Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
na Savin kamen i Kik, sa Kruševlja na Tataliju, od Laništa do Velike ravni, s Velike ravni do u Gubin dô, s visa na vis, durbinom zaokruži: zelene se, u nedogled, ogromne šumske mase: bukove šume prve, druge i treće klase.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
zavet, da se onde stane i nasele, gde čuju vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome
Meni je uzgred bilo — priča moj otac — podići svu moju knežinu, i vrativši se kući sve na brankovički vis sa sobom izvesti.
Živanu (Petroviću) u Kalenić, Živku Dabiću zetu u Jautinu; i sva ta sela, i još druga, s puškama dođu na brankovički vis. Pošljem ja te se iznese iz brankovičke crkve barjak, koji je bio od beloga, crvenog i plavog musulina, sa tri krsta.
Oni sve to priprave, porane i uzjašu konje, izađu na brankovički vis, da iz prekraja gleda otkuda će Vrbica doći. Vrbica prođe vrlo rano, kući dođe gde se ručak gotovi, al̓ ne zastane
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica što pred njom maršuje, nije smela napustiti do dolaska njezinih prednjih delova. Ali tako nije bilo.
Onda se tu razvi živa borba, jer se vis morao zauzeti što pre radi uspostavlanja one prekinute veze između trupa. Ali uporno držanje gospodara visa onemogući
Oficiri štaba kad ovo videše skameniše se, pa onda zabrinuto podigoše doglede onamo na vis, po kome su, hitri kao veverice, pretrčavali visoki i tanki gorštaci Tada komandant odreda skide dogled s očiju pa
Toga dana odred ne krenu ni stope napred. A sutra dan borba ponova uze velike razmere, pa i pored toga, onaj vis, kao neka grdna mračna tvrđava od crnog stenja, osta uporan i zadugo nepristupačan, napadnim odelenjima odreda.
Neko nenadno komešanje bilo je očevidno i zato napadna odeljenja učiniše jači pritisak i krenuše napred. A malo posle vis je bio prazan i tako odred pređe u marševi bojni poredak, žureći se da izbegne napad s leđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je nešto sa njim šaputao, brižno. A kad Trandafil nije bio kod kuće, Isakovič je imao – vis‑à‑vis – gospožu Femku. Ona bi se trudila, veselo, da učestvuje u razgovoru.
Sve je nešto sa njim šaputao, brižno. A kad Trandafil nije bio kod kuće, Isakovič je imao – vis‑à‑vis – gospožu Femku. Ona bi se trudila, veselo, da učestvuje u razgovoru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isakovič bio je počeo da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim konjem, što je prednjim kopitama prskao u vis mulj, a zadnjim zamutio svu vodu uokolo, žutim peskom.
Probudila se, kad joj je dever tiho odškrinuo vrata. Za jedan trenutak ona ga vide, kao da je bio zakoračio u vis, u vratima, koja postadoše vidna.
Ciknuvši grozno i skočivši u vis, ona se nađe, lice u lice, s mužem, krvavim i užasnim i ugleda pred sobom Vuka Isakoviča, koji se raspadao.
Zato, ne gledajući oko sebe, pogledao je katkad u vis, kao da je odlazio sa zemlje. Obuzimao ga je strah od tuđine i nečeg sasvim ludog.
Psi se vijahu, igrajući se, bacajući slamu njuškama u vis. U neizvesnosti, nije se usuđivao da napušta logor, dok su njegovi oficiri odlazili ne samo u druge pukove, već i u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„kad prelja, dok prede, nehatom vretenom dotakne djete, ona tri puta ovlaš pljune na vreteno i tri put ga digne u vis da bi djete raslo. Ako ovo ne bi uradila, ostalo bi djete, ’zatučeno’ ne bi više raslo“.
Matavulj, Simo - USKOK
— Ko je kriv što si lakosan kao kokoš, uprav kao zec! Kako se Markiša toga maha sjedeći protezao dignuv ruke u vis, Krcun dopade, obori ga na leđa i ruke mu složi, pa ga poče raspasivati, da ga tobože veže.
