Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Feldmaršal‑lajtnant Franc Karl Leopold barun fon Engelshofen bio je tada već jako ostario, ali je dvor u Vijeni imao u njega najviše poverenja, na kraju turskih ratova.
On je Vijeni skretao pažnju na to, da je đeneral Ševič, koji je u Rosiju otišao iz vojske austrijske, već i do sada odveo nekoliko
Ali u Vijeni nisu slušali Engelshofena. Smatralo se da on nije uspeo da nametne podunavskim pukovima uniforme, koje Austrija zavodi,
Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.“ „U svakom slučaju“, govorio je Garsuli, „u Vijeni je rešeno da se Rascijani nasele na teritoriju Hungarije i pod hungarske kameralne zakone. Imaće da obrađuju zemlju.
Nije odobravao ni tu kolonizaciju ljudi, nevičnih ratovima, turskim, iz Germanije. Ali je administracija u Vijeni bila rešila tako i tako je moralo da bude. Od kolonizacije se očekivao veliki prihod kroz dve‑tri godine.
Da neće da se ženi. A što se tiče naciona, nigde njihov nacion ne živi lepše, nego u Vijeni. Zašto se i Isakovič, tamo, ne preseli. Živeo bi lepo.
različiti, od ovih njegovih sunarodnika, koji su familija bogatih voskara u Budimu, a doprli i u veliki svet, u Vijeni. Tek da nešto i on kaže, reče da je, prema njegovom iskustvu, u konja, najvažnija: kopita!
Božič je pričao da je njegova žena, možda, jedina oficirska žena u Vijeni koja ne jaše. Montenuovo ima sestru, koja je devedeset godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta
Kod Rakosavleviča i Trandafila se, međutim, bio snabdeo novcem i kartabiankom, koju je njegov rođak, bankar, Kopša, u Vijeni, imao da isplati. Pokazivao je svoje talere Božiču, jer je i Božiča hteo da odobrovolji.
Sad je carstvo komersanata serbskih i u Vijeni. On se ne meša među njih. On misli da svi, serbski, oficiri treba da se odreknu selidbe u Rosiju, a ostanu u Austriji.
A gledala ga je pravo u oči, svojim krupnim, crnim očima. Govorila mu je da do njihovog prišastvija Vijeni nema nego još samo dan i noć, ili dva dana. Lepo su putovali, a naipače je ova noć lepa. Božič sa njom ne spava.
Nada se poseti kapetanovoj, uskoro, u Vijeni. Pavle je pri tom uhvatio pogled majorov, zrikav, pun mržnje. Gospožica Tekla se zaplaka pri rastanku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Doseljenici su se, dakle, prilagodili ovoj staroj civilizaciji, kao što je bio slučaj u Arlu, Nimu, Vijeni itd. u južnoj Francuskoj, posle varvarske najezde.