Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
levo-desno ne izgledajmo vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu bitku može samo vojska bez ijednog vojnika SEOBA SRBIJE U zlo se seli, dobroselica!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.
i tako prema broju glava i vojsku sve u tefter popisa, i svakom knezu kopiju dade, koliko je dužan vojnika Srba dovesti, kad i gde rekne paša.
iz Kalenića, Arseniju Raonića iz Loznice, Đukana iz Orašca, Vasilja [Pavlovića] iz Bajevca i Koju iz Tulara, i svakoga vojnika kaže, i ja mu u tefter upišem ime i prezime i selo iz koga je; i odoše buljubaše svaki svoje upisnike spremiti, na prvo
A veće imamo u Ljubiniću oko 1000 vojnika kod Petra Jerića, popa Leontija i Isaila Lazića iz Urovaca, i u toj vojsci je carski čovek Del-Amet; a i Crni Đorđe
6. maja 1804. godine pođemo: ja, stric Jakov, Živko Dabić, knez Peja i više otmeni̓ vojnika. Dođemo u Urovce, gde nas sva naša vojska dočeka.
Kad se naša vojska iskupi na konaku na Ubu, tu sam video u naši̓ vojnika dosta sabalja, noževa krvavi̓ i prebijeni̓, kundaka u pušaka takođe isprebijani̓, izlomljeni̓ i od Turaka svaka pljačke
On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići s Rudničanima, i gornji kraj beogradske nahije. Dođem ja.
) Mi spremimo top i oko 60 konjika, pođemo; on ostade i kod njega knez Teodosije iz Knića, i sa njima oko trista vojnika. Ja i Stevo (njegov pisar) odemo, i na jedan sat i po, blizo logora, čujemo puške mnogo pucaju. Poznamo da je boj.
U tebe je malo vojske, a u Afiza silna je vojska, on će i na zor prođi”. — Milenko: „Može preko moje i moji̓ vojnika mrtvi̓ glava; ali dok jedan živ traje, proći mu ovud ne dam. A Bog pravednoj strani pomaže.
Zato bi trebalo svakoga našega vojnika sovetovati, da u boju nikada svoje oružje, makar neprijateljsko i bolje bilo, ne menja, jerbo svaki čovek svome oružiju
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I leže opet u krevet da spava. TUMAČENjA Ajluk — plata za slugu ili vojnika ak — prâvi akter — glumac alal — blagoslov alaliti — blagosloviti alevi — crveni aman — milost andrak — đavo,
Dučić, Jovan - PESME
I reč verolomnih i čast klevetnika! Nosi, rode slavni, taj mač bez korica — Znamen krstonosca i Božjeg vojnika! Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača!
Na trg su sramote izneli međ svima, Savest građanina i ponos vojnika; Zastave prodaše bednim Jevrejima, Mošti svetih kralja i krv Mučenika.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A oko njega u šljivaru, na polegloj i ugaženoj travi, ležalo je nekoliko mrtvih vojnika nosem pobodenim u zemlju ili poleđuške pa su sa raširenim rukama izgledali kao krstovi.
, a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju. Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto pronađu jednog meštanina koji će im pokazati najkraći put do crkve.
zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom ulazu sa razjapljenim crvljivim trbuhom i ulanskim sjajnim
se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog lovačkog bataljona na koju je pao, ne bi ni ostao živ.
Afrika
pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se iskupe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali je to bilo lakše rešiti, nego sprovesti. Engelshofen je bio skeptik, da se od vojnika da istesati dobar seljak. Još više, da će Rascijani hteti da budu napoličari, u ulozi zemljoradnika.
Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog vojnika. Jedan od onih udaraca koji skraćuju život, a koji se, u starosti, više ne očekuju, ne shvataju, ne zaslužuju.
Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.“ A šta drugo ostaje tim Rascijanima, kad je tako, nego da se sele ma kuda?
Oni su došli u carevinu da ratuju, a ne da budu napoličari komitatima i spahijama. Ne treba dirati u vojnika. Taj zanat je sam po sebi dovoljna nesreća. Vojnik je sam po sebi mučenik, i nije čovek kao drugi ljudi.
Polk negda slavnog obersta Vuka, što će reći Vlka, Volfganga, Isakoviča, bio je spao na nekoliko stotina vojnika. Oni su bili formirani u kolonu, zaogrnuti svojim crvenim, serbskim, gunjevima.
Izdaleka, činili su se jedna prava, crvena, linija. Izbliza, ta kolona bila je prilično šarena, jer mnogi od tih vojnika, iz turskih i franceskih ratova, nije više imao ni svog vojničkog klobuka, ni pištolja, ni sablje, pa ni puške.
„Vivat!“ „Vivat!“ „Vivat!“ Sunce, zelena poljana, razigrani konji, gomila vojnika, koja se derala, srećna, zadovoljna, prevarili su i Garsulija.
Onih, vezanih, tridesetorica vojnika odvedeno je u kazamat, koji je bio kraj bunara. Ostali delovi puka stajali su na dvorištu kasarne, koja je bila
On se bio spanđao sa ženom jednog svog vojnika, u svojoj samoći, pa se uplašio da to neki od tih oficira ne dokuči i da glas ne pukne do njegovog puka, u varoši.
Isakoviči su, od tada, živeli, tako reći, dva života. Jedan za sebe, a jedan za taj svet svojih, isluženih, vojnika. Oni su, sad, sa pola Mahale bili u srodstvu, a sa drugom polovinom, kumovi.
posedale na prag, da se isplaču, a zatim je hteo da na svojoj čatrnji posvršava račune porcionih novaca i spisak svojih vojnika, koje je imao u Temišvaru da preda, pre polaska. U kući je bila nastala velika tišina.
Zato se gradio drum prema planu grofa Merci. Engelshofen nije odobravao to pretvaranje vojnika u paore. Nije odobravao ni tu kolonizaciju ljudi, nevičnih ratovima, turskim, iz Germanije.
