Obradović, Dositej - BASNE
ne samo imaćemo o mnogim prekrasnim veštma i misliti i razgovarati se (a ne kao roda samo o žabami, i pijanica o vinu i rakiji), nego što najviše svi želimo to ćemo podučiti, sireč svak u svom sostojaniju bićemo spokojni i blagopolučni.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SA KARANSKOG GROBLjA 3 ĐAVO NA SELU 6 NA SEČOREČKOM GROBLjU 8 ZVEZDA PUTNICA 10 RUGALICA O VINU 12 KOSCIMA 14 POPEVKA 15 PITALICE 16 KLETVE 17 ZAGONETKA 21 OD POSLOVICA PRELjA I ŠVALjA 22 ZDRAVICA 23 ODGOVOR NA
RUGALICA O VINU Ako su gospodi Grcima i Latinima spremali gozbe s ovakvim vinima, kraljevi naši, kukavci nam sinji, dosta su ih i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Oni bajagi popiše još po jednu čašu, nađoše nekaku mahnu vinu, proinatiše se s mehandžijom oko plaćanja, pa odoše. Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih
Kako sad nema ni plamenjače, ni poplave, ni grada, ni suše. Kako je na sve strane »blagodet i izobilije u vinu, žitu i ovoščiju...
Dučić, Jovan - PESME
Zatim će vlastela u zbore da tonu: Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu, Stariji o nebu, o starom Platonu, I o skolastici, Svetom Avgustinu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ja se, doduše, ne razumem baš mnogo u vinu, ali vas uveravam — veli g. Pera — da ovako što još nisam pio. Ovako nisam!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Višnjevski viknu husara, koji mu je pred vratima stajao, pa mu naredi da donese vino, a vikao je i koje, rekavši svakom vinu i godinu rođenja.
U vinu, koje je sad pio – a na koje nije bio navikao – njemu se sad učini da ni u Tokaju nema nekih ostrva blaženih, nego da je
mu, kaže, kvari kombinaciju, i moraće on, Višnjevski, ostati, i – kako je kapetan izvoleo reći – praviti karijeru u vinu. Osim ako Kostjurin ne reši nešto drugo!
To je, kaže, kavaljer, iz čuvene familije, zna Austriju, a razume se i u vinu. Čim se bude oslobodio bračnih lanaca i dobio decu svoju, misli da uzme njegovu svast, gospožicu Dundu, Birčanski, ot
Teodosije - ŽITIJA
Jer primivši malu vlast, velike stvari u njoj stvaraše, jer se trpezama ne zarobi, niti se mnogome vinu odade, niti raširi creva kao stoka, niti na meki odar baci nahranjenu utrobu, nego još više nego kada je živeo u
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? Ljubi se s njim, stari su znanci. Čamča je „švercer” osobito na vinu. Već armicijašu u kolima je bio poznat glas Čamčin, a Čamča mu poljski reče da ga društvo ne razume da ga u svoju sobu
ne može da se uzdrži, hvali vino i već nasipa treću, no tu ga Čamča prekine, bojao se da će, iz oduševljenja prema vinu, tako i dalje terati, pa odmah putnicima pardon dati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.
¹¹) Ovo prvo kupanje ponegde je različito za mušku i žensku decu. U Hercegovini, recimo, muško dete se okupa u vinu, „da bude snažno“, a žensko u „studenu vodu da ne bude užežene krvi“, piše Vrčević.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Još jedna krivica, znači! Da čujemo! – Ti! Ti si insistirao na belom vinu, da bi brže stigao do grudnjaka i čarapa... Čovek se nasmeja od srca: – Čarape! Mlađe kameno doba seksa!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Quando reges comedunt me, A kad smažu zečevinu Vinum bibunt super me. Tad zaplivam sav u vinu. Quando comederunt me, Naposletku, kosti i cubok Ad latrinam portant me. Odbace u jarak dubok!
Nerazrušiva, trajna, jaka, ona podnose i ovakva skraćivanja, ovakva uprošćavanja i razblaživanja. Jakom se vinu može umanjiti snaga, ali nešto od jedinstvenog ukusa i tada će ostati.
Radičević, Branko - PESME
“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i dolinu. Gleda putnik s stene gole: „O krasote, o divote! Nos' me, stazo, dole, dole!
Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god
“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno
oko sevnu, skupiše se veđe, Još kosu dugu poturi nazade, Te prozor manu i na noge stade, Po izbi s' onda tamo-amo vinu: Kakva li guja po srcu ga šinu?
22. I naš junak više puta Deklicama tim se vinu, Al' ga pecnu guja ljuta, Da ga želja zavek minu: Jedanputa tako dete Dade njemu i što ne te. 23.
