Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромах!... Не знаш, учитељу, како ми га је жао; и ја све не верујем да ће он живот свој природним путем свршити... Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути.
— Има ли ко да чека? — Неки људи, господине, дошли из Ратковића. — А јесу ли што за децу понели? — Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?...
Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба понудити, јер не верујем да га је у Рековцу капетан јабукама нудио.. Ту се старац ућутао, а чело му се наново намрштило...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Прво” — одговори лисица — „проклињем час кадсам те сусрела!” — „Добро, то ти верујем.” „Дру|го, ако те други пут сретнем, желим да те слепа сретнем!“ — „И то морам веровати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „А одакле си?” рече обрштер. — „И ја сам из Србије” одговори му Чардаклија. — „Да тамо идеш, то верујем; а да си из Србије, није истина: твој језик није српски!” — И рече: „Хајдете, хајдете, да од мене не нађете”.
— Кажем ја: „Поочиме, ја то све теби верујем, али сам се уплашио и не могу се ослободити. Шта ће онолико Турака око мога чадора?
и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).” — „Све то, господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити доведе бегове, нити каква абера имам за чим стоји.
” Вратимо се у логор. Кад сутра да видиш наше браће Поцераца са својим војводом — нагрну као скакавац у логор! Не верујем да је који смео остати, већ ако какав врло престарео, да са̓рани ону тројицу посечени̓.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!... Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!...
— А шта вели таја? — Ништа. — Мисли ли и он да сам лопов? — Мисли. – А ти? — Ја не мислим. Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... — А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси?
Јелица стоји пред њим као жива, поносита... Гледа га отворено, слободно. Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!... И бићу твоја, само твоја!... Само нас гроб може раставити, а више нико.
Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!... Ја никад не верујем у добро од Турчина... И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!
— Сад могу!... Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту... Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... — Грех јесте — говораше стари свештеник.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа. — Има, богами, и више! — Има, хвала богу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Господин Јеротеј Драгановић кад је написао онај Кохбух, хтео га је њој посветити, да шта! — Верујем, слатка. — Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију. — Слатка! И моја Јуца тако исто.
Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално...
Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.
Не знате ни кол’ко ја! — Молим вас... — Та шта вам ја баш много и знам?! Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола... Та знате ме, фала богу..., па нисам рада да ми се пребаци...
а на сплетке мрзим к’о на ђавола... Та знате ме, фала богу..., па нисам рада да ми се пребаци... — Верујем, верујем, слатка, и сама сам вам таква. — Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити...
а на сплетке мрзим к’о на ђавола... Та знате ме, фала богу..., па нисам рада да ми се пребаци... — Верујем, верујем, слатка, и сама сам вам таква. — Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити...
Мој покојни није марио за диње. Увек сам их крадом јела у кујни с млађима... Био је нервозан на диње здраво. — Верујем, има људи разне феле...
— А откуд и да знам! Откако ми је човек от’шо’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам. — Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...
Откако ми је човек от’шо’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам. — Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...
А она мора да исакати... Ја јој зато ни десету не верујем. — Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна — вели испраћајући гђу Габриелу, која се изгуби у мраку, проклињући ту
Та да је сто пути труковано, не верујем ја то! — вели гђа Сида, претварајући се да није потресена. — Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?
Ју, ју, ју! Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!.. Милостива, кис ти ханд! Фрајлице,...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.
Поред њега сам се са његовим сестрама упознао. Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.
Ти си рада била за њега поћи, ал’ он, знаш, ердељски је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер то није ни лепо, окренути леђа, а сад опет мужу твом досађује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.
— Зар ти Христићу? Па ти си пример био, болан. Је си ли ти то заиста ту што стојиш преда мном? Ја не верујем. — Онда је друго било. — Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто. — Мене је стид од тебе, Јуришићу.
Увек исто, ужасно исто. — Ви мислите: гађају само вас; гађају и нас у Београду. Ја сам сад тамо — Верујем да вас гађају, одговори Јуришић. — Чули сте како жене сјајно издржавају бомбардовање?
Само што о томе не вреди данас говорити, а што се тиче њега ја се надам и верујем да ће време све излечити. Мени немојте ништа захваљивати, јер сам ја учинио само оно што ми је другарска љубав и
Увек сам чудно свестан кад сањам и знам да сањам. Усред оних представа око мене стојим, као циник, сумњам, не верујем. Не верујем! А после, кад мислим да сам пробуђен, понова сам несигуран у оно што видим око себе будан.
Усред оних представа око мене стојим, као циник, сумњам, не верујем. Не верујем! А после, кад мислим да сам пробуђен, понова сам несигуран у оно што видим око себе будан.
И усред собе своје видим вешала спремљена за м ене. И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.
И усред собе своје видим вешала спремљена за м ене. И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.
Африка
Не верујем да се иједан савршен систем може применити у изучавању њега. Ја наводим, дакле, само оно што сам као путник чуо у Зегел
Ја не верујем да је ту нека специјална неспособност за бројање, не верујем чак ни да су узроци због целокупне менталне деформације —
Ја не верујем да је ту нека специјална неспособност за бројање, не верујем чак ни да су узроци због целокупне менталне деформације — која, разуме се, постоји — већ да брза граница бројењу
„Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!“ Нисам га убеђивао, прво, да у то не верујем, а онда да не желим забуне које су срачунате на то што црни не могу све разумети.
Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну
Има уфитиљену шишку наврх главе. Жув му објашњава да ја верујем у његове фетише и моћ Сумангуруа, и да га зато молим да принесе жртву за мене.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Може бити да се он шалио? МИШИЋ: То може бити, ал’ не верујем. Он мисли да је то најбоља прилика за вас, будући да не треба новаца дати. КАТИЦА: Сад већ могу веровати.
