Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Napolju je bilo hladno i niski crni i mračni oblaci visili su nad varošicom i vukli se i zaplitali po brdima svud u naokolo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za trenutak, Grk je visoko digao reskript, zamotan, i sav isprepletan crnim šeputima, sa kojih su visili veliki, crni, voštani pečati.
Isakoviči se tako razmestiše, po klupama, na tom doksatu, u hladovini, u kojoj su visili čitavi grozdovi lanjskih klipova kukuruza i paprika, kao crveni venci.
Doksat je bio sav u ladoležu, a sa njegovih stubova visili su lonci sa cvećem, sa crvenim smrdljevkom, u cvatu. Fenjeri su sjali iznad tih lonaca, i njihova svetlost padala je u
Valdenzer se bio splasnuo. Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao. A Valdenzerova žena držala se, u toj nesreći, začudo, dobro.
Bio je zadržan, pri ulazu u varoš, ali pušten brzo. Papiri su mu bili u redu. Sa velikim pečatima, koji su visili na kraju.
Bila je na dnu te aleje, mračne i na danu, sva osvetljena. Sa nje su, kao grozdovi, visili veliki fenjeri. Vidik se, iza te kuće, spuštao, prema Dunavu, u daljini, u podnožja brda, gde je reka, kao da je već u
je zapamtio i lice u te sluge, debelo, krivih ušiju, sitnih, crnih, prasećih, očiju, sa obrazima, koji su kao slanine, visili. Čovek nije imao kose na glavi. Bio je mnogo niži od Pavla, a glava mu je bila krastava.
Ispred nje, bio je vrt, pun jesenjih ruža, i staza, pokrivenih vinovom lozom, sa koje su visili grozdovi. Isakovič je dugo sedeo, na pragu. Bila je mesečina.
Bio je namirisan i mirisao je i brke, koje je pomadirao. Nisu više visili, u čorbu. Čak se i svojih, krupnih, žutih, zuba stideo, pa ih je, pepelom, belio, i karamfilčićem mirisao.
To je bio povisok čovek, žut i rošav u licu, sa velikim, sivim očima i dugim crnim brcima, koji su mu visili niz bradu. Kad bi nešto rekao i završio rečenicu, imao je običaj da sisa zube, čujno, kao da se opekao.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi. Uzmem najnoviji broj jednog lista, otvorim i iznenadim se kad opazim svoju sliku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dok je nad njim pročitana kazna, sa hartije sa koje su visili veliki, crveni pečati, pod zastavom, uz lupu doboša, osuđeni je zgrčenih kolena ležao na zemlji, taman u licu kao zemlja.
Tada mu već i nozdrve behu prepukle, i šake i prsti razbijeni i pocepani, tako da su visili kao krpice sa nekog rukava.
mlađe od nje, Grkinje, zatim sve žene prijatelja svoga devera i muža i sve njihove kćeri; jednu debelu Turkinju kojoj su visili očni kapci i koja beše pri zauzeću Beograda prebegla, pa čak i dve Vlahinje, sestre, za koje niko nije znao ni čije su,
U samoći svojoj, u očima svega sa slikom nekoliko bednih, nepomičnih kola, sa kojih su visili amovi i pajvani, i sa dugim ravnima sprženih polja i usijanog neba, Isakovič se strmoglav otrese svega čemu se dotle
Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na leđima, iznad tog jarka, punog ustajale vode, duž
Kaiševi su sa njega visili, i napred i natrag. Kožusi i grudnjaci, olinjali i očupani, tesni, isprepleteni srebrnim kićankama, oduzimali su mu
Opuštenih ruku, opuštene glave, činio se iznemogao, smrtno oronuo. Visio mu je i podvoljak, visili su mu i očni kapci i obrve i uši.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
O kuku su joj visili mnogi ključevi; ključ od saračane, od podruma, gostinske sobe, od magaze, a možda je tu i ključ od ćir-Đorđeva srca, samo
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na nizu krivih i izlizanih direka stajske nastrešnice visili su konopci i ulari, istegnuti, opušteni, kao da su malo pre njegovog dolaska poskidali s njih obešene lude.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Po zidu, pokrivenom plavom svilom, visili su akvarelni portreti i porculanske minijature. Činilo se da žena spava. A u alkovu, skriven svilenim portijerama,
Krakov, Stanislav - KRILA
Semafori su dejstvovali. III PREPAD Nad rekom su još visili poderani zastori magle. Ribe su dremale po škaljama. Pod kamenjem se zgurili zeleni rakovi. Svitalo je.
Teški zvekiri su umorno visili na njima. Duško je bio gord zbog svoje rane i žene sa sobom, i bilo mu krivo što su uličice puste, te ih niko ne može
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bila je to lađa na tri sprata. U visini svakoga sprata visili su jedan do drugoga čamci i splavovi. Svakom oficiru su dodeljena po dva čamca i jedan splav, koji su mogli da prime