Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Opet kosmata mesta na telu znojavo telo grizu. Opet smrt sa mnom u mom odelu pod istom kulom na visu! Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez konja, bez brodova, i bukva šinjel oblači, i hrast cokule obuva.
Bračnih postenja nigde, ni na lađama, ni u oblaku, ni na planinskom visu! Vraćaju se u autobus. Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ne kažem odma njima, da sam ostavio na visu sa Jakovom 700 ljudi, jer rad sam bio da vidim hoće li i oni da se dižu.
Kad smo bili podaleko od kuće, rekne mi polako: „Nesrećniče, ti misliš da ono vojske što si na visu ostavio i sad na gomili stoji!
Turci Šapčani dočuju za skupljenu vojsku na visu (koja se bila razišla), pođu na valjevsku nahiju, i dođu u Beljin, selo šabačke nahije.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako su prolazili časovi. Ali na jedanput oto podne vatra stade slabiti s ove strane i halakanje onih na visu gubilo se sve više na suprotnoj strani.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na ostrvima Hvaru, Braču, Lastovu i Visu živi vrlo preduzimljivo stanovništvo, sa divnim dinarskim osobinama, uz to snažo i po osobinama bliže grupama Makarske
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1866. ispevao je, u duhu i u obliku narodne pesme, Boj na Visu. PRIPOVEDAČ. — Ljubiša je, kako sam veli, »sa mukom stupio na originalnost«. 1868.
Kostić, Laza - PESME
—- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.
Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vidiš li za njim strašnoga brku! Šumom se šulja lukavi Ćoso, mudrijaš teški, nema mu mjere. Na visu raste čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
tog vremena najviše sam voleo Marina Sabića, koga sam, posle nekoliko godina, upoznao u kući svećenika, na ostrvu Visu. Bio je zaboravljen i skoro sasvim oslepeo. Sudbina pesnika nije veselje, kod nas, ni na Jadranu.
Pobesneo sam i mal’ ga nisam, nožem, udario. Stigli smo, u svađi, pred luku na Visu. Međutim, bura je tada već bila tako jaka, talasi toliki, da nismo uspeli, do ponoći, da u luku uđemo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Proti Mateji i vojvodi Čupiću bilo je vreme da se vraćaju: sad više visu bili pregovarači, samo taoci. Njih, svoje taoce, Turci u miru sprovedu na mesto zamene; ali, na tom mestu nema ni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
s' okrepiš na tome studencu, Tada ćemo poći gore k vencu; Ići ćemo stazom i vijugom, Ići ćemo proplankom i lugom, Onom visu“ - „Što je nebu blizu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mi ne znamo i ne možemo da damo odgovor na ovo pitanje. Ponekad pomislimo, da tamo, na onom crnom visu, gde se počinje nazirati i koji ćemo uskoro napasti, možda, nema žive duše.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najvećem visu, I da pleteš vence, donosiš bokore, Da si sva u cveću i samom mirisu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža neg’ ona
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Neka joj temelj vihor raznosi, Kao paperak tice nemoćne Što ga je silan orkan dočepô, Da ga u visu nedoglednome Na granu stavi crnog strašila, Gde će ga besi neba ljutitog Predati gnevu munje ognjene, Da mu ni onaj
Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo. (Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati... GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar? — Kako da vam kažem, vaše prevashodstvo!...
Već su tu na buimirskom visu, samo po časa pred Aleksincem. Sa aleksinačkih šančeva golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu
Sa aleksinačkih šančeva golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.
(Obična turska taktika.) Na buimirskom visu, na putu što vodi iz Aleksinca preko Katuna u Niš, počela se proređivati šuma i juče su osvanuli na njemu turski topovi.
Na samom visu i duž cele kose POdignuti su aleksinački šančevi, baterije i streljački rovovi. Rujevičku kosu u severoistočnom pravcu
Oni su na bojnom polju ostavili više od hiljadu mrtvih, rasejanih po šumi i vinogradima. Šuma na visu, gde su bili sabijeni Turci, bila je sva opaljena i polomljena od naših granata; seljaci vele: »kao da je sv. Ilija tukao.
(Koješta, noćas ce smejem toj ludoj misli, ali jutros mi ne beše do smeja). — Vaše prevashodstvo, na onome visu, kuda me vi šaljete, Turci su, i on se ne može drukčije uzeti do borbom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ LV Da l’ to beše sanak Kao i sve drugo?!.. — Ja usnuh sebe Više ova sveta; U onom visu, Kud ne stižu živi; Nađoh se tamo — Za časak samo; I za taj časak Pregledah tajne, Čudestva mnoga, I videh okom
Jakšić, Đura - PESME
Idi!... Idi!... Ne diraj me mraznom rukom, Da preživim večnost tužnu Na vrletnom mome visu, Gde me čuda i otrovi Zlobnog sveta uzvisiše — Al’ otklen ću sam, po volji, Stojat... pasti...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći!
Tamo na surom visu kroz maglu, tanku i plavu, Jelen je, u skoku svome, nad ponor spustio glavu, I rujni večernji zračak, što zemlji sunašce
Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka
Šantić, Aleksa - PESME
Moja duša nije u taštini grezla, Nit' je bilo grubog crva da je načne. Ja sam išô visu gdeno beskonačne Podižu lepote svoja carska žezla.
1911. BAJKA Ležô sam na žalu. Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ti ljudi visu umeli da urede kako treba ni svoje odnose u porodici i van nje. Ima, doduše dirljivih primera međusobne ljubavi, ali ima
Ako l’ mi se vjerovati nećeš, kada budeš visu na planinu, pogledaćeš zdesna nalijevo, opazićeš dvije tanke jele, — svu su goru vrhom nadvisile, zelenijem listom
To je Marko poslušao vile: kad je bio visu na planinu, pogledao zdesna nalijevo, opazio dvije tanke jele, — svu su goru vrhom nadvisile, zelenijem listom
da ih ne kljuju (j’ mesto ih). 37 Hoće jednom biti prema glavi, tj. jednome se radi o glavi, o životu. Kada budeš visu na planinu, tj. kada dođeš na vis planinski.