Radičević, Branko - PESME
boljeg veka — Neće, neće, još ti ima leka, Opet će se on tebi pribrati, Divnom snagom opet opasati, Posinuti u vis ko nekada, Al' ja odo, — zbogom za svakada.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo su se naše kuće svakog leta sve više ugibale i gubile u zelenilu. Topole su rasle i išle u vis, vrbe razgranjavale i krhale; kruške, kajsije, višnje i dudovi sve više debljali i ukrštavali se.
Kostić, Laza - PESME
— Sirotinja smo; ginuć za blagom, zemaljska blata rijemo još niz, još nismo vični prodirati vis za blagom nebnim. Ti nauč' nas tom!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi ratničke ruke zauvek bace i u jatima odletite s balkona u vis! Pauni kriče, čujte, samo čarolija ptica nudi vam spas!
RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU Beše to praznik. Konje smo pojahali, rala okrenuli u vis, šta ćete da orete — vikale su njive za nama i žene su dizale ruke.
potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena sa zaspalih ruku diže se u vis. OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao.
u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u zelenom struku ljudsko se uzvisuje klica samu sebe gazi ko se klijanja drži taj se uskrsuje i traje takvo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Drugo... Stoji on onako... naslonio ruku na Ljubičino rame, a ja uđem pa ga zgrabim obema rukama, podignem u vis, pa bup o pod!... Ti li se nađe, crvenkapiću, da beščastiš ovo sveto mesto, u koje nisi dostojan ni da uđeš!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa nama je bio i Petar Dobrović. Jednog dana – da bismo čitali Hektorovića, na moru – pošli smo sa Hvara na Vis, u čamcu jednog mladog inženjera sa Brača. U podne sunce je bilo pripeklo, a vetar pao. Veslali smo i Petar nije vukao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
zakuca, pa gledaš pomamnog bika kako je kleknuo na prednje noge, zab'o rogove u burumak i, sa strašnom rikom, baca u vis busenje, koje se vraća opet na njega i pretvara u prah... No i protivnici ne ćute.
Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut, pa se otpušti i pada, kao prah, čak na drugi kraj gumna...
Izvol’te se uveriti. Istoga trenutka ovaj graciozni direktor u suknji dohvati preko srede gospodina Persu, baci ga u vis i dočeka na ruku.
Nastade neobičan prizor. Čiča Pera pozeleni, zadrhta sav k’o da ga je uhvatila troletnica, skoči i podiže obe ruke u vis.
U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!... Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim glasom: — Za Hrista Boga i svetu Trojicu!
stajaše nasred sobe obučen, onako kako se vratio iz varoši; kapu držaše u jednoj ruci, a drugu, desnu, beše podigao u vis i šaku stegnuo u pesnicu, pa njom trese nad svojom razbarušenom kosom. — Ja sam gosa u ovoj kući!... ja, ja...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad je mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da joj vrh dođe nad prostor za izručivanje uhvaćene ribe; sa vrha se odreši gvozdeni teret, mreža se pri vrhu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Oni su se samo podosta popeli na vis, gdje ih je vješti grof izveo i otole na daleko gledali, prema svojim zenicama.
“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi. Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis. „Ne, Gospodaru, za krst časni! ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“.
A zvijezde, stražarice noćne, one poblijedeše, pa kao da odlećeše u vis. Nestade ih. S toga li zar? „Lako je za tu bruku, ali ne bi bilo za onu te ti započe, kad reče Stani da je kučka!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama. — Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija. — Bolje slep očima, nego slep pameću. — Teško tome ko za tuđom pameti ide.
