Црњански, Милош - Сеобе 2
Истрчала је, тако, да јој се коса витлала за њом, као да је носе ветрови, у олуји. А са те покошене ливаде, утрча у неку камениту авлију, на којој су, на њу,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се превија, тресе, игра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је, по веровању житеља, било оно због чега је Пиринчана остајала непромењена док су деценије промицале а зла витлала.