МИШИЋ: Ви ћете са мном ићи, а они за нама. ЈАЊА: Ама ја нисум нигда био у магистрат. МИШИЋ: Верујем, и врло ми је жао да се тако догодило.
Теодосије - ЖИТИЈА
апостолске столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога Бога“, став по став, а самодржац Стефан, благородни и сви остали такође су говорили и божаство Свете Тројице
не порадују због мене непријатељи моји, нити да рекну: Прождрасмо га, и одмах Исповедање свете вере поче изговарати, Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама и свирањем у гусле, те зли дух што дављаше Саула од овог бежаше.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ: Али зашто, грлице моја? РИНА: Нећеш веровати кад ти кажем... И ја још не верујем, нећу да верујем, не могу да верујем. То би било ужасно! МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена.
МИЛЕ: Али зашто, грлице моја? РИНА: Нећеш веровати кад ти кажем... И ја још не верујем, нећу да верујем, не могу да верујем. То би било ужасно! МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена.
МИЛЕ: Али зашто, грлице моја? РИНА: Нећеш веровати кад ти кажем... И ја још не верујем, нећу да верујем, не могу да верујем. То би било ужасно! МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена.
СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас; лудост, као да смо деца... којешта... откуд то може бити? РИНА: И ја не могу да верујем. СПАСОЈЕ: Ко би још тако што веровао и ко је, молим вас, такву глупост могао измислити?
АНТА: Кажу, тако је по закону. НОВАКОВИЋ (хтео би да утеши Рину): Ја не верујем да би један закон могао служити насиљу, јер то би било насиље. РИНА (грлећи Милана): Ја нећу да се растанемо!
извесно, јер то је један врло честит човек, верујте, то је један редак карактер. ПАВЛЕ: Верујем вам! А када би тај „редак карактер” изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка,
СПАСОЈЕ: Нећу да знам, разумеш ли, нећу да знам, сад ћу још и у некакве шоле да верујем. АГНИЈА: Како? Не верујеш у шољу? СПАСОЈЕ: Не верујем. АГНИЈА: Па ти онда не верујеш у бога.
АГНИЈА: Како? Не верујеш у шољу? СПАСОЈЕ: Не верујем. АГНИЈА: Па ти онда не верујеш у бога. СПАСОЈЕ: Ама, шта ти мешаш бога са шољом од кафе.
Напротив, ваш пасош послужиће да се учини једно добро дело, разумете ли, добро дело. ШВАРЦ: Верујем, господине, али је ствар ипак врло незгодна.
СПАСОЈЕ: Хоћете ли да вам телефонску везу дам са господином Ђурићем, нек вам он лично објасни. ШВАРЦ: Хвала, верујем... само... је л' сигурно да ћу ја сутра добити нов пасош? СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра.
(Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.) Па и ви ћете, извесно, својом сведоџбом то потврдити; и вама је позната садржина тих писама?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Претпоставимо да сам се молио Богу! - Ти? До ђавола, од када ти верујеш у Бога? - У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти! Ако мораш да верујеш, веруј бар у нешто што постоји!
- Не верујем да сам способан да напишем такво писмо! рекох, сетих се Рашиде и слегох раменима. - У реду, написаћу га. На часовима,
брат Влада тврди да ће уважени Багрицки следеће године у пензију, али он то тврди већ пет година, и ја богзна како не верујем у то, иако је старом већ седамдесет. „Једина моја...” — замишљала је Татјана да јој Оњегин пише.
- обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече. - Али, ако га има, она је последња особа која би знала да га искористи!
- Ти, верујем, не мислиш тако? - подиже према мени своје модре очи и насмеши се. У том осмеху било је сакупљено све оно што је Карано
Да она хитро, као што га је и ставила, није збацила мој длан, верујем да бих се онесвестио. Овако сам само стајао и зурио у њу као да први пут видим ту косу окупану светлошћу заласка и те
Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није представљало неку нарочиту трагедију за њега.
Тако лепо да вам је застајао дах од тога. Неда се смешила као и увек и верујем да је Атаман, као и раније било који од нас, био убеђен да се смеши баш њему. Бар се чинило да верује.
А шта ако од тога не буде ништа? Више нисам био сигуран ни да ли иселим да идем, с Атаманом бар не! - Не верујем да је Меланија пуна пара, Атамане - придигао сам се.
Рашида тврди да писци зарађују довољно да могу купити себи аутомобил, али ја не верујем у то. Узмите историју књижевности и погледајте колико их је умрло од туберкулозе!
- Ево нешто за Грету! - рече Бароница стављајући крушку на под скеле. Изјавих како не верујем да корњаче једу крушке. Грета је ову њушкала читаву вечност, затим почела да је једе.
- Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
једног Стојана из села Гојмановаца: „Прошао сам свет, видео све и свашта, нема ништа од тога што народ прича; нити верујем, нити се плашим. Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем!
Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем! Ма каки бре, још кад имам ватрено оружје...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пољубисмо јој редом чело, а на очи стависмо две петобанке. Кожа јој је имала укус пораза. Од тада верујем у предвиђања плећке. Две отмене птице не издржаше да до краја остану отмене.
— Не дозвољавају да се пуши док радимо — рече. — Оне у недељу си одлично средио! Хоће ли ти одговарати? — Не верујем — рече млади човек и погледа на сат. Е, па време је да се иде. Пиши!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан. ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били?
