Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
То је заиста много од једне господичне; то показује разум и дивноје воспитаније. ЈЕЛИЦА: Мени је вирклих најмилија забава кад могу мојим другарицама приповедати шта сам којегди читала. Тако сам код Гете, — о тај вам пише!
ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид.
ЈЕЛИЦА: То ми је вирклих весма мило да сам се с вама упознала. Верујте ми, господин барон, врло ми се ретко овакове визите пригађају.
) ЈЕЛИЦА: Једна ми је слушкиња у кујни, друга лежи, штумадла ми је побегла; зато морам сама служити; но ја то вирклих радо чиним. АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити...
С њим сам од веће части моје путешествије совершио. ЈЕЛИЦА: То је вирклих најлепше кад човек честитог млађега има. Ја не могу никако да се намерим на добру слушкињу.
! МИТА: Што прости кажу „шнуфтихла“. ЈЕЛИЦА: Чујете л’, татице? Један бединтер само! (Гледи свуда.) Овде вирклих није.