Црњански, Милош - Сеобе 2
Фелдмаршал‑лајтнант Франц Карл Леополд барун фон Енгелсхофен био је тада већ јако остарио, али је двор у Вијени имао у њега највише поверења, на крају турских ратова.
Он је Вијени скретао пажњу на то, да је ђенерал Шевич, који је у Росију отишао из војске аустријске, већ и до сада одвео неколико
Али у Вијени нису слушали Енгелсхофена. Сматрало се да он није успео да наметне подунавским пуковима униформе, које Аустрија заводи,
Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.“ „У сваком случају“, говорио је Гарсули, „у Вијени је решено да се Расцијани населе на територију Хунгарије и под хунгарске камералне законе. Имаће да обрађују земљу.
Није одобравао ни ту колонизацију људи, невичних ратовима, турским, из Германије. Али је администрација у Вијени била решила тако и тако је морало да буде. Од колонизације се очекивао велики приход кроз две‑три године.
Да неће да се жени. А што се тиче национа, нигде њихов национ не живи лепше, него у Вијени. Зашто се и Исакович, тамо, не пресели. Живео би лепо.
различити, од ових његових сународника, који су фамилија богатих воскара у Будиму, а допрли и у велики свет, у Вијени. Тек да нешто и он каже, рече да је, према његовом искуству, у коња, најважнија: копита!
Божич је причао да је његова жена, можда, једина официрска жена у Вијени која не јаше. Монтенуово има сестру, која је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та
Код Ракосавлевича и Трандафила се, међутим, био снабдео новцем и картабианком, коју је његов рођак, банкар, Копша, у Вијени, имао да исплати. Показивао је своје талере Божичу, јер је и Божича хтео да одобровољи.
Сад је царство комерсаната сербских и у Вијени. Он се не меша међу њих. Он мисли да сви, сербски, официри треба да се одрекну селидбе у Росију, а остану у Аустрији.
А гледала га је право у очи, својим крупним, црним очима. Говорила му је да до њиховог пришаствија Вијени нема него још само дан и ноћ, или два дана. Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа. Божич са њом не спава.
Нада се посети капетановој, ускоро, у Вијени. Павле је при том ухватио поглед мајоров, зрикав, пун мржње. Госпожица Текла се заплака при растанку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Досељеници су се, дакле, прилагодили овој старој цивилизацији, као што је био случај у Арлу, Ниму, Вијени итд. у јужној Француској, после варварске најезде.