Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hodao je gore-dole sa detetom na rukama i danju, neumorno. A dete mu je često plakalo i vriskalo. Mati je detence posmatrala, kad bi ga dojila, zabrinuto.
Ni mati, ni dadilja, ni Trifun, ni Pavle, nisu uspevali da uspavaju to detence. Ono je vriskalo, kao od nekog nevidljivog bola. Otac ga je nosao, ljuljuškao, mazio, ljubio, cele noći, kao neka senka.