Teodosije - ŽITIJA
saznavši od onih koji su bili sa svetim za uzrok njegove potištenosti, nije ga smeo o tom pitati, nego sve ispitavši od vojnika koji su došli i saznavši za strašnu smrt protivnika, užasom obuzet čuđaše se i proslavljaše svesilnog Boga za ono što
skiptara, Božji anđeli u vidu lika njihova, molitvama njihovim od Boga poslani na pomoć u bitkama, tako da su mnogi od vojnika govorili: — Videsmo svetog Simeona i svetog Savu pred nama u puku kako jezde na konjima, i to jednoga u smernosti
Besi tad otišavši tobož za dugo ostaviše svetoga, ali se odmah ponovo kao veliko mnoštvo vojnika sabraše, i dođoše na svetoga.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo je bila neka vrsta podmlađivanja mongolskih uticaja. Godine 1048. je pečenješki han Kelen sa 20.000 vojnika primio hrišćanstvo i nastanio se u sred SlavoBugara, u okolini Silistrije (Drstara). Godine 1064.
Ali je posebni mentalitet vojnika od zanata bio ublažen zemljoradničkim navikama i miroljubivim sklonostima ovih seljaka. Zahvaljujući ovoj ustanovi mogli
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u rat na Francusku, ona nije prestajala lelekati.
I zaista, tek što se vratio sa polaska vojnika, uspevši se, teško, uzbrdo, ukazaše se, sa druge strane, velika, šarena kola, koja odmah opkoliše sluge.
Sluge iza njega behu zaostale malo i on oseti potpunu samoću. Jašući dalje, razmišljajući o raspodeli starešina i vojnika, koje je sve lično znao, on se potpuno uspava.
besa, pošto je naredio da se pozove felčer i da priđu kola na koja će ga posle, kao mrcinu, natovariti, poznade svog vojnika, jer ih je sve lično znao.
kako ga šibaju već, ali to mu ništa ne pomože, u istom trenutku bio je već gurnut, odostrag, među dva reda vojnika. Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi.
Obliven krvlju, još jednom pade, opustivši vezane ruke među noge vojnika. Tada mu već i nozdrve behu prepukle, i šake i prsti razbijeni i pocepani, tako da su visili kao krpice sa nekog
U žurbi i gađenju da što pre udare, dva reda vojnika izudarala su jedan drugog, pomešavši se u klupče nad njim, kad je pao.
mnoštvo seljačkih pasa, koji su posle, izgubivši trag za povratak, išli povijenih repova i ispalih jezika, među nogama vojnika. Ceo puk je smrdeo na loj, izdaleka.
Carici je poslat ulak, pri njihovom odlasku iz Graca. Umoran od vežbanja vojnika, Isakovič je ušao sa njima u Austriju, poboljevajući od grčeva u crevima. Sve češće se zato skidao iz sedla.
Mada nije imao nikoga i ničega svoga u tuđini, ipak je nailazio na tragove svojih vojnika, pa i na svoje. Na gradove u kojima je već jednom bio, gde je dočekivao zoru, ili otpočinuo u večeri, u kojima je, i
Nacija njihova bila je u očima svih tih nakinđurenih, nadodoljenih, carskih vojnika zgodna za svaku šegu, i inače neizvesna, nepojamna, za koju se nije moralo verovati čak ni da postoji, pa ma koliko
i ogromnim rastojanjima bojišta, od Rajne do Šleske, koja je imao da zaseje kostima tako raznorodnih, neukih, glupih vojnika, što ga je – ne zbog vojnika, već zbog rastojanja – činilo melanholičnim.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
car Srba, Grka i Arbanasa, zemljama koje od oceva nasledih i mačem osvojih, koje povezah krvnim sudovima svojih vojnika, dajem zakonik, i neka nema drugih zakonika osim mojih.
Care dušane, za vojnička groblja gde svaka parcela pod konac stoji ko vojska u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke
Za čoveka na koga se zaboravom i oni bace koje iz čeljusti nemani spase. Za vojnika koji bukvice nema a bez knjige carske važne ne može caru da dokaže da je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima
Za vojnika koga kad borba prođe bace kao slomljenu pušku u staro gvožđe. ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji
ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka koji za ocem čezne i kada stasa do vojnika.
Matavulj, Simo - USKOK
— Viđi đavola đetinjeg! — reče Mrgud. Stevo nastavi: — Poginulo je francuskih vojnika oko četiri stotine i toliko Dubrovčana. Devedeset Francuza zarobismo.
— Mrkonja! — povika mlađarija usred smijeha. — Marmon — ispravi Krcun. Stevo nastavi: — Mrmonja, dvadeset hiljada vojnika, zađe u Konavle, kraj rijeke Ljute, gdje mi bjesmo, i u zoru udari na nas i potisne nas.
Zarobismo polkovnika, trinaest oficira i tri stotine devedeset vojnika. Sahranismo naša tri glavara i dvadeset vojnika, a oni šest oficira i sto pedeset soldata.
Zarobismo polkovnika, trinaest oficira i tri stotine devedeset vojnika. Sahranismo naša tri glavara i dvadeset vojnika, a oni šest oficira i sto pedeset soldata. Nađosmo četrnaest topova hrane i džebane.
Toga maha bilo je u manastiru tijeh vojnika glasonoša svega šestorica, tri iz Katunske nahije, jedan iz Riječke, jedan Lješnjanin, jedan Crmničanin — sve birani
Pustine bjehu danju složene iza vrata. Te noći njih petorica ne zapodješe šalu, kao obično, nego jedan od vojnika započe: — Gospodar je mnogo zamišljen! — I ne bio! — doda drugi. — Kako će smiriti toliku kavgu?
Iz Primorja: Krsto Kalućerović i Vuko Ivanović. Đak dodade: — Uz glavare je došlo dosta Crnogoraca i deset vojnika koji će ostati u manastiru.
Njeguši, dva Primorca, ostroški iguman, vojvoda Bošković i serdar Plamenac; ostadoše razumije se i onijeh deset vojnika što smijeniše onu šestoricu.
Učini mu se da osjeća daleki dah proljeća. Pod prozorom ču glasove i udarac sjekira. Krcun Serdarev i još tri vojnika sa starijim đacima cijepahu drva. Iz staje izidoše goveda i konji.
se u pisanju srpskoga jezika, učiće talijanski, sređivaće starinske spise, kojih ima mnogo, ići u lov s njekim od vojnika, najradije, razumije se, s njim. A kad mu dođe novac od kuće, daće ga knezu da mu zida kuću.
Dosta je da ideš u crkvu nedjeljom i praznicima i uoči njih na večernje! Još tri vojnika, osim Krcuna, bjehu dotle otišla u plemena.