H Konjic skoči — to valjade — Ajde opet — nikad bolje, De i sade — pa i sade! Te se vinu niza polje. „Sad je dobro, al' opeta Zaš ne oma kao sada, Pa zaš danas sreća kleta Tako tede, pre nikada, Iljadu
I u svet se jada(n) vinu, Ode, eto, u tuđinu. Probi brda, probi dole, Ali rane ne prebole! Sve ga rana (boli) žešće, Sve udari krvca češće.
Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
„Nije dosta? — Sad eto ti više!“... Reče Bajko, mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva? Milenko je...
ščepa Radivoje, Pa zagleda to momčadi dvoje, Škripnu zubi, krenu mača britka, Preseče i ko dva pruta vitka, Pa se vinu kroz Turke nazada De stajaše jadna Cveta mlada.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu, vječite sreće veseli znak.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On je vrlo crven, preplanuo, izboran i ugojen, što odgovara vinu, vetrovima, godinama i jelu s kojima je u prijateljstvu. — Hteo bih da pređem na Veće. Da li biste me prevezli?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
gde mi vojno pade gde su dveri Samodreže crkve ustaj uzmi vode večne i traži one kosturnice tebi će se odazvati u vinu neka dođu s prstenjem i azdijom i nek se penju do dvanaest mojih zvezda i nek se ne boje noćas po deveti put da
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice.
„Drž’ se, seko, za kajiš, evo tociljajka!“ Jednu čašu poskočicama pre smrti. Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Svetu i Veliku subotu, pa makar i na Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane svetog posta neka vam bude u jelu i u vinu. A na Veliki petak ne jedite nikakvo varivo, nego sočivo kvašeno, i zelje neko sirovo, i voće, a piće ukrop sa kiminom.
I na vratima dajte u hlebu i vinu koliko bude bratije. O ovome je dovoljno reći ovo, a spomenućemo i o drugim stvarima.
I samo jedanput dnevno da jedete. Osim u vremenu od Pashe do Pedesetnice da vam razrešeno bude u ulju i u vinu, i dvaput dnevno jelo. I o svemu tome, od Rođenja do Krštenja Hristovog, ostavljam rasuđivanju igumana.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ali, što ćeš, taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad šta počnu, ne umedu svršiti. Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!
Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli! Niti mi je sad do pića, ni do razgovora.
A s druge strane, smatrajući bratiju kako se svi vesele živoj ribi i starom vinu, jošt više sam u uverenije njegovih reči dolazio.
u staranju i u govorenju za kazane rakijske, za kace, burad i obruče; naša je sva nauka u tome da poznamo koliko je kom vinu i šljivovici godinâ. Idi za naukom; s njom ćeš svud prestati i tvoje življenje pošteno zaslužiti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva, orgulje, mlin, vinjag, dobro jelo, paprika u vinu... U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da si me ubio, kao ludi vetar bi svetom hujao. Neka ti je srećan put! — ptica se vinu uvis, a dečak polete za njom. Ko zna koliko je tako leteo?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Za tim će vlastela u zbore da tonu! Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu, Stariji o nebu, o starom Platonu, I o skolastici, Svetom Avgustinu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Za čas ućuta, pa opet nastavi: — I nadnica je mala. Mog'o bi' svu u hlebu i vinu potrošiti... Prevario sam se!... Eto, k'o mišljah: gradi se naša, 'rišćažka crkva, biće na upravi naši ljudi...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Il’ sa onog sinjeg mora Zaleti se kivna bora, Sila besna, Urnebesna Napustila pore meko, Pa se vinu jačoj strani, Sa stenama da megdani. Sa vrhova, kamivala Što otkine to je njeno, I to nosi kao plevu, Kao seno.
“ A čovek, kâ čovek, Šta je drugo znao, Što mu đavo rekô To ga poslušao. Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu.
Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt od gospoje Mirkovičke, a i ajngemokc ne škodi; a pečenje, a, to daje apetit vinu.
Miljković, Branko - PESME
Prah ružama taknut do mirisa se vinu Na zvezdanoj promaji gde mi dan odškrinu Vatru, vatru, slepo to obožavanje Elemenata, koje sagore sopstvenu Budućnost i
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedna, pa druga raketla šiknu uvis ostavljajući za sobom crvenu, usijanu stazu. Još nekoliko sjajnih pruga se vinu u zrak.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ta u mojim grudma Pakost te ne slama, U vinu te kupam, Ležiš na pesmama. Na to meni srce: Dobro j’ meni tudi, Al’ bi vreme bilo Da promenim grudi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, trikrat suva bi listala grana, trikrat bi oko trulog panja namotalo leta, koliko vinu i njoj. I samo i samo smežurava ruka o dojku. Ne guknu, sejo, novorođenče na njoj.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Hrvatskoj meću bibera u mladoženjine čizme, »da bi mu deca imala crne oči« (TRĐ, NNŽ, 3, 106). B. u rakiji (ili vinu) protiv groznice, i kao primesa drugih sredstava (GZM, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; SEZ, 16, 424); u crnom vinu,
(ili vinu) protiv groznice, i kao primesa drugih sredstava (GZM, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; SEZ, 16, 424); u crnom vinu, zajedno sa oraščićem, karamfilom, cimetom, protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 346).