МЛАДОЖЕЊА: Јесте ли били кад заљубљени? ДЕВОЈКА: То не знам шта је. МЛАДОЖЕЊА: Чудо! ДЕВОЈКА: Код мушки верујем да је чудо. Они се у сваку девојку заљубе, коју год виде. МЛАДОЖЕЊА: Зар нас држите за тако непостојане?
) „Јесте ли ми верни?“ МЛАДОЖЕЊА: „Сваког месеца по једанпут.“ ДЕВОЈКА: То верујем. (Извуче.) „На чему ви љубов оснивате?“ МЛАДОЖЕЊА (извуче карту): „Имате ли новаца?
МЛАДОЖЕЊА: Никад вам нећу моћи довољно благодарити. ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, каква девојка, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Сваке ћете недеље код нас ручати. ПРОВОДАЏИЈА: И треба, то јест, да вас обилазим.
Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Игру са литературом и у оквиру литературе дете прима и прати са њене спољашње стране. Не верујем да слути изокретање неких конвенција и неких вредности одраслог света.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Кад је Србин до великог ГАВРИЛОВИЋ: То није добро. ЛЕПРШИЋ: Маџаронима није, то верујем; али прави родољупци другојаче чувствују. ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи.
ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем. Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда,
Једва сам мало неко поњатије добила. МИЛЧИКА: Ја то ништа не разумем. ЗЕЛЕНИЋКА: Верујем, драга моја, ту треба размишленија.
4. ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли! ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе.
Та ми смо боље живили с Маџарима него и са Србљима. ЖУТИЛОВ: Гледај ти само да девојка пође. НАНЧИКА: Не верујем да ће се затезати, зашто јој се момак допао. ЖУТИЛОВ: Ајде, дакле, да не буде доцкан.
ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем, доста смо од куће. МИЛЧИКА (смеши се): Ја не марим, макар још толико трајало. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем, јер се овде удајете. СМРДИЋ: Је л’ истина? ШЕРБУЛИЋ: Смемо ли честитати.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће! — Море, шали се, шали човек. Добар човек, воли ме што сам
— Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!... Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке. — Верујем — вели г. Паја. — Јок, јок; увери се на лицу места! — вели Јова. — Ама верујем, де...
— Верујем — вели г. Паја. — Јок, јок; увери се на лицу места! — вели Јова. — Ама верујем, де... — Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш...
Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар. Не мора то све баш тако страшно
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Тај коњ, да ли то значи да сам ја био магарац? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Да својим ушима не верујем! Каква ти је то смишљотина? Шта си то намислио? ХАСАНАГА: Шта сам ја намислио! Ти си место младожење довео коња!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како бих се вратио? Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Опет позајми! море, докле ћеш? у Преходнице новци су ми сви!” — Позајми ми од своје науке, освести мене шта да верујем о јамачности општег ускрса?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ти се за кујну не брини, ако не буде све у реду, моја срамота. МАКСИМ: И моја штета. СОФИЈА: Не верујем да си имао штете од мене. МАКСИМ: Та куд ће ми веће штете, него што сам узео такву распикућу.
Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде. МАКСИМ: Да Бог да, ал не верујем. Мој куме, најбоље би било, да се нисмо ни женили.
СОФИЈА: Сад, боља не могу бити. МАКСИМ: Верујем, верујем, само сам доживио да се и други увере. СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло
СОФИЈА: Сад, боља не могу бити. МАКСИМ: Верујем, верујем, само сам доживио да се и други увере. СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло чини, то се
КУМ: Хм! да се нашалим ја нешто, па да узмем дукате мојој. СОФИЈА: Верујем, али је опет до мужева сва кривица. Оће да му је лепа, па воли да узима новце на интерес, не жели да је лиши наниза.
ПУТНИК: То исто. ШАЉИВАЦ: Е сад верујем. Само, молим вас да ме не додирнете њиме по глави, те ће прећи његова сила у мене.
СТАНИЈА: Па жена суди у кући? ЉУБА: Лепо. СТАНИЈА: Да ви бог да срећу, кјерко, али не верујем! 3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо. ВУЧКО: Ама што ће да се игра?
Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори. ФЕМА: Верујем, господине; лако је баронима, они су пуни и новаца и свачега, па им је лако говорити, но ми сиромаси, нама је тешко,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Чујем да је овај чизмар у комшилуку јако испрескакао. СТЕВАН: Срета? Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче. Незнам како је и с његовом Пелом ноћас провео.
ПЕРСИДА: Није, милостиви господине, али тако добре, тако благе жене нисте јошт у вашем веку видили. ТРИФИЋ (горко): Верујем. СТЕВАН: Јесте, милостиви господине. Зачудо како се наша госпоја изменила. Мени каже драги Стево.
СУЛТАНА: Ја нисам твоја Пела, драги Срето, ја сам Султана. СРЕТА: Е, молим те, верујем, зашто код Срете нема вина. (Прети јој.) Бре ћу те муштом, те ћеш се окрећати.
Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи? ТРИФИЋ (Стевану): Сад, коме да верујем? СТЕВАН: Милостива је госпођа отишла у шетњу. СУЛТАНА: Их! (Тргне се.) Оно је била Сретиница, драги Стеване.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Требало му је рећи да још увек верујем у љубав на први поглед, где нису потребни ни лупа ни двоглед! Требало је лепо да се попнем на његов сто, а да пре тога
би оне мамине вештице само знале да у клавиру држимо празне тегле од зимнице и старе метле, јер нам је гајба тесна, верујем да би нас испљувале на мртво. Најзад, све је спремно! Изненада примећујем да је бакута заспала у столици.