Milićević, Vuk - Bespuće
s košarama i velikim zavežljajima, gurajući se, spotičući se, sudarajući se da što prije uhvate mjesto; nekoliko vojnika natovarenih telećacima koji su ih tištali, s puškama, sa savijenim kabanicama preko grudi, putujući na određeno
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Odatle se, kao na dlanu, vidio han u dolini, oko koga su se motale grupice neprijateljskih vojnika, sitnih kao mravi. Pored samog hana tenk s topovskom cijevi, okrenutom u brda, i on kao igračka.
Dobri neki ljudi. Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima. Videći tako glagoljiva i otvorena vojnika, stara nena prikrpi se sasvim uz Marka i uze da ga obavještava: -Vidiš, ovaj stari pod orahom, to ti je Dedin amidža,
Neka, nek i dragi bog vidi kako je ona odgajila svoje bivše siroče i vojnika od njega načinila. Sad je on kadar da štiti i sebe, i babu, i svu nejač i slabe na ovome svijetu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kad je aga najurio onih osam lepotica, nije zakino samo meni! Nego šezdesetpetorici vojnika! Evo dolaze, raspitaj se šta misle! Svaki zuji kao košnica! Ajde, opipaj bilo askerima!
Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori! Što da ti pričam kad znaš! Pa sam si jutros ženama vojnika zabranio da dolaze! Rekao si, i s pravom, da žene unose nered...
SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika. Stranom okrenutom publici, kuća nema zida.
Ti š malo više da se krećeš međ ljudima. Nikad se ne zna gde se šta može doznati. Odvoj i nešto bistrijih vojnika, da paze i da slušaju. Onog vranca, sa sedlom i ularima, đuture i kompletno, odvešćeš kao na poklon sandžakbegu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA
Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom. NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA Nekakav vojnik služio dugo vremena u vojništvu, nijesu ga starješine ništa avancirale; a obrst je bio uzrok svemu
Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje — da mu oprosti život.
Čim stiže car u dvor, zapovjedi mlađemu da pošlju po toga i toga vojnika i da mu ga dovedu u dvor. Ovi brže bolje pođu po vojnika i dovedu ga pred cara, koji se bijaše preobukao u carske
Ovi brže bolje pođu po vojnika i dovedu ga pred cara, koji se bijaše preobukao u carske 'aljine. — Đe si ti bio od juče, a? — zapita ga car srdito.
Dokle se car njima bližio, jedan će iz društva zapitati vojnika, pokazujući mu rukom na cara: — Je li ono oni čoek što je s tobom bio u lovu? — A jest, majku mu njegovu!
Ko je bio srećniji i veseliji od vojnika! Nije u vojničkoj službi, da mu svaki čas zapovijedaju: učini to, učini ovo; a nije ni ministar, da ga svaki čas
Kad je svanulo, pošlje gospodar od dvora svoje sluge da vide ima li ikakva traga od vojnika. Kad sluge otvore dvor, čudom se začude videći vojnika će bezbrižno pijucka i sviri.
Kad sluge otvore dvor, čudom se začude videći vojnika će bezbrižno pijucka i sviri. Zatim se povrate gospodaru i kažu mu sve što je i kako je.
Kad viđe vojnika živa, — prenerazi se od čuda, govoreći: — Zar si, bolan, živ? — A da šta mi je bilo! — odgovori vojnik.
Zatim otklopi treći kotô, pod kojim bijaše najviše žeravi. Kad u trećem kotlu: vare se dva prosta vojnika. — Jadni moji vojnici! — reče ovaj i odgurnu svu žerav ispod nji', pa prigrnu pod obrsta.
vragova, pred kojima bijaše starješina onaj isti što ga je bio vojnik u onom dvoru zamenđelio, pa kad ovaj viđe vojnika, stade ga vika: — Bjež', društvo! Ovaj ima menđele; ovaj je jači od svije nas! I vragovi se razbjegnu kuđ kamo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo!
“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: —
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi. — A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je...
Napolju se začu pištaljka. Lokomotiva pisnu, vagoni zatakaraše i kompozicija krete, uz dreku vojnika, dovikivanje n dobacivanje svima onima pored pruge. Imalo ih je kao da putuju na neko veselje.
Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš! Bilo je malo vojnika na ulici, više seljaka, starijih, sa torbama na leđima... Iz palanačkih radnja dopirao je miris katrana i štavljenih koža.
Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda. Neki podnarednik vikao na vojnika, koji je držao konja na dugačkom konopcu i terao ukrug.
Sivkasta prašina lagano se taložila. Sa jednog kraja logora dopirala je monotona, otegnuta pesma vojnika, što je u mnogima budilo sećanje na rodni kraj.
zubima o đem, ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika koji se molio za pobedu oružja, za zdravlje i život vojnika i onih na domu. Svi su ponavljali molitvu smireno, šapućući od srca, iskreno, da ih Bog blagoslovi i sačuva...
— Jes, kad smo ih uhvatili za gušu — odgovaraju ponosno starci. — Koje su vere? — zapita neko od vojnika. — Pa vidiš: švapske... Povorka je zamicala, te se vratismo u bivak.
— odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici. Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta...
Dok je to govorio, slučajno opazih da je izvukao noge iz uzengija i mlatarao slobodno. Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola... — Potporučnik Aleksandar!
— Ih, štagar sam ih opipao za vreme turskog rata! — Tanasije se raspričao kako je preturao leševe turskih vojnika, misleći svakako da to mene zanima. Zaustavih konja da sačekam svoj vod.
Najednom, ljudi zaćutaše... Ispred jednog drveta, pored puta, nalazio se u sedećem stavu leš austrijskog vojnika. Pocrneo kao zemlja, naduo se, pa se pokidala sva dugmad na bluzi... Oko krvavih usana rojevi mušica.
Pa ko će to da plati?... A? Vojnici se sakupili i slušaju. — Švaba će da plati, čiko — upade neko od vojnika. — Švaba, je l? — stari nakrivi glavu na stranu odakle dopre glas. — Švaba je platio i zaplatio, psi mu koske razneli.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
hrabar - zaručnik, mladoženja, muž Čaršija - trg, poslovni deo grada, trgovačka četvrt čauš - starešina nad nekoliko vojnika u turskoj vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika. Ah, sve je to leprš šarenih tica, pobede gorka slast.
Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog rata, sa punim svojim potpisom, u uniformi austrijskog vojnika, i oficira. Njegova namera, tim pesmama, bila je tada rodoljubiva, politička, anarhična.
Sem toga i pobuna vojnika, a sve su revolucije u to vreme bile samo pobune vojnika. Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u
Sem toga i pobuna vojnika, a sve su revolucije u to vreme bile samo pobune vojnika. Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u Zagrebu, te su pesme ostale samo jedna literarna epizoda.
Nasred crkve, na Veliki petak, imali smo grob Hrista, u cveću, a čuvala ga je straža vojnika domaće regimente Temišvara, dvadeset i devete, sastavljene u 80% od Srba.
Za vreme najsvečanijeg trenutka službe, pri iznošenju plaštanice, u crkvu bi upadao narednik, sa dva vojnika, pod klobukom, u cokulama, da smeni stražu. Udarili bi o patos đonovima.
Neki su se brodovi spasli u luku Rijeke i na njima je bilo i srbijanskih vojnika i oficira. Patriote na Rijeci okupljali su se, u to vreme, u kući doktora Pahani, kod koga je dolazio i Meštrović, ali
okupljali su se, u to vreme, u kući doktora Pahani, kod koga je dolazio i Meštrović, ali je mnogo lepši bio doček tih vojnika pred kafanom „Kontinental“, uz svirku Cigana iz Šapca. Tu se do zore orila pesma („Oj, jablane, širi grane!“).
Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao. Ubio je sa njim i četiri vojnika koje nije ni poznavao. Ja sam i pre toga bio, u poseti, u Beogradu, ali mi se tom prilikom naročito bio dopao.
Odskočio sam od stola i uzeo, zaprepašćen, stav „mirno“. On je, docnije, dobio kuršum u leđa, od naših vojnika, koje je tukao. Ja sam u toj marškompaniji imao dva druga.
Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao ovaj vinom. Pijem u slavu onog austrijskog vojnika koji mu je prišao da mu zaveže oči. U slavu banaćanskog smeha kojim je to odbio.
Iako ja stojim, pred njim, u stavu mirno, čini nam se kao da smo se vratili u detinjstvo i da se, vojnika, igramo. Podseća me kako sam ga jednom odalamio.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
posluženje izmetnu u pravu čast, a to je tim čudnovatije što je sve išlo na račun ćir-Đorđev, a on, sem prolazećih vojnika ovoga ili onoga bataljona, slabo je koga počastio. Nastade džumbus. Jedno pravo veselje, onako svesrdno.
Ministarstvo je odstupilo a na čelu privremene vlade stoji maršal Fonseka »Agenѕ Havaѕ« javlja, da su tri ustanička vojnika ubila ministra marine barona Ladarija«. — He, he — smeje se ćir Đorđe — svaka komendija u svet.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dignutih glava, gord vojnik do vojnika, Zbijeni kao reči u dobro složen stih! A evo, sad se vuku pored samog pločnika Spuštenih lestvica: motor je spor i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
vlastele, sveštenika i drugijeh glavara iđaše put crnogorskijeh vrata; pred tom gospodom išlo je njekoliko ćesarskijeh vojnika, znak da je gospodu poruka vodila. Konte Pjero B.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Suze) 26 — Grad od tri sprata: na prvom su vrata sa trideset i dva bijela vojnika a međ njima crven kapetan; na drugom su dva prozora, na trećem dva ogledala, nad kojima se vije ravno polje, a nad poljem
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Izlazeći, sudari se sa Vilotijevićem. On je zgranuto pogleda, a zatim, kao da prati dvojicu nevidljivih vojnika, prilazi stolu i smešta svoje „goste”.) IKONIJA: Šta bi, ludaji?
VILOTIJEVIĆ (Vraća se za sto. Govori s pauzama, u koje su smeštene zamišljene replike nevidljivih vojnika.) Ama samo vi sedite, nešto sam pito! Imaju odlične škembiće u saftu! Zašto da nema škembića? Teletine?
(Ikoniji) Molim vas, naspite dvaput škembiće! Duple porcije, za onu dvojcu vojnika! IKONIJA: Ja moram da sednem! CMILjA: Šta da radim? Da sipam? STAVRA: Naravno da sipaš! Narudžbina je narudžbina!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Platiću ti više nego što zaslužuješ. — Sad sam siguran da si sin Aćima Katića. Poznao bih njegovu krv u puku vojnika — okrenu se kočijaš i osmehnu, ližući inje s brkova. — Pet puta sam ti rekao da nisam.
On je... Je li, prijatelju, po čemu bi ti poznao sina Aćima Katića u puku vojnika? Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš.
se deca, sva će se deca u selu probuditi od buke, samo na Veliki petak zvoni noću, nije Veliki petak, ide vojska, četa vojnika, konjanika, vojska seče i nepunoletne, decu, decu, sinoć se nije poigrao s njima, buna, došla je buna, ko će Mu decu
i bele plovke s crnim ćubama zagazile u sneg i Miruju, slušaju ga, a njegovi jasenovi, visoki i poređani kao četa vojnika, stide se u jutarnjoj magli. Poćuta, pa nastavi: — Srbiji je Bog odredio da se buni. A kad je tako, onda čvrsto!
Pred Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika ispadoše iz sedla, jednome osta noga u uzengiji; seljak koji je zažalio što je pečat mali pođe da pomogne vojniku, da
Nekoliko vojnika naleće na puščane cevi svojih drugova, pucaju uvis, brane seljake i rvu se s onim najljućima u surim šinjelima. ...
linu krv, konji vrište, tuku kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u sneg; dva vojnika jurnuše na ženu, ona stade, čvor na licu joj se smanji, gleda ih poskok pred trzaj, sekira joj se izmulji iz ruku, ona
— dvaput ponovi. Aćim vide Nikolu, ne pomače se, prošapta: — Udri, sinko. Nikola se izduži između njega i vojnika. — Ja sam jači — reče mirno.
Iza opštine Tola oborio vojnika, opkoračio ga, sedi mu na grudima i obema rukama ga davi. Vojnik koluta očima i više se ne brani.
Vojnik koluta očima i više se ne brani. Toli je žao vojnika, pusti ga da udahne, čuje pucanj, opet ga stegne. Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura
I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.
