Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не само имаћемо о многим прекрасним вештма и мислити и разговарати се (а не као рода само о жабами, и пијаница о вину и ракији), него што највише сви желимо то ћемо подучити, сиреч свак у свом состојанију бићемо спокојни и благополучни.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О ВИНУ 12 КОСЦИМА 14 ПОПЕВКА 15 ПИТАЛИЦЕ 16 КЛЕТВЕ 17 ЗАГОНЕТКА 21 ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА 22 ЗДРАВИЦА 23 ОДГОВОР НА
РУГАЛИЦА О ВИНУ Ако су господи Грцима и Латинима спремали гозбе с оваквим винима, краљеви наши, кукавци нам сињи, доста су их и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше. Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их
Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше. Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Затим ће властела у зборе да тону: Млађи о јунаштву, песништву, и вину, Старији о небу, о старом Платону, И о сколастици, Светом Августину.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски викну хусара, који му је пред вратима стајао, па му нареди да донесе вино, а викао је и које, рекавши сваком вину и годину рођења.
У вину, које је сад пио – а на које није био навикао – њему се сад учини да ни у Токају нема неких острва блажених, него да је
му, каже, квари комбинацију, и мораће он, Вишњевски, остати, и – како је капетан изволео рећи – правити каријеру у вину. Осим ако Костјурин не реши нешто друго!
То је, каже, каваљер, из чувене фамилије, зна Аустрију, а разуме се и у вину. Чим се буде ослободио брачних ланаца и добио децу своју, мисли да узме његову сваст, госпожицу Дунду, Бирчански, от
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? Љуби се с њим, стари су знанци. Чамча је „шверцер” особито на вину. Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу
не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.
¹¹) Ово прво купање понегде је различито за мушку и женску децу. У Херцеговини, рецимо, мушко дете се окупа у вину, „да буде снажно“, а женско у „студену воду да не буде ужежене крви“, пише Врчевић.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Још једна кривица, значи! Да чујемо! – Ти! Ти си инсистирао на белом вину, да би брже стигао до грудњака и чарапа... Човек се насмеја од срца: – Чарапе! Млађе камено доба секса!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Qуандо регес цомедунт ме, А кад смажу зечевину Винум бибунт супер ме. Тад запливам сав у вину. Qуандо цомедерунт ме, Напослетку, кости и цубок Ад латринам портант ме. Одбаце у јарак дубок!
Неразрушива, трајна, јака, она подносе и оваква скраћивања, оваква упрошћавања и разблаживања. Јаком се вину може умањити снага, али нешто од јединственог укуса и тада ће остати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне драге и долину. Гледа путник с стене голе: „О красоте, о дивоте! Нос' ме, стазо, доле, доле!
Соба ниска, а доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год
“ Ово рече, земљицу остави, Па се вину небу на висину, Те погледа овај свет убави, Погледа га уз дуж и ширину, И Богу је било врло жао Што га није давно
око севну, скупише се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?
22. И наш јунак више пута Деклицама тим се вину, Ал' га пецну гуја љута, Да га жеља завек мину: Једанпута тако дете Даде њему и што не те. 23.
Х Коњиц скочи — то ваљаде — Ајде опет — никад боље, Де и саде — па и саде! Те се вину низа поље. „Сад је добро, ал' опета Заш не ома као сада, Па заш данас срећа клета Тако теде, пре никада, Иљаду
И у свет се јада(н) вину, Оде, ето, у туђину. Проби брда, проби доле, Али ране не преболе! Све га рана (боли) жешће, Све удари крвца чешће.
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
„Није доста? — Сад ето ти више!“... Рече Бајко, мач у руци сину, Па кроз Турке кâ муња се вину, Звизга, цика, и вика, и врева, Ал' пред Бајком ко то десно сева? Миленко је...
шчепа Радивоје, Па загледа то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута витка, Па се вину кроз Турке назада Де стајаше јадна Цвета млада.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству. — Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до дванаест мојих звезда и нек се не боје ноћас по девети пут да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем у славу кола Банаћана. Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице.
„Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину. А на Велики петак не једите никакво вариво, него сочиво квашено, и зеље неко сирово, и воће, а пиће укроп са кимином.
И на вратима дајте у хлебу и вину колико буде братије. О овоме је довољно рећи ово, а споменућемо и о другим стварима.
И само једанпут дневно да једете. Осим у времену од Пасхе до Педесетнице да вам разрешено буде у уљу и у вину, и двапут дневно јело. И о свему томе, од Рођења до Крштења Христовог, остављам расуђивању игумана.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али, што ћеш, таки су стари људи, а навластито при вину; кад шта почну, не умеду свршити. Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!
Ти сам кажеш да би волио цели дан не јести, него један сат не говорити. А кад се беседе већма рађају него при вину?” маленица: „Дао сам се у мисли, господине, у мисли! Нити ми је сад до пића, ни до разговора.
А с друге стране, сматрајући братију како се сви веселе живој риби и старом вину, јошт више сам у увереније његових речи долазио.
у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици годинâ. Иди за науком; с њом ћеш свуд престати и твоје живљење поштено заслужити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да си ме убио, као луди ветар би светом хујао. Нека ти је срећан пут! — птица се вину увис, а дечак полете за њом. Ко зна колико је тако летео?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
За тим ће властела у зборе да тону! Млађи о јунаштву, песништву, и вину, Старији о небу, о старом Платону, И о сколастици, Светом Августину.
