Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je zaista mnogo od jedne gospodične; to pokazuje razum i divnoje vospitanije. JELICA: Meni je virklih najmilija zabava kad mogu mojim drugaricama pripovedati šta sam kojegdi čitala. Tako sam kod Gete, — o taj vam piše!
JELICA: To je virklih mlogo. ALEKSA: Ja kažem, gospodična: nema zemlje preko Španije! Kako mi otac umre, odma ću se preseliti u Madrid.
JELICA: To mi je virklih vesma milo da sam se s vama upoznala. Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju.
) JELICA: Jedna mi je sluškinja u kujni, druga leži, štumadla mi je pobegla; zato moram sama služiti; no ja to virklih rado činim. ALEKSA: Vaš je trud pun ružična cveća za mene. JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti...
S njim sam od veće časti moje putešestvije soveršio. JELICA: To je virklih najlepše kad čovek čestitog mlađega ima. Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju.
! MITA: Što prosti kažu „šnuftihla“. JELICA: Čujete l’, tatice? Jedan bedinter samo! (Gledi svuda.) Ovde virklih nije.