Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису! Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња, без бродова, и буква шињел облачи, и храст цокуле обува.
Брачних постења нигде, ни на лађама, ни у облаку, ни на планинском вису! Враћају се у аутобус. Неће голотињом спалити Азију. Неће Микену поздравити са лађе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја не кажем одма њима, да сам оставио на вису са Јаковом 700 људи, јер рад сам био да видим хоће ли и они да се дижу.
Кад смо били подалеко од куће, рекне ми полако: „Несрећниче, ти мислиш да оно војске што си на вису оставио и сад на гомили стоји!
Турци Шапчани дочују за скупљену војску на вису (која се била разишла), пођу на ваљевску нахију, и дођу у Бељин, село шабачке нахије.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако су пролазили часови. Али на једанпут ото подне ватра стаде слабити с ове стране и халакање оних на вису губило се све више на супротној страни.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На острвима Хвару, Брачу, Ластову и Вису живи врло предузимљиво становништво, са дивним динарским особинама, уз то снажо и по особинама ближе групама Макарске
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1866. испевао је, у духу и у облику народне песме, Бој на Вису. ПРИПОВЕДАЧ. — Љубиша је, како сам вели, »са муком ступио на оригиналност«. 1868.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
—- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.
Покојниче драги! сенко ил' душе! пријане, побро, Србине, друже! Ил' гробни низу! ил' рајски вису! увели цвете! однет мирису!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере. На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тог времена највише сам волео Марина Сабића, кога сам, после неколико година, упознао у кући свећеника, на острву Вису. Био је заборављен и скоро сасвим ослепео. Судбина песника није весеље, код нас, ни на Јадрану.
Побеснео сам и мал’ га нисам, ножем, ударио. Стигли смо, у свађи, пред луку на Вису. Међутим, бура је тада већ била тако јака, таласи толики, да нисмо успели, до поноћи, да у луку уђемо.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Проти Матеји и војводи Чупићу било је време да се враћају: сад више вису били преговарачи, само таоци. Њих, своје таоце, Турци у миру спроведу на место замене; али, на том месту нема ни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
с' окрепиш на томе студенцу, Тада ћемо поћи горе к венцу; Ићи ћемо стазом и вијугом, Ићи ћемо пропланком и лугом, Оном вису“ - „Што је небу близу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми не знамо и не можемо да дамо одговор на ово питање. Понекад помислимо, да тамо, на оном црном вису, где се почиње назирати и који ћемо ускоро напасти, можда, нема живе душе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се пео, уздизао горе, Мислио сам да си на највећем вису, И да плетеш венце, доносиш бокоре, Да си сва у цвећу и самом мирису.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ И данас тако мудрује Многи брзоплет И — верује му свет. Ал’ није тако — велим ја. Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нека јој темељ вихор разноси, Као паперак тице немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај
Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати... ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Где сте ви? Има по сата како вас тражим! — Био сам на вису да посматрам борбу на Тешици. — Па види ли се што? Како стоји ствар? — Како да вам кажем, ваше превасходство!...
Већ су ту на буимирском вису, само по часа пред Алексинцем. Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису
Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.
(Обична турска тактика.) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови.
На самом вису и дуж целе косе ПОдигнути су алексиначки шанчеви, батерије и стрељачки ровови. Рујевичку косу у североисточном правцу
Они су на бојном пољу оставили више од хиљаду мртвих, расејаних по шуми и виноградима. Шума на вису, где су били сабијени Турци, била је сва опаљена и поломљена од наших граната; сељаци веле: »као да је св. Илија тукао.
(Којешта, ноћас це смејем тој лудој мисли, али јутрос ми не беше до смеја). — Ваше превасходство, на ономе вису, куда ме ви шаљете, Турци су, и он се не може друкчије узети до борбом.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!.. — Ја уснух себе Више ова света; У оном вису, Куд не стижу живи; Нађох се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах тајне, Чудества многа, И видех оком
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Иди!... Иди!... Не дирај ме мразном руком, Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису, Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише — Ал’ отклен ћу сам, по вољи, Стојат... пасти...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи!
Тамо на суром вису кроз маглу, танку и плаву, Јелен је, у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце
Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне. Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла.
1911. БАЈКА Лежô сам на жалу. Још у модром вису Имало је небо једну зв'језду златну, И над луком друге видјеле се нису.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ти људи вису умели да уреде како треба ни своје односе у породици и ван ње. Има, додуше дирљивих примера међусобне љубави, али има
Ако л’ ми се вјеровати нећеш, када будеш вису на планину, погледаћеш здесна налијево, опазићеш двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом
То је Марко послушао виле: кад је био вису на планину, погледао здесна налијево, опазио двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом
да их не кљују (ј’ место их). 37 Хоће једном бити према глави, тј. једноме се ради о глави, о животу. Када будеш вису на планину, тј. када дођеш на вис планински.