Ћипико, Иво - Приповетке
— За час ућута, па опет настави: — И надница је мала. Мог'о би' сву у хлебу и вину потрошити... Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка црква, биће на управи наши људи...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ил’ са оног сињег мора Залети се кивна бора, Сила бесна, Урнебесна Напустила поре меко, Па се вину јачој страни, Са стенама да мегдани. Са врхова, камивала Што откине то је њено, И то носи као плеву, Као сено.
“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао. Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу.
Риба мора пливати Пре и после смрти. Риба мора пливат’ Трпећи судбину: До смрти у води, По смрти у вину. ИВ Крупнија риба Ситнију ждере И у том послу Не пази мере.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке, а и ајнгемокц не шкоди; а печење, а, то даје апетит вину.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и
Краков, Станислав - КРИЛА
Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама. На то мени срце: Добро ј’ мени туди, Ал’ би време било Да променим груди.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, трикрат сува би листала грана, трикрат би око трулог пања намотало лета, колико вину и њој. И само и само смежурава рука о дојку. Не гукну, сејо, новорођенче на њој.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Хрватској мећу бибера у младожењине чизме, »да би му деца имала црне очи« (ТРЂ, ННЖ, 3, 106). Б. у ракији (или вину) против грознице, и као примеса других средстава (ГЗМ, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; СЕЗ, 16, 424); у црном вину,
(или вину) против грознице, и као примеса других средстава (ГЗМ, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; СЕЗ, 16, 424); у црном вину, заједно са орашчићем, карамфилом, циметом, против срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 346).
Иначе је, заједно с бобицама с ловорике и у белом вину, лек кад боли утроба (ГЗМ, 20, 1908, 354). Семе б. је лек од дизентерије; сок за болове у уву, од водене болести, њиме
307); такође је и лек против »поганице« у оку (ГЗМ, 12, 1900, 150; СЕЗ, 14, 229); б. скуван у вину изазива менструацију (СЕЗ, 14, 241). Он се даје и стоци »да би издржала сваку болест« (СЕЗ, 17, 582).
»да коса и оне расту као в.« (ібид., 269). В. је лек од срдобоље (мезгра од жиле, у вину, ЖСС, 311); кашља (теј од в.
ГЗМ, 20, 1908, 345); грчева у стомаку (ГЗМ, 4, 165; ЗНЖОЈС, 14, 77); грознице (ГЗМ, 4, 165; кора и мезгра скуване у вину, ЖСС, 280; теј од в. коре, СЕЗ, 13, 1909, 339; кора у ракији, СЕЗ, 16, 424); јехтике (теј од в.
Дивизма, јагорчац, лопух, медвед-ухо, краљевско срце (Шулек). Листови д. стишавају крвави кашаљ (Барт. —Шулек, 67; у вину, ГЗМ, 4, 142), и лече грло (као облог, ібідем); скувана, као облог, лек за преломљену кост (ібідем); цвеће скувано у
Драгумић, водена горушица, поточарка. У једној лекаруши XВ века препоручује се д. у вину као лек од водене болести (ЗНЖОЈС, 14, 95). ДРЕН Хартріегел (цорнуѕ маѕ). Дрен. Реч је прасловенска. Д.
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се ђ. у вину противу зубобоље (усркује се оном ноздрвом с које стране не боли зуб, ЗНЖОЈС, 14, 70).
лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од њене мезгре
, скувао је и воду попио, свака би му травка казала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1. с.). Бобице, скуване у белом вину, пију се од шуљева (СЕ3, 13, 1909, 380; ГЗМ, 4, 145); скувана у води, лек је од јектике (СЕЗ, 17, 557; ГЗМ, 4, 145).
Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј., кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125).
Ћипико, Иво - Пауци
Он — може се рећ' — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На лађи настаје комешање, морнари се буде, електризовани чаробном речи која им говори о сјајнооким женама кипарском вину, коцки и другим уживањима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они нови дани Без сјајног зрака и без зора А грдне сенке што се вину Ко да су сенке коњских крила Што пођу са њих у висину Кроз јарку светлост зрачних свила.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То не бих могао да поднесем! — јахач на златном орлу вину се у висину, а дечак викну за њим: — Баш то хоћу! Баш то!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео. 60 Мене бог снова у дворе огромне вину, Где се опојни мирис и блесак лије, Где разнобојни валови људи теку Кроз чудни заплет соба лавиринтскије'.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад с̓ хајдуци вина напојише, а у вину ћеиф задобише, ̓вако рече дели-Радивоје: „Чујеш мене, мој брате Новаче! Хоћу тебе, брате, оставити, јер си, брате,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих. Златна хвала бе в устех твојих Златоусте, златих.
како је био доле сагнуо главу и овако изговори: »Знам твоје штедроти, чловекољупче владико господи, с одолевајуштеје вину стуженију. Их же греси нашим подгњештајут.
Јерно ваша је ћуд слична новоме вину испод бадњице, црпану пијући у незнан, докле који и овртоглави. А тко ли је наличан стародавњашњем тиху вину, тај
А тко ли је наличан стародавњашњем тиху вину, тај многу издаје за снагу требујућим хвајду. У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН Беседе шајкашима Видимо то да у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И какво чудо онда што је пан Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не