Али, кад човек мало боље размисли, можда је Нова година коју чекамо, у ствари, Нова 1963?! Не верујем да код нас уопште нешто може стићи на време, сем оног дасе с рачунима и сем грипа, наравно!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух. АЛЕКСА: И за то нисам расположен. МИТА (на страни): Верујем, кад нам пљушти утроба. ЈЕЛИЦА: А оно венигстенс од овог. АЛЕКСА: За не дати вам корпу, оћу. (Узме парче пите.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крају ми дечко кличе: „Ето целе моје приче! Верујеш ли у њу, стриче?“ „Све верујем, ал на страну чоколада на Урану. Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можда су вам је куће заклониле. — Разуме се. Могу ли наћи коју барку да ме превезе на острво? — Не верујем. У случају да се језеро узбурка, не бисте се вечерас могли вратити. Свакако, коштало би вас много.
Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем. Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима.
Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора ради плођења. — Не верујем да ове могу игде изићи. — Где налазите трску за плетење кошева? — О, свуда је на језерским обалама има доста.
Виде се још трагови његових стопа на стени код обале. Не треба, разуме се, у њих веровати. — Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
Виде се још трагови његових стопа на стени код обале. Не треба, разуме се, у њих веровати. — Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
— Али ко вам може бранити да покушате још увек друго шта у животу и у свету! Жена и деца ће вас чекати. — Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао. Овако данас треба наловити рибу за ручак, и сутра за вечеру итд.
— О, кад размислим, не! Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли?
Да ли ми верујете? — Сигурно, верујем вам. — Дакле, могу вас чекати? — Ако могу ја ћу доћи само за један тренутак и одмах отићи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек. СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете. Па ти знаш шта је било пре три дана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.
промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа... — Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!...
— Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа... — Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!...
он опет застаде, очекујући Гојкову реч. — О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта.
сад ми је мило и то страдање н све... Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем. — Не верујте !... Ви сте страдали због доброга срца свога... — Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.
запазио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!... Пазите само... У основној школи, пред испит, само сам сањао о књизи...
запазио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!... Пазите само... У основној школи, пред испит, само сам сањао о књизи...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ево их, долазе довде! А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем! То би било превише компликовано за његову памет! ТОМАНИЈА: Зашто се онда шуња овуда? ДАРА: То се и ја питам!
Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала! СОФИЈА: Да се ја ноћас нисам сетила Филипа, можда бих изгубила и главу, а не косу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оно што је главно, био сам поштеђен да идем, као аустријски каплар, у Србију. Не верујем да бих то био преживео. Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при уласку у болницу, у
о њима да говорим без збуњености, јер, прво: други, одушевљенији од мене, би то боље извршили, а, осим тога, ја не верујем да убеђивање, у књижевној борби, у борби уопште, ишта помаже.
Он зна, можда упрсте, целог Бетовена, па га и овај доводи до екстазе. Уосталом, не верујем да игде на свету има оваквих оркестара. Још увек. Ноћу, враћајући се, идем погнуте главе. Како се све сврши!
То не значи да сам овде постао сентименталан. Слаб сам да верујем да је ико заслужио сажаљења. Напротив. Немилосрдно свуд изазивају мој задивљени осмех, и они у Русији, и они у Ирској.
Уосталом, ово није искрено; ја не верујем у будућност. Пишем овако само зато што се поводим за модом, а сад је опет мода веровати у будућност...
А то смо, засад, изгледа, ми. Имамо триста хиљада Шваба. Ја обожавам њихове социјалисте. Само им не верујем, и мало их се гадим. Милујемо их јер су безазлени, невини, итд. Безопасни су, јер немају веза са Немачком.
После сам гледао Ђоконду, за коју кажу да је сликао да Винчи, у што не верујем, и Три грације, које је заиста цртао Рафаело, и које ћу, знам, видети у Сијени.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем... — И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину. Ево како он даље прича.
Таман он оде, а ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам досад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата. — Напред!
сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало, ослободих се те страшне заблуде, и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао
без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи. ЈЕВРЕМ: Ја то, богме, не верујем. Што, брате! Илић је баш човек на своме месту. ЈОВИЦА: Е, видиш, онима тамо горе није на своме месту! ЈЕВРЕМ: Па сад?
ИВКОВИЋ: Ал' ако би ваш отац био изабран, ваш би се положај погоршао. ДАНИЦА: А како стоји? ИВКОВИЋ: Ја поуздано верујем да сам победио, али — полиција је починила масу неправилности, а у таквим приликама изненађења нису искључена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш. Криво ми, до бога ми криво! — То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво. А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ Гледам, гледам, не верујем својим очима: Једна баба у марами насред Саве скочила. Ја се питам: вид очињи да ли вара ме?
ДА МИ ЈЕ... Не, не верујем да ћу икада Скупити милион и сто хиљада Долара, ал да ми је толко у сефу, Богме бих живео по свом ћефу!
То је тема већине мојих новијих књига, и не верујем да ћу је брзо исцрпсти. То би могло занимати и понеког до кога не допиру моје књиге... Касно детињство, између 1945.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА Верујем да негде ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас ми људске речи што хоће да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде; Верујем у нâг живот што звук напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И
ми људске речи што хоће да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде; Верујем у нâг живот што звук напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док не испију
Живот кроз душу набујало струји. Ја имах вере, и верујем снóва; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији. Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ
“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак. 2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.
