam slagao s njim, sina mi jedinca.“ Ja ne verujem ušima da to Đorđe Katić, čuveni trgovac, govori, i krstim se.
Zališe oni kolje, i čudo je božje kako ne olista. Imalo je i vremena da se primi. Nedelju dana ga paziše krdžalije. Ja verujem da se nije primilo zato što su ga kučići noću drmusali. Samo ih je moja mati rasterivala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U Prehodnice novci su mi svi!“ ...„Pozajmi mi od svoje nauke; Osvesti mene, šta da verujem O jamačnosti opšteg uskrsa?“ Il' htede sad ugodljiv zagladit' U prve što mi zajam odbi moj, Il' izveštajem dirnut
A. Šantić CXXII ISPOVEST (1-5) 1 Na trošnom čunu, bez krme i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći, ja verujem sve...
Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nije li sam sveti Avgustin rekao: ,Šta mi zapovedaš da verujem što mogu da znam’. Sveto pismo pokazuje nam put ka spasenju, ali nas ne upućuje u matematiku.
„To vam verujem!“ „Spočetka sam“, nastavi on, „mislio da se vazduh ponaša kao kakva tečnost i kao kakav težak medium koji podleže
Stari Gerike baci tužan pogled na pismo Šotovo koje ga je nekad toliko obradovalo. „Nisam mogao da verujem! Vi ste mi, obojica, otvorili oči; hvala vam na tome!
„Kako godine brzo prolaze!“, reče gospođa Smit. „Ne mogu skoro da verujem da su prohujale dvadesetitri godine od kako sam rodila svog dragog prvenca. U bolovima, jadu i nevolji“.
„To verujem! Vaš monarh je, to znamo i mi ovde, prijatelj naprednjačkih ideja i zaštitnik naučničke slobode. Kada je pre dvanaest god
I ja bacih svoj pogled onamo. „Gospođo“, rekoh joj „ne mogu da verujem svojim očima!“ „A što?“ „Tamo za onim stolom, sede, jedan pored drugog tri najveća naučnika sadašnjice: Lagranž,
„I Vi, dakle, mislite da je Lagranž bio genijalni od Laplasa?“ „Verujem u to. No bleštava slava Laplasova zaslužila je.
Moje divljenje ne ostade nezapaženo oštrom oku velikog prirodnjaka. „Da“, reče on, „to beše ogroman posao!“ „To vam verujem“, odgovorih.
Bilo mu je, možda sasvim nesvesno milo da pronalazi i prikuplja činjenice koje obaraju tu ideju“. „Ne verujem”. Pa ta ideja nije bila ni moje dete!“ „Ne sasvim! Ona je bila dete vašeg dede“. „Pa ipak!
Ona je bila dete vašeg dede“. „Pa ipak! I bez tih prirodnjačkih veza, brinuo bih se za nju, zavoleo je i odnegovao“. „Verujem vam, već zbog toga što niste član nikakvog nastavničkog kolegijuma, već živite usamljen i ne poznajete zavidljivost
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Za njih su pali milioni. I zar posle svega što sam video, doživeo, trpeo, treba svesno da zažmurim pa da ponova verujem? U šta? Kome da verujem? Za čim da pođem?
I zar posle svega što sam video, doživeo, trpeo, treba svesno da zažmurim pa da ponova verujem? U šta? Kome da verujem? Za čim da pođem?
Ja nisam naivan, ja više ne verujem, ne znam u šta i kome da verujem, nemam ideala. Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala,
Ja nisam naivan, ja više ne verujem, ne znam u šta i kome da verujem, nemam ideala. Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala, skrsti ruke kao što si skrstio,
Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni. I kad Bonar Lo kaže: „Mi moramo pokazati da ovaj rat nije vođen
da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim veliku... Verujem da nikad dotle nisam poznao uzvišenije osećanje ljubavi, i slušajući ga kako u jednom neobuzdanom žaru, preobražen,
— Nego, čujte ljudi, vidite li vi ovi eroplani šta čine? Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate.
— Gle, a ti baš sigurna u to? — Sigurna, da. Ti si mi rekao a ja ti verujem sve, sve je sveto što ti kažeš. On je zagrli i sakri lice. Onda se nasmeja: — Dobro, lepo, dobro.
