Upotreba reči veče u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jedno veče se izdaleka čula rika topova. Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi,

Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan. Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao

A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela.

Disanje mi beše teško, a krv se po žilama jedva micala. Tako me je zastao Aleksa. Kad je ušao, ne reče mi ni „Dobro veče!“ niti što drugo; samo me je zagrlio, a desnom je gladio moje guste vitice što su mi niz tužno lice na zemlju padale.

“ Ja sam ga odvraćao od toga, ali sve uzalud! On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila.

i nepokretnih dobara, uverismo se da imamo na raspoloženju toliko para koliko ovakoj sorti ljudi treba da jedno veče zaboravi bedu i muku svakidašnjega života. Moj predlog beše, naravno, za švajcarski sir.

Nijedan od njih ne reče: „Dobro veče!“ il’ tako što, samo nas pogledahu, otprilike kao na neku stvar koju mrzimo ili od koje se bojimo.

— Dobar veče, gospodo! — Bog dobro, gospodine! I on, sasvim umiljato osmejkujući se, sede do nas; smešio se, a jednako je pogledao

Obradović, Dositej - BASNE

Ukrade se jedno veče od kuće, stane putovati i dođe noću u jednu veliku šumu. U prizorju sretne ga jedan mršav kurjak.

Tada im se pošlje hudra koja ih načne hvatati i proždirati. Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova

Ova gledajući dva vočića svako veče kad utruđeni s oranja dolazahu, rugaše im se, govore|ći da su se u zli čas otelili.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

NA NjENE ŠTALE AMBARE VOĆNjAKE USEVE KUĆE I GROBLjA 79 KOPILUŠA 81 SOLDATUŠA 83 MRKLA JESEN 85 PESMA O ŠIVAĆIM IGLAMA 86 VEČE 87 ŠVALjA 88 III 89 ZAPIS 90 MRAK 91 UČENjE U MRAKU 93 ČELNIK 94 SINGER 96 PROROCI NA KOSOVU POLjU 97 BALAČKO

tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom ovde počiva mrtav tiosav koji je hteo da živi makar

Dođe i veče. Umorili se strelci. Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku. Sa streljanja se vraćamo kući ko s posla, i dok se u kujni

repovima, sad su crni, vuneni, repovi izrasli, sad te igle, crnim repovima, šiju zastave i pokrov za Srbiju. VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu. Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.

Odemo na konake onako umorni od dugog stajanja.” „Pred veče skupe se svi knezovi u Šundin han, gde sam ja (Aleksa) bio na konaku, i nađemo da su pašine reči sve istinite, i ako

” reknu Turci. — „Ja ću mu najpre napomenuti, ali vi svi pomognite mi” rekne moj otac, i pred veče odu Aganliji. I dvorili su po običaju Aganlinom, jer pred njim niko nije smeo sesti, pa i sama ulema, tj.

Glave obadve metne Fočić više sebe na čardak. To je bilo januarija 23. pred veče 1804. godine. Nji̓ova tela stajala su oko 80 fati niže ćuprije na poljicu do Kolubare.

ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi pobegnemo u našu planinu Posovo, i tamo svu svoju familiju sakrijemo, i počnemo misliti šta ćemo dalje raditi.

On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”. Mi izađemo iz čamca, i nazovemo mu „dobro veče”. On polako odgovori: „Bog vam dobro dao, i dobro došli moji soputnici!

Mi to veče uđemo kontromancirati, a prekosutra naše bumage po kuriru dođu nam u ruke. Kad kontromanciramo, kažu nam da nas zove

Godine 1805. razbije Milenko i Dobrnjac Afiz-pašu na Ivankovci, 6. avgusta; natera ga u Paraćin. To veče dođe noćom Karađorđe i Mladen s vojskom; Milenko pomisli da se Turci povratiše, opali iz šanca puškama, dok Karađorđe

s Memedom Vidajićem, naglo udare na šančić, no i hrabro odbiju: tukući se vas dan i sav šanac optekli; dok pred veče neki kaluđer iz Kaonskog Monastira, Makarije, i Petar Moler sa 20 momaka iz šume prospu puške, poviču: „Juriš, juriš,

Turci od vatra pobegnu, ostave pokraj vatri pečene jaganjce, svu veče— ru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virove ubske podave, dosta i̓ i mrtvi̓ ostane, a drugi (se) pod jedno

To sva vojska veće doznade, i kao gromom poražena ono veče sva pobeže niz Savu. Ovim načinom ostanemo ja i kapetan Jovica Milutinović, sadanji člen suda valjevskog, u našem šancu

Vidimo iza leđa gdi Turci pale Banjane i Ljubinić. Pred veče vratimo se i, kroz ljubinske popaljene kuće i pokraj jednoga odeljenja Turaka, dođemo u Takovo Živanu popa-Petrovu, kome

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Istina, sreska je kuća podaleko, za čitavo po sata hoda; ali oni pred veče, kad iziđu iz kancelarije, pođu malo u šetnju, i neće obići a da na svrate.

Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše. Začudo, što ti beše taj učitelj »dostojanstven« čovek!

Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane! A odakle ti u ovo doba?

Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš.

Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš. U kafani »Kod petla« puno.

Ali on je ostao tvrd u svom prvašnjem uverenju, i kad bi pred veče, reče svom momčetu da ode do njegovog čajira i da kaže njegovom čobaninu da večeras dotera ovce k mehani — »jer ih mogu

— Eno ga u voćnjaku, pase. Probudim se jutros, a on vezan za kola tu — isto onako kao što si ga ti ono veče vezao. Simica nemade kad više pitati, nego poleti naniže u voćnjak... Prošlo je skoro pet meseci.

Dugo je spavao kao zaklan. Kad se probudi, požali se kako ga bole krsta i kako mu je zima. Kad bi veče, spopade ga kao neka groznica i trabunjanje — ništa za se ne zna.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio. U samo veče zatraži vode te ispra usta, koja mu behu, od silnog duvana, ogorčala... 3.

Kraj mučnjaka stojao je čovek, sav beo od paspalja. Stanko ga poznade i priđe mu. — Dobar veče, čiča Devo! — Bog te čuo! Ime mu Gligorije.

Hajduci se napiše hladne vode, pa se nalaktiše i predadoše svaki svojim mislima. Veče se spuštalo lagano kao smrt. Suton je ocrtavao predmete u daljini.

— Biće! — Hvala milom bogu!... Ja sam mislio da ćemo se ono veče puškarati kad ti ono oca izbavismo; ali nam se ne dade! Ono upravo i nisu bili Turci nego neke babe!...

Kažu da su i vojvodi Đorđu suze udarile!... I već ožališe ga. Kad jest!... Taj ti sin pred veče izašao iz čestara, uvijen kao bula, pa pravo vojvodi Đorđu... — A što se uvio? — upita Jova Jurišić.

Na pragu ih dočeka Miloš gologlav. — Dobro veče! — Bog dobro dao! — Raduješ li se gostima? — pita pop Miloje. — Dobrim svakad! I pozva ih u kuću.

— pita Aleksa. — Čini mi se, idu... I zaista, na kapiji se pojaviše: Surep, Zavrzan, Jovan i Jovica. — Dobro veče! — povikaše. — Bog dobro dao! — A pobratim? — upita Stanko. — I on će skoro. Očekuje Ivanka iz Sarajeva. — Jeste.

Stade onako divan i ponosit, pa viknu: — Dobro veče!... Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi.

Eto... ja ću decu malo zabavljati... I priđe dečici: — Hodite baji!... Dan je prolazio u radu. Pred veče se razdade po malo večere, pa se spustiše na crnu zemlju... I noć ovlada...

Dučić, Jovan - PESME

26 REFREN 127 VRAĆANjE 128 SNOVI 129 KRAJ 130 SATI 131 STIHOVI 132 PESMA 133 SUZA 134 RAPSODIJA 135 MIR 136 RASTANAK 137 VEČE 138 IZMIRENjE 139 PUT 140 GAMA 141 SUSRET 142 REZIGNACIJA 143 SLUTNjE 144 SRCE 145 SIMVOL 146 RASPUĆE 147 OPSENA 148 KNjIG

Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih

Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan.

I kad u to veče što sve većma mrači, Približismo usta što ledeno ćute, Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači I taj svaki poljub smrt

Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.

I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako. Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom.

ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na stazi, Gola, i sva stidna, bez smokvova lista.

Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na stazi, Gola, i sva stidna, bez smokvova lista. Veče će joj tiho da okupa telo U mirisu ruže i u čistoj rosi; Mesečina mirno da posrebri čelo, I ponoćno inje da prospe

NOVEMBAR Raširilo se u nemoj visini Jesenje nebo, olovno i prazno. Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno. Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju.

Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od morske

zlatom i purpurnom svilom: Izgleda duh strasni Dioklecijana Nad dragim se morem dalmatinskim širi, U sunčano veče jednog Carskog Dana.

U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ali jedan vijor! Pa Stanke se sećam! A i kako ne? Sećam se onoga prvoga večera što sam proveo u njihovoj kući. Ah, to veče! Ušao sam, neviđen, u predsoblje. Od velike sobe su bila vrata širom otvorena. Ona je sedela za klavirom.

U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče. Večeramo, on turi čibuk pod levu mišku, zadene duvankesu pod pojas, pa hajd!

Ne znam ja šta je to. Kad on posle uđe, ja počeh hrkati, i moja se sestra učini da spava. Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja. Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca!

” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s Peštom.

Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne dvojke; a

To veče, kad sedoše za večeru, poređaše se ljudi po starešinstvu, kao i obično. Osim Radojke, žene nije bilo nijedne.

” Ali jedno veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta.

Od to doba učitelj posta još veća ćutalica i još osamljeniji. Jedno veče pisao je nekom svome drugu: „... Boš posla! U narodu se ne može ništa učiniti.

Svaki dan iščekivasmo Marinu poruku za kola. Ali dođe i Petrovdan, a pisma od nje nema. Jedno veče, treći dan po Petrovu dne, vraćaju se ljudi s rada, pa stoje pred sudnicom i govore nešto o pušnicama.

Nema tu onoga što sam ja mislio, a naposletku i ne treba. A šta sam ja i mogao misliti? Da me... Budalaštine... Celo veče sam proveo s njome, a posla pune šake. Bolje bi bilo da sam što pametno radio, nego što sam piljio njojzi u oči.

Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jedno veče hodali smo opet zajedno. Govorili smo francuski. Pored nas prođoše dva pruska narednika.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A kako su živele popadije, tako su lepo živeli i popovi među sobom. Malo koje veče da ne prođe a da ne ode pop Spira pop-Ćiri, ili ovaj onome.

Pa tako je to bilo i leti i zimi. Eto baš u petak, kad i otpočinje upravo ova naša pripovetka, čim se spustilo veče i večerali, dig’o se pop Spira i pregrnuo popadijinu zimsku veliku maramu, kojom se obično služila cela kuća a u

— Pogledam ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti

Gospoja Sida naučila da prid veče posedi prid kućom, al’ ne može da gleda kad se šeta frajla Melanija i gospodin Pera, pa gospoja Sida protolkovala to

A gospoja Sida onda k’o veli: »Kad ti mene sekiraš pesmom, ja ću tebe muzikom! Da vi’š kako ja umem!« I jedno veče dođe lepo Šaca, onaj što sam ga malo pre spomenula, sa čitavom bandom bleh-inštrumenata, gajdi i drugih inštrumenata,

I baš se o tome u petak pred veče razgovarali, kad uđe pop Ćira, a za sobom unese sanduk i one mnoge nakupovane stvari. — A-a-a!

— reče mećući šlofkapu na glavu. Uostalom, ta joj je želja sasvim izlišna bila, jer gospođa Persa je još to isto veče — kad je posle večere, pošto je pop Ćira legao, merila i krojila kupljeni flanel — to isto veče čula je od Erže sve što

Persa je još to isto veče — kad je posle večere, pošto je pop Ćira legao, merila i krojila kupljeni flanel — to isto veče čula je od Erže sve što je bilo kod pop-Spirinih.

— One su se svako veče nalazile, i tom prilikom su između ostaloga još i saopštavale jedna drugoj sve što se u kući jedne ili druge kazalo,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kad su već gotovi bili, opet. uđu u sobu da promišljaju kako će vizitu praviti. Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči.

da vidi iluminaciju. Načuje još i to da miraz nije baš siguran. Odvaži se celo poznanstvo prekinuti. Pred veče hoda oko kuće Mileusnića da vidi majku. Majka i Milevina sestra spaze ga i zovnu ga unutra.

Vrate se kući. Baš su se dobro proveselili ono veče. Ljuba je postao sa Jocom i Ružičićem „per tu”. Sutradan raziđu se. Ljuba se srdačno od Julke oprostio.

Marko, kad to ču, razjari se. Teško berberinu! Marko ide PO sokacima s korbačićem u ruci. Jedno veče susretne se sa Perom berberinom.

I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru berberina. Siroma’, skrhao nogu, glava mu razbijena.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Evo osećam lepo, kako me miluje crno krilo gavranovo”. Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući.

druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno nekih oficira, sve sami protekcionaši i svako veče šetaju pored kuće i drsko gledaju u njene prozore.

U veče se od njih ne može s mirom proći jer zadirkuju, a neki bacaju i konfete kao na karnevalu. Cela varoš zna, u ostalom kako

jao meni sve mi te crne i prljave slike izlaze na oči. I ono isto prvo veče, kad se sve nešto upljuvano, gadno i smrdljivo, stalo razvlačiti i lepiti po mojoj detinjoj duši, te ni posle godinu

Ono je, od prilike značilo ovo: ja pošteno otaljah ovaj život. Dakle, tako je on zevao izjutra, u podne, u veče, noću kad se probudi i uvek kad se seti onoga što je za sobom ostavio.

Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska, mora da daje pôdnju. A sutra dan obriše brkove, poljubi se sa ženom Cvetom i krane u ime Boga.

Afrika

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina. I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.

17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima.

“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.

Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova,

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi,

Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima. I, ako se sve svrši to veče samo groznicom, glavoboljom i povraćanjem on smatra da je odviše malo platio za svoju nesmotrenost.

Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka. Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom

Oni svi spavaju jer je za njih ovo veče suviše hladno. Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature

Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.

Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko nas.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A ona bi se smejala i usedala. Naučila je to, kaže, od Pavla. Pred veče, celo bi se društvo Isakoviča vraćalo, umorno, sa jahanja, duž egzercirišta, alejom jablanova, pored barutana.

Tiho se ljuljao i izgledalo je, svaki čas, da će se onesvestiti. Pred veče, tužilac Komande predložio je smrtnu kaznu.

Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je napolju bila strašna zima, uz plamen panja na ognjištu, ispričao po nešto, o tom svom bekstvu, od kirasira.

Danima i noćima, Isakovič se skrivao po vrbacima i nije zalazio u sela. Približavao se samo, pred veče, katkad, vatrama, u polju, naročito kad bi, kraj vatre, ugledao siluete žena.

Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo. Sve je nešto sa njim šaputao, brižno.

Oni se sele u Rosiju, a nagovaraju, da pođe, i njega. Gospoža Evdokija ga tek sad, pred veče, poče da zapitkuje o tom kakva mu je bila žena, je li bila lepa, i crnka, ili plava?

Gospoža Evdokija stajala je u prikrajku. Bila je, to veče, u drugoj haljini, lakoj, letnjoj, skoro providnoj, imala je plavu krinolinu, posutu šljokicama, kao pahuljice što su.

Mucao je kad su ga nešto pitali. Bio je sav sretan, što se to veče, pri stolu, pojavilo i jedno novo lice u kući, mladi veterinar ergele grofa Para, koji se zvao: Josef Edler von

To je bio čovek u crnom odelu, mio kao devojka, a svirao je u flautu. Trpeo je svaku šalu, koju su, to veče, na njegov račun, zbijali. Božič se derao i pitao, glasno, Isakoviča, šta su on i njegova žena u bašti radili.

Igru, koju devojčice igraju u Beču, kad igraju lopte. A počeće ona koju budu izabrali, to veče, kao najlepšu, među Venerom, Junonom, i onom trećom, koja je ocu iskočila iz glave.

Mladost će uvek pobediti! Isakovič tada pomisli da nema šta više da gleda, to veče, u tom društvu i da će najbolje biti da se on izvuče, tiho, neprimetno, i ode da spava.

Kao da ih je bilo obuzelo neko noćno ludilo, društvo kod Valdenzera to veče, nije se razišlo, ni posle takvih, društvenih igara. A pri odlasku na spavanje, još je dugo, u vratima, brbljalo.

Teodosije - ŽITIJA

I tako rastavši se sa njim, iziđe od njega, jer beše već veče. Došavši u svoj šator, podigavši k Bogu svoje prepodobne ruke, iz dubine duše moleći se i pomoć proseći, reče:

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Kakvo to stradanje? — upita mačak Tošo. — Još pitaš, brate mačkolave! Svako veče ovamo se iz planine spušta strašni medvjed Kruškotres Kukuruzović, grdna izjelica.

Zaista, čim pade drugo veče, meni vezaše oko vrata podugačak kanap i pričvrstiše ga za jednu vreću u ćošku. Još su pažljivo izmjerili da li mogu da

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe.

Mi nismo bili gluvi, pa ipak nas voz to veče zamalo nije pregazio. Bio je to jedan od onih što prevoze drvo, ugalj, krečnjak, nimalo otmen voz, sve u svemu.

Osetih Rašidu sasvim blizu sebe. Veče je padalo naglo, kao što pada zavesa u pozorištu. Videli smo kako se u Karanovu pale svetla, a onda je nešto dalje,

Za prevaru se kažnjava, to je treće. Tako je prvi put pomenuta reč kazna. Zatim sam je to veče čuo još nekoliko puta, ali nisam naročito obraćao pažnju na nju. Sve što nam sada treba, Greta, to je san.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati.

Tako u razgovoru nastupi veče i večera je tu. Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto.

Posle odmora krenu se i, tako putujući, dođu do poljske granice, do sela Z. Bilo je već veče. Na liniji, na putu baš kuća od armicije. Poviče neko: „Stani!

Gospodar Sofra prelomio se; bar će izbliže poznati kuću Polačekovu. Gotov je. Sutradan pred veče dođu u Š. i otsednu u birtiji kod ,,Belog konja”. Tako se ta birtija zvala. U selu Š.

Tu je i dan bala. Šamika se ne pripravlja; može ići onako kao što je sad obučen. Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju. Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu.

Tako se donekle razgovaraju, pa se Čamča preporuči i ode. Pri polasku još reče: „Nećete se kajati”. Kad pred veče, jave ženskima kuda će. One su gotove. Mesojeđe su, pa jedan dan može se propustiti. Neće se kod kuće večerati.

Ocu još neće da kaže; ide kod Čamče, da se malo razabere. Pred veče dođe kući. Ne može da večera. Otac pozna njegovu promenu; pita šta mu fali. — Evo dobio sam pismo od Polačeka.

, u kuću Polačekovu, najpre ode u štalu, sastave se sa kočijašem s kim je već poznat bio. Vreba frajlu do pred veče, ne može da je vidi, a dan već prolazi.

Pred veče kišovito vreme, hladan vetar na Dunavu, ni pred dućanom nema nikog. Šeta se po dućanu, kad eto Pere sa još dva lađarska

Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema. Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče! Otac se ne odazva. — Dokle ću ja bećar biti pokraj vas? Otac ćuti, prekrstio na leđima ruke, pa se šeta.

Pa kako živi Šamika? Na balu pojede jedno dva jela, koju čašu vina. Kad je sam kod kuće, na podne dva tri jela, na veče jedno jelo, parče sira ili ma šta, čašu dve vina. Nikad niko Šamiku pijana nije video. Nikad Šamika gadno psovao nije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u baruštine, ali je ovde proletnje veče rastapalo ih u beskrajno plavetnilo.

Kad se u gradu doznalo kako je puk kažnjen, obuze sve živo neka luda strepnja. Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače. Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha.

Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha. Veče je međutim prolazilo mirno i puk je samo cvileo i zavijao celu noć, pod gradom, kao prebijeno pseto.

Spremao se da u zoru pođe dalje. Iduće logorište bila je varoš Radkersburg. Oficiri, međutim, behu to veče gosti u dvorcu pečujskog biskupa, koji je znao jezik puka, jer je u okolini imao na hiljade vernih svojih Slavena,

Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke. Milujući kažiprstom svoj kukasti nos, očekivao je da vidi šta će moći biskup.

A šta je ona primetila, i mislila, to se nije videlo ni na njenom licu, ni u njenim očima. Tek kad jedno veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u kojoj se inače pekao hleb, i, pomisli

Bila je lepša nego pre ikada. Tiha i drukčija, ona ga rukom često dodirnu, a jedno veče, pri otvorenim vratima, tako da je mogao da gleda, presvukla je svoju novu, mletačku haljinu. Lagala je.

Dan je bio za njih, a veče je bilo za njega. Za njega nije bio onaj kikot, ni ta ćeretanja, ni sve to. Za njega je ona imala i drugi glas, i drugi

Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla je kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori.

Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna. Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.

jarkove, i učeći nove vojnike da bacaju čitavu malu burad baruta u rovove, oznojen i barusav, on je dolazio tek pred veče da povede ženu ma kuda, jašući sa njom, katkad po celu noć, kroz polja, šumarke, bregove i zvezde.

Prvi dan njenog brakolomstva učinio se gospoži Dafini Isakovič, zbilja, beznačajan. Pred veče, ona se oseti iznemogla od iščekivanja da se nešto neobično dogodi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“⁵ Devojke za udaju na Timoku svoju sudbinu odgonetaju sledećim postupkom: Na Badnje veče devojka iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje što se u kući

Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a doba dana je — veče.

Ni ovo nije slučajno: ovi dani u nedelji i veče predstavljaju „nečisto“ vreme koje je upravo stoga pogodno za opštenje sa demonskim silama.

Ovde je značajna i dihotomija jutro/veče. Deca rođena izjutra biće zdrava, napredna, srećna, a rođena uveče, biće zle sreće i kratkoveka.

Vuk to dobro zapaža u svom opisu ovog običaja: „Susjedi za sedam dana dolaze svako veče u kuću porodiljinu, jedu, piju i pjevaju cijelu noć, kad im se zadrijema, smenjuju se, tako da je jedan dio uvijek budan

¹³⁸ Zaštite radi, da bi pridobila suđenice i učinila ih milostivim, porodilja za treće veče očisti i opere kuću, okupa i presvuče dete u čiste pelene, a i ona sama se lepo obuče.

⁹ U severnom Banatu, a i u mnogim drugim krajevima, veče pred venčanje, priređuje se „momačko veče“, koje se naziva „perjanica“.

⁹ U severnom Banatu, a i u mnogim drugim krajevima, veče pred venčanje, priređuje se „momačko veče“, koje se naziva „perjanica“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ne manje vešt pokazivao se i Božić-Bata; uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično zvao »Adrija«.

Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i pušila. Poslednje veče avgusta uhvatila me je za ruku i prvi put zatražila da je sam otpratim do kuće.

Ali to mi nimalo ne smeta da razumem ovo veče u »Hungariji«, gde je taj četrdesetogodišnjak došao da čuje kako vaša veza ne vodi ničemu. – A čemu bi trebalo da vodi?

Ali, vredelo je! Pogledala ga je prvi put sa ljubavlju. Toliko se trudio da joj ulepša veče u ovom gradu gde su muškarci uvek mrzovoljni i pospani. Zašto da ne? Svi bi joj zavideli na njemu.

Sve oči su bile uperene ka novoj mis, koja uvek liči na tek kupljenu dečju lutku od plastike. Ali ovo veče je odlučujuće — ona to oseća dok prolaze lepotice poput rasnih konja u padoku. Broj dvadeset i jedan (prosta!

I najzad, kad si se jedanput slučajno zatekao u svom rođenom gradu, presedeo si čitavo veče kao na iglama, a onda nisi izdržao da ne iziđeš napolje i ostaviš me sa svim onim svetom samu. E, to je zaista...

Provela je čitavu noć u spavaćim kolima ne sklopivši oka i ceo dan u gradu gde nikog nije poznavala. Čekala je veče, plašeći se da joj je umor od putovanja ostavio tragove na licu i da ne izgleda lepo.

Matavulj, Simo - USKOK

— Ne može se, dok se ne svrše naši običaji na večerašnji veče! A to će biti odmah! Svojima viknu: — Milice, daj vidjela! Pohitajmo, vjere vi, prije drugije! Đeco, ho’te za mnom!

Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče! Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki

Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče! Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan!

Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.

Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no ’vako, ali ti si putnik i izvanjac, pa je tebe prosto. Ovo su ti naši običaji naveče Božića.

? Kad je još to bilo!? A-nu, sjedite, pa zborite! — Nećemo no ovako — povrnu starac. — Ti znaš da se na večerašnji veče ne dolazi na posjed, no da ima biti druga rabota! Mi smo umolnici! — Ako je tako, evo ću i ja vas slušati gologlav!

u njihovu pričanju i vladičinijeh dosetaka i blagih šala, od kojih ćemo navesti samo jednu: — Jednog ljetnjeg dana pred veče izide vladika iz manastira na gumno i sjede.

— Ene! — učini vojnik Ceklinjanin. — Što? Zar si zebao u nas? — Jesam. Namjerih se jednom onamo, baš zimi, pred veče u jednoj od prvijeh kuća. Primiše me. Sjedoh kraj ognja s još desetinom domašnjih. Kami bješe oganj!

Moj stric išao je jednom onamo da sudi. Pričaše: „Odoh onamo da kmetujem. I častiše me. Prvu veče zaklaše njeku crklotinu — a i čim će da se utovi stoka u onom kršu?

— reče knez, pa premetnu razgovor na druge rabote! Vladika se pred veče vrati u manastir. Poslije njekoliko dana knez otpravi Stijepa Mrkova u Kovsku krajinu da dovede zidare.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni, Republiko, stvorili

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Predmet je istraga poturica u Crnoj Gori, crnogorsko Badnje veče u početku XVIII veka, koje je u njegovim očima značilo rađanje slobode crnogorske i srpske (i zato se delo prvobitno u

i 1817. Kopitar je posvetio aktivnoj saradnji na Srpskom rječniku. On je Karadžiću dolazio svako veče, i duboko u noć Karadžić je čitao zabeležene reči, objašnjavao ih, a Kopitar prevodio na nemački i latinski.

Milićević, Vuk - Bespuće

Kad je izišao na peron, veče je bilo ugodno i svježe; oblaci se bili sasvim izgubili; nebo bilo prošarano zvijezdama.

Kunjaše čitavog dana. Pred veče napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalaštine i crne misli s kojima se gonio nekoliko mjeseci, i

Sremac, Stevan - PROZA

kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku opštinskom, prilikom jednog serkla — koji je mnogo ličio na literarno veče — u kazanici Krstosija, špekulanta u selu. Kad pođemo povijarcem, onda vidimo u prisoju selo Maksimovo.

Radičević, Branko - PESME

Nikad nije vito tvoje telo Ruka moja mlada obavila, Ni s' u tvoju usnicu upila Moja usna ikad, čedo belo! Tio veče kô da te donelo Sred anđela sa božija krila, Uma s' divno meni pojavila, Uma divnu veče te odnelo.