„Не бивајте деца умом, него са пакошћу детињајте, а умом будите савршени,“ (И Кор. 14, 20) и верујем у Сина Божијег наћи ћете живот вечни и овде неоскудну храну ако сачувате ово што сам заповедио и проповедао ја смерни.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: А и ја, будала, верујем, па сипам! ИКОНИЈА: Научило то да људе обрлаћује, па више верујеш њему, него и својим рођеним очима!
ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима! ИКОНИЈА: Ја сам и сумњала да је то неки коштаплер! Чим је нешто фино, не верујем! Ајде, немој да плачеш, није важно! Не може да се живи, а да се никад не надрља! ЦМИЉА: Исте смо ти ми среће.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зашто, дакле, да слепо верујем? „Ја сам свет света“, говори Спаситељ, „ко за мном ходи, неће се наћи у тами”. Свака правда и истина свет љуби и свет
лажљиво, већ ме је досад више од десет реди уплашило, пак после престане и буде лепо, зато га се већ не бојим нити верујем ни његовој доброти ни злоћи. При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колико ми је закинуо? пита се Вукашин само радознало. — Изброј! — Верујем ти. — Паре су за бројање. Вукашин, много виши од брата, гледа га одозго, у теме: мањи му је но икада. Свиснуће.
Крушка под крушку...“ — говори му капетан. „Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.“ Ја не верујем ушима да то Ђорђе Катић, чувени трговац, говори, и крстим се.
Залише они коље, и чудо је божје како не олиста. Имало је и времена да се прими. Недељу дана га пазише крџалије. Ја верујем да се није примило зато што су га кучићи ноћу дрмусали. Само их је моја мати растеривала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У Преходнице новци су ми сви!“ ...„Позајми ми од своје науке; Освести мене, шта да верујем О јамачности општег ускрса?“ Ил' хтеде сад угодљив загладит' У прве што ми зајам одби мој, Ил' извештајем дирнут
А. Шантић ЦXXИИ ИСПОВЕСТ (1-5) 1 На трошном чуну, без крме и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи, ја верујем све...
Ил' боље рећи, ја верујем све... На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Није ли сам свети Августин рекао: ,Шта ми заповедаш да верујем што могу да знам’. Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не упућује у математику.
„То вам верујем!“ „Спочетка сам“, настави он, „мислио да се ваздух понаша као каква течност и као какав тежак медиум који подлеже
Стари Герике баци тужан поглед на писмо Шотово које га је некад толико обрадовало. „Нисам могао да верујем! Ви сте ми, обојица, отворили очи; хвала вам на томе!
„Како године брзо пролазе!“, рече госпођа Смит. „Не могу скоро да верујем да су прохујале двадесетитри године од како сам родила свог драгог првенца. У боловима, јаду и невољи“.
„То верујем! Ваш монарх је, то знамо и ми овде, пријатељ напредњачких идеја и заштитник научничке слободе. Када је пре дванаест год
И ја бацих свој поглед онамо. „Госпођо“, рекох јој „не могу да верујем својим очима!“ „А што?“ „Тамо за оним столом, седе, један поред другог три највећа научника садашњице: Лагранж,
„И Ви, дакле, мислите да је Лагранж био генијални од Лапласа?“ „Верујем у то. Но блештава слава Лапласова заслужила је.
Моје дивљење не остаде незапажено оштром оку великог природњака. „Да“, рече он, „то беше огроман посао!“ „То вам верујем“, одговорих.
Било му је, можда сасвим несвесно мило да проналази и прикупља чињенице које обарају ту идеју“. „Не верујем”. Па та идеја није била ни моје дете!“ „Не сасвим! Она је била дете вашег деде“. „Па ипак!
Она је била дете вашег деде“. „Па ипак! И без тих природњачких веза, бринуо бих се за њу, заволео је и однеговао“. „Верујем вам, већ због тога што нисте члан никаквог наставничког колегијума, већ живите усамљен и не познајете завидљивост
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
За њих су пали милиони. И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?
И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?
Ја нисам наиван, ја више не верујем, не знам у шта и коме да верујем, немам идеала. Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала,
Ја нисам наиван, ја више не верујем, не знам у шта и коме да верујем, немам идеала. Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што си скрстио,
Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални. И кад Бонар Ло каже: „Ми морамо показати да овај рат није вођен
да ће ме док сам жив грејати, заноси ме већ Мирис цвета који ћу неговати, дрхти ми душа од жеље да је видим велику... Верујем да никад дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен,
— Него, чујте људи, видите ли ви ови ероплани шта чине? Сад ће, веле, пустити неке гасове да нас све поморе. — Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате.
— Гле, а ти баш сигурна у то? — Сигурна, да. Ти си ми рекао а ја ти верујем све, све је свето што ти кажеш. Он је загрли и сакри лице. Онда се насмеја: — Добро, лепо, добро.
— Кад хоћеш тако, ћутаћу увек. — Ћутаћеш, да? Хвала. А зашто ниси спавао? — Спавао сам. — Не верујем ти, ниси се ни свлачио. — Спавао сам тако на дивану, с прекидима, и сањао сам. — Сањао? Шта? Кога си сањао?
капетане — викну неко. — Али шта је то? — Куршум, брате — рече ми др Мазнић. Ја никако нисам могао да верујем да је то био куршум. Зашто ме онда није погодио? Ето, ја, нисам рањен, а куршум је несумњиво пао ту, поред мене!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш. Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... — Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану. Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности.
