Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати.
Исаковичи се тако разместише, по клупама, на том доксату, у хладовини, у којој су висили читави гроздови лањских клипова кукуруза и паприка, као црвени венци.
Доксат је био сав у ладолежу, а са његових стубова висили су лонци са цвећем, са црвеним смрдљевком, у цвату. Фењери су сјали изнад тих лонаца, и њихова светлост падала је у
Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао. А Валдензерова жена држала се, у тој несрећи, зачудо, добро.
Био је задржан, при улазу у варош, али пуштен брзо. Папири су му били у реду. Са великим печатима, који су висили на крају.
Била је на дну те алеје, мрачне и на дану, сва осветљена. Са ње су, као гроздови, висили велики фењери. Видик се, иза те куће, спуштао, према Дунаву, у даљини, у подножја брда, где је река, као да је већ у
је запамтио и лице у те слуге, дебело, кривих ушију, ситних, црних, прасећих, очију, са образима, који су као сланине, висили. Човек није имао косе на глави. Био је много нижи од Павла, а глава му је била крастава.
Испред ње, био је врт, пун јесењих ружа, и стаза, покривених виновом лозом, са које су висили гроздови. Исакович је дуго седео, на прагу. Била је месечина.
Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу. Чак се и својих, крупних, жутих, зуба стидео, па их је, пепелом, белио, и карамфилчићем мирисао.
То је био повисок човек, жут и рошав у лицу, са великим, сивим очима и дугим црним брцима, који су му висили низ браду. Кад би нешто рекао и завршио реченицу, имао је обичај да сиса зубе, чујно, као да се опекао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Нисам никога нашао, али су о зиду висили београдски дневни листови. Узмем најновији број једног листа, отворим и изненадим се кад опазим своју слику.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док је над њим прочитана казна, са хартије са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља.
Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са неког рукава.
млађе од ње, Гркиње, затим све жене пријатеља свога девера и мужа и све њихове кћери; једну дебелу Туркињу којој су висили очни капци и која беше при заузећу Београда пребегла, па чак и две Влахиње, сестре, за које нико није знао ни чије су,
У самоћи својој, у очима свега са сликом неколико бедних, непомичних кола, са којих су висили амови и пајвани, и са дугим равнима спржених поља и усијаног неба, Исакович се стрмоглав отресе свега чему се дотле
Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж
Каишеви су са њега висили, и напред и натраг. Кожуси и грудњаци, олињали и очупани, тесни, испреплетени сребрним кићанкама, одузимали су му
Опуштених руку, опуштене главе, чинио се изнемогао, смртно оронуо. Висио му је и подвољак, висили су му и очни капци и обрве и уши.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На низу кривих и излизаних дирека стајске настрешнице висили су конопци и улари, истегнути, опуштени, као да су мало пре његовог доласка поскидали с њих обешене луде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
По зиду, покривеном плавом свилом, висили су акварелни портрети и порцуланске минијатуре. Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим портијерама,
Краков, Станислав - КРИЛА
Семафори су дејствовали. ИИИ ПРЕПАД Над реком су још висили подерани застори магле. Рибе су дремале по шкаљама. Под камењем се згурили зелени ракови. Свитало је.
Тешки звекири су уморно висили на њима. Душко је био горд због своје ране и жене са собом, и било му криво што су уличице пусте, те их нико не може
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Била је то лађа на три спрата. У висини свакога спрата висили су један до другога чамци и сплавови. Сваком официру су додељена по два чамца и један сплав, који су могли да приме