— Kad hoćeš tako, ćutaću uvek. — Ćutaćeš, da? Hvala. A zašto nisi spavao? — Spavao sam. — Ne verujem ti, nisi se ni svlačio. — Spavao sam tako na divanu, s prekidima, i sanjao sam. — Sanjao? Šta? Koga si sanjao?
kapetane — viknu neko. — Ali šta je to? — Kuršum, brate — reče mi dr Maznić. Ja nikako nisam mogao da verujem da je to bio kuršum. Zašto me onda nije pogodio? Eto, ja, nisam ranjen, a kuršum je nesumnjivo pao tu, pored mene!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Idi sad, ali dobro pazi da me ne naljutiš. Vidiš, trebalo bi da te ostavim ovde vezana... ali ja ti verujem... — Čini, vala, kako god hoćeš, a videćeš šta ti ja vredim.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu. Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih mogućnosti.
Ja već godinama planiram automat koji će sam sebe kontrolisati i verujem da može da se napravi takav mehanizam koji će se ponašati razumno do izvesne granice i koji će napraviti revoluciju u
Čvrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne uloženom radu i požrtvovanju. Ovo je jedan od razloga zbog
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I danas verujem da su ovi oblici opštenja osnovne radnje u vasioni oko nas, i još uvek razmišljam o njihovoj prirodi. Moji učitelji u
Oni su oštro protestvovali protiv snobizma i aristokratije. Ne verujem da bi ideje plutokratizma, socijalizma, komunizma, ili bilo kakva druga neamerička ideologija mogla ikada nastati u
A kraj ove epohe uopšte nije na vidiku. Njen početak, međutim, pratio sam za vreme svog školovanja u Berlinu. Verujem da je važno da se zabeleži kako su naučnici, onako kako sam ih ja video u ono vreme, bili pripremljeni da prihvate ovo
Ne verujem da je 1881. godine bilo fizičara u kontinentalnoj Evropi koji mi je mogao dati takva razjašnjenja, a možda čak ni 1886.
električnim oscilacijama krije nova pojava, čije se dejstvo moralo ispoljiti prema Faradej-Maksvelovoj teoriji. Verujem da se pomoću sledeće analogije može lepo ilustrovati ta nepoznata pojava koju je Herc tražio da bi eksperimentalno
Fizičari Sjedinjenih Država nisu poklanjali veliku pažnju prolasku struje kroz razređene gasove. Koliko znam, a u to i verujem, bio sam ovde u to vreme jedini fizičar koji je imao bilo kakvo znanje o istraživanjima cevi sa razređenim gasom, a to
Ja verujem da se izraz ”materijalizam” ne sme primenjivati na Američke Sjedinjene države u ovom gradu, koji je samo pre nekoliko mes
” Često mi danas ove reči dolaze na pamet, i čvrsto verujem da milioni ljudi u Evropi vide Ameriku kao Novi svet u njihovom duhovnom zemljopisu.
Ne verujem da je moj govor o toj vrlo interesantnoj temi, koji sam održao tim povodom, ostavilo onaj utisak koji je ostavilo moje
Svaka od tih poseta ubrzava proces amerikanizacije koji se događa u njima. Čvrsto verujem da bi prilagođavanje naših doseljenika išlo mnogo brže ako bi bili obavezni da posećuju svoju rodnu zemlju u određenim
Odmah sam bio svestan značaja ovog otkrića. Pokušao sam da uverim ženu u to, ali mi je ona rekla: “Verujem ti što kažeš i sa zadovoljstvom ću ti čestitati ako mi obećaš da nećeš biti duhovno odsutan dok ne završimo naše
Mnoge pronalazače i naučnike uništilo je to, što su poverovali da su ”nadljudi”. Verujem da svaki put kada se neki uspešan pronalazač nađe pred takvom opasnošću, trebalo bi, kao neki stari antički kralj, da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Namerno kažem da je poezija jezička umetnost zato što verujem da među čitaocima i kritičarima ništa ne izaziva takvu i toliku pomutnju kao napuštanje onoga posebnog područja jezičkih
Razume se da je mnogo šta uzeto iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho poje a s dušom se djeli Nije znao kad
Ovih nekoliko odlika Mišićevih tekstova istakao sam u prvome redu zato što verujem da se mogu objasniti i da se u njihovome objašnjavanju možemo bar donekle približiti i onome osnovnom prilogu koji je
Ne treba zaboraviti da književno delo živi u sve novijim i novijim čitanjima, tumačenjima. Eto u to verujem i tom se verom branim u ovom opštem rasulu koje bi da nas raspameti.