Ја већ годинама планирам аутомат који ће сам себе контролисати и верујем да може да се направи такав механизам који ће се понашати разумно до извесне границе и који ће направити револуцију у
Чврсто верујем у закон компензације. Истинске награде су увек сразмерне уложеном раду и пожртвовању. Ово је један од разлога због
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И данас верујем да су ови облици општења основне радње у васиони око нас, и још увек размишљам о њиховој природи. Моји учитељи у
Они су оштро протествовали против снобизма и аристократије. Не верујем да би идеје плутократизма, социјализма, комунизма, или било каква друга неамеричка идеологија могла икада настати у
А крај ове епохе уопште није на видику. Њен почетак, међутим, пратио сам за време свог школовања у Берлину. Верујем да је важно да се забележи како су научници, онако како сам их ја видео у оно време, били припремљени да прихвате ово
Не верујем да је 1881. године било физичара у континенталној Европи који ми је могао дати таква разјашњења, а можда чак ни 1886.
електричним осцилацијама крије нова појава, чије се дејство морало испољити према Фарадеј-Максвеловој теорији. Верујем да се помоћу следеће аналогије може лепо илустровати та непозната појава коју је Херц тражио да би експериментално
Физичари Сједињених Држава нису поклањали велику пажњу проласку струје кроз разређене гасове. Колико знам, а у то и верујем, био сам овде у то време једини физичар који је имао било какво знање о истраживањима цеви са разређеним гасом, а то
Ја верујем да се израз ”материјализам” не сме примењивати на Америчке Сједињене државе у овом граду, који је само пре неколико мес
” Често ми данас ове речи долазе на памет, и чврсто верујем да милиони људи у Европи виде Америку као Нови свет у њиховом духовном земљопису.
Не верујем да је мој говор о тој врло интересантној теми, који сам одржао тим поводом, оставило онај утисак који је оставило моје
Свака од тих посета убрзава процес американизације који се догађа у њима. Чврсто верујем да би прилагођавање наших досељеника ишло много брже ако би били обавезни да посећују своју родну земљу у одређеним
Одмах сам био свестан значаја овог открића. Покушао сам да уверим жену у то, али ми је она рекла: “Верујем ти што кажеш и са задовољством ћу ти честитати ако ми обећаш да нећеш бити духовно одсутан док не завршимо наше
Многе проналазаче и научнике уништило је то, што су поверовали да су ”надљуди”. Верујем да сваки пут када се неки успешан проналазач нађе пред таквом опасношћу, требало би, као неки стари антички краљ, да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Намерно кажем да је поезија језичка уметност зато што верујем да међу читаоцима и критичарима ништа не изазива такву и толику помутњу као напуштање онога посебног подручја језичких
Разуме се да је много шта узето из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад
Ових неколико одлика Мишићевих текстова истакао сам у првоме реду зато што верујем да се могу објаснити и да се у њиховоме објашњавању можемо бар донекле приближити и ономе основном прилогу који је
Не треба заборавити да књижевно дело живи у све новијим и новијим читањима, тумачењима. Ето у то верујем и том се вером браним у овом општем расулу које би да нас распамети.
Једино у шта сада верујем јесте та меморија, и књижевност као њен саставни део. • Шта (данас) даље? Мислим да сам Вам на то питање управо
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Плаче.) А ти... ти ништа? ДАРА: Како ништа, забога, још како сам узбуђена; само, право да вам кажем, ја чисто не верујем у толику срећу. ЖИВКА: Слушај, обуци се па да идемо на Теразије да чекамо. ДАРА: Али, забога, мајко, то не иде!
Још питаш. Ја сам роцпођа министарка! (Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем?
ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е, па нек смо живи и здрави, па ћеш знати и то! ДАРА: Догод се не уверим, не верујем, па ето ти! ЖИВКА: Е па уверићеш се! ДАРА (удари у плач): То није истина, то ви само тако кажете!
ПЕРА: Верујте ми, госпођо министарка, нисам ни чуо, а право да вам кажем, ја и не верујем да је он такав. ЖИВКА: Ама, немојте ви „не верујем да је такав”. А какав ће да буде него такав!
ЖИВКА: Ама, немојте ви „не верујем да је такав”. А какав ће да буде него такав! Зар никад нисте чули ма шта тако о њему? ПЕРА: Нисам, бога ми!
Зар никад нисте чули ма шта тако о њему? ПЕРА: Нисам, бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем! ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске
НИНКОВИЋ: Али, врло је вероватно, госпођо, да ће бити и таквих који ће вас бранити. „Ох, ја то не верујем, то није могуће, ја познајем госпа-Живку, није она таква!” Е, видите, тима што вас бране ваља запушити уста.
АНКА: Па мени су ти честити људи највише и досадили у животу. ЧЕДА: То вам верујем. Ал' ја, знате, нисам баш потпуно честит. АНКА (врло кокетно): То би' и ја рекла. (Подмеће му се.) ЧЕДА: Хм! Хм!
Она мисли то може тако: да смењује зетове и поставља. Е па, брате, не иде то тако! ДАРА: Ја никако још не могу да верујем да она то озбиљно мисли. ЧЕДА: Ама, озбиљно, кад ти кажем. Проводаџија је већ свршио са младожењом, све је уређено!
ЧЕДА: Разуме се! А веруј, што те више гледам, све више верујем да ћеш се и ти њој допасти. Ја сам се, знаш, тога највише бојао: да л' ћеш се ти њој допасти, а сад када сам те видео..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883. Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега. ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа. (Забележи.