(Drži se da ne padne) 390 — Šta radi roda kad stoji na jednoj nozi? (Drugu digne u vis) 391 — Šta se po smrti veseli? (Koža od gajda) 392 — Šta celog veka prede, a žicu mu ne vidiš?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— De, da čujem, ako je šta lipo! Bakonja obori oči, dignu kažiprst i poče, sjecajući njim: „Si vis incolumen, si vis te reddere sanum Curas tolle graves: irasci crede profanum, Parce mero, coenato parum: non sit tibi
— De, da čujem, ako je šta lipo! Bakonja obori oči, dignu kažiprst i poče, sjecajući njim: „Si vis incolumen, si vis te reddere sanum Curas tolle graves: irasci crede profanum, Parce mero, coenato parum: non sit tibi vanum Surgere post
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je. Reč je već zvek. Kao metalnog brda vis Stoji pred tobom vek.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“. „Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici.
pa raskreči što je više mogao prednje noge, savi glavu do zemlje, pa stražnjim nogama dade telu svome toliki zamah u vis, da od njega ne behu pošteđeni ni njegovi tovari. Zelje, voće i ribe - sve polete u velikom luku majci zemlji u krilo.
Bio je sposoban da govori samo rukama i očima. Zato zatrese kosu i podiže desnicu svečano u vis. No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis.
No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis. Kad to vide nomofilas, on zgrabi svoju dugu palicu da njome raspali po životinji, ali se na vreme priseti da bi takav
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde
On pogleda, prisiljen nad tom nevidljivom nekom silom, u vis, u princezu. Ona dočeka njegov usplahireni pogled ljupkim osmejkom svojih ružičastih usana.
Svestan toga, on je, kako se priča, rekao: „Dajte mi čvrstu tačku u prostoru da podignem celu Zemlju u vis!“ Arhimedes je imao prilike da sve te svoje pronalaske s uspehom primeni pri građenju nove lađe.
Kraći krak poluge, koji je iznad balvana strčao u vis, nosio je težak teret, privezan čvrsto uza nj. Čim se taj položaj ravnoteže poremetio, pokrenuo se duži krak poluge,
Čim se taj položaj ravnoteže poremetio, pokrenuo se duži krak poluge, pod dejstvom onog tereta, naglo u vis, pa se mogao upotrebiti kao praćka kojom su se na neprijatelja mogli bacati lonci, napunjeni zapaljenom smolom.
Pri tome opazi kako se, u istoj meri u kojoj se on spuštaše u vodu, površina njena penjaše u vis. Odmah mu bi jasno: zapremina istisnute vode jednaka je zapremini uronjenog dela tela.
uronjeno u vodu, izgubi od svoje težine onoliko koliko je teška količina vode što ju je pri zaronjavanju potisnulo u vis.
na tom mestu, ispruži iznenada svoje brvno, spusti užetom svoje čengele koje ščepaše lađu za njen kljun, podigoše ga u vis, dok se lađa ne preturi i ne potonu u moru.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka pretrča pred Đuricu, okrete se ocu i diže ruke u vis, želeći da ga rukama zakloni. A Marko, obnevidevši od ljutine i uzbuđenja, kako dotrča do njih sa zamahnutom puškom,
I potom ugleda kako ono strašilo neobično otvori i raširi oči, kao da se nečemu jako začudi, pa ih prevrte u vis i onda on poznade da je to strašilo hajduk Pantovac, koji se odjednom opusti.
— reče on, pa sede za sto. Posedaše i ostali žandarmi. Jedan natoči svakome po čašu rakije, podigoše svi prvu čašu u vis i rekoše: — Prva u slavu Božju. Neka ti Bog oprosti!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana pojavila su se dva kita koja su izbacivala vodu u vis, a naša bujna mašta protumačila je da oni predstavljaju dva ratna broda koje šalje prijateljski nastrojen podmorski
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Za jedan trenutak ona ga vide, kao da je bio zakoračio u vis, u vratima, koja postadoše vidna. Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje
Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti! Poleti u vis pravo, — Majka se prekrsti, Ne gleda više dole Već gore u nebo.
Što je bilo ohladnelo Opet se zagreva, Što je bilo prenaglilo Vraća s’ sa krajeva. Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo!
Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala! Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883. DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * Ljubo!
Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom.
Šta će sada? Sad će valjda Da se slonski javi. A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi. „Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pred podne Turci obnoviše napad na Tešicu. Izađem na vis više Aleksinca i zauzmem zgodno mesto u redutu broj 4, da posmatram borbu.
