Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе: букове шуме прве, друге и треће класе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
завет, да се онде стане и населе, где чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе
Мени је узгред било — прича мој отац — подићи сву моју кнежину, и вративши се кући све на бранковички вис са собом извести.
Живану (Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и још друга, с пушкама дођу на бранковички вис. Пошљем ја те се изнесе из бранковичке цркве барјак, који је био од белога, црвеног и плавог мусулина, са три крста.
Они све то приправе, поране и узјашу коње, изађу на бранковички вис, да из прекраја гледа откуда ће Врбица доћи. Врбица прође врло рано, кући дође где се ручак готови, ал̓ не застане
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
колона овог истог заштитничког одреда пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она јединица што пред њом маршује, није смела напустити до доласка њезиних предњих делова. Али тако није било.
Онда се ту разви жива борба, јер се вис морао заузети што пре ради успоставлања оне прекинуте везе између трупа. Али упорно држање господара виса онемогући
Официри штаба кад ово видеше скаменише се, па онда забринуто подигоше догледе онамо на вис, по коме су, хитри као веверице, претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с очију па
Тога дана одред не крену ни стопе напред. А сутра дан борба понова узе велике размере, па и поред тога, онај вис, као нека грдна мрачна тврђава од црног стења, оста упоран и задуго неприступачан, нападним оделењима одреда.
Неко ненадно комешање било је очевидно и зато нападна одељења учинише јачи притисак и кренуше напред. А мало после вис је био празан и тако одред пређе у маршеви бојни поредак, журећи се да избегне напад с леђа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све је нешто са њим шапутао, брижно. А кад Трандафил није био код куће, Исакович је имао – вис‑à‑вис – госпожу Фемку. Она би се трудила, весело, да учествује у разговору.
Све је нешто са њим шапутао, брижно. А кад Трандафил није био код куће, Исакович је имао – вис‑à‑вис – госпожу Фемку. Она би се трудила, весело, да учествује у разговору.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович био је почео да се дави, у хладној води, заједно са једним коњем, што је предњим копитама прскао у вис муљ, а задњим замутио сву воду уоколо, жутим песком.
Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата. За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна.
Цикнувши грозно и скочивши у вис, она се нађе, лице у лице, с мужем, крвавим и ужасним и угледа пред собом Вука Исаковича, који се распадао.
Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог.
Пси се вијаху, играјући се, бацајући сламу њушкама у вис. У неизвесности, није се усуђивао да напушта логор, док су његови официри одлазили не само у друге пукове, већ и у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„кад преља, док преде, нехатом вретеном дотакне дјете, она три пута овлаш пљуне на вретено и три пут га дигне у вис да би дјете расло. Ако ово не би урадила, остало би дјете, ’затучено’ не би више расло“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ко је крив што си лакосан као кокош, управ као зец! Како се Маркиша тога маха сједећи протезао дигнув руке у вис, Крцун допаде, обори га на леђа и руке му сложи, па га поче распасивати, да га тобоже веже.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бољег века — Неће, неће, још ти има лека, Опет ће се он теби прибрати, Дивном снагом опет опасати, Посинути у вис ко некада, Ал' ја одо, — збогом за свакада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу. Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Сиротиња смо; гинућ за благом, земаљска блата ријемо још низ, још нисмо вични продирати вис за благом небним. Ти науч' нас том!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе. Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти се
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек баце и у јатима одлетите с балкона у вис! Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас!
РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник. Коње смо појахали, рала окренули у вис, шта ћете да орете — викале су њиве за нама и жене су дизале руке.
потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и само једно срце од камена са заспалих руку диже се у вис. ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА Остадосмо без града и без закона, град је пао.
у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско се узвисује клица саму себе гази ко се клијања држи тај се ускрсује и траје такво
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Друго... Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!... Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Са нама је био и Петар Добровић. Једног дана – да бисмо читали Хекторовића, на мору – пошли смо са Хвара на Вис, у чамцу једног младог инжењера са Брача. У подне сунце је било припекло, а ветар пао. Веслали смо и Петар није вукао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... Но и противници не ћуте.
Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...
Извол’те се уверити. Истога тренутка овај грациозни директор у сукњи дохвати преко среде господина Персу, баци га у вис и дочека на руку.
Настаде необичан призор. Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис.
У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу!
стајаше насред собе обучен, онако како се вратио из вароши; капу држаше у једној руци, а другу, десну, беше подигао у вис и шаку стегнуо у песницу, па њом тресе над својом разбарушеном косом. — Ја сам госа у овој кући!... ја, ја...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кад је мрежа извучена на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Они су се само подоста попели на вис, гдје их је вјешти гроф извео и отоле на далеко гледали, према својим зеницама.
“ рече старац. Као да гром пуче међу њих, тако их потресоше те ријечи. Сваки исправи главу; неки подигоше руке у вис. „Не, Господару, за крст часни! не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“.
