Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Но одма спремајте коње да вас липо изведемо и с наше вире скинемо”. Ми једва дочекамо. Док наши коњи бише спремни, дође око 200 Турака Крајишника, све миздрак у руци, по
и стајаћу док ти уђеш у Китог, па кад два пиштоља избациш, онда ћу знати да си на саламет изишао, и с моје липе вире скинуо. и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).
” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире! Вла̓ се уплашио, ̓оће да бига, па ће нам бегове одвести или побити”.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене велике махраме у које се усекњује и које му из џепа вире. Има бритву од које је једна страна само за жуљеве.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
бити Јулино понашање, и признаће да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: »Испод мире три ђавола вире«.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала. Напротив, Трифун их је гледао, како весело вире, из сламе, из кола, као неко јато пачића и гушчића.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
жена је неповерљиво вирила у њу испод шефовог лакта, а са њом и дете, једно од оне тупе, осамљене деце која вире из свог стармалог оклопа, чекајући да постану исто тако просечни и свирепи као и њихови родитељи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој... — Није, бога ми, ја сам један миран човек. Шта је било — било! Док сам био »јегер«...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Гором ладни ветри пире, Па знојаво ладе чело, Из камена вода вире, Ладна вода крепи тело, А кад легнем, густе гране Од сунчане јаре бране.
на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око види жубореће И лепошарно дино расте цвеће. 18.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само се чује вика коњара, шкрипа белих корпа што набацане вире из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза фрижидера, бледи као смрт.
већ за својим столом — испред њега артије, таблица са именом и презименом и микрофоном, а манжетне од кошуљијановића вире му пола метра из рукава, све се шљаште.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У ћошку мреже пауци шире, из црна лонца кашике вире. Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по мојој вољи!
се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно поподне где је хлеба ту је и човека хлеб је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А позади овога крвавога разбојишта је змијаста линија свеже земље, одакле вире непријатељски бајонети. Приклештени између Саве и непријатељских ровова, рањеници поседали на обалу и тужно гледају
А они знају крволочност Бугара... Онда наиђе воз са рањеницима из Београда. Из вагона вире уморне или увезане главе војника.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим. Њина лица вире из тих чудних огрлица и капутића смешна, са црвеним носем и великим, зачуђеним очима.
Чује се небо, чује се камење, чује се земља. Са таванице се цере задригла сељачка лица, у дрворезу, а из угла вире црна мртвачка носила, ишарана бабама и животињама, као у средњем веку. Сва црква хуји.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе. Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацика танак глас: — Мудри државниче!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...
— рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах. Онде, где се два чатала везују, вире крајеви од врљика и пружају подесан заклон.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приме|тивши их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
голоруци, нити се купе у гомиле, е ћеш их видјети раштркане, гдје стоје дупке, са струком на глави, а испод струка вире у црнину гдје се на небу укаже, као да нагађају хоће ли се изјаловити, ја ће из ње снијег замести, снијег, њихова жеља
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире? (Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му
— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. — Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?...
Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи!
“ Послије вечере Наћвар зовну Балегана: — А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта? — Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.
На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. — А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво.
Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати. — Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? — Украли сте га ви...
— О, о, о! — поче тихо фра-Блитвар. — Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?
„Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ!
— Па како људи? Како се живи, а? — пита Лис. — Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро! — одазва се Шкељо намигујући другу до себе.
А шта ми помаже да се дозна ко је кривац? Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... — Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан.
Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. — И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло!
— Јето са срећом испросија је онај старији Јурићев. — Је ли Шимета? Шимета Ошкопица? — прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести смртне свеколике теке лицем из глибине вире?
Попа, Васко - КОРА
ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
станичне чекаонице где сад гледам како дремају, климајући убрађеним главама, две сељанке са корпама у крилу, из којих вире смешно испружене гушчије главе и репови.
Онда товари на леђа једну по једну од заборављених ствари, па накривљене шајкаче за којом су поређане цигарете што вире и с једном у зубима, кривуља тако за пуком, пурња кљакавим ногама и подиже прашину више него и сама пуковска сака са
Али понова сече нас његов поглед и прикива за проклету мрску тезгу, иза које једва вире наше тужне мале главе. Ох како смо дубоко мрзели тај дућан и како смо искрено молили доброга Бога да се он упали, да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо
Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... »Откуд овде ови људи?... Шта је ово?... Смрт !«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. — Предај се!
оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх... Још неколико тренутака...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб.
Ћипико, Иво - Приповетке
чије су кршевите стране наријетко обрасле игластим жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола, и између њих вире суре стијене све до влажнога жала што се блијешти на плитку.
зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице погледах на шкрапе што преда мном из мора вире. — Сједите, немојте ради мене... — и прекидох, стидећи се што се старица испред мене исправила.
До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац... —Светац старе вире, — помогне му Букало. —Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке.
Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире. Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сећам се једнога примера. Почели су да их закопавају, па су их напослетку оставили полуоткривене. У једних вире ноге, у других руке, или искежена глава. А мало даље из једне рупе помаљају се коњске копите. Покрај људи, животиње.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе. Исто онако она мирно, строго изгледа. Ништа се није променила.
Ћипико, Иво - Пауци
једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. Иду полагано, набадајући се на кишобране. — Па што је ново у селу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
лежи још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га распознајемо по шуми катарака које вире преко Хептастадиума.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
које се виде румени листови, у провидној хаљини која јој оцртава све чаробне угибе на телу и са деколтеом из којега вире набрекле дојке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце. Или су се избеглице размилеле по вароши и купе остатке хране. А магацини отворени.
А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи. Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Окрену се жена ка месту одакле је глас долазио и виде како из чахура у њеном наручју вире сићушне главе деце. Ој, како су им се смејале очи, блистала лица!