Срам те буди, шта си почела! Зашто не распита најпре ко је он и шта је? Не верујем да му и имена знаш. ФЕМА: Светозар Ружичић.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Реч смрт! хвала јој што ме још не пречи да волим самог себе и да се дивим својој људској моћи да изговарам речи. Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места где горим, макар кроз смрт
Или ћу открити како је бесциљно љубим ко киша, као време, ко онај што мења речи а не свет скровити. Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт
Петровић, Растко - АФРИКА
Не верујем да се иједан савршен систем може применити у изучавању њега. Ја наводим, дакле, само оно што сам као путник чуо у Зегел
Ја не верујем да је ту нека специјална неспособност за бројање, не верујем чак ни да су узроци због целокупне менталне деформације —
Ја не верујем да је ту нека специјална неспособност за бројање, не верујем чак ни да су узроци због целокупне менталне деформације — која, разуме се, постоји — већ да брза граница бројењу
„Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!“ Нисам га убеђивао, прво, да у то не верујем, а онда да не желим забуне које су срачунате на то што црни не могу све разумети.
Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну
Има уфитиљену шишку наврх главе. Жув му објашњава да ја верујем у његове фетише и моћ Сумангуруа, и да га зато молим да принесе жртву за мене.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али тишти и сама помисао на ову црну могућност. да верујем у Бога, сад бих це тако толло молио y овој ноћној самоћи, за тебе много напаћења Србијо, за тебе српска сиротињо, што
се ови чопори свиња по закону о реквизицији редовним путем реквирирају од становника; јер, право да вам кажем, ја не верујем да се овако међу војницима неће наћи доста и таквих, који ће од те ствари направити трговину, тј.
агитацијама, а веле да је тај »мудри« распис »концептовао« тадашњи министар просвете Стојан Новаковић, али ја то не верујем. — Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш?
одозго... О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну
Не, не, ја нећу у то да верујем, па ма ме како Алекса уверавао да су његови извештаји поуздани. Али иако нећу да поверујем, хоћу да задржим толико
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли? — Верујем ти! Јер с’ и мени кашто чини, Усред ноћи сам стојећи, Кô да чујем слатке гласе, Кô да чујем миле речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
човек то не може да објасни другим начином, него да каже: судбина. Нема смрти без суђена дана. — Ја у то не верујем... То је само пуки случај — вели Драган. — Случај?... Приликом одступања, тамо још код Смедерева, кренемо ми на јуриш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила. О, правдо божја и истино света!
Да ли би се смела саставити антологија старије српске поезије без Пачића? дубоко верујем да би то била неопрезна, неопростива и груба погрешка, уско доктринарска и без респекта према поезији; без респекта
сам у књижници српских ђака на лицеју евангеличком нашао збирку Хомјаковљевих песама — танка жута књижица, у којој не верујем да је било ни 50 песама. То ми је можда била прва руска књига коју сам видео.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: То ти верујем... Али Венецији треба помоћи. Хиљада треба бар да изгине За спасеније морске краљице, Хиљада равно.... Ђурашко!...
Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Ти си једини Коме у овој земљи верујем, Пред тобом нећу ништа тајити... КАП.
ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови...
ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сада! Плач не трпим: плач се грозно свети. (1910) ВЈЕРУЈУ Верујем себи у дан искушења, Кад реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон
(1910) ВЈЕРУЈУ Верујем себи у дан искушења, Кад реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења, Погрдних речи вал када ме
искушења, Кад реч се туђа испред мене стави; Верујем себи у дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења, Погрдних речи вал када ме плави; Верујем себи и снагом титана, Заклапам гробља изнурених дана.
дан разорења, Победном песмом смрт кад демон слави; Верујем себи у дане презрења, Погрдних речи вал када ме плави; Верујем себи и снагом титана, Заклапам гробља изнурених дана.
— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бака
— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује,
Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује, Верујем себи у часове чаме.
Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује, Верујем себи у часове чаме.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити.
ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из 'апсе. СПАСА: Низашта, бога ми, господин-Жико, низашта. ЖИКА: Знам, де, верујем ја теби; а оно што си протурао лажне динаре, то је онако, више шале ради.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан. Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха.
Да, загледали су ме са свих страна као неку ретку чудну зверчицу, и верујем да су сви ти мушки погледи, о које сам се саплитала тих дана, били пуни жудње.
То је готово спрдња, светогрђе у сваком случају. Не верујем да је то Јакос урадио намерно. Не, он је био прост човек, простих назора и разговетних мисли, није био мрк и натуштен,
Није чак понео ни свој сликарски прибор. Верујем да га је мени оставио, прећутно, уместо опроштаја. Често мислим на њих, лепу Јању и горостасног Ћирјака, то двоје
силни потрес и како је било могуће да један тако сталожен и разложан човек до те мере изгуби разум због једне женске. Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог?
Једно време владао је мук, а онда су почела ишчуђавања, полугласна шапутања постала су гласнија. Не верујем да је постојао неко на Кули ко се уздржао да макар нешто не зуцне о томе.
Била је то нека врста излива љубави. Верујем да су избацивању тога слова највише кумовале жене, али није искључено да су оне с те стране биле подржане старцима
Говорили су да је била умирена, чак спокојна. А Никанор каже да је приметио њен кратак смешак, но ја му то не верујем. То би било сувише чудовишно. Богдан Склопила је очи и прошаптала: „Да ли је ту Доротеј?
Попео сам се горе. Сместио сам се у тесном промајном собичку са отвореним прозорчићима на све четири стране. Не верујем да су разбојници много хајали што их одозго мотри моје избечено око и што их старим хараксалом уписујем у парче
Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку. Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи. Збиља, он их је послао, сасвим равнодушно, у погибију.
Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима. Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења.