U podne Nikola razgrnu seno i pruži mu tanjir sa sirom i hlebom. — Neću! — gadi mu se na sve. — U kući nema vojnika. Valjda će otići iz sela. Sutra će pop Veličko promuknuti od Vječnaja pamjat.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Strašno bi bilo da ih se dokopaju. Ko bi nam tada ukrašavao gozbe? — pljesnu dlanovima car Žuto Uho i čitava četa vojnika pođe da traži male svirače. Gde ih sve nisu tražili? Koga sve nisu pitali? Ali niko ništa da kaže.
Gde ih sve nisu tražili? Koga sve nisu pitali? Ali niko ništa da kaže. Neobavljena posla vrati se četa vojnika u dvor. Pomodre od ljutnje car Žuto Uho, a carica se upita: kako će im sada prijati torte i račići!
— A tako! — uzviknu glavni uhoda i pozva četu vojnika. Ko zna koliko su putovali? Koliko pustinja prešli dok Nisu stigli do mora i ispod moćnog stabla ugledali male svirače?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Evropa se sa odstojanja zanimala za sudbinu ovih osam putnika koje je pratilo dvadeset i četiri vojnika, dva podoficira i jedan oficir; bili su optuženi da su u austrougarskoj monarhiji pripremali ustanak koji je trebalo
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Adamu je počest obećao poslje nas dva najvišu na nebo; vojnika je od obadva lika obećao svakog okruniti po nad jednim velikijem mirom.“ „Ah, presilni i preblagi oče!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No već tih dana videh da je to oštećenje štiti od useljavanja nemačkih vojnika. Zato se u njoj osetih kao što se čovek oseća kod svoje kuće, pa bila ona i krovinjara.
da će je njegova vojska opljačkati do gole kože, jer nijedan rimski vojskovođa ne smede se odupreti zahtevu svojih vojnika da svaku osvojenu varoš opljačkaju.
Tu je, usprkos opšte zabune, kapetan Šmit prikupio hrabru četu vojnika i građana, poveo je na neprijatelja i potisnuo ga na bedeme. No kad i on pade, prestade svaki dalji otpor.
U svome visokom položaju razvio je blagodetelnu delatnost. Reorganizovao je vojsku, poboljšao položaj vojnika, uveo stalne kadrove i garnizone, podigao radionice za sve vojne potrebe.
vlada primeran red i čistoća, iako onde celog dana vrši svoje opite, a ima samo jednog služitelja, isluženog starog vojnika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika, vukući sa očajnim naprezanjem mazgu koja je visoko uzdignute glave trzala nazad. — A jeste li svi čitavi?
Jednoga dana za vreme okupacije, ađutant Krajs-komande poslao vojnika kod šnajdera Andrejevića da mu ispegla pantalone. „Nosi, veli, kod Andrejevića da lično on ispegla.
Pred samo podne, u dvorištu velike zgrade, desetak ozeblih vojnika, u dvovrsnom stroju, sa snegom na brkovima i obrvama, zarumenjeni i uznemireni, nestrpljivo su očekivali komandanta,
Komandant mesta, sa određenim izaslanstvom čekao je knjeginju na peronu punom umirućih vojnika. Pa kad voz stiže i ona lako i graciozno siđe, komandant je pozdravi sa nekoliko izabranih reči zahvalnosti i pruži
i koračao po šiljastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varoši i šljapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su ležali pod ćepencima, cvokotali i ječali. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: — Ko ide?
ogromnih čizama, cele moje konstitucije i spoljašnjosti, topova koji su ostali da vrebaju gore u amplasmanima, mojih vojnika i drugova i sve one divlje prirode oko mene, pritisnu do takve odvratne neizdržljivosti, da sam, Bog mi je svedok,
„Gde si u četi?“ pitaju vojnika, a on odgovara: „Kod Lazice.“ „Ko je dežurni?“ — „Lazica.“ „Ko je u rezervi?“ — „Lazica.“ „Ko je ranjen?
Tiče se, deco moja, hrabrosti i milosrđa jednog, rastom, vrlo malog srpskog vojnika, koji je potpuno zaslužio da bude slavljen kao veliki čovek.
A tek kad je nastao bugarski rat, mi smo otkrili divne osobine ovog malog i hrabrog vojnika, koji je uvek bio skroman i koji nikad nije radio za nagradu i za pohvalu.
Oko dva poljska topa ležalo je četrnaest bugarskih vojnika-artiljeraca, koje su, kao poslugu topovsku, gađali za to naročito izabrani, najbolji strelci jedne naše hrabre čete.
Pet koraka ulevo leže razbacane čaure po malome roviću odakle se Packo branio od neprijateljskih vojnika, koji ga behu sa predstražarskih mesta primetili i sprečavali u njegovom poslu oko groba ubijenog podnarednika.
Za mene ne važi rang i dobra ocena. Srce i častoljublje samo, odlike su dobrog vojnika i starešine. — Srce! — upade jedan mlad rezervni oficir, poznat kao iskren čovek i šaljivčina.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
neosjetljiv prema svojoj umjetnosti i od nje neranjiv, kao što kirurg mora da bude neosjetljiv prema svom zanatu i kao što vojnika ne smije da ranjava njegovo vlastito oružje.
Petković, Vladislav Dis - PESME
vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali. Sve se to desilo brzo i u času.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A vrijeme prolazi. Toga se sjetiše kad negdje dalje uminuše koračaji vojnika koji su u marširanju prolazili pored tamnice; te koračaje oni su u pameti besvjesno pratili; kada ih nestade, kao
Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje
Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i sluša jednaki mu hod amo—tamo po nameštenoj dasci.
vojničkoga vježbališta, no sjeti se da je to zabranjeno, i sjeti se kako je jednom Spasoje pričao da se bio prepao od vojnika, jer bjaše prama njemu pušku naperio, kao da će gađati u nj.
Ide nasipom kraj mora, a i nehotice ustavi se kod vojničkoga broda što je toga časa kretao iz luke. Dva vojnika opiru se s kraja da brod maknu, i onda se vješto ukrcaše. Brod polako zakreće, a ona za njim gleda.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u prvom licu pripoveda roman, i to u obliku dnevničkih zapisa jednog umornoga, bolesnog i rezigniranoga austrougarskog vojnika iz prvog svetskog rata, koji je duže boravio na istočnom ili ruskom frontu i nešto malo na italijanskom.
