Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
50 ŽENIDBA VLAŠIĆA RADULA Kad se ženi Vlašiću Radule, zaprosio lijepu đevojku, prsten daje, svadbu ugovara: „Ova svadba do petnaest dana, dok ja odem dvoru
Ljutite se u dvor povratiše, oštro hode, a oštro govore: „O naš brate, Vlašiću Radule, neće snaha konja da odjaše dok ne vidi za koga je došla“.
Naljuti se Vlašiću Radule, golu sablju u rukama nosi: „Odjaš’ konja, kučko, ne đevojko! Odjaš’ konja, odsjeć ću ti glavu! Nisi konja od baba
Nisi konja od baba dovela, već si moga konja umorila“. Govori mu gospođa đevojka: „Gospodaru, Vlašiću Radule, ne ljuti se, ne imaš se zašto; neću tebe konja odjahati dok mi ne daš ključe od tavnice“.