Објашњавају ми да је нечастиви навео моје тело на грешну блуд са том девојком. Не знам да ли је то било истина. Не верујем. Ми смо, ипак, само два усамљена, јадна бића, ја — последњи међу монасима, она — прљава сметларка, ђубретуша.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ИСПОВЕСТ И На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи: ја верујем све.
Ил' боље рећи: ја верујем све. На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот
Ја љубим онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је
Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он трепери сада у хиљаду боја и у одблеску Златног Рога. Не могу да верујем да је то она иста варош коју сам јутрос равнодушно угледао.
“ - „Не верујем.“ - „Не верујеш! Како се усуђујеш да тако што кажеш?“ - „Шта друго да речем, но да на постављено питање поштено и
“ - „Шта друго да речем, но да на постављено питање поштено и отворено одговорим: Не верујем!“ - „Ти ништа не верујеш“, рече Тихо љутито, „што ја учим, а верујеш у све што други говоре.
Пре четири године посматрао је и једну велику комету; верујем да ће за вечна времена своје име везати о њен сјајни реп.
Али не у коју од ових четрдесет цркава салцбуршких. Њихови свештеници погледали би ме попреко, јер нисам катодик, не верујем у непогрешност папину и не дајем му дарова.
Још кад би им се исповедио и признао да не верујем у све што попови говоре, ти духовни пастири би се запрепастили. У својој верској ревности, они би зажалили да главно
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Тај много зна кад срце зна лечити, само што му ја не верујем... Код нас тамо, људи планинци кажу да срцу нема лека, ни у младости, ни у старости...
Она ће минути, јер је Бог праведан... Ако би се ипак десило да малакшем, душом или телом, верујем да ће ми Бог дати смрт брзу, да и ја не станем Јулици на муку... А у цркву не долазим просто зато што сам немирна.
Матура је била те године сјајна. Све је прошло с чашћу. Државни изасланик је говорио с узбуђењем: — Господо, ја верујем да ћете ви бити и генерација одабраних, и генерација срећних. Радите даље с вољом и весељем, за добро своје и опште.
Видећете, једног јутра Павла више нема, и ми ћемо се сви насамарити. — Не знам, али не верујем. Одвратан ми је сад већ и тај славни Павле. Исти је као и она његова мати. Ћути и ћуте. — Паланка, лепо да пукне.
Ја верујем безмало у мистичну моћ новца. Новац јесте просто тржишно средство, али новац је и мистични извор снага. Папирни новац
Ја верујем у последње. А кад кажем покрет, узимам реч и појам у смислу Аристотелова места, то јест, да покрет није само промена ме
И у паланци човек има срца. Ја верујем у једину аристократију, у аристократију човекова срца. Дошла је јесен, богата, дебела сремска јесен, кад виногради,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
као што се у Паризу носи; а ја да највише на балу играм; а ја би опет желила да се онај у мене заљуби кога ја оћу«. Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица.
« Само онда, госпоже, кад имају какву тајну на срцу. »Тајну? Ја моју тајну ником не казујем.« Верујем, госпоже, колико мање туђе тајне храните, толико дубље сопствене раните. Тог су мненија и месечне жене.
« Верујем. Међутим, уколико ова госпожа право има, тек ће се онда показати кад моја биографија опстојателно издана буде.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета. — Не верујем! — одговори ми полугласно. — А зашто? — запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи. — Зато што си код њега рђав ђак!
О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом. — Исти почетак као и код њеног мужа. — Верујем — настави она — да вас то изненађује, јер вас буни то што се ја и мој муж иначе лепо опходимо.
“ а Гете: „Више светлости!“ Дакле, јесте ли и ви тако што узвикнули умирући? Ја: Нисам, а не верујем ни ти честити људи, које сте ви цитирали, да су што слично казали. Све су то биографи измислили, или бар дотерали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Таман он пође, а ја се случајно окретох у правцу батерије... Згранем се... Коса ми се диже од ужаса. Очима не могу да верујем...
— А теби је мило да погинеш на Пољу Косову! — упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох... — Пре свега, пита ли вас ко, те сада вадите очи.
И ја верујем да овај искрено говори. Не би био он Црногорац ако то не покуша, ма и у мислима само, па ће после причати како је побио
И ја сумњиво завртех главом. — Ја сам Таса... Нешто сам промуцао, јер чисто не верујем да је Танасије жив. Па још и у енглеској униформи. Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно.
— Сумњам, богами! — одговара мој командант. — Они су вероватно, не, у то верујем сигурно, они су знали да ми долазимо и дочекали су нас спремни.
— Јесте ли видели?... Једну ауф!... Ха!... Ха! — Опа, ђоко! Сад ћеш видети твога бога... О... о... о!... Не верујем! Лежи кец... Ајд сад краљ... Аха... Одрж!... Оћеш људски, свеца ти твога, па ме и други пут прати. Охо...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у јад, У једног себе истинитог и неразлучног, У дизања, отупљења, у неизлечиви
”И знам да је, грамофон кутија, Да ако разбијем постоји један други; И ја више не верујем и не клањам. ”И ја више нећу имати сина, Јер ни отац мене није морао имати, Јер један роб не мора рађати другог, А
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити. — Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја.
Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете... — Жена заплака и погну главу, а Варалица јој стави руку на раме.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још дуже, драга.
О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још дуже, драга.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка Што је хвајде ту теби много и зановетати кад ја ти велим јер не верујем томе таквом твом указу неосвестноме. Видим шта рад си ту дошао са шегом обружити царско и девојачко поштење.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти... Је л’ седма? Добро... Кад ти кажеш, верујем. Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати! Наплати, брате!