Čim ugrabim slobodan trenutak u štabu, opet istrčim na vis više Aleksinca da vidim šta se radi kod Tešice. Nađoh sasvim izmenjene položaje: Turci su se jako pomakli napred, naši
No naskoro sve postade jasno. Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gone plotunskom vatrom, Čerkezi već pale sela...
Turski topovi s buimirskoga visa bili su već Aleksinac, a naročito aleksinačke šančeve. Kad sam ce iz varoši peo na vis šančevima, videh gde iz tako zvanoga »karantina« izvlače stvari; tu je bilo neko stovarište vojenih oprema.
« Penjući ce uz: vis uverim se i sam o tome, jer mi je valjalo protrčati preko prostora koji je sav bio izoran granatima koje su još jednako
kosu u severoistočnom pravcu preseca glogovička doljača, a odmah iza nje diže se kameniti ćuvik, prozvan šumatovački vis. Na vrhu ovoga visa podignut je šumatovački šanac.
Na vrhu ovoga visa podignut je šumatovački šanac. Šumatovački vis, sa severo-istočne strane polako se nagiba i otprilike na 300 metara od šanca opet ga preseca jedna omanja doljača, iza
Za odbranu tu bi trebalo podići čitavu sistemu šančeva, a toga ne beše. I tako, rujevačka kosa, šumatovački vis i šumatovačka kosa mogu se smatrati kao jedna kosa, presečena doljačama na dva mesta, pred šumatovačkim šancem i iza
Jedna, druga, treća, četvrta, a zatim se osu čitav plotun. Baterija zasta na poljani, opali na vis dva-tri metka, pa se u galopu povrati i odjuri šumatovačkim putem natrag aleksinačkim šančevima.
Bataljon, što ležaše u četnim kolonama, poskaka, opali na vis nekoliko plotuna onako iz gomile, pa uzmače šancu i rasu se u strelce levo i desno od šanca.
Siđemo niz šumatovački vis. Išli smo peške, a za nama su vojnici vodili konje. Nekoliko konja bude ranjeno. Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike
kroz providljiv sumrak nejasno se opažale mrke slike budne šanačke straže, sa puškama u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti! Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega.
Lomaču će razbuktati Da gori pošteno, Sagoreće telo moje, Sagoret’ i njeno. Sa toplotom u vis leti, Što se ne pepeli, Što ostane, žara prima Više se ne deli.
Kako lepo zora rudi; — Kako s’ divno sunce rađa; — A na mora mirnih grudi Kako sretno plovi lađa. Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O Badnjem danu u niškoj okolini meša se badnjakom po pepelu i diže se u vis, »da bi toliko porasle konoplje« (Karadžić, 1, 1899, 213, niško).
Njegov koren mora se kopati kamenom; kad se opkopa, baca se kamen u vis, i onda treba oman iščupati pre no što se kamen vrati na zemlju, inače neće imati toliku moć (GZM, b, 1894, 373)
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svaki žbun me sebi, svaki cvetak mami, I potočić bistri što nam žubor šalje, I vis Filopape u jutarnjoj tami. Strašan u samoći, kao sveta gora, Na drevni me Olimp u osami seća, Ja slutim, verujem: tu je
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom. Pođimo njome gore.
ne menjajući svoj oblik, prema horizontu, da onde utonu, dok se na istočnom delu horizonta pojavljuju nova jata i penju u vis.
sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite Vašu odeždu malo u vis, pa višak dužine prebacite u boru oko pojasa. Tako, sad je sve u redu!
Kada bi se Zemlja, iz dana u dan, obrtala, odletela bi nam, pri svakom skoku u vis, poprilično ispod nogu, a kad bi se pomerala i u prostoru, mi bismo u toku vremena morali videti kako se zvezde na
Tog puta sam, već pri polasku voza, digao u vis zavesu prozora mog kompartimana za spavanje. A kad se ružoprsta zora pojavi i ja se probudih, sagledah sa svoga ležišta
Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne? Video sam često glomazna tela kako se, bačena u vis, penju, padaju i kreću kroz prostor.
i obrtala oko svoje ose kako to učahu stari Pitagorejci i Kopernik, zar nam ne bi onda, pri svakom našem skoku u vis, Zemlja otrčala ispod naših nogu? Nije li tako?“ - „Tako bi to bilo kad ne bismo i mi leteli zajedno sa Zemljom.