А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар? „Лако је за ту бруку, али не би било за ону те ти започе, кад рече Стани да је кучка!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде.
(Држи се да не падне) 390 — Шта ради рода кад стоји на једној нози? (Другу дигне у вис) 391 — Шта се по смрти весели? (Кожа од гајда) 392 — Шта целог века преде, а жицу му не видиш?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Де, да чујем, ако је шта липо! Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: „Си вис инцолумен, си вис те реддере санум Цурас толле гравес: ирасци цреде профанум, Парце меро, цоенато парум: нон сит тиби
— Де, да чујем, ако је шта липо! Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: „Си вис инцолумен, си вис те реддере санум Цурас толле гравес: ирасци цреде профанум, Парце меро, цоенато парум: нон сит тиби ванум Сургере пост
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици.
па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари. Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило.
Био је способан да говори само рукама и очима. Зато затресе косу и подиже десницу свечано у вис. Но ти гестови допадоше се мајмуну, те и он затресе своју гриву и диже десницу у вис.
Но ти гестови допадоше се мајмуну, те и он затресе своју гриву и диже десницу у вис. Кад то виде номофилас, он зграби своју дугу палицу да њоме распали по животињи, али се на време присети да би такав
Зато подиже само десницу у вис. То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде
Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу. Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана.
Свестан тога, он је, како се прича, рекао: „Дајте ми чврсту тачку у простору да подигнем целу Земљу у вис!“ Архимедес је имао прилике да све те своје проналаске с успехом примени при грађењу нове лађе.
Краћи крак полуге, који је изнад балвана стрчао у вис, носио је тежак терет, привезан чврсто уза њ. Чим се тај положај равнотеже пореметио, покренуо се дужи крак полуге,
Чим се тај положај равнотеже пореметио, покренуо се дужи крак полуге, под дејством оног терета, нагло у вис, па се могао употребити као праћка којом су се на непријатеља могли бацати лонци, напуњени запаљеном смолом.
При томе опази како се, у истој мери у којој се он спушташе у воду, површина њена пењаше у вис. Одмах му би јасно: запремина истиснуте воде једнака је запремини уроњеног дела тела.
уроњено у воду, изгуби од своје тежине онолико колико је тешка количина воде што ју је при зароњавању потиснуло у вис.
на том месту, испружи изненада своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен кљун, подигоше га у вис, док се лађа не претури и не потону у мору.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони. А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком,
И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти.
— рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана појавила су се два кита која су избацивала воду у вис, а наша бујна машта протумачила је да они представљају два ратна брода које шаље пријатељски настројен подморски
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна. Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кâ да оде у вис горе, — Не дâ с’ видет’ оку моме; Ја осећам бол откида И жалим за њоме. Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље
Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети! Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у небо.
Што је било охладнело Опет се загрева, Што је било пренаглило Враћа с’ са крајева. Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо!
Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо!
Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом.
Шта ће сада? Сад ће ваљда Да се слонски јави. А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пред подне Турци обновише напад на Тешицу. Изађем на вис више Алексинца и заузмем згодно место у редуту број 4, да посматрам борбу.
Чим уграбим слободан тренутак у штабу, опет истрчим на вис више Алексинца да видим шта се ради код Тешице. Нађох сасвим измењене положаје: Турци су се јако помакли напред, наши
Но наскоро све постаде јасно. Из Тешице почеше избијати у вис црна клупчад густога дима — дакле наши одступају! И док их Турци гоне плотунском ватром, Черкези већ пале села...
Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке шанчеве. Кад сам це из вароши пео на вис шанчевима, видех где из тако званога »карантина« извлаче ствари; ту је било неко стовариште војених опрема.
« Пењући це уз: вис уверим се и сам о томе, јер ми је ваљало протрчати преко простора који је сав био изоран гранатима које су још једнако
косу у североисточном правцу пресеца глоговичка дољача, а одмах иза ње диже се каменити ћувик, прозван шуматовачки вис. На врху овога виса подигнут је шуматовачки шанац.
На врху овога виса подигнут је шуматовачки шанац. Шуматовачки вис, са северо-источне стране полако се нагиба и отприлике на 300 метара од шанца опет га пресеца једна омања дољача, иза
За одбрану ту би требало подићи читаву систему шанчева, а тога не беше. И тако, рујевачка коса, шуматовачки вис и шуматовачка коса могу се сматрати као једна коса, пресечена дољачама на два места, пред шуматовачким шанцем и иза
Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун. Батерија заста на пољани, опали на вис два-три метка, па се у галопу поврати и одјури шуматовачким путем натраг алексиначким шанчевима.
Батаљон, што лежаше у четним колонама, поскака, опали на вис неколико плотуна онако из гомиле, па узмаче шанцу и расу се у стрелце лево и десно од шанца.