Tio veče kô da te donelo Sred anđela sa božija krila, Uma s' divno meni pojavila, Uma divnu veče te odnelo. Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu širokom, Sam sa noći tavnom, al' bez sanka.

O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez prestanka! Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se jasno, I kudgod si, brate, pogledao, Sve si divno videti mogao,

Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.

Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.

! Kratko je doba, eto ide veče, Zlaćano sunašce već zapadu teče, Tavna će nojca skoro ovde biti, Pa će mi drago sve tamom obviti.

Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta obali — Samo nadu neka mi ne svali. VIII Veče dođe, eto mene tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna,

“ Tako putnik trudan reče, Al' kako je pusto veče, Kako l' cveće lepo miri, Kako l' vetrić tio piri, Kako l' reka ta žubori, Nemoj jošte kô da zbori, I on uze

Ali škripe kujni vrata: Ko li i otvara? Uđe neko: — „Dobar veče!“ — To je baba Mara. Tek je deca opaziše, — Ta samo i gledaj! — Skleptaše je: „Baba-Maro, De nam pripovedaj!

zveči Kroz noći kade plovi bajni muk, Umilno vrelo žuboreći ječi, Zefira jošte lakokrili puk, Kad njija u veče rosni trave stas: Al' umiljati j' bio njezin glas. 16. O lepi vi iz usta njeni baji, Kad sedismo mi vako obadvoje!

21. Sa suznim gledom gledala je veče, Ka meni zatim, a u moje oko, I vidi da i meni suza teče; Ka nebu posle gledaše visoko, Nijedno od nas reči ne

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Zar i sam nije vezan uz tešku crnu zemljicu? — A onda, kad veče priđe, moj Rade, kad se javi prvi dašak vjetra, ja ti se za tren oka premondurim u drugo čeljade.

Valjalo bi tu namaknuti pred oči kakvo mlako jesenje veče u kome šušti prezreo kukuruz, naliježe na ramena jezero zgusnutih zvijezda, a dušu izvlači ojkava pjesma nevidljivih

Ispitivao, pipkao i konačno se dosjetio. Ne bi to bio stari Spase kad ne bi bio takav. Na Ilindan, pred veče, vraća se Spasoje s crkvenog sabora i referiše starici: — Bako, nikom ni riječi o ovome što ćeš čuti: danas na zboru

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Nikad više ni u senku moje kuće da ne uđe! Razumeš? JUSUF: Ma ajde! Ti bi sad hteo da te ja celo veče odvraćam od onog što i ne želiš da učiniš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka. — ’Bro veče! — veli tiho, pa kad te vidi zaspalu, sa opuštenim rukama i zavaljenom glavom na materinu krilu, ona se prepadne od

Hoću! I ošinuvši me sjajnim, srećnim pogledom otrča zanoseći se. Vratih se. Topih se i nestajah. Bejah lud... Veče pade. Mesečina iziđe. Nisam znao kako sam večerao. Zalogaji mi zapirahu, ruke drhtahu a prsti behu oznojeni.

Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve. Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše...

Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu. Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!“ to krkljanje posta jače i pretvori. se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo!

Sutra je Đurđev-dan! Veče. Na nebu sija mesec, a ja sedim na pragu i pratim njegovo jurenje preko oblaka. Prosula se ona slatka, puna čežnje,

— A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a? — Ama, teto!

— ’Bro veče! Radite li? — upita on tiho i nekako plašljivo. Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula.

I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću.

Ali jednog dana pade u postelju, i ne diže se više! Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo

Jedna udata, druga umrla a treća još dete. Kao što rekoh, došao sv. Arhanđel, a oni slave. Još pred veče došao najstariji im sin kod nas, doneo „pangur“ rakije i jabuku, da nas pozove na „slavu“ i večeru.

Valjda se bio raspasao, pa se sad stezao onim svojim dugačkim pojasevima. Na naše: dobro veče, kako ste?... samo odgovori: — Eto... — I opet nastavi da se uvija i steže pojasevima. Uđosmo unutra.

I, sva srećna, poče da drhti, osećajući kako ono što je čekala nailazi, ostvaruje se, lepo, dobro... U tom počelo veče. Onako isto u igri, neosetno, tamno, meko, dan se izmicao, a noć je dolazila. Svet se pomalo razilazio.

Kostić, Laza - PESME

D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED

Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke? »Gospođice, dobro veče!« Želja moja curi reče: »Na toj zimi, lele meni, Tako lako odeveni! »Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!

Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?

Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?

„Dobar veče!” avet me pozdravi; poznajem glas: kô ponoćnoga vetra piruk, kad inje stresa s vrba nadgrobnih; poznajem glas, tako je

„Dobar veče!” i ispod pokrova koštanicu mi pruži u pozdrav; prihvatim je i stisak leden joj sveg ukočenog oprosti me strâ.

” i ispod pokrova koštanicu mi pruži u pozdrav; prihvatim je i stisak leden joj sveg ukočenog oprosti me strâ. dobar veče!

” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista!

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho pa krene ovce n pođe u grad

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre ni jedan nije mogao.

Tek što ona roba sakrije, al eto joj sinovi rupiše u sobu i progovoriše: — Dobar veče, mati! Mati im odgovori: — Bog mi vas pomogo, deco moja! Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli?

Džomet ode na desnu a tivtiz na lijevu stranu puta. Džomet idući tako putov'o je cijeli dan. Pred veče stigne blizu jedne varoši.

Čovek onaj ušavši u kuću nazove domaćinu: — Dobar veče! A domaćin mu prihvati: — Bog ti dobro dao! — pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide,

On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime n pođe dalje da traži Usuda. Idući tako, posle dugoga vremena jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u jednoj kući da ga prime na konak.

Kad domaćin to čuje, kaže ženi, a ona odmah umije i očešlja svekra i svekrvu, pa ih lepo preobuče, a kad dođe veče domaćin ih posadi u začelje i prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima dâ.

taku silu ima, i gledajući kako pijanice za njim ginu, namisli da ga jednom i on ogleda; i tako zapovjedi te mu jedno veče donesu najljepšega morskog vina, pa se dobro napije.

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i ne našavši je na onome mjestu stane je zvati: — O, Patila! O, Patila!

Utom dođu u vodenicu. Taman oni seli i to govore, a Ugursuz iz stvari te na vrata: — Dobro veče, Ćoso! Ovi se ubezeknu, pa ga pitaju: —— A gde si ti bio, Ugursuze! Vide li gde mi izgore kuća?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

POZORIJE 5. SRETA, PREĐAŠNjI SRETA (malo nakvašen): Dobro veče želim, milostivi gospodine. TRIFIĆ: Bog ti dobro dao, Sreto, šta mi ti dobro nosiš?

Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6. PELA, PREĐAŠNjA PELA: Dobro veče želim, milostiva gospođa (Poljubi joj ruku.) SULTANA: Jesi li ti Sretinica? PELA: Jesam, milostiva gospođo.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— svojoj ženi koja je baš kazala da je veče prekrasno, svi oni. Tebi govorim šašavice, kud zijaš! Dakle, drage moje devojčice, nije uopšte važno imate li

Pronađemo se negde pred veče! I to zbog toga što matori nije stigao od silnog uzbuđenja da ispriča maman kako su ih (to nas) izbacili iz ranije

Eto na šta sam mislila gledajući to veče kako najpre Francuz i Francuskinja svlače odeću sa sebe i pokušavaju da šokiraju fini svet radeći pred njima ono, a ono

Provališka! Nemaju pojma šta da rade sa mnom! Bogami. Sve su već isprobali i ne vredi! Najzad, pred veče, u moju sobu ufurava bakuta. Njoj je, dakle, pripala čast da me obavesti o mojoj daljoj sudbini.

kanconisimo italijanske krave — uopšte, sve nagrađene krave koje su: u štali ljubavnice, u dvorištu lepotice, a pred veče mlekonosne — čime, dakle, ispunjavaju sva tri potrebna uslova za idealnu kravu.

A ovde? Ne razdvajaju se dok jedan ne padne mrtav! Stvar časti! Eto, neko veče, Čarli, sam si video: bio si ispod stola, lepo si mogao da vidiš — ufuravaju mi u kuću, iako se nisu najavili

Trljam sumanuto stakla, maman karoseriju, matori točkove, a bakuta istresa navlake sa sedišta. Provod! Pada veče i, totalno isposvađani, sedimo ispred televizora. Niko ni s kim ne govori.

Plaža je odmah ispred kuće. Ne skidamo po čitav dan kostime. Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina.

Sok? Jeste, sok! A ja sam uzela princes-krofne. I zamislite, to vam je koštalo samo ... Mogli bismo da jedno veče izađemo zajedno?

kaže da televizor u bojicama košta milion i po, a teča Mita mu onda kaže da bi im on za tu lovudžu farbao lično svako veče stari crno-beli ekran: kako ko hoda, on bi za njim sa četkicom i vodenim bojicama!

Ne volim da se osećam kao neko kome je glavni cilj da produžuje vrstu! Kako? Treba celo veče da slušam kako je „ona nestašna, ali strašno inteligentna“!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom.

U četvrtku pola petka. Žubor kreča među snima: stara kuća kraj Budima. Otisnuto sa površi o bokal se veče skrši, pa se digne, rastalasa kao žito koje klasa. Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka?

Pantelija, Čip i Bata. (Slik treperi oko gaza.) Otvore se troja vrata a ni Lovre ni Pomaza. Ravna Pešta. Veče tmolo. Sentandrejsko gde je kolo?

NEPOZNATI RAČANIN: GLEDAJUĆI ZLU U OČI Zlo je meni prozborilo kad je vrata otvorilo: Dobro veče, sjajna trepko!... Stižu Trojko i Treperko.

težest, zelen-dojki čaške o rci tarne - stamena a krhka; iz kavez-slova, s imenom i dobro, zavapi vlažna: Modruj, veče modro!

Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...

Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako

„Ipak ću ući! — curica reče i smjelo vrata otvori uska Kuda bih dalje, dolazi veče, sijeva i grmi, evo i pljuska.“ U kući nered, ne može veći, čitava soba dubi na glavi: čizme na stolu, jastuk na

III Pod burnim pljuskom, nebeskom česmom, braća patuljci dolaze s pjesmom, ori se šumom kroz vlažno veče: „Gdje ti je kupus, veseli zeče? Gdje ti je kupus, o, hoja-ho?! Jutros ga rano pojeo vo.

Dok vrijeme zimi pospano teče i staroj kuli prilazi veče noseći sivi veo, kraj male peći, vrele i budne, starac je priče pričao čudne, a naš je mačak preo.

O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti.

Kad odjednom, jedno veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog

Opet, pred veče, ide goveče, ozbiljan korak i oko tužno, kad opet Ćira, derište ružno, krajičak ščepa kitnjastog repa i začas:

A čim ga spaze gde njivom tapa, neka se nađe u osam šapa. Spusti se veče, ovlada tama, zrikavac tiho zriče, a mačak Toša seo kraj Žuće, priča mu stare priče.

U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano.

Silazi sunce, senke se duže, čuje se graja pospanih vrana, sova se javi, spušta se veče, lagano, tiho, bez padobrana. Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet.

Fijuču zrna glasom severca. „Držite — viče — dva ribožderca!“ A kad je veče naišlo burno, oblaci stigli medveđim kasom, deda je tužan po šumi lutȏ, drugove zvao žalosnim glasom: Jutrošnji

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kameni izlazi kuća, prastari, izlaze na same stepenice. Žene sede u vratnicama; mlade nad ručnim radom. — Dobro veče. — Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak. Dižu glave sa veza.

Žene sede u vratnicama; mlade nad ručnim radom. — Dobro veče. — Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak. Dižu glave sa veza.

Dižu glave sa veza. Jedan starac, između nekoliko sasvim starih žena, posmatra svoj povređeni palac na nozi. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Lepo vaše selo. — Da, lepo. Siroto. Prošle zime celo je jezero bilo zamrznuto.

Jedan starac, između nekoliko sasvim starih žena, posmatra svoj povređeni palac na nozi. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Lepo vaše selo. — Da, lepo. Siroto. Prošle zime celo je jezero bilo zamrznuto.

Ne izgleda sigurno ni da je zelena površina jezera horizontalna. — Dobro veče. — Dobro veče. — Izgleda mi lepo to što radite. — Radim po jednom ugledu koji mi je dala markiza.

Ne izgleda sigurno ni da je zelena površina jezera horizontalna. — Dobro veče. — Dobro veče. — Izgleda mi lepo to što radite. — Radim po jednom ugledu koji mi je dala markiza.

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara?

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara?

— Evo sela, — reče žena. Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže. — Dobro veče. — Dobro veče. — Kako je? — Ide, ide! Pristajemo uz sasvim kratak molo na koljima.

Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže. — Dobro veče. — Dobro veče. — Kako je? — Ide, ide! Pristajemo uz sasvim kratak molo na koljima.

Prolazim opet kroz selo. S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo. Kažem svakome: dobro veče! I svako mi tako otpozdravlja. Ispred jednih vrata neki mlad čovek kuje cipelu.

On takođe zastaje i gleda. — Dobro veče! — Dobro veče, gospodine. — Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah se pretvara u samo

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

PROLEĆA 8 PROLETNjA ZORA 10 CVETAK 11 MLADOST 12 U PROLEĆE 13 PESMA 14 NA STENI 15 GRM 16 III 17 VEČE 18 LAKU NOĆ!

III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu

Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je silni janičari isekoše u komade.

Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezir'o sam nasilnike celog sveta.

Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi!

Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

koren nasuprot čudu neispovedivom što nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga nema senke sve rade po svojoj ćudi gladuj evo ti hleba vrati se kući propovedaj druge isceljuj sebe leči Atos

brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od zreline peva od zrele gladi sazrele su klisure i borove igle i srce planine pod

i zlatne šume za koje se nikad ne zna zašto stoje što ne krenu još jedan korak u visinu načinila je Mileševa veče koje pada kao zaštitnica od Valjeva do Kremana zatrpava tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz

Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu

APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA Kad je izgledalo da će da smrkne poslednje veče pre suda mrklini se rascepio um i naiđoše pošasti kao da se nad Srbijom do sada rat nije zbio raspukla se burad

se više ni kopala groblja ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki već misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla i hoće u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Je li, boga ti — priđe mi jedna starica — znaš li gde je Drinska?... Eh, jadna deco. Sin mi je tamo, i ja se svako veče molim Bogu da vas sačuva — stara se zagrcnu. Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada.

Bila je baš to veče plahovita i hladna kiša. Zgureni ispod šatora, slušali smo kako udaraju kišne kapi o šatorska krila, dok su posilni

Nasmejasmo se. A smeju se i njih dvojica. — A u selo komordžije iz štab... baš kuvaju kafa. A Tasa kaže: „Dobro veče“, a i ja kažem. A onaj čučnô i meša, a pokraj njega dve kutije pune sa šećer i kafa.

Pred veče komandant bataljona odazva komandire četa. Po povratku komandiri pozvaše svoje vodnike, pa i mene, kao osmatrača artiljer

Dan smo proveli na miru. Sedeći na poljani, imali smo utisak kao da smo na nekom pikniku. Ali pred veče dođe ordonans iz diviziona sa zapovešću da se baterija spremi za pokret.

I tako dalje. Priča se ponavlja. OTMICA Poizdolazile su porodice ženjenih pešačkih oficira i pred veče bi oživeli drumovi...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Naprotiv, reši se na otvoren inat, nadajući se na moćnu zaštitu pisarevu. Jedne subote u veče uđe Stojan u Ljubičin razred.

Ali se osećaše usamljen, bez igde ikoga, bez pomoći i saučešća... on zna da bi se i sam pred veče krenuo Velji, rizikujući da i njegova žena ugleda masnicu. Ovako je bolje; došao je kao naručen.

I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi se sutra rano mogao nastaviti redovan posao...

svuda ih viđahu seljani usamljene, obično pred veče: i na reci, i u šumici, u potesu po neobranoj kukuruzovini, svi se smeju, prave šalu na račun Gojkov...

I ja ću kopati zlato i sve tebi, sve radi tebe... Hoćeš? A dvorac će nam biti sav od dragog kamenja, pa u veče kad ja dođem s rada, obučem se u skupoceno odelo, kao onaj grof, a ti me čekaš, okružena stotinom lepotica, koje ti

Sumrak se već uhvatio, te mu se ne raspoznaje lice. — Dobro vi veče! reče on, prišavši Ljubici. Ona odmah poznade Bogosava, i sledi se, jer on nikad ne dolazi uzalud, a retko kad da dođe

Vlajko retko kad i dođe kući, a kad dođe, i to samo u veče, zaključa se u svoju sobu, noći, i čim svane opet ode. On drži da tako mora postupiti svaki, ko hoće da navikne ženu,

znala sam... I snovi crni, iz dana u dan... pa da se poludi od brige. Pred veče, kad se mati i kći skloniše u sobu i ostadoše same, otpoče gorka ispovest.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13. Dobar veče, koledo! domaćine, koledo! Zatekosmo, gde večera, Na trpezi vino pije, Tvoj govedar kod goveda; Krave ti se

brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi doveče, Jer u veče svaka draga sama uzdiše.“ 156. Oj devojko, pitoma ružice! Kad si rasla, na što si gledala?

Opremih ga za kozama, Kad u veče veče bilo, Sve su koze doma došle, Moga draga jadna nema. Uzeh drugu i preslicu, Pa otidoh, da ga tražim; Kada

Opremih ga za kozama, Kad u veče veče bilo, Sve su koze doma došle, Moga draga jadna nema. Uzeh drugu i preslicu, Pa otidoh, da ga tražim; Kada dođoh

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Sofija mu se otrgne i pobegne, Filip ostaje zbunjen. Sve jači vetar. Zatamnjenje.) IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA (Kasno veče. Ugao dve ulice, u kojima se vide APOTEKA, BIOSKOP „LUKSOR”, KNjIŽARA DEBELjEVIĆ.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Smešeći se počast bih šinuo i tiho rekao: Jer sam muško. Posle da je godinama tuda nema. Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi.

Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!

I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče. A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila

Barun je dočekivao Badnje veče i Novu godinu u riječkom Orfeumu. Skidao je igračice do gole kože i sipao u njih šampanjac.

Petar, ne. Ja, sasvim sigurno, ne. NA RIBANjU SA MESECOM Lutajući po Primorju ja sam, svako veče, gledao kako ribarske barke izlaze u lov. Njihovo je vreme noć, kad se svici jave i mesečina razlije po ogledalu mora.

Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna. Voda je svršila svoje menjanje boja, koje ispunjava sve veče i sav vidik, od najplavijeg i najzelenijeg do sivog i crnog.

Imali su odstojanja izmerena. Sa tog brdašca malo se naših u šume iza nas vratilo. To veče, ranjenici su odvezeni tako da su noge i ruke visile iz kola, kao kad telad voze na klanicu. Bio sam se grdno prepao.

Ranjenici koji su to veče odneti u bolnicu odneli su glas o mojoj smrti daleko, tako da je do moje matere, u Ilanču, dopro.

Zatim mi daje dokumenta i pita me, uzgred, jesam li Poljak ili Srbin? Velim, Srbin. On vrti glavom. Sutradan, pred veče, vozim se kolima, kao da idem u Ilanču, jednom dragunskom puku (ako me sećanje ne vara, br. 14) i stižem u mraku.

Taj svet više nema ni kuću, ni domovinu. Malo može da troši i na hranu. Međutim, svako veče je u pozorištu. Jesen je lepa i topla, i mi se kupamo u Dunavu, u Kricendorfu.

Bio je oficir austrijske ratne mornarice i ubijen je to veče pri ulazu u kafanu „Kajzerhof“. Pobunjenici su zadržali i austrijskog ministra vojnog, pri izlasku iz Ministarstva, u

Ali, našto? Oni su ostali isti – lažljivi, bedni, dobroćudni. Pred veče je pred Operom prepuno. Prekjuče su ispratili Pučinija. Maestro je izišao na mala vrata, sav obasut cvećem.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

ništavilo i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pred veče toga istog dana već su se u novinama mogle čitati mnogobrojne rezolucije donete toga dana na rodoljubivim zborovima.

Dok stigoše do kuće ministra predsednika, već i veče pade. Stranca više uneše nego što ga uvedoše u kuću; uđoše svi ministri i velikodostojnici, a masa ostade da pilji

— Može, — veli žena upitanoga — samo nek se čuva da se ija ne odam na kritiku. I opet smej. Često se celo veče društvo pozabavi prepričavanjem smešnih stvari o naučniku.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a

Taman mi hoćemo na osoje, a pred nas iskrsnu konjanik. —— Dobro vi veče! —— Bog pomog'o! — Kako s', Cvejo? — Dobro, kako ti.... a, ti si to, Pajo, otkud ti ovuda?

Pred nas istrčaše snaje ča-Markove, jedna sa lučem, druga prihvata konja a treća, valjad', radi parade.... — Dobro veče!... Živa bila, živa bila, branim se ja, al' ne pomaže. — Ama daj, Boga ti, nemoj da se....

— Ala čudne moje babe, 'oće da je kicoš i uz lonce... — Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad! — Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo.

To beše velika rpa kukuruza, najveća u celom selu, sastavljena iz četiri velike luke i dve njive planinuše. — Dobro vi veče, radnici! — Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav!

Presedesmo celo posle podne, čekajući i ništa ne radeći. Jedva pred veče, kad se već ništa nije moglo ni čitati ni pisati, pojavi se ozgo niz čaršiju gospodin kapetan.

I toga dana i sutra-dan, u ponedeljnik, htedosmo da se porazboljevamo od nestrpljenja. Ko će živ dočekati veče, kad pošta stiže!

Bog da ga prosti, sad je već umro — završi učitelj priču. ZVONAR Spušta se tiho veče. Po celom nebu rasklopio se široki beličasto-sivi zastor od lakih oblaka, pa zaklonio zaranke sunčeve.

Dođe i Kaja kući, a u veče eto ti i č’a Gliše. Kad mu Jula sve ispriča šta je razgovarala s baba Sokom i šta joj je ona odgovorila, on se bogme

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Zalaze iza kulise prepirući se.) XI JOVICA, IVKOVIĆ JOVICA (ulazi kod Ivkovića): Dobro veče! IVKOVIĆ: Dobro veče, gazda-Jovice!

(Zalaze iza kulise prepirući se.) XI JOVICA, IVKOVIĆ JOVICA (ulazi kod Ivkovića): Dobro veče! IVKOVIĆ: Dobro veče, gazda-Jovice! JOVICA: Ne znam kako si ti čuo, ali meni Sima poreznik veli da smo ih premašili za dvadeset glasova.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

GLAVA DRUGA Iz koje će čitatelj videti: šta je sebi Sreta postavio za zadatak odmah ono veče čim je razmestio svoje skromno pokućanstvo u svom novom i skromnom stanu.

— Dobro veče — reče Sreta kad uđe. — Dobro veče — veli ćir Đorđe, a gleda ga čkiljeći očima, a zatim odmah pohita vratima da vidi

— Dobro veče — reče Sreta kad uđe. — Dobro veče — veli ćir Đorđe, a gleda ga čkiljeći očima, a zatim odmah pohita vratima da vidi gde su kola.

od zapaljene buradi odmakli — tek se ćir Đorđe razdera: — Ljubice, mori, poskokni te mi donesi džube; nešto mi zima ovoj veče. Faća me treska, kako groznica! Iska mi duša da se utoplim malko. A ti idi si, pa si spini malko; imaš sutra poslu!

I čiča-Milisavu je preselo ovo veče. Išli su mu pred kuću i vikali: »Ua! Ua! Živela Brazilija! Dole s krntijama reakcionarnim!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pa ponovo zaspao, oznojen, kao sneg kad ojuži, Sa nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.

— Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze? A zec meni na to reče: — Plačem, jer se bliži veče Pa mi valja noć provesti Sam samcat, na hladnoj cesti.

kući, Iz sobe u kujnu, iz kujne u sobu šetao; Ponekad mi je smetao; češće, nije mi smetao; Izjutra je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano

Lavor pun je mehurova, sapuni se ne vide. Još se čuje kako cikću, kako se cerekaju. Prošlo podne, dan prošao, veče ide, A Prnjavorci čekaju li, čekaju... ...

Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče. U ponoć, Mesec obasjava selo. Zec se, u šumi, podvlači pod kamen.

ŠTA SUNCE VEČERA Kada se senke izduže, istanje, Šta sunce večera? — drugo je pitanje. Jeste li videli zapad pred veče, kako pljušti? (Tada se stari ljudi sećaju ratova i buna). U samoj stvari, to sunce ljušti Džakove pomorandži i limuna...

I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče. KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san —

KAP Kap sjaja ko da sledi se u jarku. Zaustavljen je minut pre isteka. Veče je odvelo potok, i sad čeka Sa isukanim nožem u šumarku.

sedam brda, Gde reka usporeno, leno teče A sunce napasa šarena krda — Daleko, iza sedam brda, Uvek je tiho, uvek je veče.

Kad je januar i kad je zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata, Šetkaju, i noć se polako hvata.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Posle trodnevnog putovanja, pred veče, ugledali smo u daljini dugu tamnu siluetu najbližega od Azorskih ostrva, koja se gubila u retkoj plavičastoj izmaglici

Kej je na pristaništu pretrpan sanducima i balama robe. Duž keja vrvi poslovan svet, a pred veče se tu izlazi u šetnju.

Rakić, Milan - PESME

ČEŽNjA Danas ću Ti dati, kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća.

O daj mi, draga, da na krilo tvoje Položim glavu umornu, da sada Slušam. dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih

SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan.

Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati, Dok ne padne najzad sudbonosno veče. Podne, ti si gladan. Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo.

Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što

I ko Leandar, što je svako veče Moreuz tamni preplivav̓o smelo Da dragoj Heri reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda prešao i

Svi Grci nazad! — Evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I tamnomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu. I svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.

Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih. I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓.

sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno zaćute.

Kao san iskonski prohujale sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE 18 BADNjI VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna

SVI IZ GLASA VIČU: Amin! IZLAZE IZ CRKVE I OTOLEN SVAKI DOMA. BADNjI VEČE VLADIKA DANILO I IGUMAN STEFAN SJEDE KOD OGNjA, A ĐACI, VESELI, IGRAJU PO KUĆI I NALAŽU BADNjAKE.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sam je počeo Sofku učiti da čita i da piše. Pokatkad u veče, kad bi dolazio kući, a dole, ispred kujne, među materom i međ ostalim ženama, bila i Sofka, i kad bi mu ona poletela

U veče večeravali bi uz piće, koje bi se u reci hladilo, i uz ono noćno, izdvojenije i jače žuborenje reke, klaparanje vodenicà,

I onda, što bi bliže veče, sve bi to, a i ona zajedno sa svim tim, kao da nije na zemlji, sve jasnije, izdvojenije, sva zanosnije, silnije

Nego, izvinjava se, ona će to poslati pred veče u han gde je ovaj odseo i to još po sluzi. I Sofka po izrazu lica Arnautinova vide kako na njega sve to silno utiče.