Jedino u šta sada verujem jeste ta memorija, i književnost kao njen sastavni deo. • Šta (danas) dalje? Mislim da sam Vam na to pitanje upravo
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Plače.) A ti... ti ništa? DARA: Kako ništa, zaboga, još kako sam uzbuđena; samo, pravo da vam kažem, ja čisto ne verujem u toliku sreću. ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo. DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide!
Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem?
DARA: Kad bih to znala! ŽIVKA: E, pa nek smo živi i zdravi, pa ćeš znati i to! DARA: Dogod se ne uverim, ne verujem, pa eto ti! ŽIVKA: E pa uverićeš se! DARA (udari u plač): To nije istina, to vi samo tako kažete!
PERA: Verujte mi, gospođo ministarka, nisam ni čuo, a pravo da vam kažem, ja i ne verujem da je on takav. ŽIVKA: Ama, nemojte vi „ne verujem da je takav”. A kakav će da bude nego takav!
ŽIVKA: Ama, nemojte vi „ne verujem da je takav”. A kakav će da bude nego takav! Zar nikad niste čuli ma šta tako o njemu? PERA: Nisam, boga mi!
Zar nikad niste čuli ma šta tako o njemu? PERA: Nisam, boga mi! ŽIVKA: Ne mogu prosto da verujem! PERA: Pa pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske
NINKOVIĆ: Ali, vrlo je verovatno, gospođo, da će biti i takvih koji će vas braniti. „Oh, ja to ne verujem, to nije moguće, ja poznajem gospa-Živku, nije ona takva!” E, vidite, tima što vas brane valja zapušiti usta.
ANKA: Pa meni su ti čestiti ljudi najviše i dosadili u životu. ČEDA: To vam verujem. Al' ja, znate, nisam baš potpuno čestit. ANKA (vrlo koketno): To bi' i ja rekla. (Podmeće mu se.) ČEDA: Hm! Hm!
Ona misli to može tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako! DARA: Ja nikako još ne mogu da verujem da ona to ozbiljno misli. ČEDA: Ama, ozbiljno, kad ti kažem. Provodadžija je već svršio sa mladoženjom, sve je uređeno!
ČEDA: Razume se! A veruj, što te više gledam, sve više verujem da ćeš se i ti njoj dopasti. Ja sam se, znaš, toga najviše bojao: da l' ćeš se ti njoj dopasti, a sad kada sam te video..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega. FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida. ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.
Sram te budi, šta si počela! Zašto ne raspita najpre ko je on i šta je? Ne verujem da mu i imena znaš. FEMA: Svetozar Ružičić.
Miljković, Branko - PESME
Reč smrt! hvala joj što me još ne preči da volim samog sebe i da se divim svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči. Verujem, da bih mogao da govorim da izađem iz sebe s nadom na povratak, makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt
Ili ću otkriti kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme, ko onaj što menja reči a ne svet skroviti. Verujem, mada bez nade ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora, da smrt
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne verujem da se ijedan savršen sistem može primeniti u izučavanju njega. Ja navodim, dakle, samo ono što sam kao putnik čuo u Zegel
Ja ne verujem da je tu neka specijalna nesposobnost za brojanje, ne verujem čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije —
Ja ne verujem da je tu neka specijalna nesposobnost za brojanje, ne verujem čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije — koja, razume se, postoji — već da brza granica brojenju
„Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!“ Nisam ga ubeđivao, prvo, da u to ne verujem, a onda da ne želim zabune koje su sračunate na to što crni ne mogu sve razumeti.
Pitanje je da li ću posle od Sikasoa imati prilike za Bamako. Ipak verujem u svoju putničku sreću koja me je dotle služila a suviše sam i grozničav i lenj da bih odmah napustio ovu divnu
Ima ufitiljenu šišku navrh glave. Žuv mu objašnjava da ja verujem u njegove fetiše i moć Sumangurua, i da ga zato molim da prinese žrtvu za mene.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali tišti i sama pomisao na ovu crnu mogućnost. da verujem u Boga, sad bih ce tako tollo molio y ovoj noćnoj samoći, za tebe mnogo napaćenja Srbijo, za tebe srpska sirotinjo, što
se ovi čopori svinja po zakonu o rekviziciji redovnim putem rekviriraju od stanovnika; jer, pravo da vam kažem, ja ne verujem da se ovako među vojnicima neće naći dosta i takvih, koji će od te stvari napraviti trgovinu, tj.