Na kraju, Vuk pod Pečujem posmatra osakaćivanje vojnika Sekule, jednu groznu sliku koja simbolizuje stradanja pod austrijskim i ugarskim gospodstvom; na drugoj strani, Aranđel
Tek posle bitke, i iz sna, saznajemo da je posekao dva neprijateljska vojnika: „Dva lica mu se javljahu, u snu, dve glave koje beše rasekao svojom rukom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Je l’ to zbilja, a ne mašta Tužnoga pesnika? Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika. »Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela
geslo, glavno pravilo za život, koga se neko drži; deviza; odziv u vojnika. Girfild (1831—1881), predsednik severoameričkih saveznih država.
Krakov, Stanislav - KRILA
platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front.
Ljudi osuđeni na smrt... — Doneli su nam saveznika, gorogana, — radovao se jedan mali. Druga dva vojnika punila su lule, i gledala u suvog pisara Kazimira. Plave malje drhtale su po mršavoj bradi.
Posilni se bio primakao vatri. — Opet je onaj komita dolazio... — Ma šta slušaš te lažljive jaružare... Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo.
Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina. Polomljene grede štrčale su kao izbijena rebra. Dva zaduvana vojnika dovode zarobljenika. To je mali Grk sa velikim očima od užasa.
U selu su Bugari sve žene i devojke silovali. Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika. Iz vrpcom pritegnutih gaća virile su naduvene noge. Na grudima je imao krvave prolome.
Tamni se oblaci navlače i guše uplašenu svetlost nekih budnih zvezda. Kroz mrak promiče duga povorka vojnika. Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija.
Ču se poslednje: — Glu—glu... — i prazna čuturica pade u ruke maloga vojnika. — Samo ne spavajte ovu noć, gospodo... Nekoliko se ruku diže, i dodirnu tvrde obode šlemova. Oficiri odoše četama.
Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na očne kapke i glavu. On klonu, zaspa.
— Josipović, Josipović. — ponavljalo se svugde ime junaka tog dana, slikara—vojnika. Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge. Pokatkad bi prsnuo šrapnel i otkinuo koju granu.
I zato čudna radost obuze sve ove duše do tle sive kao magla. Na kamenjarima se skupljale male grupice vojnika i gledale u oganj pred sobom.
Grmi top za topom. — Kreću se naši, naši... iskaču iz rovova... zakliktaše odjednom glasovi vojnika. A gore pod vrhom jedva vidljive tamne prilike iskaču iz zemlje jedna za drugom i hrle u oganj.
I druge su zapovesti pale. Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak kretalo unapred. — Jedan po jedan, na odstojanju čuo se glas majora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se iskupe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
000 vojske i Lešjanin kod Boljevca I Lukova sa najviše 12—15 hiljada ljudi, svega dakle najviše 22.000 vojnika. U slučaju preke nužde Hrvatoviću i Lešjaninu može doći potpora od Aleksinca i Deligrada, najviše 12—15 hiljada, pošto
Od ovih prikrivenih kolona odvajala se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta y streljačkom lancu, ili gledala da obiđe levo ili desno
Puške ne izbacuju dobro čaure, to jako usporava paljbu; kod mnogih vojnika čaura se zaglavila u pušci i vojnici stoje pod turskim kuršumima nemogući da izbace ni jedan metak.
Upitam vojnika zašto izvlače stvari iz karantina, i on mi reče da oko zdanja padaju turske granate i da »strašno biju, slavu im njinu.
Turci prodiru Šumatovcu. Vojska majora J. Petrovića rasprštala se. Sa dvaestinu Crnogoraca i nekoliko narodnih vojnika pokušao sam na svoju ličnu odgovornost da zauzmem prugovački šanac. Zauzeli smo ga, jer Turci još ne behu stigli.
A međutim niko lakše ne pogine od pijana vojnika. On se obada, kočoperi i srlja, dok sam ne naleti na kakav kuršum. Mesto hrabrost u srce, rakija uliva pomućenost u
U njemu je tada bilo 300—400 vojnika druge klase, kragujevačke brigade, naoružanih prednjačama. (Više vojnika mučno bi i stalo u šanac).
U njemu je tada bilo 300—400 vojnika druge klase, kragujevačke brigade, naoružanih prednjačama. (Više vojnika mučno bi i stalo u šanac). Još je šanac bio naoružan sa četiri četvoro-funtova teška topa.
Naslonim se na ramena dva vojnika, što su živo pucali iz svojih prednjača, i pogledam preko bedema u poljanu pred šancima. Imao sam šta i videti.
Jedan turski kuršum pogodi u bajonet našega vojnika i prestriže ga kao nožnicama. Na tri četvrti časa posle prvoga jypiša učine Turci drugi, i to mnogo življe i opširnije
Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika. Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova. Za prvom dođe druga, tpeća, četvrta. Cve cy pogađale jednakom tačnošću.
Pomislim: ako je za vajdu dosta je naćeretano — pa ućutim. — Ura, živeo đeneral, ura, ura... beše odgovor vojnika na moju priču.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sunce obasja padinu i tek smo tada ugledali masu vojnika, levo i desno, sa krvavim, još nezavijenim ranama. Bila je to ona noć kada su naši odstupali sa vrha Kajmakčalana i
“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika. U četi nema više od pedeset pušaka. U rovovima se nalazi vojnik do vojnika na četiri metra rastojanja.
U četi nema više od pedeset pušaka. U rovovima se nalazi vojnik do vojnika na četiri metra rastojanja. Onda nam je detaljno objasnio situaciju. „Mi se ovde nalazimo na poslednjem pragu.
“ — čuli su se razni glasovi. — Ko si ti? „Četvrti puk“... Meni laknu. U rovu nastade muvanje, pomera nje, razgovor vojnika i četnika. Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!
Za sve vreme dok smo prilazili rovovima, i za vreme same smene, trajala je puščana paljba. U mojoj četi ranjena su dva vojnika. Baš na odseku moje čete nalazila su se ležišta one rovovske baterije čijeg su komandira Bugari izboli noževima...
Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su oni izmakli — dodaje Svetislav. — Moguće. Ali topovi su bili demontirani, a posluga pobijena.
Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo plato bio je pokriven leševima naših i bugarskih vojnika. Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah.
Vidi se da je ranije oko tih žica bila velika borba, jer je među žicama ležalo nekoliko mrtvih vojnika, naših i bugarskih. Ali se čudim kako se onaj jedan upleo kao da su ga uvijali žicom.