Posle, pred veče, kad se poče dan kloniti, bilo je vreme da se ide na groblje. Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši.

Sve, kao umorivši se od dnevna rada i svršivši što je trebalo, počeće da se povlači, odmara i čeka veče, noć. Tek po koje, kao zadocnelo, čuće se krcanje đerma na bunarima, tek po koji bat ulicom.

VI Pred sam Uskrs, u subotu u veče, Sofka primeti kako je, kao i svake godine, došao najstariji | Magdin sin. On, pošto po varoši sve nakupovao što za

I još kada se čulo da je od njega poslat glasnik, dolazili su na čestitanje u veče i duboko u noć su sedeli. | VII Odmah posle onoga glasnika očevog, prvoga posle tolikih godina, na sreću njihovu a

VIII Baš na drugi dan Duhova, u veče odozgo sa „baždarnice“ začu se svirka grnete, koja poče da se izvija i okruglinom i čudnovatošću i nepoznatošću arija.

Otac, pošto se ispavao, digao se oko ručka. Dobro ručao, opet prespavao, i u mrak, u veče, čak sišao odozgo ovamo, k njima u kujnu. Pregledao baštu, dvorište. Silazio je i u podrum.

Samo, kad ovi u veče sa Jusufčićem zaseli oko ognjišta, da večeraju, naoružani, sa puškama preko krila, i sa stražom ispred kuće, ovaj

U veče Sofka, zamorena tim dolascima, ispružila bi se po minderluku, koji je bio u isto vreme i krevet. Magda u siniji, gotovo

Pandurović, Sima - PESME

14 NEMIR 17 ALILUJA 19 NAŠI PEJZAŽI 20 U KOLEVCI SNA 21 JULSKO VEČE 23 SVETKOVINA 25 NjEN ODLAZAK 28 SA SVOJIMA 30 SENKE 37 TIŠINA 38 BOLESNO

Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan. S fakirskom verom dočekao tu bih San dubok, večan, i željan, i nužan, Sâm, lišen

„Al’ ja sam ipak zadovoljna, kada U veče, sve kad snom mrtvačkim spava, Izvadit’ mogu s bolom srce svoje Iz koga lipti krv (puno je jada); Na njemu tvoj je

Naše duše naši su pejzaži. U KOLEVCI SNA Kad sunce zađe, i pokrivač plavi Zvezdane noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I

JULSKO VEČE Po stazama belim ispranoga šljunka Pada letnje veče mirisno i tiho; Nepregledna polja plavoga kaćunka Osvežen je

JULSKO VEČE Po stazama belim ispranoga šljunka Pada letnje veče mirisno i tiho; Nepregledna polja plavoga kaćunka Osvežen je vetrić milujući nih’o.

Mirišu opojno duše poljskog cveća. I nad jedva čujnim talasima rečnim, Nad dušama našim kojim veče prija, Boreći se s tamom, prostorima večnim, Plavi nam Kanopus saučešćem sija. Ti, najdalja čežnjo očiju nam zemnih!

Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.

glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor... Mutna jesen ova Očajno se u nedogled širi, Kada suzi sa svakoga krova, A srce se s propadanjem miri.

NA KAMENOJ KLUPI U mojoj duši šými tako tajno U mrku ponoć i u veče sjajno Neznanih, mutnih želja crni let, K’o jata tica raširenih krila, Prošlosti senke, što je jednom bila, I sada

S glavom na tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca što ispod nas teče.

CVEĆE OVOG PROLEĆA (1913) Zvuče oštri zvuci iz metalnih truba Sudbonosnim poljem, gde krvavo veče Dolazi da sveži trag pokolja istre.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko, govoreći: „Dobri veče, pane!“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!“ Serdar je razumio — otprilike.

Vrata se otvoriše, prije no što oni imaše vremena do poustanu, te s mećavom i vjetrom uljeze čovjek, viknuv: „Dobri veče i na dobro vi doš’o Badnji veče!

što oni imaše vremena do poustanu, te s mećavom i vjetrom uljeze čovjek, viknuv: „Dobri veče i na dobro vi doš’o Badnji veče!“ Za njim uđe drugi, za ovijem još dvojica, jedan za drugijem, svaki ponavljajući one riječi što ih je prvi izrekao.

Ovdje treba objasniti nešto. U crnogorskoj kući, gdje su kajački, (ili kako se amo govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se poje; a kad se to počne, znak da je

“ viknu on, pred kućom, „donesi taj dževerdar, pa gađaj i ti!“ Cura izleti, puškom u ruci. „Na zdravlje vi Badnja veče i Božićni dani, braćoooo!“ povika serdar što ga ikad grlo slušaše, pa opali iz obje.

Jednoga ljetnjega dana pred veče, mnogo seoske djece s Janom i sa sestrom mu, okupilo se u šumi, pod jednijem brijestom.

U tome puče puška pred vratima od avlije i ču se: „Dobra veče domaćinu i čestito mu Krsno ime!“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući.

Pošto se obrediše svi i kad djevojka ostavi bardačić pred oca, pa se odmače, medik uđe, nazvavši „dobar veče“. Svi su ga poznavali, te se svi — osim Ozričića — začudiše kad ga vidješe, jer znadijahu da ne bješe zvanica.

To mi je bio prostirač. Prvu veče zaklaše nekakvu crklotinu, t’a, od šta ćeš da se ugoji u onijem kršima! i ta se povlačila ja mnim tri dana.

U to se serdar povrati, noseći građu. On im nazva dobru veče, pa svali s ramena drva. Ženske ustadoše. Milun otrča k njemu. „Što to pišeš, Janko?

Kad to čuše svi potekoše k vratima. Serdar im ode u susret. Konjici, kad ga ugledaše, pognaše konje. „Dobar veče!“ reče prvi, omalen okošt, crn kao gavran.

“ promrmlja Joka kad ih vidje. „A okle, vi ljudi idete?“ zapita serdar. „Iz Kotora“, odgovori onaj prvi. „Dobar veče, domaćice!... Uh! umoran sam!“ „Sjedite, počinite ovdje!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i ne našavši je na onome mjestu stane je zvati: „O, Patila!

kaže zašto će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši onamo čitav dan, vrati se pred veče opet u manastir.

sazidaju i voda je tako isto pokvari i odnese, kaže neimaru neko u snu, kad ćupriju treći put sazida, da se prvo veče pod njom negđe namjesti sa sjekirom u ruci, pa kad voda dođe i ponese klade i jele i borove, da udari u nešto sjekirom,

Ripnju Ripanj selo, ta to ti je varoš! U njemu su pašali-devojke: Same sude, same presuđuju, Svako veče po jedna uteče! Popoviću Popović je selo ponosito; U godini tri poreza daje: Jedan caru, a dva Isailu!

(Oblaci) 229 — Naš bijelonja i mrkonja Jutro, veče bodu se: Jutrom nadbode bjelonja, Uveče mrkonja, Te na jedno mjesto liježu, A mjesto im se ne poznaje?

Jedan od njih uzme nevjestu za ruku kao djever, pa onako idu od kuće do kuće i prose jaja, a pred veče dođu na pijacu gdje se gotovo svi varošani iskupe.

— grabljivica, razbojnik avgaranski — agarenski, turski aer — vazduh ajvan (hajvan) — stoka ajluk — plata akšam — veče; večernja molitva alal — blagoslov alal ti bilo! — sa srećom; bilo ti blagosloveno! aman! — milost!, oproštaj!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

XII. ĐAVOLSKA SLANINA. Nekakav kradljivac zamotri danju u čoveka slaninu na tavanu, pa dođe u veče, pošto ljudi pospe, te se sastrag popne na somić, i uvuče se na tavan.

Kad sijač u veče dođe kući, on poviče na snahe: „Dajdete, đeco, one moje zubne čačkalice, nešto me žulja u onome mome pokvarenom zubu.

Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe s braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti.

” Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salaš, onda gazda u veče kaže svima pastirima: | „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.

Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet u veče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve

Kad bude u veče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne

” Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi. Kad bude u veče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu.

” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide U jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se i gajde | pod pazuho pa krene ovce i pođe u grad

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane | se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

” Ona se onda ,izda svekrvi govoreći: | „Mati moja! on nije zmija, već je on momak da lepšega nema. Svako veče on izlazi iz one zmijinje košulje, a u jutru se opet u nju zavlači.

” I tako se dogovore, te mati užari peć, pa kad u veče iziđe momak iz zmijinje kože i legne spavati, one nekako ukradu onaj svlak pa ga bace u peć.

Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila Bogu da joj da da rodi. Jedno veče moleći se tako uzdahne i reče: „Ta daj mi, Bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila!

Sveti Sava - SABRANA DELA

A što ostane od psaltira, to izgovori bilo danju, bilo noću, samo da se ispeva psaltir za dan i za noć. U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija.

“ I kada je bila ispunjena zapovest, i veče kada je nastupilo, reče: „Čedo moje, učini ljubav, položi na me rasu, koja je za pogreb moj, i spremi me potpuno na

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A kada se svrši utakmica, nacifram se, dete u kolica! Pa se šnjima celo veče šećem, uz vodoskok, pred Izvršnim većem!

IKONIJA: Nemoj dizlaziš! ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu? IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo!

Plavo ko indigo! Ko ga je samo vako životinjski... IKONIJA: Sigurno ona banda zgradilišta! Svako veče tuče i premlaćivanja! Pridignide mu glavu! CMILjA: Polako, jauče, boli ga! IKONIJA: Nego šta, nego boli!

Stanković, Borisav - JOVČA

— Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada. VASKA (sedi ispred kuće, zgrčenih kolena, u starom odelu, povezane glave, osobito čela, i puši

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

drug, i, rasuždavajući da sav moj plač ništa mi ne pomaže i da ne valja vreme gubiti, metnemo se na put i dođemo u samo veče u Itebej k tetki mojoj, rođenoj sestri matere moje, Jevri. Zadugo me je zagrljena držala i nada mnom plakala.

meseca oko pet ili šest lista naizust; zatim obikne, bude mu mnogo lakše i samo mi počne iskati poveće lekcije, svako veče faleći se zetu, sestrami i materi šta ga je naučio.

s preizobilnom vodom; rekao bi da u svoj toj zemlji na nekolako fati dubljine ništa nije nego voda, koju svako jutro i veče črez malene kanaliće kroz svu bašču navraćaju i drevesa napojavaju.

Pred veče ostanovimo se u drevnejšem Inglitere na predivnom visokom položeniju gradu, zovomom Kantorberi, za prenoćiti ovde.

Na koncu, uveravajući me on će mi drago sutrašnje poznanstvo biti, u samo veče pođem doma. Podaleko mi je bilo ići, al’ se vidi lepo od beščislenih fenjera, a put mi je poznat.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Šta sam mogâ učiniti? Jeto sinoć uvatija ga oganj i kašljâ je i znojija se, kâ i svaku veče! A to ste znali svi. Baš sinoćke bi mu lakše i razgovarali smo se i smijali.

— veli Tetka. — Promislite samo ovo: lupeži su mogli znati sve što u nas biva na sinošnji veče; znali su da su sluge u manastiru do kasno, kao svakih godina na taj dan; znali su... — Nije tribe sve to nabrajati!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM 11 USNULI KAVEZ 12 NITI 13 KAMENA USPAVANKA 14 PUT U RAVNICU 15 SUNCU KRAJ

JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača. I gluv već za reč što lupa U

Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i pticom van oka. Ujedno sigurno veče I ti ćeš zaći polako Niz trave koje već kleče.

Sad je više mesta, al stajemo na čkalj I čičak. Neke bare nam se preče. Još teško nam je da priznamo da je veče Iako se mešaju blizine i dalj. Mi zastadosmo (tek za puki tren) Al — evo gde stojimo.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A kad se tako kratko i na veresiju živelo, onda drž' na klepanje sečiva! Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće... I zato smo ti mi, stari, veliki sebičnjaci i oštrozube izelice.

Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio. Ni dobro veče joj nije nazvao. Ni oči mu nije videla. Mora da je izgubio na svinjama.

Simki hitro promakoše sećanja na to davno veče i jedna izgovori: — Ne trebaju mi. On trže glavu, uhvati je kosim pogledom, pa kasnije promrmlja u bradu: — Oni se

Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća. Nekada mu je celo veče trebalo da pročita pismo iz Pariza. Čitao ih je glasno. Sam. Đorđu i Simki samo ono što se na njih lično odnosilo.

— Ništa im neće biti za... Malo da se smrači. — Kad ću ja da se vratim? I meni je Badnje veče. — Platiću ti više nego što zaslužuješ. — Sad sam siguran da si sin Aćima Katića.

— Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti.

Ne može odmah da se sretne sa ocem. Valjda još imaju za njega sobu u novoj kući. Mora da se pozdravi... — Dobro veče, Simka... snajka! (Nema smisla, zagrcnula se od radosti, ništa joj nisam doneo.

Nisam te video... da, da, sedam godila. Pariz, pa odmah služba, državni činovnik... (On! Žao mi, šta motu?) dobro veče, Đorđe. Stigoh sad, sa kočijašem iz Palanke... (Nije mi se obradovao. Ne želi ni da se poljubimo. Ne zna. Otkud bi znao?

to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema. Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju.

Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče! Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem?

Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica... — Tvoja sluškinja — šapnu ona. Đorđe je ne ču i nastavi: — ...

Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče? Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez uspeha. Majka će se tek pred veče vratiti s posla. Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka?

— A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli!