Сиђемо низ шуматовачки вис. Ишли смо пешке, а за нама су војници водили коње. Неколико коња буде рањено. Успут низ брдо наилазили смо на рањенике
кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити! Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега.
Ломачу ће разбуктати Да гори поштено, Сагореће тело моје, Сагорет’ и њено. Са топлотом у вис лети, Што се не пепели, Што остане, жара прима Више се не дели.
Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора мирних груди Како сретно плови лађа. Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О Бадњем дану у нишкој околини меша се бадњаком по пепелу и диже се у вис, »да би толико порасле конопље« (Караџић, 1, 1899, 213, нишко).
Његов корен мора се копати каменом; кад се опкопа, баца се камен у вис, и онда треба оман ишчупати пре но што се камен врати на земљу, иначе неће имати толику моћ (ГЗМ, б, 1894, 373)
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами. Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дозволите да је премерим; њена квадратна основа има у опсегу 500 корака. Са једнога њенога ћошка воде у вис удобне степенице, боље рећи коса раван или рампа, ограђена масивном балустрадом. Пођимо њоме горе.
не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу хоризонта појављују нова јата и пењу у вис.
сам мој опасач продужио помоћу моје свилене кравате која има, случајно, исту боју, а Ви уздигните Вашу одежду мало у вис, па вишак дужине пребаците у бору око појаса. Тако, сад је све у реду!
Када би се Земља, из дана у дан, обртала, одлетела би нам, при сваком скоку у вис, поприлично испод ногу, а кад би се померала и у простору, ми бисмо у току времена морали видети како се звезде на
Тог пута сам, већ при поласку воза, дигао у вис завесу прозора мог компартимана за спавање. А кад се ружопрста зора појави и ја се пробудих, сагледах са свога лежишта
Зар можеш замислити да се она покреће?“ - „А зашто не? Видео сам често гломазна тела како се, бачена у вис, пењу, падају и крећу кроз простор.
и обртала око своје осе како то учаху стари Питагорејци и Коперник, зар нам не би онда, при сваком нашем скоку у вис, Земља отрчала испод наших ногу? Није ли тако?“ - „Тако би то било кад не бисмо и ми летели заједно са Земљом.
“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!“ Тихо је незадовољан овим интермецом.
нас је задивила нарочито ова слика: из средине румено осветљеног дела језерове површине избијао је и пењао се у вис млаз воде, интензивно црвене боје.
Добар доглед попуњава ову слику неочекиваним. детаљима. Из ружичастог плашта Сунчева сукљају у вис рубински водоскоци, онакви као онај у Женеви, и распрскавају се у висини у румене облаке.
Та наивна слика претстављала је живот човеков. У њој су биле нацртане неке степенице које се с лева пењу у вис, па онда опет спуштају на десно доле.
Она показује једанаест оваквих степеница живота: пет њих воде у вис до шесте, највише, а од ове воде пет степеница опет на доле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
стигли у то проклето село Крупац, наши опет повратили изгубљене положаје, и онда нареде мени да опет изиђем на онај вис... Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ...
И тек помислимо да смо на врху, а пред нама се избочио још већи вис, и тамо видимо мрављу колону војника који замичу. — Ах... земљо, и ко те створи! — псује неко.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И цвета, и гори, и блиста, и у вис гледа из дола; Мирише, плаче и дрхти С љубави жарке и бола. 11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
једноме се ради о глави, о животу. Када будеш вису на планину, тј. када дођеш на вис планински. А кад Марко лице огледао, вероватно је видео исто оно што и дахије у тепсији у песми Почетак буне против
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
толико високо расту дрва, како но њена душа, ка финикс и високи бор Богу се узвисиваше својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора
Сад већ ваљало почива Христос, први свештеник, На крсту, с пруженим својим У вис рукама. Вечерњи Богу принос донесе. ТКО?
Учини палеж и ватру зажеже у цркви близу ћивота светога, и кад се распали огањ и диже у вис, у то доби стигоше сурови Бугари потајно, много множаство, има до пô миле око града. А град већ гори.
будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад само остала једна павитина дивља, тако да ни дивље зелене вињаге не види се на њој.
Е да може топљеник здраво широку воду препливати? Нитко се изучен није на свет родио. Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада.
У чему си, тога се добро држи. Пред ноге мотрећи, а не у вис по облаку се возећи. На малој теразији центу премерати.
Ми ширећи и у вис дижући цифрасте куће, чимно себи бригу за ахмет и трошак већи чинимо, а за другога! Себи ни за душу, ни по гушу.
ПРОРОК ГОВОРИ Ви, који но говорите: још није време правити божији храм, а своје домове имате време правити и у вис дизати их и моја црква запуштује, — ево, изаради тога вам посла и ја пак овако хоћу учинити.
Оде горе у вис на небесне беле облаке. Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да
Страх је и гледати што собом чини. Ал' каде ако колико дигне се у вис и хукне разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и долази —