agitacijama, a vele da je taj »mudri« raspis »konceptovao« tadašnji ministar prosvete Stojan Novaković, ali ja to ne verujem. — Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama. — Ama, bogati, veliš?
odozgo... O, Aleksa, Aleksa, da verujem u biće đavola bih rekao da je đavo u tvome obliku došao da me kuša i da me na ove muke raspinje, useliv u me ovu užasnu
Ne, ne, ja neću u to da verujem, pa ma me kako Aleksa uveravao da su njegovi izveštaji pouzdani. Ali iako neću da poverujem, hoću da zadržim toliko
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile reči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
čovek to ne može da objasni drugim načinom, nego da kaže: sudbina. Nema smrti bez suđena dana. — Ja u to ne verujem... To je samo puki slučaj — veli Dragan. — Slučaj?... Prilikom odstupanja, tamo još kod Smedereva, krenemo mi na juriš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila. O, pravdo božja i istino sveta!
Da li bi se smela sastaviti antologija starije srpske poezije bez Pačića? duboko verujem da bi to bila neoprezna, neoprostiva i gruba pogreška, usko doktrinarska i bez respekta prema poeziji; bez respekta
sam u knjižnici srpskih đaka na liceju evangeličkom našao zbirku Homjakovljevih pesama — tanka žuta knjižica, u kojoj ne verujem da je bilo ni 50 pesama. To mi je možda bila prva ruska knjiga koju sam video.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: To ti verujem... Ali Veneciji treba pomoći. Hiljada treba bar da izgine Za spasenije morske kraljice, Hiljada ravno.... Đuraško!...
Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: Zapovedaj mi, Svetlosti! JELISAVETA: Ti si jedini Kome u ovoj zemlji verujem, Pred tobom neću ništa tajiti... KAP.
VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje. RADOŠ: Svet oče, verujem, — Verujem tvorca boga, đavola! I nemogućnost bi suštu verovô — Ali će robom ostat robovi, A mi grobovi...
VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje. RADOŠ: Svet oče, verujem, — Verujem tvorca boga, đavola! I nemogućnost bi suštu verovô — Ali će robom ostat robovi, A mi grobovi...
Bojić, Milutin - PESME
Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti. (1910) VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon
(1910) VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me
iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja iznurenih dana.
dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja iznurenih dana.
— Verujem sebi, ne plašim se reči: Ja imam Boga, pred kim se ne kleči. Verujem sebi u časove tame. Kad ječi tartar i kad baka
— Verujem sebi, ne plašim se reči: Ja imam Boga, pred kim se ne kleči. Verujem sebi u časove tame. Kad ječi tartar i kad bakar bljuje; Verujem u čas i pogrde same, Kad mi u lice smeje se i pljuje,
Verujem sebi u časove tame. Kad ječi tartar i kad bakar bljuje; Verujem u čas i pogrde same, Kad mi u lice smeje se i pljuje, Verujem sebi u časove čame.
Kad ječi tartar i kad bakar bljuje; Verujem u čas i pogrde same, Kad mi u lice smeje se i pljuje, Verujem sebi u časove čame.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti.
ŽIKA: A, eto ga, to je taj građanin iz 'apse. SPASA: Nizašta, boga mi, gospodin-Žiko, nizašta. ŽIKA: Znam, de, verujem ja tebi; a ono što si proturao lažne dinare, to je onako, više šale radi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha.
Da, zagledali su me sa svih strana kao neku retku čudnu zverčicu, i verujem da su svi ti muški pogledi, o koje sam se saplitala tih dana, bili puni žudnje.
To je gotovo sprdnja, svetogrđe u svakom slučaju. Ne verujem da je to Jakos uradio namerno. Ne, on je bio prost čovek, prostih nazora i razgovetnih misli, nije bio mrk i natušten,
Nije čak poneo ni svoj slikarski pribor. Verujem da ga je meni ostavio, prećutno, umesto oproštaja. Često mislim na njih, lepu Janju i gorostasnog Ćirjaka, to dvoje
silni potres i kako je bilo moguće da jedan tako staložen i razložan čovek do te mere izgubi razum zbog jedne ženske. Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog?
