Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istrčala je, tako, da joj se kosa vitlala za njom, kao da je nose vetrovi, u oluji. A sa te pokošene livade, utrča u neku kamenitu avliju, na kojoj su, na nju,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
“ — ,,Ah, džan’m, džan’m!“ — Izleti ona iz bašte, ostavi onu s kojom se vitlala, pa uzme tepsiju i udarajući po njoj počne da se previja, trese, igra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši. Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To je, po verovanju žitelja, bilo ono zbog čega je Pirinčana ostajala nepromenjena dok su decenije promicale a zla vitlala.