Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio je to mlak vazduh pun vlažnog mirisa peska, vrba i rečnog bilja, ali meni se činilo kao da udišem paučinu. Ako se okrenem samo malo, možda neće
Pandurović, Sima - PESME
I da mladost naša dolazi sa dna Zaborava našeg, svoga vlažnog groba, I da će nam doći, u zlokobno doba, Za osvetu svog osramoćenog sna.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bojao se njenog crvenkastog i vlažnog osmeha; čim bi čuo krckanje drvenih stepenica što su vodile u njegovu sobu, on bi brzo legao na krevet i zarivao lice u
ih brzo ispustila kao što se žar iz ruke ispušta, htela da pođe, ali je polako legla na krevet i zažmurila od njegovog vlažnog dahtanja u lice. Pod leđima, slušala je zveckavo škrgutanje dukata i drhtala.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se slušaoci ispružaju i protežu, dok Stevan vuče, jedan za drugim, dva duboka dima iz cigarete od vlažnog duvana. — A napolju vetar besan, lud.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
lika - pa i pripovedača - vlažno, hladno i tamno kontrastira sa pozitivno vrednovanim suvim, toplim i svetlim. Vlažnog i tamnog boji se Sofka; od njih zazire i gazda Mladen u istoimenom romanu.
od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao što i
Krakov, Stanislav - KRILA
Opet se nešto kod rovova događalo. U jaruzi su vojnici izbuđeni i sve je bilo spremno. Oni su sedeli vlažnog odela od jutarnje rose i napregnuto slušali.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ponoć ima zvezdice, A kuća moja — crna peštera Iz koje beže slepi miševi, A škorpije se kriju pažljivo U pukotine vlažnog kamena, Da ne bi onaj vazduh disale Što moje grudi cepa nadvoje... (Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Preko vlažnog odela slagao se suv sneg. Šinjeli se na nama zamrzli, pa izgledaju kao da su od bleha napravljeni. Dalje se nije moglo.