Pa sad izvol’te!... Ni pomena da sečemo. Najzad smo rešili da ih raznesemo bombama. Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od žica.
“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi. „Evo ga! Udri!“ — I po četvorica navale bajonetima na bugarskog vojnika. Iz tame istrčavaju drugi. Nastaje bodenje, jauk, bolni krici... Natrčasmo na neko kamenje. „Treća četa za mnom!
“... „Ne pucaj, možda su naši napred!“... „Čekaj!“ „Pazi!“ Na naše bajonete naleteše nekoliko neprijateljskih vojnika kao obezglavljeni. Kosa mi se diže. Jedan od naših zabi Bugarinu bajonet u usta. „A-a-a!“ — izusti onaj.
Zavladali smo njihovim rovovima. „Lezi, lezi!“ — naređivao je komandir, i mi prilegosmo između njihovih mrtvih vojnika. Ispod nas je tekla lokva krvi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz obla
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i ovci)“ paligrap — paragraf pasjaluk — pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i vojnika pezevenk — pokvarenjak pendžer — prozor pećanka — mala puška izrađena u Peći pinta — „strinska mera za tečnost;
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zbirka pesama Lirika Itake (1919) izazvala je oštre polemike. Povratak vojnika (što je i sam Crnjanski) iz tuđine u zavičaj, upoređen s Odisejevim povratkom na Itaku, poslužio je kao opšti okvir ne
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu; vojnika hoće da zakopaju, a njemu tako se živelo.
POGREB 1 Zàpeva mu truba, u kovčegu opružen on, i žut. I drugara vojnika čohom po koži ruka gruba dobuje lagano. A nebo plavo, i senke šaraju put.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
štala i skladišta i ulazimo kroz drugu kapiju u malo okruglo dvorište oko kojeg su teskobno poređane odaje Lauševih vojnika i posluge.
Tako se Kirča našao na Kuli. U početku ga niko nije primećivao u mnoštvu mladih vojnika, ali je ratni pohod na jug prema Vizantiji pokazao svu njegovu vrednost.
Postavio ga je za svog zapovednika konjice i nije se pokajao. Kirča se toliko zauzeo oko vežbanja vojnika, toliko je uneo u sve to strasti, rešenosti i upornosti da je ubrzo Laušev odred konjice pod Kirčom postao sjajna
i upornosti da je ubrzo Laušev odred konjice pod Kirčom postao sjajna vojska, mala, složna i odlično uvežbana skupina vojnika kojoj su u ratnim pohodima poveravani najteži zadaci. Izgledalo je da je Kirča savršeno srećan čovek.
No učinilo im se to ipak preterano, jer je neprilično jednoga vojnika nazivati tako pogrdnim imenom, pa su izbacili iz imena Dandara slovo n, tako da je njegovo krajnje ime ostalo Dadara.
Ovi bezazleni momčići stoje onde ukipljeni, smešno nespretni i blenu svinjskim očicama kako dvojica isluženih vojnika, Joviša i Adam, pokazuju veštinu borenja. Drže oni koplja kao da su to pritke za pripinjanje trešnje.
„Pokupi po Vratimlju. Snađi se“, rekao mi je kad sam ga molio da mi ostavi barem desetinu boljih vojnika. Kako ja preko noći mogu da naučim ove mladiće kako se ubija? Uostalom, ovde i onako mene niko i ne prima ozbiljno.
Trideset konjanika ostavio je u rezervi. Tako je on postupio sa devedeset i osam vojnika (četrdeset i četiri strelca, dvadeset i četiri kopljanika i trideset konjanika) i sa dvanaest slugu koje je odvojio od
Kad je ugledala korpe sa mesom svojih vojnika, prvo je upitala, smrtno bleda, da li je tu i Dorotejevo telo. Niko joj nije odgovorio.
Večernji zvuci: lavež pasa preko Morave, rzanje konja u štalama Kule, žamor glasova. Onda nailazi grupa vojnika. Ne znam da li su ovde zbog toga što su određeni da stražare ili prosto zato što su izašli da ćaskaju na svežem
Tako će pravda biti zadovoljena, a ugled manastira donekle sačuvan. Prvi je govorio Dadara. „Dužnost nas vojnika je da se borimo protiv neprijatelja. Da ginemo, to nam je dužnost, da patimo od zadobijenih rana, i to nam je dužnost.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Što duže šetamo, sve se jasnije osećamo u internacionalnoj varoši. Ova dva nakinđurena vojnika su bez sumnje Gali; to vidim po njihovom govoru, gestovima i pogledu kojim gutaju žene. A imaju i čega da se nagledaju.
Prelaz je bio vrlo težak; valjalo je celokupnu artiljeriju izneti na rukama vojnika do na sami greben. Tako je komora diviziskog štaba stojala skoro ceo dan na istom mestu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Oružije, kakvo je to za njega pobuždenije! On, istina, nigda nije vidio vojnika, ali samo iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po uredbi sudbine) oseti da je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vojničke starešine troše vrlo mnogo i snage i vremena na to korisno zvanje, tako da kod vojnika ravnanje postane prava navika, pa ipak, kad izađe u život, ne ume da sačuva tu lepu naviku.
od krpa vrlo hrabro i hladnokrvno stoji ispred puščanih cevi, verujući naivno da će čovekoljublje ipak uticati na većinu vojnika da ga promaše, što obično i biva.
čoveka od krpa trebalo obući u uniformu sreskog načelnika Na taj način postiglo bi se dvoje, prvo: velika većina naših vojnika iz naroda gađala bi pažljivo i mnogo preciznije, a drugo: ti bi vojnici izneli iz vojske jedno vrlo korisno znanje koje
ali kad taj regrut već nauči da ubija ljude, to je onda praksa, i ta praksa u zajednici sa teorijom čini celoga vojnika.
neko tamo dole, za kojega će, kao ona poznija frančeska pokoljenja što su, pružajući prst na poslednjega Napoleonovog vojnika, govorila: „I ovaj je bio na Austerlicu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv? — Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen? — Nisam..
Izvismo se iz zaklona. Ne verujemo očima svojim. Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima. Naši su svi pešaci bili mrtvi. Iz nekih šljivika jurili su u trku prednjaci svojim topovima.
Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika. Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili. Pa kuda ću onda? Počeo sam se kolebati.