Kad ogladne, kad im se prispava, mali svirači moraće da siđu. Kako će caru na oči bez njih? Tako je i veče palo, ali mali svirači nisu silazili. Ni Drugog, ni trećeg dana nije ih bilo.

Na talasima su se njihale samo bele kreste pene. Tek oko podne poče more da izbacuje ostatke razbijenog broda, a pred veče stiže drugi da izvidi šta se dogodilo KOD svetionika. — Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tada je stigao i Karađorđe sa svojom vojskom i sve se izokrenulo: bitka je bila dobijena, Loznica odbranjena. Isto veče, Karađorđe je hteo da vidi tog pevača čija ga je pesma sačekala nad šančevima.

Kako stigne u taj deo, naoko bezličan, ali u koji, pre podne, padaju prostrane svetlosti a, pred veče, prozirna sumračja, ona zagleda u progrušalu tamu što se spušta u prostore nad Dunavom i u odbleske ozarenja što još

Prolazilo je obično veče neke kasne jeseni a i sve je drugo, na izgled, bilo obično: kiša je udarala o prozore, na njegovom stolu pretrpanom

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

SUSRET 150 LXVIII ZAMOR 151 LXIX POZNANSTVO 152 LXX SUTON 154 LXXI DE PROFUNDIS 156 LXXII POVRATAK 158 LXXIII VEČE 159 LXXIV ZAŠTO? 160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI...

171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...

5 193 XCIII ZVEZDE 194 XCIV PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII ZIMSKO JUTRO 206 CIV GRM 207 CV VESELO

229 CXX VEČE NA ŠKOLjU 231 CXXI SIJAČI 233 CXXII ISPOVEST 236 CXXIII 4 238 CXXIV 240 CXXV MISAO 241 CXXVI NAŠTO MISAO...

Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!

- Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi. Poznajem glas: K'o ponoćnoga vetra piruk, Kad inje stresa s vrba nadgrobnih!

Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!“ - I ispod pokrova Koštanicu mi pruži u pozdrav. Prihvatim je, i stisak leden joj Sveg ukočenog oprosti me strâ.

Prihvatim je, i stisak leden joj Sveg ukočenog oprosti me strâ. „Dobar veče!“ otpozdravim mu ja; I da me vidi, da se ne plašim, Bajagi stanem šaliti se s njim: „Pa otkud tako dockan, boga ti!

Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih

Tako gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute; bolno, po sve doba, Duboko u meni dok ljubav i zloba Kao dva anđela poju naporedo. J.

J. Dučić LXXIII VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza

Popa, Vasko - KORA

testera Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sve što bismo o tome imali da kažemo je da su naša dva svetska građanina provela celo veče i dobar deo noći u razgovoru, da im je to vreme izgledalo suviše kratko i da pri tome zaboraviše abderićane i razlog

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sećam se lepo kad sam stigao u palanku gde je on živeo sa svojim starim roditeljima. Dočekao me je pred veče na stanici, sa svojom malom sestrom, pa smo otišli njegovoj kući, gde je vladala ona predsvadbena svečana tišina.

ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama. Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao.

Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine, očekujući da ona stigne.

Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči.

svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli da će ih ona isto veče navući. Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni.

To veče pozvani smo na banket, koji su nam priredili novosadski ratni bogataši; oni isti što su, u međuvremenu kad ničije vojsk

Kršna devojka, nema govora, bubac, svako veče na korzu. Lično sam video golu fotografiju; divna je, sveca mu, nema govora.“ Pa mi dunu sav puhor sa cigarete u oči.

Pa se oslobodile seljanke, za ono nekoliko dana dok su Švabe bile, i tako se svi lepo provode. Pred veče igranke a po noći sastanci. I vojnici umiruju savest: „Ne praštaju, vele, ni oni kod naših kuća.

— Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem.

I ponova se ispružaju po krevetima, zevaju i protežu se rekonvalescenti... Pa se spušta veče i ulazi bolničar Milosav da zapali viseće lampe.

A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako sve do pred veče kad je žurno ušao onaj isti debeli civilni policajac, pozvao ga da ustane i kazao mu prosto: „Svilaru, slobodan si,

To veče mnogobrojni poznanici gospodina Leđenskog behu jako iznenađeni njegovom izvanrednom, prosto neviđenom srdačnošću, jer se

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

se u jarkim duginim bojama; ona na lijevoj strani bila su nijema, zastrta neprozirnom opalskom zamagljenošću, i, pred veče, lagano podlivena plavkastim odsjevima. Na svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od brušenog stakla.

Svaki ga je dan upotpunjavao, svako mu je veče (jer o njemu sam najviše mislio pred spavanje) pridavalo nove crte i doprinosilo nove pojedinosti.

vide beskrajno tužni, kao razgaljeni malograđani s naramenicama preko košulje u bašti neke pivnice u sparno ljetno veče. Srce mi se stiska od takve sreće.

Srce mi se stiska od takve sreće. Čisto mi suze navru — prave, fizičke suze — kad pred veče prođem uz penjačicama obrasle ograde takvih bašta, pod zaštitničkim krošnjama pečalnih kestenova zakađenih dimom sa

Izvadi iz kredenca one visoke čaše koje su čitavo veče svojim cilikanjem prizivale na se pažnju. — Iz takvih je nekada roda častila lisicu. Otvarao je flašu za flašom.

U rasijanom razmišljanju izišao je iz područja grada, prešao i mitnicu a da se nije sjetio. Hvatalo se mlako proljetno veče, meko i nagnjilo, po rubovima malo mutno. „Kozmopolisov“ hubertus postajao je težak.

Nastupalo je proljeće, naglo, bez prelaska. Dani su bili već topli. Pred veče bismo izišli u šetnju. Koračali smo polako, ruku pod ruku. Ženice u mjestu bile su je zavoljele.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Čim se čulo za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce.

u gradu; tu je sedeo i sa seljacima i sa gospodom i sa građanima: slušao razne razgovore, kartao se, pio i pred veče se svakad vraćao kući.

ciju... cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«. — »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti.

Međutim, Vujo nije oklevao. istoga dana, kad iziđe naredba za Đuricu, kod Vuja se, u veče, behu skupili šest ljudi. Malo docnije stiže i Đurica, koji je sve dosad bio prikriven u Vojkovcima.

Neko im potkazao da je Pantovac otišao sa Mitom. Pred veče odjuriše žandarmi sa pisarom pravo u Trešnjevicu, a Radovan taman previo ranu i večerao, pa se sprema da legne...

Mladost stupa u svoja prava, ne razbirajući ni za prilike, ni za posledice, ni za šta na svetu... U veče Radovan stiže prvi na noćište. Vujo se tek beše vratio iz varoši, pa seo u sobi te se odmara i očekuje goste na večeru.

Beše tiho letnje veče. Sunce se pretvorilo u plameno kolo sa hiljadama dugih i sjajnih vatrenih paoca, od kojih se polovina zaklonila za

životu i manje zabave bile bi mu dobro došle, a ova mu se pokaza kao dragocen pronalazak, te on ne propusti nijedno veče da ne provede u ovom novom i, za njega, seljaka, veoma neobičnom društvu.

Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se. Đurica se provlači pored sniskih krovinjara, zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra, koji

Učiniše se da ne čuše njegov odgovor, a Maca zatraži da što pije. Đurica je svako veče, časteći svoju prijateljicu, trošio po nekoliko dinara, te je mogao izračunati, ako neprestano stane ovako trošiti, da

Morali su biti oprezni, jer da se ovako još produži, moglo bi pasti kome u oči. Četvrtoga dana u veče, kad se dobro smrači, Đurica se spremi i ode u svoje selo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe sa braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti.

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa krene ovce i pođe u grad

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

Jedno veče, moleći se tako, uzdahne i reče: — Ta daj mi, bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila! Posle nekoga vremena

— Prekodan je — veli — zmija, ali kako veče dođe, on svuče sa sebe onu zmijinju košulju, te iziđe momak, lepota na svetu.

I se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa, nazvavši materi dobar veče, reče joj: — Majko, tu miriše rajska dušica.

Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad, eto ti zmajskog cara!

STARAC PREVARIO DIVOVE Bio jedan starac i imao puno djece, pa je sjedio u mlinima. Jedno veče izbije odneklen div pa pravo u mlin. Nazove boga i upita starca može li kod njega prenoćiti.

Na ovo gar pristane, a ni mladiću ne bi žao te stvar pogođena: vjenčaju se po zakonu. Jedno veče, stojeći on sa ženom svojom na prozoru, ugleda, nedaleko od kuće nekaku veliku goru đe sva u velikom plamenu plamti,

Čovek onaj, ušavši u kuću, nazove domaćinu: „Dobar veče!“ A domaćin mu prihvati: „Bog ti dobro dao!“ pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a

Idući tako, posle dugoga vremena, jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u jednoj kući da ga prime na konak. Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im kaže

Kad bude pred veče, sedne usud za večeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reči. Posle večere legnu spavati. Kad bude oko ponoći,

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja.

Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme. Nek vetar i veče Pokupe bole i duh što me peče, Nek nose do nje, do plavoga neba: Ona je tamo, angeli je dvore, Ona je divna, oko nje su

K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče. Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i kuće tonuli u tminu.

Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini. Dobro mi je, lako na ovome putu.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.

NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta.

Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.

Svako jutro, veče, tišina i krik Donose mi tajnu koju nosiš sama; I Dok nebo, zemlja, sâm tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije

Videh kako narod stvara novo vreme, Kako Vardar danas kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od sreće neme.

moju dušu prošle su sve trube, Doboši, pesme i krvave seče, Hiljadu srca što ginu i ljube, Dan pun grobova kao zvezdâ veče.

Kako brzo sve nam prođe! 1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta malo Moderno je išlo — muvalo se jako.

— Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

To bi radili celo veče. Starije žene sedele su na malim klupama duž zida; one su prele vunu, lan ili kudelju, šile ili vezle.

Sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu i sa njima proveo jedno divno veče. Njihova ljubaznost prema meni bila je zagonetka koju tada nisam mogao da odgonetnem.

To veče sam proveo u pisanju pisma majci. Toje bila moja želja koju je mora biti ”vila” pročitala sa moga lica. Kasnije, u prost

Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!” Odgovorio sam joj istim pozdravom, ali rđavim engleskim izgovorom.

Nadzornikova žena me je često pozivala da provedem veče sa njima u porodičnom krugu. Govorili su mi da ih mnogo interesuju moje priče o Idvoru, Pančevu, Budimpešti, Pragu,

” Jedno veče “Vilina” majka me je upitala kako je moja majka zamišljala moju budućnost. Sećajući se njenih napomena o duhovnoj ulozi

Oko devet sati posao je bio okončan na puno zadovoljstvo pekara. To veče postao sam bogatiji za pet dolara, za nekoliko kutija boja i četki, a dobio sam i jednu veliku domaću pitu od jabuka.

On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.

On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.

S vremena na vreme, odlazio sam u Triniti koledž da bih proveo nedeljno veče sa Nivenom. Jedne od tih večeri šetao sam po četvorougaonom dvorištu Triniti koledža očekujući da se Niven vrati sa

Uzeo sam seoskog učitelja da mi daje časove francuskog jezika. Svako veče sastajali smo se u njegovom vrtu i tu smo do mile volje razgovarali.

Svako veče provodio sam bar jedan čas u razgovoru sa mojim ”maitre d'ecole”. Na ovaj način brzo sam učio francuski jezik i pre

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

(b) U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene. A, u stvari, to je jedna šagalovski naivno stilizovana slovenska izba, u kojoj su se kazivale

„Sa svetlim poljupcem na usnama“ nalazimo dramatičan prizor izmenljivog osvetljenja na večernjem nebu, pri čemu je samo veče personalizovano (zastane, gleda, osvrće se), što nagoveštava prikrivenu mitološku pozadinu, sličnu onoj – inače mnogo

I tu, na kraju dana koji potanja u noć, pesnikovo budno srce takođe se vraća u san: Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati; Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom

gde su gde granice najzad (2a) topole ne bacaju više svoje senke – senke ne bacaju uvis vitke topole (2b) veče ih je već stopilo pijano opijeno već veče Moglo bi se reći da su u nešto ranijoj Matićevoj poeziji preovladavali

ne bacaju više svoje senke – senke ne bacaju uvis vitke topole (2b) veče ih je već stopilo pijano opijeno već veče Moglo bi se reći da su u nešto ranijoj Matićevoj poeziji preovladavali sintaksički paralelizmi, dok u njegovoj poznoj

ima istu reč gde; dve varijante primera (2) takođe imaju na početku i na kraju istu reč – jednom topole, drugi put veče.

ogoljeni odnosi u varijanti (a) i (b) izgledaju ovako: (a) topole bacaju senke senke bacaju topole (b) veče već stopilo pijano već veče Obrazac je i ovde očigledan i svak ga može proveriti, pa nikakva dalja objašnjenja

i (b) izgledaju ovako: (a) topole bacaju senke senke bacaju topole (b) veče već stopilo pijano već veče Obrazac je i ovde očigledan i svak ga može proveriti, pa nikakva dalja objašnjenja nisu potrebna.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Drugi je primer uzet iz III glave. Kad gazda Mladen posle očeve smrti preuzme trgovinu, svako veče polaže babi račun o dnevnom pazaru. To je znak poštovanja babe, potvrđivanje da je ona prva u porodici.

i asocira se s njenom senkom: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori.

deseterca, što odmah označavamo pomoću tri crte za granicu između stihova i pomoću dve za cezuru: „Namjera ga || pred veče nanese |||na zeleno || jezero u gori”.

na primer, dok zagledan stoji pred apeninskom rekom Arno, pesnički subjekt nazire zavičajni Dunav: I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.

