Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— No odma spremajte konje da vas lipo izvedemo i s naše vire skinemo”. Mi jedva dočekamo. Dok naši konji biše spremni, dođe oko 200 Turaka Krajišnika, sve mizdrak u ruci, po
i stajaću dok ti uđeš u Kitog, pa kad dva pištolja izbaciš, onda ću znati da si na salamet izišao, i s moje lipe vire skinuo. i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).
” On siroma maše na sve rukom: „E, sjaš̓te, braćo, turske vam vire! Vla̓ se uplašio, ̓oće da biga, pa će nam begove odvesti ili pobiti”.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
potiljka na čelo, nosi kratke pantalone i ogromne cipele i crvene velike mahrame u koje se useknjuje i koje mu iz džepa vire. Ima britvu od koje je jedna strana samo za žuljeve.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
biti Julino ponašanje, i priznaće da je zlatna i umesna ona poznata narodna poslovica koja veli: »Ispod mire tri đavola vire«.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala. Naprotiv, Trifun ih je gledao, kako veselo vire, iz slame, iz kola, kao neko jato pačića i guščića.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
žena je nepoverljivo virila u nju ispod šefovog lakta, a sa njom i dete, jedno od one tupe, osamljene dece koja vire iz svog starmalog oklopa, čekajući da postanu isto tako prosečni i svirepi kao i njihovi roditelji.
Sremac, Stevan - PROZA
ja, gospo’n-Pajo, je l’ tako? — i lupi ga krišom po ruci. — A ti, Jovo, osobito! »Ispod mire tri đavola vire...« Ko te ne zna, jooj... — Nije, boga mi, ja sam jedan miran čovek. Šta je bilo — bilo! Dok sam bio »jeger«...
Radičević, Branko - PESME
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
na polje išeta, Svoj lisni gaj di širi suncobran, Di igrajuće niko nas ne smeta, Di glasne tice same drže stan, Di vire oko vidi žuboreće I lepošarno dino raste cveće. 18.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo se čuje vika konjara, škripa belih korpa što nabacane vire iz krbala, a između kojih se jedva vide deca koja jašu; u skutu im bošče, za pojasom „pištoljče“ od čauri ce, a bose im
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire iza frižidera, bledi kao smrt.
već za svojim stolom — ispred njega artije, tablica sa imenom i prezimenom i mikrofonom, a manžetne od košuljijanovića vire mu pola metra iz rukava, sve se šljašte.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
A meni samo ružni snovi: kako im ptice rastežu žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci govori: ovo je brat moj koji je po mojoj volji!
se čovek razlikuje od zveri hleb je stavljen preko planina da se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari i kažu u kasno popodne gde je hleba tu je i čoveka hleb je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A pozadi ovoga krvavoga razbojišta je zmijasta linija sveže zemlje, odakle vire neprijateljski bajoneti. Priklešteni između Save i neprijateljskih rovova, ranjenici posedali na obalu i tužno gledaju
A oni znaju krvoločnost Bugara... Onda naiđe voz sa ranjenicima iz Beograda. Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mislio sam da im odem i u Parlamenat, da im se nasmejem. Našto to? Eto gledam im decu. I sve vidim. Njina lica vire iz tih čudnih ogrlica i kaputića smešna, sa crvenim nosem i velikim, začuđenim očima.
Čuje se nebo, čuje se kamenje, čuje se zemlja. Sa tavanice se cere zadrigla seljačka lica, u drvorezu, a iz ugla vire crna mrtvačka nosila, išarana babama i životinjama, kao u srednjem veku. Sva crkva huji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ograde oko kuća, krovovi, sve to puno radoznala sveta, pa čak i na svakoj badži od tavana vire po dve-tri glave. Prestadoše uzvici, nastade mrtva tišina, dok iz mase zacika tanak glas: — Mudri državniče!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz nedara vire...
— reče i uze da cilja. — Udri, 'nako od prilike. Svi se izdigosmo i zaustavismo dah. Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjući se na stepenice počeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu, ispred njegove sobe, on prime|tivši ih, go, samo u gaćama i košulji, visok, bled,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
goloruci, niti se kupe u gomile, e ćeš ih vidjeti raštrkane, gdje stoje dupke, sa strukom na glavi, a ispod struka vire u crninu gdje se na nebu ukaže, kao da nagađaju hoće li se izjaloviti, ja će iz nje snijeg zamesti, snijeg, njihova želja
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zubi) 30 — Dva puta do neba sižu? (Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire? (Oči) 32 — Dvije grede pune bijelih golubova? (Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ovi slavni redovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz grčke vire u našu katoličku. Zato ga je đeneral našega reda zva u Rim i prikaza s(vetom) o(cu) papi Klimentu, i učinili su mu
— A je li čemu? — prekide Osinjača, pitajući fratra. — Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko! A oćeš li dati braći da skvase grla?...
Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete! Ljudi božji, ala ste divlji!
“ Poslije večere Naćvar zovnu Balegana: — A, Grgo, a di je ono moje dite? Vire mi, ja ga i zaboravija bija. Je li galijotâ šta? — Nije, dujo, križa mi, nego, koliko mi se čini, baš je mudro dite.
Na to žeravak: cvrrrrr!... pa potonu kao olovo. — A kojoj si to naminila, vire ti, Barice? — zapita je jetrva gledajući je podozrivo.
Knez i Osinjača skočiše sa stolica. Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ? — Ukrali ste ga vi...