Jedno vreme vladao je muk, a onda su počela iščuđavanja, poluglasna šaputanja postala su glasnija. Ne verujem da je postojao neko na Kuli ko se uzdržao da makar nešto ne zucne o tome.
Bila je to neka vrsta izliva ljubavi. Verujem da su izbacivanju toga slova najviše kumovale žene, ali nije isključeno da su one s te strane bile podržane starcima
Govorili su da je bila umirena, čak spokojna. A Nikanor kaže da je primetio njen kratak smešak, no ja mu to ne verujem. To bi bilo suviše čudovišno. Bogdan Sklopila je oči i prošaptala: „Da li je tu Dorotej?
Popeo sam se gore. Smestio sam se u tesnom promajnom sobičku sa otvorenim prozorčićima na sve četiri strane. Ne verujem da su razbojnici mnogo hajali što ih odozgo motri moje izbečeno oko i što ih starim haraksalom upisujem u parče
Da budem iskren: nikad mi nije palo na pamet da bi on mogao napasti noću, pogotovo ne po takvom mraku. Nisam mogao da verujem da mu je tako malo stalo do života njegovih ljudi. Zbilja, on ih je poslao, sasvim ravnodušno, u pogibiju.
Zatim mu je raskopčao košulju i zagledao se u ranu na njegovim grudima. Ne vidim mu odavde lice, verujem da je puno brižnosti i sažaljenja.
Objašnjavaju mi da je nečastivi naveo moje telo na grešnu blud sa tom devojkom. Ne znam da li je to bilo istina. Ne verujem. Mi smo, ipak, samo dva usamljena, jadna bića, ja — poslednji među monasima, ona — prljava smetlarka, đubretuša.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći: ja verujem sve.
Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život
Ja ljubim onda, ja verujem onda, Srećne mladosti obuzme me kras, I moje lire drhtajući zvuci Svoj sanjalački kroz noć šire glas: Prošlost je
Strašan u samoći, kao sveta gora, Na drevni me Olimp u osami seća, Ja slutim, verujem: tu je draga Flora, Flora, nežni simbol mladosti i cveća.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On treperi sada u hiljadu boja i u odblesku Zlatnog Roga. Ne mogu da verujem da je to ona ista varoš koju sam jutros ravnodušno ugledao.
“ - „Ne verujem.“ - „Ne veruješ! Kako se usuđuješ da tako što kažeš?“ - „Šta drugo da rečem, no da na postavljeno pitanje pošteno i
“ - „Šta drugo da rečem, no da na postavljeno pitanje pošteno i otvoreno odgovorim: Ne verujem!“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore.
Pre četiri godine posmatrao je i jednu veliku kometu; verujem da će za večna vremena svoje ime vezati o njen sjajni rep.
Ali ne u koju od ovih četrdeset crkava salcburških. Njihovi sveštenici pogledali bi me popreko, jer nisam katodik, ne verujem u nepogrešnost papinu i ne dajem mu darova.
Još kad bi im se ispovedio i priznao da ne verujem u sve što popovi govore, ti duhovni pastiri bi se zaprepastili. U svojoj verskoj revnosti, oni bi zažalili da glavno
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Taj mnogo zna kad srce zna lečiti, samo što mu ja ne verujem... Kod nas tamo, ljudi planinci kažu da srcu nema leka, ni u mladosti, ni u starosti...
Ona će minuti, jer je Bog pravedan... Ako bi se ipak desilo da malakšem, dušom ili telom, verujem da će mi Bog dati smrt brzu, da i ja ne stanem Julici na muku... A u crkvu ne dolazim prosto zato što sam nemirna.
Matura je bila te godine sjajna. Sve je prošlo s čašću. Državni izaslanik je govorio s uzbuđenjem: — Gospodo, ja verujem da ćete vi biti i generacija odabranih, i generacija srećnih. Radite dalje s voljom i veseljem, za dobro svoje i opšte.
Videćete, jednog jutra Pavla više nema, i mi ćemo se svi nasamariti. — Ne znam, ali ne verujem. Odvratan mi je sad već i taj slavni Pavle. Isti je kao i ona njegova mati. Ćuti i ćute. — Palanka, lepo da pukne.