Pored topa su stajale nepomične i tamne prilike vojnika. Našao sam komandira. Izložih mu situaciju i rekoh da odmah odstupi. — Brže, neka dođu zaprege!
— upade komandir. — Jesi li ti siguran, stari? — Dece mi... — Dobro. Vodnici neka su kod svojih vodova. Niko od vojnika da se nije makao s mesta. Ja ću sa ordonansom poći da se uverim. Pođite i vi sa mnom! — obrati se meni.
— Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron. — More, ostavi — dobaci komandir.
Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu. Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas.
A oni meni vele: „Veličanstvo... ne treba nam. Pratićemo mi četu vojnika u izviđanje, pa će nam oni podneti izveštaj.“ E, eto im, neka prate sad četu...
— Ali teško mi je zbog vojnika. Ti siroti ljudi vršili su svoju dužnost do poslednjeg časa... Pred mojim očima su padali.
Ali zato, kada sam se vratio u bateriju potražio sam prvo Svetozara. Ti znaš... ja nikada nisam udario vojnika. Ali tada sam svu ljutnju i bes, koji se skupljao u meni, čini mi se, od moga rođenja, sručio na njegovu glavu.
Oko podne počeli smo dejstvovati. Posmatrao sam borbu pešadije. To je bilo besomučno klanje. Ne potcenjujem bugarskog vojnika. Ali naši su hrabriji i mnogo inteligentniji... Bilo je to baš pred veče...
Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko vojnika. To je bila slika za ono nekoliko sekunada... — Spasavajte se! — viknem, pa potrčimo svi nizbrdo.
Petrović, Rastko - PESME
Tako otpočeo novi neki razdruzgani život: Na automobilima crvenim koji su jurili kroz noć I između kuća Vojnika četiri držala se uspravno, Pa zatrubiše uvertiru smrti, razoravanja i pobede, Za njima zapucaše topovi.
O, pa divna je ta Skadarlija! Dva vojnika kraj druma sede, Govore o vaškama i o seljanci, Zatim o onom što se ne jede Bar u vojsci i železničkoj stanici: O
Te nikad njenog odlakšanja dočekati neću, Smrt će mene najzad rasturiti sutra; Umreću. Kad? U hladna jutra. Dva vojnika kraj druma sede, Pa ushićeno gledam njina lica mlada: Ko bi rekao da ko hulje Od starice što ih primila Ukraše osam
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od istoka ka zapadu, svakodnevno, putovalo je Sunce. Od istoka ka zapadu kretale su se i zlatne glave njegovih vojnika prve godine, treće, sto treće.
Prilepi na lice Drvoseča masku vojnika, a nešto ga kao kopriva opeče. Pokuša on da strgne vojnikovo lice ne bi li i đavolovo s njim strgao, ali bol posta
— podrugnu se samome sebi i zviždućući, vojničkim korakom, siđe u grad. Bar za vojnika mudrost ne treba! Ide on ide, mlad i lep: udovice ga i devojke na kafu pozivaju, kakav život!
Za domovinu, za slobodu zovu vojnika da gine! A kad su poginuli napunili rovove, seti se Drvoseča vreće. »Baš sam budala!« — pomisli.
Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo? Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo? S tugom se sećao čak i đavolova lica. Pomoći nije bilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da ga ne bi suviše srdili, puste u grad, kao u znak vernosti, sinovca Momčilova Rajka, sa pet stotina vojnika. I tako Momčilo nemajući kud, uredi vojsku za boj, s namerom da posedne opkop ispred varoši, nadajući se da će se moći
„U njoj je izginuo cvet hrvatskog plemstva i 10000 vojnika (od 15000). Sam zapovednik hrvatske vojske, ban Mirko Derenčin, pao je u tursko ropstvo.
i dovodili najbolje pevače iz njihovih kumpanija); a u Kladovu i Brzoj Palanci imao sam gusle u kući, i, osim različnih vojnika koji su mi pevali, jedno momče iz nahije šabačke najviše smo zato držali u službi (kao kuvara) što je vrlo lepo znalo
Musa je polomio hiljade carevih vojnika i oborio Marka; Musa je — kao što vidimo na kraju pesme — imao troja rebra i tri srca.
— cisterna, betonirani prostor za čuvanje vode čauš — stražar, dvorski vratar, pandur; starešina nad nekolicinom vojnika (pešački narednik); šaljivčina u svatovima (koji je ranije bio starešina nad nekolicinom ljudi, vodio ih i držao red
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
III Desetak dana poslije objave rata drumovima počeše da nailaze gomile razoružanih vojnika. Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva pitanja samo su beznadno odmahivali rukama.
— Ni mi sami ne znamo. Bilo je i drukčijih vojnika. Namrgođeni, pod oružjem, iz onih jedinica koje su se borile protiv neprijatelja, oni su se sad probijali put svoga
Jovančetova družina, stara garda sva na okupu, sjedila je gdjegod blizu druma i neveselo pratila pogledom grupice vojnika u prolazu. Kad bi naišao neki pod oružjem, dječaci bi živnuli: — Eno još jednog s puškom! — Još jedan junak!
! — vrcnu se Stric kao da je nagazio na divlju mačku. — Znam. On mora tako doći. Otkad je vidio prvog naoružanog vojnika, Jovanče je neprestano zamišljao da se i Nikoletina Bursać, ona otresita i krupna momčina, mora baš tako vratiti iz
Mačak se poizmače još dalje, zakloni se za jedno drvo i naškilji otud samo jednim okom na bivšeg vojnika. — Ehej, šta si to sakrivao u šumi? Nikoletina se skameni u mjestu i problijedi.
Često se pričalo o starim ustancima, kad se digne „kuka i motika“. Tih dana Jovanče se često sjećao onih vojnika, koji su pod oružjem prolazili kroz njihovo selo. Oni su, možda, slutili do čega će jednog dana doći.
Kad je Jovanče prvi put pošao da izvidi je li neprijatelj napustio Gaj, čuo je razgovor i graju vojnika baš na ivici jaruge i brzo se povukao natrag u pećinu. — Još su tu, ne možemo izići.
djevojčica ipak izišla napolje, dovukla se do samog logora Tepsije i tu otkrila čitavu gomilu neprijateljskih vojnika. Ležali su oko velike vatre dok je blizu njih bilo naslagano nekoliko gomila sanduka. Budan je bio jedino stražar.