Inače je, zajedno s bobicama s lovorike i u belom vinu, lek kad boli utroba (GZM, 20, 1908, 354). Seme b. je lek od dizenterije; sok za bolove u uvu, od vodene bolesti, njime
307); takođe je i lek protiv »poganice« u oku (GZM, 12, 1900, 150; SEZ, 14, 229); b. skuvan u vinu izaziva menstruaciju (SEZ, 14, 241). On se daje i stoci »da bi izdržala svaku bolest« (SEZ, 17, 582).
»da kosa i one rastu kao v.« (іbid., 269). V. je lek od srdobolje (mezgra od žile, u vinu, ŽSS, 311); kašlja (tej od v.
GZM, 20, 1908, 345); grčeva u stomaku (GZM, 4, 165; ZNŽOJS, 14, 77); groznice (GZM, 4, 165; kora i mezgra skuvane u vinu, ŽSS, 280; tej od v. kore, SEZ, 13, 1909, 339; kora u rakiji, SEZ, 16, 424); jehtike (tej od v.
Divizma, jagorčac, lopuh, medved-uho, kraljevsko srce (Šulek). Listovi d. stišavaju krvavi kašalj (Bart. —Šulek, 67; u vinu, GZM, 4, 142), i leče grlo (kao oblog, іbіdem); skuvana, kao oblog, lek za prelomljenu kost (іbіdem); cveće skuvano u
Dragumić, vodena gorušica, potočarka. U jednoj lekaruši XV veka preporučuje se d. u vinu kao lek od vodene bolesti (ZNŽOJS, 14, 95). DREN Hartrіegel (cornuѕ maѕ). Dren. Reč je praslovenska. D.
U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se đ. u vinu protivu zubobolje (usrkuje se onom nozdrvom s koje strane ne boli zub, ZNŽOJS, 14, 70).
list se upotrebljuje protiv glavobolje (ŽSS, 316) i od njega se pravi melem za ranu (GZM, 20, 1908, 345); seme u belom vinu pije se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se melem za ranu (SE3, 17, 566), takođe i od njene mezgre
, skuvao je i vodu popio, svaka bi mu travka kazala od čega je lek (ZNŽOJS, 1. s.). Bobice, skuvane u belom vinu, piju se od šuljeva (SE3, 13, 1909, 380; GZM, 4, 145); skuvana u vodi, lek je od jektike (SEZ, 17, 557; GZM, 4, 145).
J. sirće dobro je za uboj, a pečena j. za micinu (ZNSOJS, 11, 264); j., kuvana u vinu, kad ženu bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125).
Ćipiko, Ivo - Pauci
On — može se reć' — i ne zna za drugo nego za zemlju; a i zemlja bila harna i cine vinu dobre, e, da je tako do duljega podržalo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na lađi nastaje komešanje, mornari se bude, elektrizovani čarobnom reči koja im govori o sjajnookim ženama kiparskom vinu, kocki i drugim uživanjima.
Petrović, Rastko - PESME
ko da njini vrani Ne tiču tle zemlje gora Već da su oni novi dani Bez sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što pođu sa njih u visinu Kroz jarku svetlost zračnih svila.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
To ne bih mogao da podnesem! — jahač na zlatnom orlu vinu se u visinu, a dečak viknu za njim: — Baš to hoću! Baš to!
Šantić, Aleksa - PESME
Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo. 60 Mene bog snova u dvore ogromne vinu, Gde se opojni miris i blesak lije, Gde raznobojni valovi ljudi teku Kroz čudni zaplet soba lavirintskije'.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad s̓ hajduci vina napojiše, a u vinu ćeif zadobiše, ̓vako reče deli-Radivoje: „Čuješ mene, moj brate Novače! Hoću tebe, brate, ostaviti, jer si, brate,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih.
kako je bio dole sagnuo glavu i ovako izgovori: »Znam tvoje štedroti, človekoljupče vladiko gospodi, s odolevajušteje vinu stuženiju. Ih že gresi našim podgnještajut.
Jerno vaša je ćud slična novome vinu ispod badnjice, crpanu pijući u neznan, dokle koji i ovrtoglavi. A tko li je naličan starodavnjašnjem tihu vinu, taj
A tko li je naličan starodavnjašnjem tihu vinu, taj mnogu izdaje za snagu trebujućim hvajdu. U PREVRATNA VREMENA NEPREVRAĆEN Besede šajkašima Vidimo to da u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kakvo čudo onda što je pan Franćišek ostavio pivo i posvetio sve ostale dane svoga života samo župskom vinu, rezonujući da na taj način dobija i u novcu i u vremenu: pivo je skuplje, a vino jevtinije, i, što je glavnije, ne