Opet se on ispravi i bodro koraknu napred, nazvavši dobro veče na srpskom. — Je li, pobratime, kod kuće pobratim-domaćin? — Jeste. — A hoće li goste, pobratime? — Pa... hoće.

— Dobro veče svima! — bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast. — Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad. Detić reče: „Dobar veče!“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!“ moma reče, — Stid je zavi u rumen.

Detić reče: „Dobar veče!“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!“ moma reče, — Stid je zavi u rumen. Al’ ka’no što, ne znaš kako, Od pupoljka bude cvet, Njene prve reči tako

„Volim u grob pasti Nego robovati!“ »Neven« 1885. TAL (Od Hamerlinga) Šetô u veče Tal Znažudnim gledom smatrô je Po nebu zvezda kret. I spot’če mu se noga, Nuto, I on je u brlju pao.

Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!“ Pa šta veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na

Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. Isto s’ pije kad se pođe, kâ što s’

Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu. Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik se

Miljković, Branko - PESME

Zvezdo, moj pakao i moje srce primi Ugašenom rukom što beskraj iscrpi. Oslepljenom rosom u nadanje i veče Vara me azur poklonom tebi sličnim I strah stvarniji od onih što kleče U strahu od promena pred zlom nepomičnim.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Samo treća četa nije podnela. — Uvek ona mora da zadocni... a što si tu konzervu... — Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću.

Glas iz pomrčine: — Ljuti se. Razobadao se na konju. Da sam mu metnuo ranac na leđa ne bi se ljutio. Dobro veče, gospodo. Čujem da imate dobroga konjaka. Na svetlosti se ukazala duga prilika potporučnika Mije.

U paviljonu zubara Rožea, koga su inače njegove kolege među sobom zvale štukom, često se u veče na mlečnom staklu videla njena senka, kako čini čudne, razvratne pokrete.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

“ Onda sam joj rekao da ću spavati tu kod magacina. I kad su svi otišli na spavanje, ona je došla. Tako je prvo veče bila moja.

17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima.

“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.

Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova,

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi,

Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima. I, ako se sve svrši to veče samo groznicom, glavoboljom i povraćanjem on smatra da je odviše malo platio za svoju nesmotrenost.

Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka. Iznenadno, panično ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom

Oni svi spavaju jer je za njih ovo veče suviše hladno. Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature

Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.

Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko nas.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kad sam sinoć oko 11 časova u veče otišao đeneralu Černjajevu na raport, zatekoh ga svučena gde leška u krevetu, a do njega mali stočić a na stolu...

napadaje vrlo energično i uporno; Supovac je naskoro pao i naša se vojska povukla Tešici, gde se borila do 7 časova u veče.

Bilo je posle 6 časova u veče, kad se puščana praska najedanput naglo preseče. Tako prekidanje paljbe uvek je ili vrlo radostan ili vrlo žalostan znak

! Neka nam dobra cpeća bude na pomoći, ali ovo ne sluti na dobro. Oko 6 časova u veče vratim se u Aleksinac. Štab se već bio vratio. Bugarska družina, što smo je jutros videli, dobro se borila.

Vojska osta da prenoći u šumi po položajima, gde je danju bila razmeštana. U veče se razlože velike i česte vatre po svoj šumovitoj kosi i visovima.

HІІ U logoru na Prugovcu, 14. avg. u subotu veče, 1876 g. — Raspiri vatru, Ivane, pa onda ukrsti naše puške i nabaci odozgo ovaj šinjel, te načini malo zavetrine, a

— Da, mogli bi biti veseliji. — Čudo vas nema nikad u štabu!! Bilo bi vam koliko toliko utešnije kad bi po koje veče proveli u društvu s vašim zemljacima u đeneralnom štabu. — Ha, ha, moji zemljaci u đeneralnom štabu!

U isto vreme sa Jezera odeljenje majora Mil. Pavlovića pomaklo se napred. Tako je Hrvatović 12 avgusta u veče imao: 16 bataljona, 12 teških i 4 laka topa, sa 2 eskadrona, a vojska mu je bila raspoređena ovako: na desnom krilu

1) XІV Aleksinac 18 avg. u sredu veče, 1876 god. Jadni moj dnevniče! Četvrti dan kako nisam ništa u te zapisao. A i kako ćy, kad prvo što bi trebalo da

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Sestra moja bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj, pelen-pelenče!“ Oj, ne znam je tešit’, Srce mi je stena; Lepše li je teši Drugarica njena.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Uputili smo dalje ljude da donesu artiljerijsku municiju i još istoga dana, pred veče, grunuše naši rovovci. Petnaestog septembra uveče situacija je bila ovakva: šest četa našeg sedmog puka smenile su

Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese. Oslonio sam se malo na ruke.

Bolje je da sačekamo veče. A ako se situacija pogorša, i našima, koji su već prešli, zapreti opasnost, ja ću im priteći u pomoć, pa ma šta bilo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

A kakav li lep Geѕellѕchaft Bei Frau von — sinoć bi! Sve je bilo tu beіѕammen; Veče beše angenehm; Igralo se — ali ja ti Bijah verѕtіmmt pri tom svem. Jerbo Sfrauchen imadoh ti, Pa od toga i Kopfweh!

” Uzabraće, možda, još i koji cvet, Pa odmoran ići sve dalje u svet. A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir. Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog.

1857. Vasa Živković MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po nebu žurno. Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda?

novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali. Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali.

ručka otidemo s gostima, koji su se ondje desili, u Petkovicu (mali manastirić na šišatovačkoj zemlji), vratimo se pred veče natrag, večeramo i otidemo svaki u svoju sobu spavati ne progovorivši jedan s drugijem ni jedne riječi.

Razgovor narodnim jezikom i o narodnosti vođen oživljavao je celo veče i veselje. Tako se na radost onoga koji je trud na sebe primio i celu stvar vodio reći može da je ovaj bal, otkako se

Pisci i knjige V, Bgd 1911, 42—3). PEVAM PESMU NA KOJU ME OVO TAMNO OBLAČITO VEČE POBUĐUJE (str. 275). Pesma, patriotska i simbolična, objavljena je u poznatom fruškogorskom dnevniku M. S.

ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje... Da bi se ovo mesto tačno razumelo, valja podsetiti na jedno drugo, u istome dnevniku, str.

požunska omladina održala veče u slavu večne pameti premilog pokojnika sa predavanjem o Pavlu Popoviću Šapčaninu.” „Ako...

Fantazija je njegova mlada kao jutro rano, obajatelna kao veče čarolijsko, jasna kao nebo vedro, i krasotama u sravnjivanju kao nebo zvjezdama iskićena.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

DRUGI SERDAR: Davno! TREĆI SERDAR: I sad se sećam — ali jedvice. — ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Mali je Đoko vas dugi dan prejadikovao nabrajajući Jablanove mejdane, i pred veče je zaspao na mrtvom tijelu bikovom, od koga ga nijesu mogli nikako rastaviti. Zaspao je, da se nikad ne probudi.

odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče. Sumrak se kao kradom širi, a sunce lagano, bôno, veličanstveno bôno, za planinskim vrhuncima izdiše.

Odasvuda bije vlaga. Veče miriše i razlijeva oko sebe sladak, opojan miris. Miriše sazrelo žito, mirišu modre, nabubrile šljive kroz poblijeđelo,

— Dobra veče, ktitori i priložnici sija svjatija obitelji i vsego mira! — Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i

Onaj iziđe iz mraka, poljubi ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe 'ladio, delijo naš i branitelju ove naše svete ćabe! Primi ovu čašu, nazdravi mi, oprosti mi i blagoslovi me!

Bojić, Milutin - PESME

bilo još u one dane Kad detinjsko srce traži oganj sveti I hoće plodove nigde neubrane. Na vrućoj obali u raskošno veče, Kad žuti odblesak krije magla neka, Trza se. Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka?

Ironija moći. Zar njoj da se divim?'' (1910) TI, CRVENA ŽENO, S OČIMA OD VATRE ZALjUBLjENI DAVID I pred veče usta David sa postelje svoje, i hodajući po krovu carskoga dvora ugleda s krova ženu gdje se mije, a žena bješe lijepa

Jakšić, Đura - PESME

6 JOŠ... 7 PUT U GORNjAK 8 NOĆ U GORNjAKU 13 NA NOĆIŠTU 15 VEČE 16 ORAO 18 POSLE SMRTI 19 JA SAM STENA 20 ĆUTITE, ĆUT’TE!... 24 PIJEM... 25 PADAJTE, BRAĆO...

Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče...

Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857. VEČE Kao zlatne toke krvlju pokapane Dole pada sunce za goru, za grane.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu štogod, poslušaju... I onda, ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno,

A da bude kao što treba, trudio se najviše i radi sebe sama, radi one tihoće kad prođe dan i nastupi veče, zatvori se dućan, i onda one mirnoće kad iz čaršije s ključevima od dućana pođe kući.

babi, dočekao je kad je ona čisto nečujno došla i zaobilazeći ga na vratima počela da ulazi pozdravljajući: — Dobro veče! Zejtina nestalo pa... — počela je, a on je, znajući sve, pogađajući šta hoće, prekinuo: — Ako, ako!

Ipak, Mladenu je bio neprijatan. Neprijatan kao svedok koji ga je opominjao koliko i koliko... Jedno veče odazvaše ga. Mnogo joj [Jovanki] bilo teško od pre ručka. Bila na samrti i nisu se nadali da će se povratiti.

Kad ona uđe, on diže glavu. Na njeno »dobro veče« osta pognut nad tevterom, nabrana čela i nekako gorko, suvo ukočenih očiju.

Posle bi odlazio. I, kad posle podne ne bi imao kakva posla, pred veče, uvek bi izlazio izvan varoši, u Tekiju, da tamo ispod redova gustih i visokih topola sedi, puši, pušta brojanice, da

tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo — ko zna kada, valjda u kakvo proletno sablazno veče, valjda u kakvu tihu i mirišljavu noć — i ovo: Umreću ranjav i željan.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

decembra) da pravi stočić od b. drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu, poznati sve veštice (ZNŽOJS, 10, 55; Šnevajs, 8).

, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa vola

Isto tako dobiće čireve onaj ko dira orahe što su na Badnje veče bačeni u četiri ugla (Karadžić, 1, 1899, 213 id). Ako ih deca na Božić jedu, patiće od krajnika (SEZ, 13, 400).

Čkalj (Vuk ‹Rječn., ѕ. v.›; Šulek, Imenіk, 57). U RJA razlikuje se nekoliko vrsta. Na Badnje veče, na Kosovu, kad badnjaklija donese slamu, potraže po njoj č., pa ga bace u oganj da sagori, »da bi se p na nivi uništio č.

, 41); soba u kojoj ima male dece, kada se u selu pojavi epidemija (ib., 20); živina, na Badnje veče, ako spava napolju (ib., 74). Na 40 dana posle magičnog »otvaranja« bolesnika vrši se kađenje č.

S. je i demonska voćka: pod njom sedi »ukodlačica« i češlja se (SEZ, 66, 1953, 191). Na Badnje veče »smokva, koje mora biti, u mnogim naseljima se ne jede, nego samo obzine«, i čuva se kao lek protiv bolesti (SEZ, 70,

Tamjan. Upotrebljava se i u vračanju za podsticanje plodnosti: u Budžaku, na Badnje veče, »izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s uverenjem

Običaj je da se lile ,krešu̓ jedna o drugu ako se lilari sretnu«. Lilari su još pevali: »Sveti Petre, dobro tvoje veče...« (GEM, 29, 1974, 98). Sve te radnje karakteristične su za kult božanstva plodnosti. Trn. O upotrebi t.

Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj. »pogaču od kiselog testa, ukrašenu krstom i oznakama koje predstavljaju ovce, krave, konje,

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred veče iščekuje kovača da, prama pogodbi, novac donese, ali kovača ne bi. A već se podobro bijaše smrklo kad u kuću bane Maša.

Pred veče povrati se u grad i instinktivno lutaše oko njene kuće. Nekoliko puta, već umoran, bješe obigrao ovaj komad ulice, dok

Najamnica naglas otpoče moliti „Gospinu krunicu“; drugi odgovarahu, a tako se je svako veče pred večeru molilo. Ivo samo časom popostane, pa sa stola dohvati svijeću, nažge je i pođe u svoju sobu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

je nije ravno u oči, muški i krvoločno kako ženu valja gledati, nego se ustezao i snebivao, smeran kao mladica prvo veče, milovao je krišom iz daljine svojim pitomim okom, zanet, zanet i zanet.

Za to vreme Dorotej je lovio ribu na Moravi. Svako veče se vraćao otud sa torbama do vrha napunjenim klenovima, škobaljima, krkušama, mrenama, ukljevama, barnjacima, bodorkama i

Znao sam to, pa sam se pravio nevešt. No vreme je prolazilo i sve se to tako uporno ponavljalo iz večeri u veče da mi je bilo sve teže da se uzdržavam.

Sneg će padati ceo dan i celu noć zasuće staze. Sad je do članaka, u podne će biti do kolena, pred veče do pojasa. Zatrpaće ulaz u pećinu. Može on i sam. Ako je još uvek živ — bogoradio je iguman. Možda se smrzao.

Došlo je veče i sve se opet vratilo na staro. Pričali su o njegovim pobedama nad Brzanom i svim drugim podvizima i junaštvima.

Obuzelo nas je neko žitko mrtvilo, kao sluz. Otužni vonj ovčjeg loja kojim starca svako veče trljaju po kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza,

Ilić, Vojislav J. - PESME

DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI ZVUCI 33 JESEN 35 VEČE 36 ISPOVEST 37 GRM 43 PESMA 44 POD LjUPKIM NEBOM...

) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U

) 170 VEČE NA BRODU 171 NIOBA 172 (KAD SE UGASI SUNCE…) 174 MURATOVO TULBE 176 (SA POGLEDOM UGAŠENIM) 177 II 178 MOME GARIKU 179 S

Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880. ELEGIJA Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak.

Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen

Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak.

Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći!

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' I to gubi se brzo, I san lagano pada... 1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

ponor spustio glavu, I rujni večernji zračak, što zemlji sunašce prati, Sa lakim trepetom i ljupkim njegove rogove zlati. Veče se spuštalo blago... Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô.

Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni janičari isekoše u komade.

Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezirô sam nasilnike celog sveta.

I sada se živo sećam na tihotno jedno veče: Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče. Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni vetar

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Dnevna žega upućivala je imućnije stanovnike da tek pred veče ostave svoja skloništa i uživaju u hladovitoj noći. Oni su, prema tome, imali znatno više prilike da posmatraju

Riba! Hvala Bogu, te me podsetiše. Ta danas je naše ribarsko veče! Svakoga meseca sastajemo se mi, profesori egzaktnih nauka, na večerama koje se zovu ribarske.

Kada sam se iza toga odvezao sa mitropolitom u Fanar, ja ne primetih da smo udarili drugim putem no obično, kada me na veče zapita naš poslanik o čemu smo onde većali, ja mu ne znadoh odgovoriti, niti mogoh zadovoljiti ljubopitstvo njegove

To njegovo odsustvo dokazuje jasno njegovu egzistenciju, no još više njegovo prisustvo. Jer na veče toga dana, kada sam se povukao u svoju sobu, moj spri se vratio iz lova, ali bez plena, sa ispruženim jezikom.

Palata grofa Švarcenberga, kamo odosmo pred veče sa našim domaćinom, znamenitost je Praga. Sazidana je, u stilu florentinske renesanse, na Hradšinskom trgu, pored

Pred veče vožnja kolima u polja i vinograde ili čamcem po Dunavu. Posle večere igranka, koncerat ili pozorišna pretstava u paviljonu

Ali, kako ga nisam lično poznavao, nije bila laka stvar pronaći ga u onom mravinjaku naučnika, koji se pred veče rasturio po svima javnim lokalima varoši.

I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

Bilo je toplo julsko veče pa ga provedesmo pod vedrim nebom, u jednom baštenskom lokalu na Dedinju. Govorili smo o svemu i svačemu, no Vas će,

Sinoć sam, u ovom mojem opustelom vrtu, slušao slavuja, posmatrao zvezdano nebo, i proživljavao ono veče kada smo odavde zajedno ugledali Jupiterove mesece.

Stanković, Borisav - TAŠANA

HADžI RISTA (u šali): Ali onakve iste, ne mnogo šećera, nego onakve kao kad ja i stari hadžija u veče zasedimo. Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo. Nedra im puna cveća, bosiljaka i kolača).

(Obradovana): I bolje. Jer ću tako od sada moći, uvek, svako jelo i sve što treba, svako veče, slati kod tebe tamo u crkvu! MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne!

MIRON (prekida je, odbija, čisto uplašeno): Ne, ne! A osobito u veče, tvoje jelo, tvoje piće... Ne to! (Razdragano, bolno, više za sebe): Kad je veče, mrak, čovek, zato što je sam,

A osobito u veče, tvoje jelo, tvoje piće... Ne to! (Razdragano, bolno, više za sebe): Kad je veče, mrak, čovek, zato što je sam, slobodniji je, i onda više jede, više pije i više se podaje sreći, nasladi.

(Zamišljeno): I kad bi mi ti slala, isto bi tako i sa mnom bilo. U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome? Ceo dan radim kao stoka, s jednim momkom; pred veče prosto pretrgnem, legnem na onaj moj krevetac i izjaučem se u sebi, ovako slab i grozničav.

Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku.

— Paula priđe tačno onom prozoru kojem ne treba. — Zaboga, dijete! Otuda ne izlazi sunce. S te strane zalazi, pred veče, zar ti to ne znaš, teško meni! — Paula pocrvenela. — O, Gospode, moram i da se prekrstim.

Bilo je to jednog septembra meseca, pred kraj već, kad je pozna jesen na pragu, i kad je veče kao noć. Još je to posle podne naišla i oluja i jaka kiša, i nebo se nije raščistilo.

Svako veče, šlajfer se premesti pred otvorenu kapiju župništva, i tamo radi. Okreće svoj mokri točak i prevrće na kamenu oštrice.

Sirota gospa Nola! Nije slutila kako je teška i velika stvar biti mati do kraja. Desetak dana kasnije, pred veče, gospa Nola sedi u svom „knjigovođstvu” i računa. Nije baš vedra. „Godine slabije u ekonomiji.

Došao je čak i jedan Mađar da čuje Pavla. (Posle se saznalo da je bio pijan.) Veče je ispalo sjajno, prihod društva bio kakav nikada.

— Čika Sava nije više izlazio iz sobe. Kad je palo veče, došao je i Pavle. Milanove oči zatvorene, krkljanje neprekidno, zaguš izmara srce, srce još radi.

Jevreji se stalno boje ljudi, i zato vole prijatelje bezmerno... Celo jedno veče smo razgovarali o Jevrejima. Frau Roza nije učestvovala u razgovoru, ali je sedela za stolom, srećna.

Raduju se jedan drugom kao da su dečaci koji ne mogu da dočekaju da svane dan i da se ide kod druga. Pred veče šetaju kraj Tise.

da se s treskom priklapaju šalone, ruke i lica koja se tu pomaljaju nekako su potpuno bezosećajna, svejedno im je i to veče, i sutrašnji dan, i dani zatim...

I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak. U palanci nema grobljanske melanholije, sem ponekad, pred veče, kad u toku dana nije bilo pogreba. Pogrebi u palanci: ili bogataški teatar, ili sirotinjska dosada.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

nekoliko dana kako li bih došao do ljubavnih reči i najzad mi pade na pamet jedna knjiga koju moja tetka čita svako veče i pri čitanju uzdiše i plače, a kad svrši čitanje, stavlja knjigu pod jastuk.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ne potcenjujem bugarskog vojnika. Ali naši su hrabriji i mnogo inteligentniji... Bilo je to baš pred veče... Naleti rulja Bugara na jedan naš istaknuti položaj, upade u rovove i naši naglo strčaše sa brega.

Ali šta će sa nama biti, to niko od nas ne zna — odgovara jetko potporučnik Živadin. Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice. Noć je bila hladna. Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti.

Opet bespuće, i opet zaostaju iznemogli, ležeći na putu. Stigli smo pred veče u jedan kraj obrastao sitnom šumom. Ovde ćemo prenoćiti. Baterije nailaze.

Pa i ona nam izgorela. Očekujemo samo veče te da priklonimo oči... Neki će ih zanavek zatvoriti. U nama kao da je utrnulo osećanje života, prolazimo pored mrtvih

Ali sad su se već izvežbali. — No — reče jedno veče potporučnik Dragiša — isteraše jedva do kraja. A mesec veliki, srebrnasto sjajan, pomalja se iza brežuljaka, i blaga

Pešaci već lakše idu. Ali artiljerci nabadaju zemlju, kao da gaze po blatu. Dugo smo maršovali. Tek pred veče stigosmo u jedno malo selo, pokriveno debelim slojem prašine.

— Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu. — Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin. Tek pred veče ugledasmo Isajla, gde se vraća iz varoši, sav znojav i prašnjav.

— i lupi pesnicom o sto. Pred veče su stigli automobili da vrate Engleze. Pijane smo uneli u jedan auto. Muzika je treštala.

Ali na licima njihovim ne vidi se ni trag od kakvog straha. Idu stegnuta srca, pribrani. Pred veče smo stigli u Solun. Bila je nedelja. Negde napred zakrčen put, te zastadosmo nasred glavne ulice.

Ovom prilikom je tutnjava trajala duže vremena. Kažu da se tada vodila kajmakčalanska bitka. Jedno veče odazvaše komandanta na telefon. Otuda se on vrati sav ozaren.

Petrović, Rastko - PESME

Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!“ U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene. LOVČEVO BDENjE Ja i osam evropskih dosada Posedasmo da igramo karata: Imena Dantona, Robespijera i

bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno sviće jutro, a plodonosno leže veče Moćno. Čim u žudnji opasah bedra drumom žurnim kroz gore, Stid me bi...

I vrbljaci i potoci hode, A krasno pada veče, I trube lovačke ječe: Aj, sa Dvine, čuj, dragi, trube ječe, Čuj, dragi!

Jednom pre smrti poginuo je bio kao heroj na Ceru. To se dogodilo ovako: Pred veče napusti dom, A imao je tada godina šesnaest, I uputio se najbližim putem kojim se lovci veru.

svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako primeti plavilo lica, sam me probudi; Ne pomogne li glas mu znan, strašna će možda

Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se ... Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi!

Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se ... Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi!

Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada: Pre no što pođeš smrti, da ne živiš vaše nikada, nikada.

Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati; Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom

BITINSKI PASTIR Iznad ovaca samo teška planina, Bitinija sa svojim bregovima, Veliko veče Azije koje ih koso preklopi, List knjige koju vetrovi čitaju, Daleki dah mora i ostrva što se stresaju.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.

Šantić, Aleksa - PESME

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Aleksa Šantić PESME Sadržaj PRETPRAZNIČKO VEČE 2 MOJ OTAC 9 LjUBAVNE PESME 10 GRIVNA 11 MOJA KOMŠINICA 13 NA POTOKU 16 ČEŽNjA 19 NE VJERUJ 21 PROLjEĆE 22 POD

36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA...

S VRHA 102 ZORA 103 NOĆ U TRPNjU 104 NA PRIPECI 105 KOLEBANjE 106 MEDITATIVNE PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA ŠKOLjU 114 NOĆ 116 PRED RASPEĆEM 117 SVIJETLI PUT 118 OŽIVI MENE, NOĆI...

150 EMINA 152 BEG RAŠID-BEG 154 PREPEVI 155 XAJHPIX HAJNE 156 PESME PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam.

O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija

U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće?

Bog zna gdje je sada?!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908.

Trudi su ga časni stvorili u čelik — O, kako je zoran! O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje jače, I s nakovnja leti snoplje zlatnih

Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost

A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade. Veče na razdrljene njihove grudi I gole ruke i lice vrano, Sve krečom poštrapano, Prosipa crvene ruže svoje...

Smorne oči dižu i naginju vedra, Prosipa se voda i na gola nedra, Počađala, curi... Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj groblja, uz jablane stare. 1912.

1903. VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ I to bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, ona ode veče po večeri te ukrade nože zaovine, njima zakla čedo u kolevci.

U jedno se veče sastanuli na prosidbi lijepe đevojke: starac daje hiljadu dukata, i suviše od zlata tepsiju, — na tepsiji ispletena

Kad je bilo veče po večeri, tad ustade od Konjica Janko, pak otpasa dva svil’na ćemera, oba puna žutijeh dukata, pa ih daje pobratimu

Turska ću se nazvati robinja za života njemu i za zdravlja. Mene Turci jesu dodijali svako veče dvoru dolazeći, svako veče i svako mi jutro; ne mogu im vatre nadavati, ja kako ću ljeba nam’jesiti, kako li ću vode

Turska ću se nazvati robinja za života njemu i za zdravlja. Mene Turci jesu dodijali svako veče dvoru dolazeći, svako veče i svako mi jutro; ne mogu im vatre nadavati, ja kako ću ljeba nam’jesiti, kako li ću vode nanijeti?

se poriče nešto (znači: ne) akreb, akrep — skorpija akšam — četvrta muslimanska molitva, posle sunčeva zalaska, veče ala — aždaja.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović MA ŠTA MI REČE Sadržaj SMEŠNA PRAŠUMA 3 UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE 4 DR 5 TELEFONIJADA 6 SMEŠNA PRAŠUMA 7 OVO JE PESMA O KRALjU 8 ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU 9 BIO JEDNOM JEDAN

Ljubivoje Ršumović SMEŠNA PRAŠUMA Bakulji Ludom Indijancu UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom

Ršumović SMEŠNA PRAŠUMA Bakulji Ludom Indijancu UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi reče U Štipu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Dan na umoru, izdahnuo već; zvezde trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se

trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju beskrajna tuga, stara tuga, večna kao i čovečanstvo: Da znaješ, momo, mori, da

Tako ugovoriše, a zatim se raziđoše. Već je veče. Na Šarenoj česmi, obrasloj drevnom mahovinom i okruženoj žalosnim vrbama, puno sveta.

jedni, a njih je većina, idu pravo kući, — to su oni što svako veče sruče pazar u kesu i nose ga kući; pod jednim pazuhom nose kesu, a pod drugim nešto kupljeno usput čime će se uveličati

A čulo se i da je prošle večeri, po starom običaju, bio u amamu, održao, po običaju, poslednje „momačko ili bećarsko veče“.

Na ono prvo mogli su nešto i odgovoriti, ali na ovo u pesmi ništa: morali su slušati i oćutati. A malo koje veče da im ne prođe pored kuće gomila kalfica, trgovčića ili pisara iz divizije i iz ranih vojnih slagališta, i ne zapevaju

Mane mu kaže da su mu obe potrebne zbog dragocenosti kojih ima mnogo, pa ne može da ih svako veče odnosi i ujutru opet donosi u zelenim kesama, kao nekad što su stare kujundžije radile.

REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI azbašča — vrt akšam — veče alal — ono što je blagosloveno a la franga — po evropski alis — upravo, baš ališ-veriš — dobitak trgovanjem