— O, o, o! — poče tiho fra-Blitvar. — Ti, Stipane, kanda gubiš rišpet redovnicima, o! o! — Ja, vire mi, dujo, malo marim, kad ko oće da tabači, pa da je i biskup, razumiš li?
„Kamo te, Bukaru!“ — „Ja? Je li? Evo me, ja! Pušti me, vire ti, da ispijem po lule! — odgovarao je obično. Jednoga večera zasijala mjesečina kroz omeč, bi rekao proljetnja je noć!
— Pa kako ljudi? Kako se živi, a? — pita Lis. — Vire mi, nije loše, a jeto, ako bog podrži, s vama dobro! — odazva se Škeljo namigujući drugu do sebe.
A šta mi pomaže da se dozna ko je krivac? Konja više ja ne vidi’, jer je on dosad na turskoj granici... — Tako je, vire mi! — prihvati gvardijan.
Bojali su se da bi Bukar mogâ ustajati po noći! Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka. — I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep. — Menika je zlo!
— Jeto sa srećom isprosija je onaj stariji Jurićev. — Je li Šimeta? Šimeta Oškopica? — prekide ga Bakonja. — Pa, vire mi, dobar i lip mladić. Baš se radujem! — Žalosna mi lipota, žalosno mi radovanje, kad je nemam čim opremiti!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
đe se samo rad nesreće ljudske bogotvori Cezar s Aleksandrom, đe prelesti smrtne svekolike teke licem iz glibine vire?
Popa, Vasko - KORA
ČIVILUKU Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U ZABORAVU Iz daleke tame Isplazila se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
stanične čekaonice gde sad gledam kako dremaju, klimajući ubrađenim glavama, dve seljanke sa korpama u krilu, iz kojih vire smešno ispružene guščije glave i repovi.
Onda tovari na leđa jednu po jednu od zaboravljenih stvari, pa nakrivljene šajkače za kojom su poređane cigarete što vire i s jednom u zubima, krivulja tako za pukom, purnja kljakavim nogama i podiže prašinu više nego i sama pukovska saka sa
Ali ponova seče nas njegov pogled i prikiva za prokletu mrsku tezgu, iza koje jedva vire naše tužne male glave. Oh kako smo duboko mrzeli taj dućan i kako smo iskreno molili dobroga Boga da se on upali, da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
zasvetli i zašareni ona živopisna kotlina, u kojoj su bez ikakva reda razbacane bele, ćeramidom pokrivene kućice; one vire i jedva se raspoznaju u gustim šljivarima i voćnjacima, belucaju se njihovi zidovi i crvene obasjani krovovi kroz gusto
Dve čelične cevi stoje naperene na njega i dve glave, neobične i nejasne, vire ozdo... »Otkud ovde ovi ljudi?... Šta je ovo?... Smrt !«... i on nehotično izvuče ceo ram i ispusti ga. — Predaj se!
onom masom žandarmi konjanici kako odskaču od sedla u laganom kasu, vidi se između njih neka nejasna grupa, iz koje vire puške okrenute u vrh... Još nekoliko trenutaka...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha. Nad svakom glavom nadvila se kob.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
čije su krševite strane narijetko obrasle iglastim žbunovima, iz čijih se ogranaka cjedi mirisava smola, i između njih vire sure stijene sve do vlažnoga žala što se bliješti na plitku.
zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na škrape što preda mnom iz mora vire. — Sjedite, nemojte radi mene... — i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila.
Do časa nastavi blaže:— Vi sami znate pivali ste mu žiće, koji je ono stari čudotvorac... —Svetac stare vire, — pomogne mu Bukalo. —Naš čovek, rodio se na čkolju ka i mi... —I bija od težačke ruke.
Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakopane, a neke tek vire. Mir, tišina, džamija zatvorena ćuti, minaretu ne da oduške ogromni platan, a oko grobnice nekoga vezira, tu ubivena,
Miljković, Branko - PESME
koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sećam se jednoga primera. Počeli su da ih zakopavaju, pa su ih naposletku ostavili poluotkrivene. U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Do njega sedi baba mu u čistoj košulji, sa prekrštenim rukama u krilu i navučenom boščom čak do zemlje, da joj jedva vire papuče i bele vunene čarape. Isto onako ona mirno, strogo izgleda. Ništa se nije promenila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
jednome financijalnome stražaru, koji ih prati u putu; on ide pred njima, nosi mantele i kotaricu o ruci, iz kojih vire grla začepljenih sklenica. Idu polagano, nabadajući se na kišobrane. — Pa što je novo u selu?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
leži još jedno pristanište Aleksandrije, u koje se ulazi zapadno od Farosa; mi ga raspoznajemo po šumi kataraka koje vire preko Heptastadiuma.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dnu bašte nazire se nekadašnji šedrvan, presušio, zarđao. Iza njega, po ostatku staroga zida vije se ladolež iz koga vire trošni, zemljom i travom pokriveni kamenovi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koje se vide rumeni listovi, u providnoj haljini koja joj ocrtava sve čarobne ugibe na telu i sa dekolteom iz kojega vire nabrekle dojke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prošli smo pored oronulih zidova Vučitrna. Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda. Iz mnogih kola vire glave žena i dece. Ili su se izbeglice razmilele po varoši i kupe ostatke hrane. A magacini otvoreni.
A zaseoci mestimično, ovde, onde, i naherene kuće vire tužno iz onih dudinjaka, kao kraste na bolesnoj koži. Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Okrenu se žena ka mestu odakle je glas dolazio i vide kako iz čahura u njenom naručju vire sićušne glave dece. Oj, kako su im se smejale oči, blistala lica!