Ja verujem bezmalo u mističnu moć novca. Novac jeste prosto tržišno sredstvo, ali novac je i mistični izvor snaga. Papirni novac
Ja verujem u poslednje. A kad kažem pokret, uzimam reč i pojam u smislu Aristotelova mesta, to jest, da pokret nije samo promena me
I u palanci čovek ima srca. Ja verujem u jedinu aristokratiju, u aristokratiju čovekova srca. Došla je jesen, bogata, debela sremska jesen, kad vinogradi,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
kao što se u Parizu nosi; a ja da najviše na balu igram; a ja bi opet želila da se onaj u mene zaljubi koga ja oću«. Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica.
« Samo onda, gospože, kad imaju kakvu tajnu na srcu. »Tajnu? Ja moju tajnu nikom ne kazujem.« Verujem, gospože, koliko manje tuđe tajne hranite, toliko dublje sopstvene ranite. Tog su mnenija i mesečne žene.
« Verujem. Međutim, ukoliko ova gospoža pravo ima, tek će se onda pokazati kad moja biografija opstojatelno izdana bude.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ona pocrveni, obori oči i u zabuni prebi legištar na tri parčeta. — Ne verujem! — odgovori mi poluglasno. — A zašto? — zapitah je uzbuđeno i pođoše mi suze na oči. — Zato što si kod njega rđav đak!
O, više nego to, mi smo pred brakorazvodnom parnicom. — Isti početak kao i kod njenog muža. — Verujem — nastavi ona — da vas to iznenađuje, jer vas buni to što se ja i moj muž inače lepo ophodimo.
“ a Gete: „Više svetlosti!“ Dakle, jeste li i vi tako što uzviknuli umirući? Ja: Nisam, a ne verujem ni ti čestiti ljudi, koje ste vi citirali, da su što slično kazali. Sve su to biografi izmislili, ili bar doterali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Taman on pođe, a ja se slučajno okretoh u pravcu baterije... Zgranem se... Kosa mi se diže od užasa. Očima ne mogu da verujem...
— A tebi je milo da pogineš na Polju Kosovu! — upade podrugljivo Luka. — Ne verujem! — Vala, ako budemo morali na granici da položimo oružje, ja odoh... — Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči.
I ja verujem da ovaj iskreno govori. Ne bi bio on Crnogorac ako to ne pokuša, ma i u mislima samo, pa će posle pričati kako je pobio
I ja sumnjivo zavrteh glavom. — Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ. Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno.
— Sumnjam, bogami! — odgovara moj komandant. — Oni su verovatno, ne, u to verujem sigurno, oni su znali da mi dolazimo i dočekali su nas spremni.
— Jeste li videli?... Jednu auf!... Ha!... Ha! — Opa, đoko! Sad ćeš videti tvoga boga... O... o... o!... Ne verujem! Leži kec... Ajd sad kralj... Aha... Održ!... Oćeš ljudski, sveca ti tvoga, pa me i drugi put prati. Oho...
Petrović, Rastko - PESME
Ni spustiti pogled svoj, premda strepi da ću prokleti: Ne poveri uzbuđenja jed pokretu providnom ni zvuku. Zna da verujem u halucinacije, krvotok, rane i u jad, U jednog sebe istinitog i nerazlučnog, U dizanja, otupljenja, u neizlečivi
”I znam da je, gramofon kutija, Da ako razbijem postoji jedan drugi; I ja više ne verujem i ne klanjam. ”I ja više neću imati sina, Jer ni otac mene nije morao imati, Jer jedan rob ne mora rađati drugog, A
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Surova si koliko i lepa, Zlatokosa, ne verujem da ću je lako ispuniti. — Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja.
Sada se majka zamisli žestoko, poćuta, pa reče: — Ne znam, ali verujem da ćeš ti spasti moje dete... — Žena zaplaka i pognu glavu, a Varalica joj stavi ruku na rame.
Šantić, Aleksa - PESME
On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para. O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me nad sva blaga, Večno i još duže, draga.
O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me nad sva blaga, Večno i još duže, draga.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka Što je hvajde tu tebi mnogo i zanovetati kad ja ti velim jer ne verujem tome takvom tvom ukazu neosvestnome. Vidim šta rad si tu došao sa šegom obružiti carsko i devojačko poštenje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— rekao mu advokat pružajući kelneru čašu i pitajući ga koja je. — Ti pamti... Je l’ sedma? Dobro... Kad ti kažeš, verujem. Ja ću da pijem, a ti pamti, pa naplati! Naplati, brate!