“ Kepler klimnu glavom, čovečina diže svoju čašu u vis: „Pa da se pobratimo!“ Tiho je nezadovoljan ovim intermecom.
nas je zadivila naročito ova slika: iz sredine rumeno osvetljenog dela jezerove površine izbijao je i penjao se u vis mlaz vode, intenzivno crvene boje.
Dobar dogled popunjava ovu sliku neočekivanim. detaljima. Iz ružičastog plašta Sunčeva sukljaju u vis rubinski vodoskoci, onakvi kao onaj u Ženevi, i rasprskavaju se u visini u rumene oblake.
Ta naivna slika pretstavljala je život čovekov. U njoj su bile nacrtane neke stepenice koje se s leva penju u vis, pa onda opet spuštaju na desno dole.
Ona pokazuje jedanaest ovakvih stepenica života: pet njih vode u vis do šeste, najviše, a od ove vode pet stepenica opet na dole.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
stigli u to prokleto selo Krupac, naši opet povratili izgubljene položaje, i onda narede meni da opet iziđem na onaj vis... Ah, sad se setih. Zvao se „Crkveno branište“, Tu drugu noć neću nikada zaboraviti. U ljudi nije bilo više daha ...
I tek pomislimo da smo na vrhu, a pred nama se izbočio još veći vis, i tamo vidimo mravlju kolonu vojnika koji zamiču. — Ah... zemljo, i ko te stvori! — psuje neko.
Šantić, Aleksa - PESME
I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola. 11 U reci, u lepoj Rajni, U valâ kristalu samom,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jednome se radi o glavi, o životu. Kada budeš visu na planinu, tj. kada dođeš na vis planinski. A kad Marko lice ogledao, verovatno je video isto ono što i dahije u tepsiji u pesmi Početak bune protiv
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
toliko visoko rastu drva, kako no njena duša, ka finiks i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u nebo letila njena pamet; niti su onoliko jeleni ženili planinskoga izvora
Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?
Učini palež i vatru zažeže u crkvi blizu ćivota svetoga, i kad se raspali oganj i diže u vis, u to dobi stigoše surovi Bugari potajno, mnogo množastvo, ima do pô mile oko grada. A grad već gori.
budavši s prvom prava vinova loza do kraja lepa, punorodna, s hubavim grožđem, dobro zapajana s nebesnim kapljami, u vis rastući razgranato, — a sad samo ostala jedna pavitina divlja, tako da ni divlje zelene vinjage ne vidi se na njoj.
E da može topljenik zdravo široku vodu preplivati? Nitko se izučen nije na svet rodio. Ko kamen u vis fuća, on neba stići ne može, nego vraća se skoro natrag i svrh glave mu pada.
U čemu si, toga se dobro drži. Pred noge motreći, a ne u vis po oblaku se vozeći. Na maloj teraziji centu premerati.
Mi šireći i u vis dižući cifraste kuće, čimno sebi brigu za ahmet i trošak veći činimo, a za drugoga! Sebi ni za dušu, ni po gušu.
PROROK GOVORI Vi, koji no govorite: još nije vreme praviti božiji hram, a svoje domove imate vreme praviti i u vis dizati ih i moja crkva zapuštuje, — evo, izaradi toga vam posla i ja pak ovako hoću učiniti.
Ode gore u vis na nebesne bele oblake. Vid mu bijaše angelski, od haljina durma strašne munje sevahu, glas mu se govorni čujaše kan' da
Strah je i gledati što sobom čini. Al' kade ako koliko digne se u vis i hukne razlivano se na strane, svoga mu hatara dalje prelaziti ne može: dokle mu je Bog mesto uredio dotle i dolazi —